Serbian Herald, January 08, 1946

              1
'
р
.
ff
Ово слецијално издање по- - АДРЕСА АДМНННСТРА.
свећено је прво] годиш- - СРПСКИ гмсник ЦИЈЕ "С. ГЛАСННКА"
200 Adelaide St W.
њици два пута недељ- - Toronto 1, Ont.
ког нзлажења Српског TELEFON: WA verity 9947
Гласника SERBIAN HERALD
Authorized as Second Class Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Цена годпшиој претплатп за Каиаду 4 долара, на пола
No. D. N. 764, March 12. 1942 год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00,
Год. 6. Број 288. Цена једном прамерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, FEBRUARY 15, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 288.
Међународ. положај
нове Југославије
Пише: РАДЕ ПРИБИћЕВИћ
Својом ладчовечалском бо-рбо- м
и страшним жртвама у
рату, огромннм напорима у
делу лзградае и облове, као
и брзим лолптлчклм cpehn-ал,е- м
земл-е- , иза рата — no-в- а
Југославнја је постлгла
чврст међулародлл лоложај л
углсд у свету. Нова Југосла-виј- а
иијс сс ослободала само
слол.лог лелрмјатсла, него је
оборпла носиоцс противларо-ди- е
власти, иародас угл.ста
че, слуге туђлла и нздајнце
зсмл.е.
Избори, ировсдош лод
коитролом лаше п свстске ја-впост- и,
показују и доказују
да јс Народш! фроит одрал
чврстог расположеаа ншро-ки- х
народиих слојсва наших
иарода. Сјајпи изборпн ус-пе- х
заача гопачаи обрачул
v са краљем и днпастнјом и са
нрошлошћу ронства и срамо-те- .
Ohm лружају могуппост
нашнм иародима да својам
сиагама лзграђују бол.у бу-дуНаос- т.
Фраццуска иародиа скуп
мтнна је јсдногласио и оду-шевл,е- ао
поздравила лашу
аобсду it нашу републику. Овихааа стнгла су лра-зпап- а
и од страис заиадших
снла Епглсскс и Амсрикс, V
којима оаи прамају к зиаи.)
и лрахватају уставнс проме-не- ,
нзвршснс код иас. Сигур-а- о
је да he ускоро доћн до
jbf i;w: wi ' ' Г " IV п '"_" растрапе СССР-а- ,
ка h прпјатслл. A кад пас
признају obii вслики савез-ннц- н
нема никаквс бојазни
да нас нсће призиатл и оста- -
ли. , Тако иаша рснублнка ужн
иа мсђуиародло iipirjiiaitc, a
паши иароди стичу још Bchy
сигураост н увереае, да лл-к- о
са странс лспе ин поку
шати да аам салом иатурч
оас које јс наш народ бацло
и врсмс прсгазало. Јер, лд
силу спола одговорнлн би
наши народа салом u очај-ло- н
борбом л тако бн иастао
сукоб која сс нс ба огралп-чн- о
само аа наше подручјс.
Ово иразиаше нретставли
ударац мал.ем по главп наашј
1сакцнји н силао брка рачу-н- е
мсђународаој нмпсрајалл-стачк- ој
реакцпј!!. До избора
oua су се joai заваравала тл-м- с
да сав народ наје уз Тнта
и Народлл фроит. Пзазвалц
су н ,крнзу владс у иади дл
he доћи до исрсда, односно
до страиог уплаташа ami бар
до одгађааа избора. Иослс
избора оан су се још тешнлп
и иолагали надс у то да нпак
mtje свс лзгублеао за imx и
да he oiui моћц роварита c
обзиром на To што нас liehe
призаатп велики западнн са-всзаац- и.
Сада су тс наде са-xpaae- ue
л оаи виде да јс
иова Југославпја ствараосг у
пашсм народном животу
на мсћулародиом пољу. Ра-зу- ме
се, да то иих лспс опа-метит- л
и да he оин н дал-- е
спгсатл клевете н лажа и ко-nat- ii
паклспе нлааове, ахп ма
шта оаа подузнмалн одјск
VH.xoBiix дс-iai- ba биКе свс
слабији н слабнји it nehe у
оиште moKw озбалло утица
ти иа развој иашсг народног
ц државног живота.
Ово npaanaite he деловата
отрсзлујуће иа оис којн сс
лису теже огрешнли о иашу
народпу стпар, алн су бнли
нод утнцајсм реакидгоиарнА
1цхпаганде на су стајали по
rtmmi it голебалн. И V TOU
if јс њнхова грсшка. Онн he
! Moha да се отресу испод ре
акцлоаарлог утлцаЈа, да се
врате лароду, укоачаЈу у на--
родпл ашвот и да корнсно
послуже целшш.
А паши народл he Moha
nehriM залосом л одушевл.е-ibc- i
прпопутп па посао па
свим пол.пма друштвепе ра-дилос-
тл,
свсслл, да граде се-б- н
л својој деци л да лм ннко
ле може отетл плодове ibiixo-во- г
рада.
Упорсдо са развојеи дога'лијанскнм народом, али ои
baja код нас напш се народп
радују победн Народиих
фронтова у рнјателлкој Бу
гарској и Албаннјм, јер је
пријател.ство п з м е ђ у нас
чврст основ мнра на Балка
С Албаанјои пас вежу за
јсданчкс борбе, заједцичко
море и заједпачка onacaoci
од пспрнјатсга којн јс преко
Албаиијс хтсо да закорачи
на Балкан и који ба тај по
кушај обновно кад ба могао.
Албааска мањниа код иас
је слободпа it равиоправич,
што je парочито истакао прет
седаик албапске владс Еавер
Лођа.
Са Бугарском су створеин
одаоси трајаог П])нјатс.гствз
братства. Догод пајс бала
празаата равнопрапиост ма-кедоаск- ом
народу, догод су
постојали амасра јаластич!. a
аатсреса у иаиши зсилаиа
н догод нашн народа ннсу
узелн ДЈ)жавпу унраву v сво-j- e
руке, није могло допц до
саоразума изисђу Бугарске u
Србаје, одаосао Југоава]е
Дапас јс ствар друкчаЈа.
Ми смо остварнли рспубли-ку- ,
а Пугари су на путу дт
је остваре. Јер, како рсче Ге-ор- па
Дамитров у Народиом
собраа.у: "Даиастаја Кобур
га с.а Фсрдааандом н каснајс
са Борасом претстав.гала Јс
агептуру немачког импераја-дизм- а
1Гдовела'ије"земл.у у
две тешке нацноналае иесре-h- c
а довсла би је н у ipehy
да нијс бало 9 ссптембра."
(Ј[ап ствараал новс Отсчен- -
ствеао-фроатовс- ке Бугарскс).
Наше землл су водале ззјс- -
дао партазанска рат, зајсдио
изгоаалс и азагнале пемце и
остварилс такво братство п
узајамност да пас више нж
шта нс може раставнти и да
heMo се све ваше и бо.ге по
везиватн.
Учвршћсис стаа--а у Пугар-ско- ј
и призпаље новог поло-жај- а
која у осноаи зиачи
иародну рспублнку, мир
споразум са балкааскам на-родам- а
— прамају и Еиглс-ск- а
u Лмерака заједно са
СССР, с тиме да СССР, у
н ме велаке трој.ице нрима иа
себс масију да "даде праја-тељск- и
савет Бугарској u по-жсл-аос- ти
увођеаа у владу
два накпадпа претставиика
других деиократскнх група",
па he оида н Амерака at Ец
глеска иризиати бугарску
владу.
Најтсже стоји ствар с на-uiii- M
односама са Нталијом.
Маршал Тато је истакао да
за усиоставлда.с добрах од,-аос- а чеба да аам Пталаја
платм ратну штсту, апда рат-н- с
Јлочннце и празаа оправ-дан- с
захтсвс на наше землл.
Уаркос тоие што je наша на
родпа влада италијанској ка-1ми- ш
нризаала сва права н
што Италајааа суделују раи-ноарав- ао
v иароД"ој."ла1Т"
н желс да буду прпсаЈедшБе-п- н
Југославији — реакцао-аари- и
нталајалска круговн
н штампа, наропнто каташ-чк- а,
бестидно клевећу аашу
земљу л износс да је Нтали
јаанма код нас горе него у
аемачкнм логорнма
t Цео свст заа да су ) зад-- 1
ibiix 27 годлла т,зв. демократ
скл режнмл и рсжлмл Фа,п
зма лаш ларод угшетавала
одаарођавала, укидајупи cbi
лашс школе и 3a6paibjjyh;i
употребу лашег језлка. Зла
се и то каква су страшаа
зверства ИталиЈапн лзврши
ди '.. Југослатшји за врле ра-- ј
та „ да Ш1Хова окупациЈ. ,
aiiic се лпучеи разлпковала
од лемачке. Зато лаш парод
лиа право да сс поштује ibe-го- ва
волл о самоодређељу п
да — у складу са Атлаиском
Повеллм н Московсклм за-клучца- ма
— тражл да се na-me
земл.е врате у крпло Југо-славвј- е.
Ми желлмо добре п
прпјатсл.ске одлосе Са пта- -
мора да обрачуна са својом
реакцнЈОи, jep дрЈхчиЈе ие
може 11талаја да нде напред,
luiiii је могуће ирнјателство
азмеђу нас.
У Грчкој јс ситуацаја ова.
Оадс као да ствари стоје на-глава- це. Тамо амају утицајз
иа власт она који су служнли
Неицнма (као код нас дра-жановц- н, павслићевци u пе
дићевци) а У затворама су
они који су се боралн про-та- в
окупатора. Грчка рсакцп-ј- а
бссаи и прогоаи нашу
браћу Македопцс. Страаке
отпора (а го су оне које су
водпле борбу u имају кореиа }
у народу, jep сс без корсна
у народу ае може водити
борбу), поставлдју тра захтс-в- а:
тражс полатичку амне-стиј- у,
учествоваа.е члааова
покрета отпора у претстав-иичк- ој
власта и, коначно,
траже да Грци самн уредс
своје ствари с тнме да Бри-танц- и
аапустс Грчку.
На севсраој аашој rpauti-ц- и
ми од Аустријс тражнмо
Корушку, коју иасгаа.ују
Словепци, од Маћарске ис-прав- ке
грааица, а од Руму-н- а
ке тражимо шпата.
У Аустрнјн je у нослсдинм
пзбоЈјима однела нобеду по-повс- ка
странка (од 165 но-слаин- ка
добила јс 85), која
сс пре звала Хришгшаско со-цајИИсти- чка?
асадасс,ттовс
Народна страика, llo, oiia je
променнла длаку, ала ннје
ћуд.Оаа је помогла Хитлс-р- у
да заузме Аустрију, а да-н- ас
номажс фаишстима да из
бегпу казну и да пз Аустрије
рују против мира н слободе
напода.
Место да иде аапрсд Ау-стри- ја
се враћа натраг. Ау-стри- ја
иије нншта научала
из рата. II догод она ие обра-чуи- а
са оилама нрошлости,
ие може се очекивати нншта
доброг пи за Аустрпју, нн 31
љепе суседе.
У Мађарској je одаела по--
(Наставак на странп 3)
Иретседлак оатернске Фе--
дсрацлје раданчких yiuiji
које су лрлсаједлњеле Тред
еад Лебор Конгресу
упутло је позив ТЛК одбо-рим- а
(Ј'Коии.илс") у свој пјиј-Ииицл- јл
за одржаваае кол-ферелц- аје
снлх уннсклх лрет-ставллк- а.
Коифсренцнја се
сазлва даи прс заседа11л лро-валцлск- ог
ларламента, у св-рх- у
оргаллзопан.а потпоре
заколодаваог програма која
су лзрадалс улаје Тред елд
Лебор колгрсса овс провии-циј- е.
I лавао у програму лостаи
лл се: иромтциски раднн
4KU закоа којл би гаралто-ва- о
уллску слгураост, мини-му- м
илате од 65 центи аа сат,
допупа закоиа о радаим ча-сова- ма
и одмору са платом,
за 40-сат- ау радау леделу u
двоиедел.ни годпиит одмор
м пчптпм. ппогпам нзград- -
VU iimi-w- -i -- -j 4 ш
,be Куа И „содложао отва
раље вслаках јавллх радова
као што je продуил.нпач.; ч--..
Лаврелц реке у сврху одкла-luaib- a
бесаослице у провип.
цпјп.
Сврха ове канпање Јесте да
обавести шлроке народне сло- -
A" чнАЊА ЧИТАОЦИМА
Ради заседгља Главног од
бора Beha качадскач јужних
Словена у суботу п иедељу
п заседала Главпог одбора
Савеза кападскпх Срба у по-недел- лк,
пдуће пздаи Срп-ско- г
Гласнлка, у уторак 19
фебруара. лемогуће лам је
пздатп.
Уреднпштво.
Монархо-фашист- и у главној управи С.Н.С
и њихова мрачна позадина
Иашс: НИКОЛА ИВАНП
родпог савеза.
Ради правнлаог разумева-it- a
же.1им скренути паж.у
чатаоцама пл следеће:
Ирво, ја када говорим о
чопору мопархо-фашист- а у
Управл Српског народног са-вс- за
и о оннм безименлкови-вез- а
и о оиаи безиеилкови-hnua- ,
о iliixoboj мрачној по-задин- и,
ја строго делим itax
од дссетние хплада чесшглх
српскпх раднака, чланоса
СИС.
Друго, ја н-а-х строго де.11111
од српске аације као целлнс,
јер опи су издали своју отаџ
бппу н своју иацију п као
таквн немају нашта заједи.ч-чко- г
са српском иацнјом.
А да је то иеиобптна чаае
инца, иослужићу сс са при--
мером из шаааског рата у
коЈему сам учествовао две го-да- ае
на страни Шпанскс де-иократск-
е
релубллкс протиз
ншаасках моаархо-фашист- а,
која су здала своју отаџба-лу- .
Шпааскн монархо-фаши- с
ти, познавајући развитаи
нралнка у сво'јој зем.гн, они
су се јои! давно раиаје сирс
иалн да је нздају% те су је
коначио и издала. У ту сврху
геиерал Сахурко пошао je у
Берлан двс годиие ире неш- -
су дагли устааак, живео je
у Берлдну у хотелу Европа
н са Хитлеровии геперал-шгабомлрцоргзаО'ропст.в- о
и
издају својој''зе1(4д.11.У исто
време, м за исте сврхе, генс-ра- л
.Мола пошао је у Рим да
илаи издаје удеш са Мусо-лпааје- м
п lbcroeiiM reaepxi
штабом.
У лзборима 1936 годиие У-једи-
еин
фроит шпанско:
народа побсђује шпзнскј
монархо-фашастич- ку реакцч-ју- с
огромном Behiiiiou гла
сова а као резултат нзбора,
долаза демократска влада ре-публ-
аке
са свим закошпнм
правама које јој је дао на-ро- д
на нзборима. Она прп-сту- па
извађању програма за
којсг је иарод гласао, a то
јевс о радиич&ж лрограиу
и да се захтева од претсед-лк- а
онтериске владе Дру-- а
да се држл својих предлзбор-па- х
o6ehaiba да he датн Ол-тери- ју
"иајбол,л радллчси
закол."
У лзјавн која је дата шта-мл- л
у везл са сазлвом ове
колферелцаје каже се "Је
далство noBpahemix војаика
и радалка баће лаглашавапо
Гза време члтаве кампаае, п
сгачућа аихове заједилчке
латересе nocTiirnyhy олте-раск- ог
благостала, вишег
стаадарта живота.
Изградња 50 хиљада кућз
у Канади ове године
Отава. — Мллистар за об
лову Ц. Д. Хау, пзЈавно jt
неки дал да he Каиада ут-ролш- тл
400 мпллопа датара
за лзградшу повах yha. Он
је рекао да пе ове годпле бл-т- а
пзграђеао 50.000 кућа У
Кааадл. Тешкоће за грађе-виас- ке
матерлјале постепено
се одклаллју, каже он, и да
he снабдеваље цпгле и гра-ћевллс-
ког
дрвета којега je
макало 6.ЛТП добро ове го-днл- е.
Када је упатан о томе шта
оп маслп о предлогу да бн
требало ловчситл плате пс
кусаајпм граћевлларпма, Xav
je одбоворио да су плате у
грађевааарској иидустрији у
Каладл врло добре, да су да-ст- а
веће пего предратле пл.ч-т- е.
Ок сматра да плате пе
могу блтп повлшеие у rpak'-внларск- ој
ллдустрпји без дз
Онтериски Т-- Л. К. сазива
конференцију
Дуалоп,
-- " -
ШЕВПћ, члаа Српског аа- -
je, одузни-t- e се зсм.га веле-поседпацам- а
и црквн и даје
сеселлцпма који је н обра
ђују, радницама се побољша-в- а
иихова плата и закоаом
ии је гараатоваао слободио
орпшнзоваме у ibiixoue can-дакат- е;
смалуЈу се државни
порези радаицима н сс.гацк-- а
а повнсују сс богаташима;
отварају се ковс школе н иа
учае настатуцнјс, које су
иароду од огромне потрсбе.
Једном речи — демократска
влада републлке чаан све да
поболлиа жавотип стандарт
НИК0ЛА ИВАНИШЕВИЋ,
иарода ја унапрсдп ?воју
земљу н нацију. Док од spy-r- e
страае, молархо-фашнст- и
Јаде све да у наостранству
оцрпе и облате своју пацију,
да јој припреие нечувену бе-д- у
разарааа, смртн п роаства
it, коаачао — пар мссеци по
сле избора — ови монархо-фашлстичк- н
гслералл у иж-страаст- ву,
а геаерал Фрако;
геперал Квипо де Лало н ге-иер- ал
Јагва, са свим монархо-фашастачка- м
брлогом у зе-m.- ui
доводе у Шпанију вој-ск- у
крволочаог Хлтлера н
Мусоллнлја, под члјлм бају-нета- иа
палази своју срт
ко два млллола шпааског ла- -
НАЦИСТИ СУ ПРАВИЛИ СПО- -
МЕНИКЕ ЛЕДА ОД ЈУГО- -
СЛОВЕНА
Нпренберг, 14 феб. — Да
пас је лспрачала ужасна пра,
ча ла суђењу 22 кацлстичклх
шефова како су лацистл у
Норвешкој правллл споме-ник- е
лсда од 880 југоаовсл-скл- х
рапшх з.роб.гснака,
смрзавајућа лх ла смрт ло-леваа- еи
водом. Оптужба је
подлешеаа У формл нзвегн-тај- а
југословелске владе кој
је поднешел иа cybeity ол-тужел- пи
иацпстлчклм ратинм
злочлпцлма.
Пуковиак Јури Покролскл,
noMohim совјетскл тужила'!,,
подпео је страшлу олтужбу.
Оучај се одлграо у заробл-е-нпчко- м
логору у Ботен-- у
блпзу Рогла-- а у ссвераој
Норвешкој. НзвештаЈ гласл:
"Зароблеиици су бпли го-л- п
затрпати До паЛОнда
је подивела вода но има
док не гЈ логталл занрзпута
спомеллци иемачких злочи- -
на."
Пуковник Нскровска цити-ра- о
је такође о лстрази зло-гласп- ог
уморства 15.000 not
скпх ратпих зароблелика у
шумп Катјпп од страае нема
чког 537 иижиљерског бата-лон- а
у јесел 1941 годлне. Он
каже да су Немдп покушалн
да баце крлвау за ова умор-ств- а
па Совјетски Савез у
покушају да створе раздор
пзмеђу Руса и Поллка. Но-кровс- кл
је рекао да вемачги
злоч-пн- л лад ратппм заробл.е-пицпм- а
чнпс Јхасе средаег
века бледлм у упорећеиу са
OB1IM.
се повлсе и друглм лндуст-рнјам- а.
рода.
Трл годлас Шпаалја се ра
зара а ужасао крвавл. Нокрај
илоглх п.езшшх упшатсиах
села л градова, које сам ја
са својлм очама видсо, по
Mcayhy вам само једао —
граднп Фигуерас блазу фраа-цуск- с
граиицс, којег су све-г- а
ушиитила швалска anno-mi- .
Ја сам бпо лачао прнсу
тап када су бомбардовалп
С1СЛОШ1ШТС жсаа а дсцс л ка- -
да су ла јсдан лут скасааала
ла комадс JoU, — запамтлтс,
трл сто осамдесст жсиа а дс
lie. 1t ip fi.ua ужасаа aniiaoi).
А да ба била иронлја још вс-h- a,
када су то крполочао дсло
почииплп, оада су оацллл
летакс у којнма је ласало:
"Чска вас слобода"! Када
сам то свс љидсо, сстао сам
се оис пссмс коју су лепала
ааша 6paha Руси: "Цар Ии
колај лздал малафсст, мрт
вама слобода, а жпвима
решт". Шиааска је парод ба
чел у мрачло роастпо, у којс
mv imir и ланас чамл. lunxone
фабрпкс и руднлца раднш
су за Исмачку и Италију a
за клаку ibiixoiMix домапах
богатлх моаархо-фатлст- а, о
ла су aoiioDo азгубала зс-- .
мл.у н сва демократска арава,
i:oja су били добалл од своје ..tf.l.UnlJoJTUtf4n.. ЧiПtjП'Лv4fЧ.1.-1Л - —ПЛ.ЧТР. ----f- -,--
Ово јс тск у искодико ре
чл изложсл као прамер аз-дајаич- ки
рад шпаасклх мо
лархо-фашас- та л ја верујсм
да" се свгшои1тел и! ср ncrji.
раднлца згражају кад л ио
мнслс ла оваквн крволочаа
рад фашнста. Сва сс мл wa
жемо, да јс то крлмааално
лздајство отаџбаие. На кад је
то тако, а горе иавсдслс чи
аслице локазују Да јс тако,
л цикако друкчлЈС, јер то се
је збавало пред лашим очг.-м- а,
олда лођамо дал.с аа дру
го азлагање.
Да ла може бнта Икакве
разлике лзмсђу шааасках
молархо-фашаст- а л српских
иолархо-фашаста- ? Овде je
о.тгопор кратак н јасац — не,
лс може.
Узмлте за лрамср затрова-а- е
сраскс мопархо-фаишст- е
— Коастантлаа Фота1п, вла-дак- у
Длоласаја, Луку Кри-CTiiiopouii- ha
и Пралка Нска-h- a,
која лстс у Саа Фрааца-ск- о
да пред одбором Ујсдп-irfMttf- x
liauaia отшс н облатс
IcBoiy пацнју н отаџблау, лс
Хе у uaiuniiiiuii! .ц.у
и летлцлје, тражс од asicpis-чк- е
владс оружалу аатсрвеа-циј- у
у Југослапији нтд. Опи
то раде овде, a у Европи He-Ta- p
KapabopbeBiih, Илатко
Мачек, Го1ол.уб Јефтлћ, Ју-ри- ца
KpibCBiih и can другк
ипт.ппхо-Љашастлчк- л брлог,
тпажс л лреклла.у бритааске
лордове да отаочлу рат про- -
тав иаше отаџоалс, pai i"'-тн- п
млале нацодле реаубллкс
југославлје, рат лоаоваог ра--
n.rn itilr зараља л мрцварси--а .- -м.
парода, рат протлв пашпх
родлтелл, лаше дсцс а наше
6oahc л сестара, кој-- и су свс- -
ту прамером показала ,каио
се умарс за слободу, за част
л лезаваслост отаџбнае!
Шта бл се деслло када бн
се lbiixoBit лздајалчка ллаао-в- а
остварллн? Југославија ба
лзгублла своју лацаолаллу
лезавлсност, иаш бл napoi,
постао робле брпталско-аме-рлчки- х
амлернјалнста, лалш
ба рудалци л фабрпке радл-л- е
за њаховс профлте, лаша
бл земл.а била смаграатска
логор за регрутовање робова
за ibiixoBe рудааке л фабра
he, лашем би се селдку оду-зел- а
зем.га коју је добио од
своје лародле владе маршалл
Тнта л лолово бп се дала вс-лепоседла- цлма
" oiiiim шван- -
склм крволоцпма који су лаи inni пож v лeba v опоме
тек завршелом рату — са Ју-гпрллпит- м
бл завладао бел
терор монархо-фапшстпч- к?
к.шке.
Ето, то су алхове accie, to
оаи лрелоручују лароду Ју
гоставаје.
А сада лм поглсдајтс и дру
гу страну, аихов јсзик са
којни лају п iia cvune што
сја иад слободлим нсбом Ју-гослава- је. Дакле, какав им ј
јеаак, шт0 говорс и пишу?
Сетпте се срлскп ])ад1шцн
алхова nacaiba кроз нахову
uoaapxo-фашастачк- у ловилу
"А. Србобран" коЈа ба, ita
жалост, треба-i- a да буде лаш
савезлл оргал, а пе нпховч
иростлтулсааа крпстпла, сс-тлт- е
се да су плсалп u плшу
да сраскп радлпк, борац и
xepoj тражл своју рођслу сс-ст- ру
за жсну, слл мајку, отац
hepuy лтд. Ја када н иоми-пн- м
ла Л.ПХОВО такво идиог-ск- о
nacaibc, згражаи сс ла
cavy uovncao, а ми врло до--
оро зламо, да јс морал н ло-lUTci- tc
српског наЈода л у
најудал.сниЈОЈ Јшдбила па
впло BdiiKoi Biiciian. Сститс
сс што ninny it лајбол.нм cjm-ска- м
слиовина, лајсвстлајлм
међу лајсвстллјпм, којс о
сраска лацаја дала својој зс-М.- Ш,
a а човечалству,
Ево тсс леколако iinaucpa
tor ibiixoBor 41Диотазиа: Сла- -
впл reiiaj сраског лапода, н
човечалства уоиште, Нлкола
Tecta, који је лзвео човечаа-ств- о
нз aohitor мрака у свег-л- о
електрнке, бло је почаслн
лретседник иашег Сраског.
Народлог Савеза и када }с
умро.тајјВеликц. гсинјаар-- , '
вс?иис"лагалл за сходлцИЛИ'
да му"веаа'ц лоложс iiafjiort
у амс Савсза. Никола Мир-KOBiih- ,
BtuiKii can српског
ларода, млади профссор, пл-U- ac
н фалозоф којп јс лапл-са- о
млоге еколомске студлје
па разаам језацама, затсче
га рат у Лмерицн као профе-сор- а
иа амерачшм свеуча-лашт- у.
Оа идје могао себк
одотн, iberoBo срцс је жар-к- о
куцало за iberoBOM драгои
стаЈк) јотаубллом, јавлл сс
у амерлчку војск--у и коаач-ио- ,
као офнцар амсрпчке ар-иај- е,
тража да га се лрсбаци
у Југославлју, да иохожс
свом лароду ui лЧЈљеној свс-ј- ој
отаџблаа. ILeroBoj сс же-л1- 1
удоволило и оа се став.га
па расположеас свом лароду
и 4 маја 1944 годнае у Бос-- н
и, смртао je noroheu са
швапскии рафалом и с таме
нрестајс да куца срцс всли-ко- г
слпа иашег иарода. Нр-хов- па
команда маршалаТата
жалосни)! срцем свету јавлл
о херојској смрти Николс
Мнршвића.
А сада чујте Срби, што су
овл овдс затровапн молархп-рашнст- и
јавплл кјоз свој от-ров- аа
оргаи "А. Србобрал",
опи лословао кажу овако:
"Бесслу вест јавллмо амерп~
чкој Србадајл, да je у Босп
заглавао још једаи партазал
Нлкола MnpicoBiih, који јг
пошао лз Амсраке да се бо-- рл
за Тлта it аегов комуни-зам- ".
Дакле, оаа су се тако ве-сс.т- алп
смрти великогсрпско;
слпа који пада од крволочне
шваиске pyre браиећи слобо-д- у
своје отаибпле.
Геаерал Иетар Драпншл,
ко?ег ia лнчао познајем. врл
добро, лз шланског рата где
смо оили заједно Јо меседн
да се уопште ancvo растаја-ли- ,
заједно смо ишли на дво
месечпл курс за обуку арта-.гериск- ах
офацлра у граду
Алмаиса у Шпаиији, снп je
српских родитела. Он је ро
ђен у селу Тусалов блазу
Новог Сада, студепт слектро-техппк- е
са студнја пз Прага,
Чехостовачка, дошао Je у
ПГпаплју, cijiio лаи је као
светли прамер друга, војнака
л офпцира. По слому шпан-ско- г
пата остао Је лза менс
у логорима Фралцуске где
ciio се пољубплп и за лавек
расталл. Када јг залретила
смртпа опа.спост nanioj отаџ-Прен- ос
на стралп 8)