Serbian Herald, January 08, 1946

              J СТРЛНА 2 "СРПСКП ГЛАСННК" Петак, 15 фебруара 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлази сваког угорка п петка.
Сва писма it чекове треба слатн на:
"SKPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto lf Ont., Canada.
Дописи без потпнса ce ие примају.
Рукописа сс нс враћају.
ГОДИШЊИЦА ДВА ПУТА НЕДЕЉНОГ
ГЛАСНИКА
Овога мсссца навршила сс годииа дана
од када смо почслп издавати Срискн Глас-ни- к
дпа пута нсдсљио. Иа тај корак смо'
сс ми дуго наканивали,иојсћи сс да пс-JiC- Mo
Molni, да nciicMo у томс успети.
Ова година дана показала јо да смо
усполн. Ilapanuo да су сс издаци око из-дава- ња
noDclia.Tii и има којнх јо лало
вишо коштало до сада два нута нсдсљно
издаваљс исго што бн их коштало једиом
псдељно. Алн и нрнходн иошшо повсћалл
су со с другс странс, којих иначо ис би
бнло. Нских G00 нових нрстплатншга ми
сигурио ис би билн мог.ш добнти да јз
иовина остала једиом исдсљио. Оспм то-г- а,
маљи би бно н успех у јачању орга-низацн- ја
Савсза канадскнх Срба, којо су
главин ослонац иашс ношшо. Дпа нут.х
иедолна иошша сама jc у пслико помогла
успсху тимс што јс својим правилшш
стааом задобнла повсрсн.с itehinic канад-ски- х
Срба.
Мсђутим, ис би тога уснсха ииак могло
бити, да иијо било вољс и разулспања, да
нијо било настојања н нол;ртвована ор-ганизац- ија
н нојединаца којн су за то
радили н давали. Љима трсба чсстнтати
на успсху покрстаља п одр;кања новине.
II иорсд тога што иовина излази двл
иута нодсл.110, опа још ио мо;ко да доиссс
сво наншм читаоцима колпко би сс могло
н трсбало доноспти матсријала. А како ли
би бнло tci; када бн били осталн иа јсдном
исдсљно? Ношша јо можда имала и др-гн- х
нодостатака, алн у главном она јс
удовољнла осношшм иотрсбама канадскич
Срба. Она јо барсм доноснла оио што је
било најнулшије п најпожс.гније.
Мн смо уисрсни да ho канадскн Срби,
Kojii су изградили своју ковнну, и даљ
иаставити са iictiim одушсвлси.см н ра-зумопањ- сАг
радииг исто као што су ради-л- п
н до сада и за сиоју повииу н сво пле-лсни- то
сврхо за које су и до сада радили
а о којнма јо оиа писала u о којима lie
иисатн.
Ратс фашистичком осовииом јо свршсн,
али борба иротип фашизма иијо прсстала,
јср фашизам још пијс иотнупо уииштсн.
Ворба за мнр захтсва од свакога да да
колнко иајиишс моисс, а мн оез својс но
шшо мало би могли дати.
Гсакција у нашој старој домошши по-литич- ки
јо нотучсна иотпуио алн Jiehy
иама у иностраиству још ннјс. Агснти
издајипка Југослаинјс још успсвају да
др;ко узасо јсдан дсо поштсимх н ро;о-л,убив- пх
Срба. Јединство иарода у Југо-славн- јн
остпарсио јо и законом јо ка:ки.и-в- о
сиако стварањо исслогс и раздора међу
н.има. II ми оидс створнлн смо јединство
канадских ју;киих Слонеиа, алн само оних
у дсмократским ирогрссишшм организа-цнјам- а.
Али разарачи нашсг једипства
овдо могу бити иајболс кажн.сни сами
ио.мнлосрдним uinoniLCM кроз демократ
ску ирогресшшу iioniiny као што је Срп-ск- н
Гласншс.
1Гаиадска реакција новезује сс са ре-акционарн-
им
доселсш1чким груиама и
преко њих иастојн искорнстил! што јо
шино Moryhc досељеиика за својс реак-ционар- ио
цнл.ове. Мн улазимо у нериод
радиичких борба за бол.о платс н бо.хе
радно условс. Реакциоиарин индустријал-1Ш- ,
као што јс иознато, хоће да погорша-ј- у
стање радника и народа уопштс, да
бн осигурали за собс што nchc ирофитс
To jo учсму he увск iiauhii иа потнору
рсакциопариих доссљспичкнх груиа међг
којима воћство "Срнскс иародно одбрано"
заиста нсћо заостајати. Иаша јс ду;кност
да им to oitCMoryliiiMO.
Гсакција стално клсвеће нову нароДиу
Југослапију, a npii томс увек искорпштава
агсито нзтајникс. Пидсон Пудсајд и про
фесор Крконел када гпд пишу о новој Ју-гослав- ији
и Тнту, сталио сс базирају на
оном што се стално подвлачн у "А. Србо-брап- у"
и од странс нздајиичкнх агеиата.
Наша јс дужност да отргнсмо пспод н,и-хоп- ог
уплнва сваког поштеног Србииа и
Српкињу, да наставимо својим радом з"а
пгогрес и демократнју, за помоћ Југосла-виј- п,
за јединство канадскнх ју;кнпх Сло-всн- а,
да сс боримо протнв фашизма док
но булс уништси њсгов и последњи траг.
У свсму томо најбољи нзраз успеха ка-надск- их
Срба јсстс два пута нсдељно из-лаакс- ње
Српског Гласника, иа чему нскрс-н- о
честитамо њсговим градитељнма!
ишм
ГОВОР ГЕНЕРАЛИСИМУСА СТАЉИНА
Рат је иоказао да је соијет-ск- и
миогонационалнн држав-а- и
оистем успешно издрисао
нспит, да је постао јачи }
Toiy рата и да је показао пу-л-у
внталност држаииог си-стсм- а.
Д1и сада иожемо ре-h- n
да улоређсае са Аустро-Угарско- м
не може бити дока-заи- о,
пошто је наша много-нацмопалн- а
држава пзрасла
не на буржоас1Л!м тс.чсгима,
који стварају ocehaj нацно- -
налиог пеиоверсља и нацно-кашо- г
ненријатсгства, ueh
на coujcicKiiir темсљима, kojit,
иапЈштнв, ctnapajy ocehaj
Н1нјател.ства н Сратскс са-рад- и.е
нзмеђу народа наше
државе.
Шта внше, после овога ра-т- а
ннко се више не усђујс
да иорекне витадиост совјет-ско- г
државног снстема. Садл
пнше није ннташе витално-ст- н
совјетског система, поштј
нс може више бити сушде о
iLcroBoj Ента.1ности. Илтаие
је сада да се совјетгкн дриса-ш- ш
спстси показао као ирн-мс- р
многоиациоиалиог Дриса-пно- г
спстсма где је нацно-пали- и
проблем н проблсм са- -
радн.е мсђу нанијама решск
болс него у иједној другој
многонационалној дрЈсави.
Наша победа укључује да
су совјетске оружаие снагс
бнле те које су иобеднле.
Наша Црвена apunja jc no-бсдил- а.
Црвеиа apunja је хе-ројс- ки
одолела свнм тсшко-пам- а
рата, иотпуно јс пора-зил- а
армнје наших неприја-те.г- а
it изншла побсдоност
113 рата.
Ово јс признато од свих —
npiijaicta н н е нрнјателл.
Црвеиа армија јс била равна
свом bciukom задатку. Лли
ствар нијс тако стајала пре
некнх iiiccT годииа у пред-ратио- и
псрноду. Мнош прн-знат- и
ауторнтстн у всштинч
рата у нностраистпу често су
нзјаплниалн да их стаи.с
Црвспе армије испуи.ава вс-лик- ои
забринутошћу, да је
Црвсна армлја слабо наору-жан- а
н да нсма добрих ко-иапдаиа- та,
да н-с- н морал нје
на иотребној виспнн, да би
опа можда могла слуиснш за
одбрану али да би била не
мо1ша за 0iJaii3iiBc л да б
сс у случају ударца од стр1-н- с
немачкнх трупа Црвет
армија распала у комаде као
коло са ногама од зсм.ге,
Таквс пзјаве иравл-ен- с су
ие само у Немачкој, већ та-ко- ђе
н у ФраицускоЈ, Брта-liiij- ii
н Америцн. Мн сада
можемо рсћи да је рат уч.нши
тс изјаве смсшиим. Рат је
показао да Црвенц apuiiji
it ii jc бнла колос са иогама од
зсмл.с већ ирвокласна модер-н-а
apunja са иотнуно савре-мсии- и
оружјем, са најлскус-liiiju- u
коиаидаитима, висо-ки- м
uopxiou и борбеннм
кпалитстима.
He треба заборавити да je
Црвепа армпја оиа иста ap-unja
која јс нотпуио нора-зпл- а
немачку армију — страх
свнх апмнја с.10бодо.губнвих
држава. Мора се прнметнтм,
да је све siaite н мап--е крпта-чар- а
Дрвене армије. A у до-датк- у
томс, страпа штампа
иочима да објавл.ује све чет-h- e
и 4Ciuhe пзјаве о внсокна
кпалитетнма Дрвенс армнје
п вгшшнн аеннх војннка н
командаиата.
Ово је разумл.иво nocie
победа код Москве и Сталии-града- ,
и .иаравио, Курсса "
Бслгорода, 1Снјева и Киров
града, liuicKa и Побрујсиа.
Лсаниграда и Та-шн-
а, на Un-ci
и и llaiiiieiiy, Дунаву u
Одрн, код Беча и Бсрлииа.
Иосле свега овога neuoryhe
jc не нрнзиати да је Црвена
армпја првокласна apunja,
која можс науч.итн Друс
мпого.
To је како ми разумемо
конкретио нобсду иаше зс-м- лс
над п.еннм пепрпјател.л- -
ма. Ово је груба (површиа)
сумицнја рата. Биди бн ли-rpetu-io
инсллтл да се такпа
пстирнска победа иогла лј-војева- тл
бсз лрЈ1П£емад1л це
лс зеил.с уиапред за актлвну
одбрану. Нлшта uan.e ле бп
блло погрсшло мнслити да
су ове прнпреме могле бптн
лзведене у кратком времепу,
у трн ПЛЈ1 чстпрн годлне.
Било би join впше погрс-шн- о
унслитц да сио мн лзво-јевал- ц
победу само захвал.у-jyh- n
одважлостп пашлх тру-па- .
Немогуће је нзвојевата
победу без одважности, алн
сама одважпост лије довоглг.
да се доврши посао н пад
влада пепријателл који по-седу- је
всшку армнју, прво-класн- о
оружЈе, добро лзвеж-бап- е
офицлрске кадрове и
feggEgagjRZ. _д
"
_ .„_%_£
прнличло добро оргалнзова-н- о
снабдеваас.
Да би бпли у стаљу дочс-- '
катн удараЦ од таквог не-нријат- сга,
одупрета му се н
каслнје задатп му поразни
ударац, бнло је потребло л-иа- тл,
локрај лезапаићене
храбростл лашпх трупа пот-пу- ло
лово оружје у доволиим
количплама л тако!;е добри
оргаппзовало спабдеваае у
ДОВОЛ.Ш1М количлиама. Ала
то, ла другу руку, захтева
поседоваае у доволпнм колк--
чппама такиих стварп као
што су металл, прпбор п а- -
лати за предузећа, горпво зч
рад у иредузеплма, траис-лор- т,
одсло итд.
Можс лн ce pehu да је па-ш- а
земла, посде свог уласка
у други светскп рат већ ло
седопа ia млшшум потребпнх
стварц за удоволдваље угла--
влом сппм овпм лотребаиа?
Ја мисшм да можемо дати
одговор да јесмо. Ирппрема-л- е
за овај огромнл задатач
уклучпвало је лзвађаае три
летогодпш1ва плапа лацио-лално- г
еколомеског развптка. To су прецпзно ова трл пето
годпшпа плаиа којп су ло-мог- лп
створнтп овај матерч-јали- л
положзј.
У том погледу лаша јс зс-м- лд
ире другос светског ра-т- а,
рсцпмо 1940 г., бпла ле-коли- ко
нута у бол.ем поло-жај- у
нсго 1913 пре лрвог
свстског рата. Какве су ма
тсрнЈалле могупностл бнлс
ла расположеп.у лашс зем.ге
уочл другог свстског рата
Да би то бол.е разумелп јч
hy вам датп кратак лзвсштај
о актнвностлма Комуппстпч-к- с
лартпјс у прн!1ремап.у
лаше земл.е за активпу одбра
Ако узмемо податке којс
имамо за 1940 годллу и уно-рсди- мо
пх са опим 1913 уочп
првог светског рата мн добн-вам- о
следећу сгнку:
1913 лаша земл.а лроизво-дцл- а
је 4,220.000 тона пзлн-вело- г
гложђа, 4,230.000 топа
чстика, 29,000.000 тона yr.ui,
9.000.000 топа улд. 21,600.000
топа жнта, 740.000 топа сп
ропог ламука — такви су бн-л- н
матерпјалпл пзворп лаше
зем.гс са којима је ушла у
лрп ciicTCKii рат. 1 To је била екопомска базд
старе Русијс, база коју јс
могла употрсбл-ават- л у про- -
пођсњу рата. Што сс ипе
1940 годнне, у тој години
лаша зсмлл лроизвсла је
15,000.000 лзливеиог гвожђа,
готово 4 пута толико колш.о
1913 годиисј 18,300.000 че-лп- ка,
4 л по пута внше пего
1913; 106,000.000 тона уш,
5 л по пута више него 1913;
31,000.000 y.ta, 3 л no пута
шине пего 1913; 38,000.000
тола жлта, 17,000.000 тоид
шппе иего 1913; 2,700.000 то-л- а
спровог ламука, 3 it no
лута впшс пего 1913.
Таквл су билп матернја!-ni- t
изворл са koj.hu a је наша
земла ушла у другн светска
рат.
To je оила екоиомска оаза
V.OUJCTCKOr _авсац, UUJa fciijj
jc ou могао употребллвати )
иропађап.у рата. Као што
иидите, разлнка је колосал-ла- .
Такав је лезапамћелп
развитак зем.ге од заоста-to-ст- л
у прогрсс To je бло скок
у напрстку земл.е од no.io-лривред- не
у ипдустрнску зс-иљ- у.
Ова историска трапсфор-мациј- а
бнла јс лостиглута у
лерподу трп 11Сто1од111Ш1.их
планова, nosiin-yhi- i од 1923
— лрве годнне првог лстого-ДНШП.С- Г
плапа. Пре тога, ии
смо бчлп заузетн обновои
нлдусфпје која је бпла улл-iniei- ia
ii залсчнвалсм рапа од
лрвог сћстског рата it грађаи-ско- г
ратз.
Ако узиеио у обзир hiiiw-лнц- у
да јс првп петогодншап
ллал бпо довршсн у четнри
годпне, п да jo nenyibene тре-h- er
пстогодишаег плана бто
заусгавл-en- o у аеговој четгр-т- ој
годшш, онда изглсда да
је за трансформацију аше
зем.ге од поллпривредис у
плдустрнску зеиљу захтевало
саио 13 годпиа.
13 годнна је левероватао
кратак период за оствареше
тако гигалтског задатка. Ти-м- е
се, улстпну, објашллвд
чпл.е11ица да је објавлеп.е о-в-- нх
бројки изазвало спор у
страиој штампи. Прпјатсгл
су закл.училп да се догодлло
чудо. Непрнјател.и су лзја?-л,иза- ш
дз гу пр.тотодишпл
плаповл блли болшевпчка
пронагапда н измишлотине
Чске. Али, пошто чуда не
постоје у овоме свету, а нз-ш- а
Чека лије била тако uoh-л- а
да бл могла поништитп
закоие соцпјалпог разлитка,
јавно инш.геае у Европи ио-рал- о
се помлритн с том чиае- -
ИНЦОЈЈ.
Паташе је сдда: каква јс
бнла полнтика nouohy које
је Комуцистичка партлја ус-пе- ла
да створи ове матерц-ја.тн- е
лзворе у лашој зем.гл
у тако кратком времелу?
Ilpe свега, то је била nouoh
совјетске политнке о инду-стријалнзаци- ји
зеи.ге. Сов-јетск- н
методц темсглто сс
разлнкују од капнталиспн-вл- х
иетода Јшдустр11ја.1иза- -
цнје. У капнталнстачким зе-и.га- иа
нидустрпјализацнја о-бп- чно почле са лаком инду-стријо- и, јер лака илдустрлја
захтева мал.е улошке л прег-вара- пс капптала је брже л
лакше је добитл лрофпте ле-Г- о
пз тешке лндустрије.
Тек nocie дужег времеиа
у коме лака илдустрнја ла-гоиил- ава
профнте л концеи-трнш- е
их у банке, тек олда
долази ред ла тешку лнду-стри- ју
л постепело преношс-л.- е
лагоиллапог капитала, за-ЛОЧИ- Л.С
тешка лпдустрнја,
стварајући устове за свој раз-впта- к.
ч
Алл to jc дугн процес, ко-ј- п
захтсва душ пернод врс-иен- а,
неколнкодецснпја, кро:
које ce иора чекатп ла раз-влт- ак
лаке индустрије. (Ilu-коли- ко
речи лису се чуле).
Јасно је, да Комупистичка
лартија iiiijc могла nohn тли
путеи. Нартпја је знала да
се рат примнче, да je иемо-ryh- e
бралпти зеиљу без теш-к- е
ллдустрије, да је 'било
потребпо почстл са развиткои
тешкс лндустрије што је пре
Moryhc и да закаслптц у тоие
задатку — злачл нзгубити,
HapTiija nnj'e заборавлла ре-ч- л
Лел.ина, да би без тешсс
ллдустрнје било лемогуће о-слгу- ратл лезавислост пашс
земле, да ба опа беч совјет-ско- г
снстема могла нсстатп.
Радн тога, Коиушкпачка
лартија je у лашој зеи.ш
лромснлла уоблчајела пт
пндустријализације и почет
1шдустрнја.111зацпју лашс зе-мл- .е
са развитком тсшке ли-дустрл- јс. To je било врло
тсшко, алл lie neuoryhe за
nocTiihii. Иелнка nouoh у oeoir
аДаткубпла je за иас лацио-лализацн- ја
нндустрнје бап
карства, ouorybyjyha л a a
npciiouicibe новца у ittnvy
ипдустрнју.
To ба бнло без тога neuo-ryhe
постнћи, трансформацк-)- у
паше земл.е у ппдустрцску
земљу у тако кратком лерио-д- у
вреиепа.
Другл фактор у провађаи.у
nauie полнтнке бала је коле-ктивизац- ија
сеоске екоиомн-је- .
Ту je наш цнл. бло дз
дамо зсу.41 впше хлеба, впше
паиука. II било је потребно
npeha са снтле сеоске еконо
илје ла крупиу полллривре-дл- у
екононлју, јер само всли-к- е
фарие су у лоложају да
лрпиепе нову, модерлу тех-лнк- у
л дз лскорлсте сва ае-л- а
nocTitrnyha за ловећањ:
лроизводае.
Било је потребно створптк
крунну лоллпривредлу_ск-лоииј- у
колективлои. Коиу-лпстич- ка
партлја лпје иогла
прпхватпта капиталистпчку
истоду разватка сеоске еко-лоии- је
не саио због pawoia
којп су увгучени у лашси
припцину, већ такођс н због
тога што каплталистлчкн на-чи- л
иретставла спор развпги
н ук.1.учује упропаштен се-.га- ка.
Ето зашто је Коиулнсш-чк- а
партија пошла путем ко-лектив115а14- ије
сеоске екопо-илј-е,
путем уједниаванл по-једип- пх
сеоских газднлства у
повп облнк --— качхозе. 04
колективнзација показа-i-a се
корпслии пскуствои пе саио
што иијс значила упропаш-теи- е
селдка, всћ тасође. н
ларочнто, због тога што јс
дала прилику за обухватале
целе земле — у пекашко го-дн- иа
— са ирежои групних
колективних фариа.
Без колективпзаиј? мп не
би бнла у стау да отсгранл-м- о
вековно стару заосталост
notn# поллппнвоеде у тако .... ...--.. imovPIIS Н
може се рећи да партлЈа нн- - Ј
је иаплазила на отпор у томе --
погледу. He саио заосталл!
л,уди, којп се увек одупиру I
свачеиу ловол, већ такође и
многи други у napiHju
спстеиатскл вуклп пазад Пар--
( тлју п погушавалл па све ,
начппе да je одвуку иа juuh-чаје- а
капиталпстлчкл пут
разватка.
To су бале vsixniiannje тро- -
цкнста л десапчара, којн суј
учествовалл у саоотажц леса
лагае владе (фала некодпсп
+Л2
речи).
Да.га застуга нартпје са-сто- јп
ce у чпаеинца што она
"лнје спавала ла кестсл.у" л
иедала је пут којии је једпом
пошла. Она ce uiije ЛЈМ1лаго-ђава-- ia
луталлцаиа н уиек јс
држала својс воћство.
He може блти сумае да је
саио захвал.ујући овој чврс-тип- н
л одважпостп Комупн-стлчк- а
партлја изашла ла ло-вршл- иу
ие cauo у падустра-јализацнј- и, већ такођс a у
колектпвнзацнји пољопри-вреде- .
Сада се поставла шиал-с- , је ла Коиуалстачка партпја
бала у стап.у да правалао ис-кори- стл
све ове иатернјалие
услове за повећаае ратае
нроазводп-- е а да снабде Цр-вел- у ариију са лотрсби.чи
приборои. Ја iiiiciUM да је
ола бпла у стап.у да то учп-л- н,
л да учила то са максн-иу- м
успеха. Ако ие рачунамо
прву годииу рата, када јо
преаошеае алдустрнје ла ис-то- к
зауставнло потпуп замах
иасовне лропзвод1.с, опда, у
току трн главпе годипе jiaTa,
Партија је бпла у стаау да
лостлшс успехе који су joj
ouoryhn.iii не само спабдсва-л.- е
фроита са довол.аим ко-ллчип- аиа
артпл.ернје, мит)а-лсза- ,
лушака, авиона, тслко-в- а
(леке реча овдс сс ппсу
чулс) лаш прпбор ле само дг
ааје био лошпјк по квалитс-т- у
од леиачког Beh у гспсра-лн- о
бно је бол.а од нсмачиог.
Наша тепковска пндустрн-ј- а
у нослсдае тра шднпе
лронзвсла је лајмаас, просс-чп- о
преко 30.000 тепкова,
иоторизоваипх топока л ок-лопн- пх
аутоиобнла годпшае.
Такођс је позпато да је лашд
авпопска надустрија npain-вел- а
у лстои псриоду око
40.000 авиопа годниш.с. Та-ођ- е
је лозпато да јс паша
пндустрпја артил.ерије иро
азвела годншие у лстои пе-рао- ду
око 120.000 свих калк-бр- а,
око 450.000 лаких и те- -
шких митра.гсза, лрско
Ј.000.000 лушака а око
2,000.000 аутоиатских луша
ка.
Такође је лозиато, да јс
лаша ллдустрпја мортара у
лејмшду изиећу 1942,а"1941
лпонзводила лросечпо око
1UO.0O0 мортара годпшп.с.
Очевидпојс да су кроз исто
то вреис лропзвсдепе одгола
рајуае количппе артпл.сри-скл- х
грапата, разпе врстс
мпна, авио11С1:нх бомба као
и пушчапс и иптраљескс му-ллци-
је.
Познато је да је само 1944
годнле произвсдено више од
240,000.000 грапата, боиба л
иила л нреко 7,400.000.000
иетака.
Таква је сгнка у гспералпо
о слабдсваау Дрвспе армајс
што се тнчс оруасја л иупн-цнј- е.
ТСао што виднте, to int-ra
ко лс одражава сшку спаб-деваа- а
лаших ариија за лрС"
ие првог светског рата, када
је фроиг прожпвллвао крони-чи- л
ледостатак артиљсрпјс л
гралата, када је давана јсдпа
пул!ка ла свака три воЈпика.
Што се тлчс снабдсвап.1
Црвене арипје храиом н оде-ло- м,
ошите јс лознато да
фронт ле сано да лије дожл-ве- о
лоиаакап-- с у том поглс-д- у,
eeh jc чак пиао и потре-би- с
рсзсрве.
Тако ствар стојн у погле-д- у
рада Коиулпстпчке лартл-ј- е
лаше зеи.ч-- е у лсриоду-лр- е лго је лзбно par а за врсис
pava.
Сада лсколлко речн о пла-л- у
рада Конулнстичке иар-тај- с
у скорој будућностп.
1Сао што је лозпато, ови лла-нов- ц
he бита потврђспл у
врло скорој будуЈшоста. Ос-пов- ни
задатак ловог летого- -
дишп-с- г ллааа cacrojii сс у
обповп областл земл.е које
су пострада-ie- , noBpahaite па
прсдратна стелеа у лндуст-рнј- а
л лољоприврсдн, а за-ти- м
npeuatneibc тога стспепа
у vane вншс зиатпијеи пз-лос- у.
Ocnu чињеллце што Ie у
скорој будуплостп бита укп-лу- т
слстем рациопирап-а- , no-светп- ће
се спелнјална лажља
пропзводш! робе за масовпу
потрошл.у, поднзаиу стапдар-т-а
жпвота радлог парода до-сдедп- пи
л снстематскпи сиа-апван- см
цена ла свој роби, и
лзградљн ла широкој ослова
свпх врста лаучних истража
сачких пнституцнја да сс о-uor- yhn
лауцп развптак л.с-нн- х
снага.
Асо мп дамо потреблу п- -
uoh лашли лаучппцнма ја
не суиллм да he она битп
у стаау ле само да достагну,
(Наставак ла страил 8)
Политички преглед
ПОЉСКИ ТЕРОРИСТИ У БРИТАНСКИМ
УНИФОРМАМА
Стапислав Рсдкевлћ, пагскн министар јавне безбедностл лзјааао je овнх дала дз
сс проводе шнроке терористичке активности
у Нод.ској од страпс лете lo.iohc, са којоч
сс управл.а из цеатрола у савезинчкпн ок-пациоа- ам зонаиа у Нсиачкој л Нталлјп,
Каглсској п Егапту.
Он је рекао да је велпко продираас у
Ногску елемепата која органазују рад пстс
колоие п каже да се иишјула л саботерл
добацују у Ио.гску ларашутама. Докумеатл
којн су ухваћслн од страле лолицијс без-бсдиос- та локазују, кажс on, да су те актнв-пост- а
управ.гапе пз тсрнторпја који су под
савсзначкои коптролом.
Радкевнћ је дао ову лзјаву па коиферем-цпј- н
са страним повааарииа у Баршавк
послс прииптка поте СЈедиаепих Амери-чки- х
Држава у којој се кажс да је нољсбз
лолпција уллетена у исдавиа уморства "пол
екнх полнтичара".
Порачупп оптужбс да је пол.ска иоји-цпј- а
уллетсла у уморства, ло.гскл шшастар
бсзбедлоста изјавио је да су петоколописти
уморила oho 2.000 особа у току прошле ш-дп- нс
и да су nchiuia жртава 11рападал.п Но- -
ској радчичкој (Комупнстачкој) и Соцнја-листичк- ој
партијп. Радкевлћ је рекао да
су пскоја од овпх терориста, којн су ухап-ineii- it
због тсрорастнчкнх активпости ушли
у По.гску у братапскпм уплформаиа л снаб-дслсл- л
са бритааским псправама. те са амс-рачки- м
п брнтапскпм иовцсм.
Радксвић је рекао да Иол,ска аиа 5000
полицајаца безбсдиоста која опсршиу у
зсм.ги, осн малицијс, п каже да пх је 1.500
убнјсио у борбама против тсрорпстичкп.ч
слемсната. On каже да јс 4.000 ocyuiuneiinx
кримипалаца yxaiuiiciio, али да nx ла cupr
ппје осуђсио шинс од 200 особа у везн га
уморствима. 40.000 особа којс су се педа-л- с
са вслпким количлшама о]ужја добиле су
ампсстију, рскао je on.
СДВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ ОДБИО СОВЈЕТСКЕ
ЗАХТЕ8Е
Искп дал је Савст безбсдпости Ујсдиње-i- i
it х пацпја, којн се састоја од 11 чланова,
одбпо захтев Совјетске Украјпле да ce no-тал- .с
Kouiiicnjy у сврху пспитнвааа ситуа-цлј- с
у Ипдопезнја.
Махмуд Риаз, спшатскл делегат поднсо
је другп нрсд10г, но коис бп Брнтапија и-м- ала
да повуче својс трупе лз ИидонсзиЈс
у што скорије врсмс. Тај лредлог такођс
укл.учујс да би сс пиао подпета азвсштај
о холандско-апдонезискп- м лрсговорнма о
томс каква би сс унрава пиала успоставчтн
у Ипдоиезијл. Оси тога, оа јс предложно
да Саист усвоја формулу за брзо a "cpclino
решсп.е" у onnu лрсговорана "у сагласно-ст- н
саИовсљом (Уједпаелнх лација) о пра-и- у
ла самоопредслспл ларода".
Фралцуска јс подупрла став Прнтаипјс
a Холалднјс iipoTdiB предлога Совјетског
Саиеза, iipno.y4iiBtuii ce Сједнллни Држа-вам- а,
Бразилијп, ЛустралнЈп н Епшту про-Tit- ii
слаиа комисијс за iicnimiiiauc ситуааи-ј- е
у Нидоисзија.
У псто времс амерпчкп делсгат сеиатор
Копали услсо је да лзвојује мегго Амсри-чко- ј
федсрацији рада да заЈсдно са Свстском
Федсрацијом радличких слпдлката (уиија)
буде као салстлик у Организацији Уједп-Л.С1П1- Х
пација. Ha pamijiiu заседаи.има жада
јс било лптан.с npnuaiua Амсричкс фсдс-рани- јс
рлда, сопјетска дслегација се лроти-нпл- а
томе, а заступала је стаповиште да
Светска федсрација буде прим.геиа. Аиери-чк- а
федерацпја рада није укл.учена у Свст-ск- ој
радничкој фсдсрацијп и води врло с-акциоп- арпу
--и аптисовјетску нолптнку.
ШАДА ДАЈЕ ЗАЈАМ ХОЛАНДИЈН
Мпннстар фипапсија Изла лзјавио је
прскјучс у Отави да је канадска влада одо-брп- ла
Холапдији пова зајам од 100.000.000
долара. Раклје je Кааада дала Холапдијм
25.000.000 долара зајам. Tax 100 милнона
долара морају бити увотреблсни за куио
naitc робс у Калади до 1 маја 1947 г.
Такођс jc било реча л о noeehaity крс-дит- а
Белгијп н Норвешкој, док су у асто
иреме у току лреговора са Совјетским Са-вгз- он
комс le до сада одобрел креднт cauo о,3 милнона долара. У изјава се кажс да
лсма зпака о учнаелом лрогрссу у лрсго-ворнм- а
о кредиту Совјстском Савезу.
Педавио јс лзјавлпо Да Холандцја kv-nv- ie
оружје од Кападе, које јој сада треба
само за унотребу протнв народа Нндонсзп
је, а у садашаој изјава не каже се лишта
шта ме лоталдиЈа купити о, паиадс за !%
100 нплиопа долара. iVsa обзлро ла 4Jiitc--
лицу да рат јсоји сс вода протпв ларода
Плдонезијс лијс још свршел, може се прет-постава- ти
да he ce лајвише утроишти опет
ла куповаае оружја,
ОПСАДНО СТДЊЕ У КАЛКУТИ
У пеликнм сукобаиа н демопстрацијауа
у Ка.1кути, Ипднја. убијело је леклх 11 осо-б-а
it ICO paiteno. Британске власти прома-сил- е
су опсадно стаие а допреииле су вој-ск- у
и тспкове у сврху угушлванд демоа
страпнја које су се проганрнле ла БоибаЈ
п Новп Делхн. )
Сукоба .су лочелл у понеделлк када су
Муслимаин иаводло П1)отествовали протал
осуде са којом је кажасн муслпмалски офи-цн- р
ла 7 годлла затвора. Тај офацкр кажс
се да јс био у "лндиској лациоиалиој apun-ja"
која је стужпла Јапалцпма.
Међутпм, изгледа да су деиоистрације
влшс сасвии другог карактера. карастсра
тражепл пезависиостн Ипдаје, Демонстрач-т- а
су внкала "Победа за Индију", који сс
пршшсује службеинцима Јапана, a.in де-мопстра- птн
су лосали заставе Све-плдиск- ог
колгреса л Мусшмапске ллге који иису
сарађивала с Јапаиом, лего се боре за па-диопа- лпу
лсзависност.
i