Serbian Herald, January 08, 1946

              i јјДјјјД&јЈ!
fee. идјмВ1'ДГ111ШДиИМРрИВ1 -- ' ' i СТРЛНА 4 "СРПСКИ ГЛЛСНПК" Петак, 15 фебруара 19445.
0 нашем раду за С Гласник и CMC НАШЕ ВЕћЕ К. ЊЕГОВ РАД И ПРОБЛЕМИ КОЈИ
Ј.С.,
СТОЈЕ ПРЕД ЊИМ
Ииа већ близу шест uece-н- и
од како је одржана Дру-г- а
конвснцнје Савеза канад-ски- х
Срба на којој је каше
чланство ирнхватило једпо
велнсо бреме рада. Још за
неколико дана одржаће се
седница Главиог одбора на-ше- г Савеза и нрсглсдапе до-садаш!г- .ц
рад успехе л lie-достатк- е,
а требаће такође
створити план за будући рад
. Лко летимпце погледамо, ви- -
ди)1емо да је било нрилнчно!
успеха упркос свих мака-вости- .
У чему сс састојс на-ш- и успссн?
Иа конвеицнјн јс донсшс-и- а
одлупа да сс проведе јс-дн- а
оншта каипаи.а, одпосн
да се наставп са кампаиои за
иово чланство у СКС која ј
била у тосу нре конвснцнјс
Конвепција је ставнла у за
датак да сс по могупиости о-сиу- јс join irajuaitc три новс
оргапизације п да се са свчи
пашим сиагама нодупре кам-nait- a
за изградњу Српссти
Гласника. Обавезалн смо сс
nahti 500 нових Јфетплата и
3 мгллде долара у фоид.
За нзградлу новипс, наро--
-- :Ш 1"'0 iluiiilM ujiciunaiaaiu,
m ycncx jc прсиапшо сса очс- -
Ш кнлааа чак и naiuchiix oiitii- -
миста. У i:aunan за Српски
Гласник радило се манс na-me
у свиц исстииа, са већим
одушевл.ссм и органнзоаа
није исго нкада до сад. Нма
исколиео iiauutx насслд гдц
je рад у тек завршсноЈ каи-iiaii.- ii
за новину обухватно
lichii број актнвнста нсго
пкада раннјс и рсзултати с
бољи такође. Випдсор је ме-ћут- ии
са својим узорнни и
добро организоваинм радо
дао погстрска н одушсвио
наше чланство за рад у чи-тав- ој
зсмл.н. Плод организо-ваио- г
рада Ииндсора je nth
иозпат свима. tchyiitu, унр-ко- с
свих тих iiocTitruyha п
бол,с организоваиог рада, је
диа ма.кавост из прошлос-т- и
ннје nit у овој иајуспеш-пнјо- ј
каипаии поиравл.сн'д
Остало јс и сад, Да jc у глав-но- и
у свнм организацијама
у каипаи узнмало учсшћз
само ман.и број актнвиста.
Шго сс успсха у каинанл)
за иово чланство тиче, ту ни-см- о
нотпуно наше обавсзе
ticuyniMu. Обавезали смо сс
рагрутовати од цгонвснцнје
до коица фсбруара 400 ио- -
вих члааова а испуинлн со
орга
н
н
нашеи
рд прилнкс нсшто вшпе од лако Ирнсташа је
иоловнне тога. Ллн нпак ако мало је
се у обзнр број у ( Крет П0чео ночетком
ја да је сетпх година, т.ј. око го-садан- пш бно прло i ,1па канадскнм
бар. је важпо нано-- јуЖцНМ Стовсни, Србима н
менути, Оез икаквог нретери- -
ван.а, да je рад. шшдсора ч
но тои ннташу био узоран.
Међутии, ажио јс такође за-бслежп- тн
рад Торонта, Наи-кувср- а
Моптрсала Хаинлто-п- а
и Нслаида. Хаинлтои је
нарочито нослс конвснцнјс
подвостручио својс чланство.
У Неланду је нристуиило
новнх који су
се у тск завршсној камиа-i- t
за новипу н други орга- -
ннзациоин рад нарочнто ис
такли. Скоро ' свим нашпи
оргаиизацијама рсгрутовано
ie прнличаи opoj н жс- -
на kojii cy paitnje иилн
CHO. llua нсколнко
маих, гдс cy сви Србн, ca
изузетком једног или 2 чо- -
СДОПШТЕЊЕ
Канадска јс иредвп-дел- а
обезбсђее (1) иензијл
нли (2) упослеа особама
које су служилс у ма којој
савезничкоЈ војсци за време
последи.сг а које су
настаспе у Канадн кад
је рат букнуо те буду сс
у Кападу но ослобођснд
од војпс дужности
иајдал.е за годпне, ово за
счучај да су рсчене особе о-нсспосо- бл.сне
или нсзапосле--
е а ibitxoBiiu наследници- -
ма (3) накиаде ако су нстс
попшуле. те сс иаслсдпици
иалазе у Канади.
Заиптсресованн југослосеп-ск- н
државллни у Канади sto-ry
се прпјавпти Посланству
ФНРЈ у Огапн.
Legation of F.P.R.J.
259 Daly Але.,
Ottawa.
'шшшшшипншнишшипишши
Претплатниче, види ли
истичв твоја првтплата
— ако обнови е!
jiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
века, чланови наше органп-зациј- е.
У Норанди, где је бн
ло седиште Гл. одбора СИО,
чланство у iiamoi органнза-циј- и
јс подвостручено.
Осим повећанл скоро свих
наших орагнизација, успо-ставлеи- о
је четири нове
ннзацнјс то: у Pebajun,
Иорт Колборну, Малартику
Кнснсипгу.
За успсх у раду
СОЈИН ГРБИЋ, сскретар
скс.
Од "Правде" до "Српског Гласника"
цродирала.
(jHJ0 паКи паш п0.
узис Срба трндс-ЈСапад- н мислнм до- - 16
усиех до. ца3ад међу
И овде
не-колн- ко
људн
овој
л.уди
мсста
влада
рата, би-л- е
вра-ти- ле
нховом
две
да
да,
Ово jc ueh десета годииа
како су родол-убнв- и н иам
реднн Србн Каиаде покрену-л- ц
нрву своју демократскЈ
iiOBitiiy у Каиадн — "Нраа-ЛУ"- -
Ја саи одмах схватло да тај
српскн лнст којн се зове
"Иравда" — уистниу застуна
нравду, Увндсо сам да је то
повина радинчка, деиократ-ск- а на сам одиах почео да
радни за н.у, да тражин нрет-плат- е,
да сакунлли фонд n
апитујсм,
инда су бнла тсшка вре
мена. Ннје бнло npiiiaTiio за
hit међу нашс досел-еинк-с п
пнтати их да се нретилате ла
рдинчку новнну. Оида је
још много нашег :кивла влше
ве])овало у богатог господн
на иего у сам ссбс, него у
снагу народа и радничке кла- -
сс, Радццчка новина ншс
лрватнма нарочнто. Гад j
био тсжак. Пнло ie напада
на л.уде који су радили за
овакву иопану. Hporoiui су
владали, сва1;с н повке, стра
incite и тоие слнчио, па чак
и преше убиствииа, П исин
су прстнли да he ме убнти,
да сс nit када у Југославију
liehy сиетн повратити it cia-1ЧН- О. Многи су л.удн губилн
работу због тога што су ши
pitin свсст, ширили радинчку
новнну, a Niiorn пнсу посла
ццгде нн моглн добнтн него
Гу сс патили страшним мука- -
ма 0д рлад--и и raiOTini.e, жн
вели су шго бн нм друговп
сакунили међусобно.
Како је времс пролазнло и
захвал.уЈућн иаиориом, неу-страшив- он
и одлучнои раду
н борби нашег нокрета, наше
ношше — бивало је све лак-ш- с
н лакше раднти за иан-редн- у
ствар јер јс постаја.10
све више и внше пријатслл
нсте. Тако је бнвало све ви-ш- е
и внше прнсташа "Ирав-де- "
за коју саи и ја радно.
Када јс "Нравда" средпном
1940 годинс обуставл-eu- a од
стране власти просто зато
што је она бнла раднпчка
uouiiiia, јср су оида и према
Совјетскои Савезу н целом
раднпчком покрсту вођепе
нспрнјателлке акцпје, које су
се ifacmije нзмелпле — тада
је оиа всћ оставпла доста
ирпјателд, доста просвећеннх
лудп међу кападских Србииа,
који су се п током овога рата
добровољно ставнлн па рас-полага- ае
демократсЕпм сна-rau- a
у борби протпв мрачпо!
фашнзиа.
Накоп што је обуставлеид
"Правда" нпје прошло иего
тск неколпко мссецп док је
пзбпла једпа друга српска
лемокпатска повпиа — "Срп- -
скп Гласнпк". Е. сада је већ
чптава полптгчка атмосферт
била друкчпја, ларод je у иа-са- ма
почео глсдати прнјатгл.
скп па CoBJcicnn Савез, на
раднпчке похрете јер су у
Совјетском Савезу и рздпп-чкп- м
оргаипзоваппм п деио-кратскп- м
спагама гледалп
трсба сваиако захвалнти про-мен- и
ситуације. Треба највн-ш- с
захвалнтн борби, жртиа-м- а
н посгнгнућима иашсг на-ро- да
у старој отаџбини. Ре-ка- о
мн је Једаи иријател. за
време мог боравка у Ванку-вер- у:
"Ево, претплаћујем сс
на Срискн 1ласш1К, видим
да стс у праву н да сте ра-нн- је
билн у праву, али нн
сам вам то веровао н по свој
прплицн да нс бн ни сад, да
ми inije то нсто рекао мој
рођенн браг од ког сам пре
некн дан добно иисмо".
Међутлм, за уснсх кампа-н.- е
трсба сс тако1;с ирнииса-т- и
и пожртвованом раду на-шихдруго- ва
н другарица. О-в- а
нам јс кампања, внше нг-г- о
н једиа раннје, доказа!а
да где нма иаших органнза-цнј- а
тамо је учнисио и га
новину и за иомоћ иашем
на1оду као и за друге сврхс.
гдс су органнзацнје бољс,
гамо је н успсх бно већи.
Носле овога нећемо моћи
друкчнје нсго да унрегнемо
свс нашс снаге за рад иа н.з-'радн- .и
н учвршћсн.у иаших
Јрганнзацнја. Иочсјзк јс од-шча- н,
алн ако евн схватнмо
ta ie то само почстак а пол.с
рада је још велико, усиех he
бити осигуран
Bojuii Грбнћ.
моћну силу која нх иоже од-брани- ти
од страшие фашнг
тичке иајезде. Тако је н би-л- о.
Сада је за Српски Глас-нл- к
бнло далеко лакше ради
тн него што је бнло за "Прав-ду- ",
нако нспочетка не баш
тако иајлакше. Ипак инје
требало људнма маого обја
шнавати улогу Српског Глас-ннк- а
док се претплати.
Рерујем да јс до данас у
иашој ванкуверској срнској
колоиијн lipcTiuaheno око
75 посто на Српски Гласиии.
Осталнх 25 посто чнтају га.
I''
I
КОСТА ТРКЉА,
Ванкувер, побсдник у кам
пањи који је добио 62 новс
претплате.
ОД ШПАНИЈЕ ДО
Писно од нашег друга ЈелпКа
1937 годнне Лазар Јелић,
родом нз Трсбшиа, Хсрце-годнн- а,
пошао је из Каиаде
у Шпаннју као добЈкзгогац
да се бори са хиллдама дру
гих доброволлца н шпан-ски- н
иародои иротнк ueb
народиог фашизиа за слобо-д- у
н незавнсиост Шпаннјс
Он је остао у тој борби свс
до конца рата па се поноло
повратио у Канаду где je ак-гаш- но
радно у српскои рад-ничко- м
деиократскои покре-iy- .
Након је букнуо овај
други светскн рат и иападну-т- а
Југославнја, ипст је друг
Лазар Јелпћ, заједио ca пар
дссетака осталнх паших дру-гов- а
нз Канадс иод брнтаи-ско- и
коуандом, доброволлш
пошао у JyrociaBiijy да сс
борн протнв фашшзма, за
слободу народа Југославије
н езипу нсзапнсност, а на
тај начин п за одбрапу Ка
наде у којој је он живео инз
годппа. Након сс рат завр-шп- о
са победом над осовн
пом Јслић je остао у својој
старој доиовипн — повој Ју-гослави- ји
из које лнше Јова-н- у
ђајпћу 5 јан. ове год. из- -
иеђу осталог:
"Здраво драгн друже Јова-л- е.
Да тн ппшеи како јс ова-м- о,
иемогуће је укратко опн-сат- н,
али pehy тп ппак крат-к- о:
Овамо пде све одл.нчно.
Назад пеко вреие био сам
у Београду п видео сам Ста- -
Прошло је око 8 месеци од
како је нрвн нут 1943 г. на
глашено кроз иаше демократ-ск- е
лнстове у Канадн о евен
туалиој иогућиости сакуп-ллн.- а
иатеријалне помоћи
иашим народииа у Jyrocia--
вијн па док се у jecen истс
годиие нрактично прешло иа
уннсиваие тек o6ehaita. Тс
je уједно бнла u идеолошка
припрема. Одмах је код члан-ств- а
паших радничкнх дсмо-кратски- х
органнзацша на-ста.1- 0
одушсвл.ен.е. Оссћалч
су сс задоволним да бар
штогод могу допрмнстп ОНОЈ
оправданој борбн народа
старе домовнне днректо, по-кр- ај
ннднрсктне помоћи ула-гап.е- м
папора у канадсклм
ратннм мсрама н глнадској
војсцн, ако neh иису у поло-ај- у
Да могу учествоватн
днректно на терену у Југо-славнј-и
са пушком. To jc no-чсл- о
да досел.сши;с душевно
задоволлва.
Мсђутнм, ннјс сс могло
прнстунитн практичном ра-д- у
на сакупллн.е nouohn зд
цсли тај период од 8 месецн
услед прилика које су онда
шадалс. Кроз тај пернод
много се гопорило о там;ОЈ
помоћи, am je уједпо поче-л- о
закладаватн н Ј1егодован.е
Нрло малн број од тих 25 по-ст- о
чнтају га а да се нс слд-ж- у
с H.HU на сто посто јер тн
сваки зна казати сутрн дан
шта је С. Гласиик пнсао.
Погрешио би било казати
да су ово слаби луди којп
ннсу претплаћени на Сриски
Гласиик. Cue cy ово добрн
п ноштсин л.уди у нашој ко-лоинј- и
саио када излучнми
нских 5 до 6 лица, такозпа
них главарчнћа који муте л
буне народ да се не с.!Ожи,
који заговарају издајнике
Српског народа — Недипа н
Дражу. Hchy нх овдс ниено-ват- и
којн cy то, јер можда
Сриски Гласник доћс до it-хов- их
породица у старом кра-ј- у
па би се one сраинле од
дела својнх у ииостранству.
Длц верујем да he то они и-п- ак
чутн сасннје.
Међутим, просто незнаи
зашто овн поштсии још ис
стунају у своју дсмократску
сриску оргаиизацнју. Uepy- -
јем да би се они осећалн за- -
довол.нпјш, осспалп бн се
да су скниули једно брсме с
врата када би приступили о--
ваквои покрету, а допекле бп
то бнло и одуживан према
покрету it npcua свои наро- -
ду. Нико не треба да се сра- -
ии што "je до сада био у
српскои наиредном покрету
нлн нретплатиик Срнског
Гласннка ако оп са снмпа-тијаи- а
сада гледа на овај лнст
н покрет. М.и знаио улогу ре
акцмјс која заваћа. цсна н
заглупл-уј- е изјјод. Трсба mea
У
рога (Ннколу КовачевићаЛ
Остао сам с itnue у разгово-р-у
Kpahc врсме.
Јованс, народ амо ради на
све страис. Нодиже своју на-ЈКд- ну
доиовнну. HajK),tiie
власти су се постарале да
опскрбс народ са храпом
добро тако да itehe нико
стра,атл од гладн. Народ је
весео да тако нвје био нн- -
код народа, ие ради тога
што му се иагласнло да re
припреми за даваис иатсрп-јалп- е nouohn it за рад око
тога, већ због тога што се то
одуговлачи, што сс ие сакуп
љи. Није могао свак да схва-т- и
неприлнке и потешкоћс
које су стале на томе путу.
Када сс сћтуацпЈа вш;
прочистила у јессн 1913 г. у
одиоснма западнпх савсзпи-е- з
према пародној борби j
ЈОВАН ЂАЈИЋ, члан,
Извошног одбора СКС.
nt одважности па ре1ш: ако
до сада нисаи бпо у покрсту,
ако ue ua шта сиречавало, од
сада ме иепе спречаватн ни
шта. Наша брапа у старок
храју борпла су се заједио
протнв окупатора а издајип
ка. Ступајио п мн овде 3aje,-н- о
протнв окупатора н издај-ника- .
Стуиајио и ми овде за-ед- но
и повсднмо борбу за-јсдннчЕ- ни снагаиа протлв
свнх оннх којн ширс ненрн-јатсмс- у
каипау против no-B- e
Југославије п против срп-ско- г
ларода; боримо се про-тп- в
свих oiutx којн xohc да
uehy Словеппма, а јужиим
Словенниа нарочито, и далс
уносс каиен cuynte и поко- -
лаштоЧединсГиде у рачун
остацииа крволочннх фаиш
ста и цриој реакцпји. llouo-зни- о
шприти Српски Гласннк
у свакн угао 1Сападе где има
нагаег народа. Изграђујио
Савсз канадскнх Срба у сва-ко- и
месту где жпвс Србн у
овој зсмл.н. Шпримо брат-ств- о
и јсдинство иеђу канад-скн- х
јужнии CiOBciiiiMa п
CioBCiiiiua уопште. Боримо
се за согу Срба у ЈСанади н
бориио се сложно за дсмо-кратск- е
тековиие народа у
овој зеил.и it бол.и живо1
свих. Иомажиио паш народ
у новој Југославнји свнм сн-лаи- а.
Нека жнвн наш српскн де.
иократскн покрет у Канад:!
it наш вођа "Срвски Гл ac-ini
к"!
Коста Тркла.
када.
Прими другарскн поздрав
тн н твоја другарица. Но-здра- ви
мп малог Макса (Пн-je-iaha- ),
Шепа (Јардаса).
Штпмца, MaTemiiha н све о-ст- але
другове. Молим те ша-гн- те
ua Српски Гласник.
Остајел теој друг.
Лазар Јелић.
ЈУГОСЛАВИЈЕ, БОРБИ ПРОШ ФАШИЗМА
ЈдВНвиРјниндјик. ш I Wf-- f "' jS!
Стево Сердар п Л::ар Јелпћ, за вреие свог боравка у Пта-лнј- и,
читају Српскп Глагник.
- с
—
Југославији коју je предво-дн- о
Тнго, органнзацнје Са-вез- а
канадских Срба, Саве-з- а
кан. Хрвата н Звеза каи.
(ловенаца покренулс су пн-таи.- с
упнснван-- а обсћапа и
издале проглас иа све иаше
доссл.еннштво у Канадн ур-nipajy- hii
да ночне са тич
радом. Тои нриликои чла-нов- н
су унисивали по 100,
150 н 250 долара обећан.а.
које су касније н дали. Суме o6ehaa које су обспавалн
чланови иашпх органнзацн-ј- а
послужнло јс за добар
пример свсму досел-сннштв- у
После тога проведсна ie
турнеја од стране руковоК-став- а
трнју Савеза по Онтс- -
piijy и .Квнбеку. Све органн-зацнј- с
су врло 6pjo н са ну-п- о
нолета и волс нзвсле та-кв- с
понисе нс само .код сви-г- а
чланства, neh н код дру-ги- х,
L.ojit су се тск у 1U44
годинн иретворилн у ствар-и- о
сакуилдис новца, а онда
— одела, обуће, исдикамсн-т- а
и сличио.
У всзи сакуилш--а овс no-uohn
за Југославнју трсба
нагласнти да су иаше орга-пнзацнЈ- с, којима cy у томс
сталн иа расиолагас "Срн-ск- и Гласннк", "Иовости" и
"Едииост", односио капад-ск- и
Хрвати, Словепцн н Ср-б- н
били упоредо у вслнчн-п- н
донриноса за СССР са
канадскнм Русниа којн су
иајобнлатнје давалк. Псто
тако н за Каиадскн нрвени
крст нли ма које било дру-г- с
сабирнс акције у сврху
рата.
У исто врсме треба пагла-снт- н
да је пашс доссл.с1шш-тв- о
у овој земл.н релатнвно
врло иово, којс се, како се
оно кажс, inije оку1шло. О-и- о јс слабијс скоиомскн ие-г- о ли ма која друга иацно-иалн- а
rpyna у овој зсил.н,
којнх una вал.да од свпх па-цнј- а. (И0 приллцн баш то
н јесте главин узрок да нај-бол- -е жртвују).
1Сако cy пашн л.удн у Кц.
нади осспалн ii]cua свом на-род- у у Југослаинји н касо су
гледали па erouy ослободн-лачк- у
борбу, можс се у до-бр- ој
мери вндсти и из тога,
да их јс бно всливн број ко
јн су давалн све што су има-л-и
иопца за crony nouoh, a
да н не наводимо To како с
добровол.но ступали у вој-ск- у, како су са нуно прсгла-штв- а
раднли иа 11ропзводн.и
ратиог матсрнјала нли дава-л- и
крв за војску. Кило нх јс
који су ималн по псколики
стотииа долара уштеде па су
све дали за Југославију. Нма
их н таквих којн су давалн
ио 400 п 500 долара — Ми-л- а Jouaiiouuli из 1Јипдсора
например; Мартин Стипац,
Душан 1Јншн,свац, Ивац н
Марта Ilonouiih нз Ианкуве-pa- ,
a но 200 н 300 долара ииа
нх миого.
Саиа наша колонија )
Иаииувсру прско 15eha КЈС
сакупнла је за nouoh Југо-славиј- е 105.000 долара —
сано у повцу, ис рачуиајуин
оно у иатсрпјалима. Процсп-таули- о
јс дао Торонто пај-внш- с, близу 40.000 долара, ;ли су дала и мпога другз
насслл сличио. Тојоито н
Напкувср су ниали пајвнше
нрнрсдаба, зборова н раз-ии- х
конфсрснцнја где сс ма-нифсстова- ла
н политичка
nouoh.
Нашн доссл.с1П1ци су од- -
лично иомогли н учествовалп
астнвно у раду у градовииа:
liamcyucp, Торонто, Иинд-cop- ,
Монтреал, Хамилтон,
Иеланд, Судбури, Чадам,
Крклапд Лск, 1оранда, Ilopt
Артур, Шумскер, Налдор,
Монтсн Парк и многим дру-ги- и
градовима.
Тако је кроз цслу Канаду
ueby nauuiu радним досел-ницнм- а
сакуилсна суиа оки
390.000 долара у ноцу, a
оделу, обући, мсдикамснти-u- a
н некпи другнм прсдие-тин- а
око 200.000 долара
вредпостн. На нашу иотраас-- у
(Heha) Каиадскн црвснп
крст је дао 147.000 долара.
Око 90.000 долара скоро ]с
стнгло у Југославнју које је
сакуплио од Одбора при
влади у Отави са чнме јс та-ко- ђе
руководио ЦКК — и то
јс бнло иа лотстрек Heha.
За дечју болницу која се
мисли ноднпи у Лпци сакун-л.еп- о
је 81.000 долара. а за
новороћенчад око 60.000 до-лар- а.
Bche намерава да no-крсн- е
naunaity да се подпг-н- е
н једна зграда у Лип,и за
ту болннцу у врсдности од
неппх 60.000 долара.
Рачуна се да је у допрн- -
иоспма учсствовало око 6.000
особа. To бн попречио пзно-сил- о
да је свака особа дала
по 100 долара за nouoh наро-днм- а
Југославијс нлн по 33
долара по особн н које су
дале nouoh н које ннсу. Ов-д- е
се ие рачуна оно што је
дао ЦКК и.ш оннх другнх
90.000 долара шт0 је недав-н- о
послато у JyrociaBiijy.
У Канади живи око 18-2- 0
хиллда Срба, Хрвата it Cto-пенац- а,
разуие се са жеиаиа
н децои. Значи, једиа Tpehn-п- а
од тога је дала своју иа-тсријал- ну nouoh JyrociaBit-ји- ,
Македонци су далп око
10.000 долара.
Ово је један кратак преглед
11Ск.1учпво рада на матерн-јалн- ој iiouqhu.
Као што је познато, Bche
je образовапо од трн Савс-з- а
— српског, хрватског u
словеиачког коие су се ирн-к.т.учнл- и
н пеколнко одсека
Х13 н македонска организа-цнја- .
Цатои овом раду Behj
допринелн су и наша трн
прогрссивна лнста — "Срн-ск- н
Гласннк", "Иовости" и
"Едниост", као н иаксдонска
лпст "Ново Hpeue" а један
дсо н нпз другнх дсиократ-скн- х
органнзацнја, као руо
ка, чехос!овачка н др.
Док сс полптичии сектор
рада од рада на иатерија.1-ио- ј
nouohn нс иожс одваја-ти- ,
док је то двоје уско но-всза- ио
и нсодвојпво и док
успсх једног сектора завнск
од усиеха другог сектора,
нпак ми иа тоие сектору
подбацујеио. .
Алп Behc канадских јуж-пи- х
CiOBeiia, нако не нн иј
близа довољно, ииак јс ра-ди- ло
колико jc оио највишс
иогло н иа иолитпчкои сск-тор- у. Нзвршпи одбор Beha
издаје једаи билтси са 8 a
нскада н са 12 страпнца v
енглсскои Језнку Један nyi
иессчно у 5.000 нриисрака
Тај билтен ша.гс разиии ка-надск- пи
установаиа, иови-иам- а,
разнни личностииа:
профссорииа, носланнцима,
uiiHiicTpnua н др. Bchc je из-да- ло
и низ брошура о новој
Југославијн, такође иа ен-глсск- ои
језнку; оно је ниа
ло н нз састанака н .onc.cycii-циј- а
са нзпесими ирстстан-пицим- а
Јсанадских оргаииза-циј- а
и установа, н за врсис
док је друг Никола Коваче-nii- h
био овде, н касинјс. Нл
осиови тога и других нифоЈЈ-мациј- а
нсколнко всћих ка-надск- мх
лпстова, као што јс
"Торонто Дсјли Стар" и "Ни-кл- н
Стар", којн се нздаје
нссих 750.000 нриисрака, ви-ш- е
нута су допосиле било
уводппкс или на другнн ис-стн- иа
врло поволлн иатери-ја- л
о повој Југославијн.
Па инак све то нпјс у ouoj
исри колнко се могло, холи-к- о
би трсбало н колико сшу-ациј-а
и интересн иарода Ка-иад- е
и JyroctaBiije захтева-ј- у
од оваквих устаиова. Алм
пнје бно увск узрок на 1Ј-h- y
што се у тоие иравцу нн-ј- е
внше учнинло fch и до
онштих прилика у овој зем-л.- и,
а заиста у доброј иерн
што Нзвршнн одбор lieha
ннје ииао дово.шо снага иј
расиолаган.у. To треба да се
рсши и савлада.
Ја иислии да je у интерссу
и нове Југославнје и ЈСападе
ако ил уложнио више сиага
и више рада у liehy на бо- -
лд: упознаван.е канадског па- -
рода са жпвотои н радои па-ро- да
Југославије, са еговим
борбаиа токои ослободилач-ко- г
рата н са устројствои ју-гословен- ске
државе hoboi
тнна. Кроз тај рад, уисто вр;-u- e,
Behc бн иогло бар до-пск- лс,
упознатн ш народе Ју
гославнје ue саио са нашнм
радои Bch н ca жнвогој и pa
дои жаиадског парода. У то-и- е
послу ии би требали ииа-т- н
далеко Behy н ширу no-uoh
и подршку од разних у-стан-
ова
овс зеиле.
НоЕрај тога, пошто многи
паши л-уд- и желе да се повра-т- е
у Југославију, бпло при-вреие- но
илп стално, посго-ј- и
могупност да се од сада
радн иа nouohn ca алатниа и
взвесним иашипернјаиа, бар
у некој голичнпн. Због тогз
питаие полптичеог рада и
питапе nouohn алатпиа и иа-шинериј- ои,
miTaite je важио
и потребно коие сс треба о-збп-љнпје
прнступитн на
практнчно нзвађапе, не уиа-yjy- hn
рад па другли пољи-и- а.
"Српскн Гласннк" је мпо-г- о
поиогао раду Beha, а дво-стру- Ео
више од гада излаза
два nj-т-
а недсгпо.
Јован ijajnn.