Serbian Herald, March 19, 1946

              I f
i 4""
1 1
јјишШШШШаЊтшшшшшш Ншец&јШШШШШШтШШШ!
СРПСКИ ГМСНИК АДРКСА
"C.
АДМНННСТРА-ЦИЈ- Е
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St W.
У БОРБИ НРОТИВ
ФАШИЗМА!
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 9947 SERBIAN HERALD
Цеиа годншилј претплати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСНИХ СРБА
Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иносгранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 290.
CTAPA И
ГОВОР
Следспе cy hcucuiiko нзиа-дак- а
из говора Шимс Галспа,
саветник мтшстарства за
информације ири Југосло
всиској амбасадн у Пашинг-loiiy- ,
којн јс одржао па баи
ксту прирсђеном у почаст
Главпнх одборинка н гости
ју 1'cha какадских јужилх
Слоосна у Торонту 17 фебру
ара. Балси, који јс од иочетка
до краја народно-ослободп-лач- кс
борбс делно свс и-сн- с
TcniKohe са cnojau народои it
с осталим Сорцима it руко-водноцнм- а
лсте, н као Јсдап
од оиих који су СС ИГ.ЈНЈЧИТО
нстаклн пронзвсдеи у чни
пукошшка, јс измећу остало!
рскао:
"Госпо1е н господо, 6paho
п сестрс, а дозволите ми, да
вас назовем it друговн н дру-гарпц- е.
Радостаи саи што мц је
оало у дужност да имам част
да вас поздравнм у нме Југо-словенс- ке
амбасаде. ДоносеКп
вам поздраве наше амбасаде,
ја вас истовремено поздрав
љам све Србе, Хрвате, Сло
вепце, Цриорорце, Македон-цс- ,
окупдене у Behy Каиад-скн- х
Јужних Словена, у имс
наше домовипе Ф. Н. Р. Југо
славије. Поздравлам вас н
захвалујем вам на свему што
стс учпннли за своју браНу
у сгаром крају, а преко вас
поздрав.гам вашу нову домо-вин- у
велику н лепу Канаду.
која је у току прошлог рата
бида наш.оцнљенн савсзникг
Вп сте јуче n данас впдплп
иеколико филмова о борбама
п животу наших народа у
Југославијн. Сигурмо сте за
паитпли она пспијепа, алп
ведра и поносна лнца парш
заискпх бораца, лпца оних
жена н деце, која су чссто
лпчнла костурима. II све вас
је то дубовб импрссирало.
11а уз све то, ти фнлмовп су
бнлн самсг-блед- и одраз оие
стварностн, страшис, језови-т- е
н крваве стварностп коју
су прошли наши народи. Све
rd је био само слаби одраз
исоппснвих патаа, али дн-вовск- их
борби партнзана,
којн су се првн у окупннар
иој Европи диглн на оружа
.... jf,wti.ta4..f. .и.пwЛ .r.if.e. Aтn.t.tt.tT..rr.r.t чкнх хорда. не само да брапс ,
Usui 11ац..и11А%.1.... iw.iv.!.. ; нсго и најсвстије ндеале чо "
всчанства.
Затнм Балсн даје прикал
ароднс ослободнлачкс oop- -
гсГу. тсмс.г.н шнроког народнш
фропта п од руководством
друга Тлта ударснн join у
старој Југославији.
"Ciapa Југославија, иаста-ви- о
је Балеи, била је тамаица
парода. У плј ннје бнло ни-какв- их
иацпоналннх счобо-д- а.
Хрватп, Словенци и Цр-иогор- ци
и Македонцн билн
су нацнонално упиетавани.
Алп би бпло крпво мислити
да су Србн бнлн слободни.
He, ii оии су били упктава-п- н
од сгране Београдске иро
тупародне клнке с дннастп-јо- м
Карађор1;евиКа на челу.
Оспм нацпонхшог угаетава-њ- а
ЈугослашЈа је бпла зем.и
тешког соцпЈалиог пзраблп
saiu. Подожај селг.ка бпо је
страховнто тежак. Док cy or-ром- не
масе селака бедно жи
вотарпле на крпицама землл
прптпшиени огромшт поре-знм- а,
дотле су се огромнп
комплексп земле налазплп у
рукама велепоседнпка. меНу
које је спадала п црква. По-лож- ај
раднпштва бпо је још
тежп. Наднпце су биле тако-в- е
да раднпк није иогао жн-вет- п
нп умрегп. Радипци су.
радилн уз надиицу од 14-1- 6
и 20 дннара, а кило хлеба
стајало је 4 до 5 дпнара.
Свему овоме долазпо је још
п страшни полнтпчки терор
властодржачке клпке, која се
одржавала иа грбачн народа
помоћу жандарскпх кундака
и пандурскпх пендрека.
Вааска полптпка старе Ју
гославпје бида је пздајннчка.
Властодршцп са дпнастнјом
Цена једном примерку 5 цен.
HOBA ЈУГОСЛАВИЈА
ШИМЕ ЕАЛЕНА HA БАНКЕТУ У Т0Р0НТУ
КараорђсвиНа на челу нису
хтели слушати желе својнх
иарода, иего су се према сво-ји- м
кликашким шпереснма
орпјентпсалн према најцриој
реакцпјп. Југославпја спада
у ред реткнх европских зема-љ- а,
које никада нпсу призна
ле Совјетскн Савез. Штави
ше, властодршци старе Југо-славп- је
су се самом појавом
фашпзиа везалп уз фашиста
чке силе Неначке н Нталије.
Тако је претседнпк јутосло
венскс владе Стојаднновпћ о- -
јШвШШШШШШШШШШ
ШИМЕ БАЛЕН
билазио Рим ц Берлин н
склопно с шша уговоре и
савезе. Кад су иародне масе,
иезадоволне овом политпком
оборпле Стојадиновића, до-иаоје-Цветков-
ић,"
алп је и'
on у целшш наставпо стару
пздајничку полптику. Када
је 1939 г. дошдо1 до споразу
ма ЦветковнК-Маче- к, нашч
су народи мислилн да he н-п- ак
попуститп терористичкз
владавнна у иутраишем nor-лед- у
a у вањској политнцн да
he доћи до орпјентације 1а
демократске зем.ге Америку,
Велику Бритаиију и Совјет-ск- и
Савез. MehyniM, не само
да се ове же.ге народнпх ма
са нису остваркле, него је
нова Цветковпћ - Мачекоеа
влада још оштрије наставилл
СтојадиновнНеву полнтнку у
унутрашием н ваич:ком погле-д- у.
Штавише, баш за врсме
владавиме Цветковпк-Мачск- а
се прв„ коицентра
Шубаш'= momiloiop в.ио, „ то
ХРУ. !
ватској. У унутрашиој полп -
тпцн нова је влада заведа јот '
,,,,„„,,:„ Tfnnn. naTianaivlni '
С1е ИСТИ11СКП демократске е- -
--1СМСИ1С' "с мо " """
„0ва Влада у исколико махо--' је'"пС
14 децембра 19J9, кад су оео- -
градски раднпцн и студенти
органпзовали велнке демои
страције, тражеИи демократч-зацнј- у
зсмле, Мачек-Цветко-впће- ва
влада даза пуцатн на
демонстранте побпла их
четрнаесторицу. Када је иа
кон неколико дана омладпн
ска делсгација дошла Ms-чск- у
да протестнра против о-в- ог
крвопролнКа. Мачек
одговорно: "ПУЦАЛИ СМО
II БУМО ПУЦАЛИ". Овај
случај најболе показује пс-тннс- ко
дпце назовп демокра-т- е
Мачека.
ЦветковпК-Мачеков- а жлада
отворпла је широм врата не
мачкпм агснтнма шппјуни-ма- ,
који су тих годпна пре-плавп- лп
пашу землу. Уз до-зво- лу
iiOBiix властодржаца,
пемачкн агенти су се увукли
у cie гране господарског, по-лптип- ког
културног жпво- -
та, те су ушлп на највпша
места војног државног апа- -
Рата- -
Кроз све те годпне широке
народне масе 6opiuie cy се
одлучно протпв овакве про-тународ- не
капптулантске
полигпке. У гпм годпнаиа
мучних борбп 'народ је тра-жп- о
да се у землп уведу де-мократ- ске
слободе, да се ре-ш- п
нацпонално пптан.е, тако
да се свпм нацпокалностима
даде потпуна слобода, затим
да се поболша соцпјални по-лож- ај
сељака раднпка п ко- -
TORONTO,
иачпо, да се у ваи.ској полп
тицн тражн ослон на демо
кратске земле Амернку, Ве-ли- ку Бритаипју Совјетски
Савез. Баш на овим miraitn-м- а
створеп је веК тада темсл
широком народнои фронту,
који је обухватпо прнсташе
разиих партпја, рззних а-ционал- ностп
вера.
Шпроке народне масе, тра
жнле су нарочнто сваки пре-км- д
са фашистичком Неиа
чком и Нталкјом и захтевале
одлучие мере за обцову зем
ле. Међутнм, издајничка Цве-тковиН-Мач- ек
влада иије хтс
ла да чује за то. На то су
деиократскн елемеити ство
рнлн потајау Војну Комиси-ју- ,
са задатхом да прппрема
родолубиве југословеискс
фпцире за борбу протнв ие- -
пријатела у случаЈу напада.
На челу те Војне комнснје
иалазно се друг Тнто.
Нздајпичка полптпка Цвет-ковпћ-Мачемо- ве
владе кулмп-нирал- а
је 25 иарта 1941, кадз
је потписала Тројин пакт, ко-јн- м
је Југославнју хтела ве
зати уз Немачку, Италију п
Јапан. To је бнло прсвише
за наше пароде и онн cy у
позпатпм демопстрацијама 27
(Наставак на страни 4)
СТЕВО СЕРДАР НОВИ ПРЕТ- -
СЕДНИК ШЕЗА КАНАД- -
СКИХ СРЕА
На седиицп Главног одбо-р- а
Савсза каиадских Срба
одржаној 18 фебруара ува-жен- а
је оставка досадаапмг
Главцог претседника Богда-н- а
Јокановпћа, негово ме
сто заузео је досадашин пот-претседн- нк
Стево Сердар.
иаоп° ЕДЉИ АКТ",
Ј° 0,ЈаЈ Последњи
. . . да
гпрупрр нп!р fp нлп
ни0 , . , избеГНС
понижењаруље
1'роооран всли
ва а иарод.
и
к
ј
п
и
п
н
и
п
н
и
о
а
тумачити као кукавичлук,
жела избегне срамоту
дириговане руље."
осталнх
бнла
ONTARIO, TUESDAY, FEBRUARY 26, 1946.
ПРЕДАНО ЈЕ ЈОШ HEK01K0 РАТНИХ ЗЛОЧИНДЦД
ЈУГОШВИЈИ
Савезиичке војие у
Немачкој предале су Југо-славн- јп
следеИе злочинце:
генерала Аугуста Мај-снер- а,
шефа гестапо-а.- у Бео
граду (за време окупације);
Владимпра Косака, посланп
ка (Павелнћеве) "незавнсне"
хрватске државе у Берлину,
Јозефа Куглера, домандаита
немачке дн-визи- је
која је опернсала у
Босни; Нвана Кирпла, шефа
усташке полнцпје у Зегребу;
Љуба Бабнћа, једног од Нс-дићев- их
генерала; Мартина
(Фирбпха) авијатпчког
Лужички Срби траже нацн- -
онално признање и члан- -
ство у Ујед, нацијама
Кападска штампа доноси
следећу чз Лондоиа, Ен-глсск- а:
Лондон, 21 — иенди.
илп Лужнчки Срби, словсн-ск- с
груие ко]е живс а под
ручју iit3Mchy рска Елбе н
Одрс у Иемачкој, cy najiiu
внјн молбеници за национал-н- о
признаие и члаиство у
Организацнјн У ј е диасинх
пација.
Нре рата Нсиди су била
познати због својс
чврстс привржености старим
словснскнм обичајима н го- -
вору н својо дивне народке
ноиш.е. . .
Они су се сада оргапнзо
валн нод Лужнчког
националног. већа са ссднш
тсм у Бауцепу и ужнвају
L ирн а м aibecnjerrcriix ој пх
B.ijCTii у чијој окупацноноЈ
ЗОПИ ИЛ1ВС.
(Пол.с су ови Лужички Ср-б- и
сачувалк својс нацнолал-н- с
и словепскс обичајс у Нс-мачк- ој
што су српски
"одбранаган" у Амсрнцп и
Канади — "С.Г.").
гпсхн?
'ПОСЛ
Умтпрппп
ПСИХИЧКУ
стрсгачке
углапиом
BohcTBOu
Милана улогс
преиуди увиди
TOpiypy . . .
"Србобран"
и колаборатор
"мема да
Милан Недић колаборисао
—
н
V даи
јс иа
до- -
шло
тп за иа
ис
би
; сс
од па
н
— но
о
на
у
са не
он се
већ
на
— да са
нам до ои у
од 14 у на док и
mime cue нод је
нод да to Л
кажс Да
жела сам иеои
и да
и r,M и
да
Тако ишшс
ру.гс
дакло
заиста
само,
всроватн Нсдић
"актом
поназао плаши
vDajno
суда
цичшшо
јунак! Нсгово Рскосмо
као
To
власти
СС
118-т- е
гене- -
пест
феб.
ОПН
него
је
у
ант ла
за
пупрт ппии како
всмс од неких
нрво- -
сум јс сам
on
п
ње да је са од
самоуоипа. учпнпо
пуста
прплицп Немац
ур.); Јозефа Ексрса, Зденка
Блажековића, Мнодрага Сто-јаковпћ- а,
Јозефа Ворхарта,
Мунта. Блумс-л- а,
Курт Сајберта, Валдема-р- а
Дехм, Фрпдрпха Родема-хер- а,
Валтера Зпмермаиа
Хенрпка Хериана.
ПРЕМИЈЕР ДРУ ПОДИЖЕ
GTPAIM0
говору
ирстссдинк октерискс
!Дру опрез
"опасностн коиуннзма".
"Покажнмо Кана1;аиу,
Канада
српхн чекиН
црвеном платпу."
К'ада нсто-рнј- у
борб "протнв комуии-зма- ",
јсдио-ставн- о
pehit збил4.
устрашно комунпзма,
право гопорп.
Московска "Правда" каже
Кинг спасава Бевина
Лопдон. Московска
"Правда", iuiiuyhn
полнтичком неуспеху брн-Tancw- or
пннстра сиолннх
Бевина зассдап.у
Уједшмних пацнја Лондо-ну- ,
јс очепидно морао
иомогпе Бсвнпу од-вра- тл
пажау асговнх
успеха заседаћу Скуп-ufhtae- j- Садајсјас!1оЧ1а
МексТпп оддучно
помбгне Бсвнну. Међути,
ннјс усудно Бсвика
брани днректио, нрс-узе- о
другн задатак
одвратн Бсп.и-нов- ог
полишчког нсуснеха
зассдану
пунс четири Г0Д1ШС,
Био је издајник, али ипак Србин јунак,
каже Србобран за Недића
(УВ0ДНИК)
до!;с руку "Лм. Србо- - ннје увсрит својс грсс
бран" фсбруара, унодиом очима глсдао всшања, стрсл.ан,а
мссту посмртнусулогију издајиику остало љсговом унравом? Зар
31илану Нсдићу. уподнику, мислито
псдипа
плаћеника
даљо
пуцала
"Срооора.Г велпБа запослсност вршењу злочиначкс
пздзјничкс није дозпољавала
грсхе
oajtCM
судно
да exuant
мссеци зом.гс7
признајс нздај-ни- к
Хитлсра
нзбегис
иижсње
прихва
"Нско
нажи.у
руљс. ncha
немачким осваЈачем и у његовоЈ понижсња "покличи што je
жби" п да не избегне издајство? Од издајства прсстала
ниЈедан чан Југославија понижсњс? "Србобран"
демократска и слободна земља. да Нсдић сачувао што нијо
Питање "Србобраи", да дочекао и "покличс руљс" "СрСо- -
на начин покушао избегне бран" да се јбсгово самоубиство но
један редован суд' а додаје: т)амачпл1 кукавичлук п
шно Је веровати да би." "Србобраи" велн
да да би поку-ш- ао
избсгие суд под друкчијим окол-ностн.- ма
да јс on
самоубиства се не
рала (по
Вплп
свом нски
кладс
позвао
свакон
рекао још ннје
свој грб
зпали
оида иогли
човек
нма тако
да
внна
nodosa
сажс:
да
Кииг
јс
ссбс
кроз
и
Тек сада могао
коме
томо могао hiicv ако
iinje
њене
могао кроз
осач ван
да јс био
онда псли
себн злто да по- -
када cy
био слу- - иего
"Он би могао да када су
суд, нада би била Jimt кажс
јс понос тнмс
је кажо суд
би он исти да всли
затим "Те- - можо као да јо
јс тсшко
да
аато, јср овим
да смр- -
може
време
с тим показао да плаши с.мрти
Па но зпачи ли оида да јс "јунак"?!
Далс "Србобран" кажс: Милан Недип,
Хитлеров слуга и тешк сетио
у лоследњеи часу да је Србин и мушки
ти." "СрСобраи" онда још ка:ке, да "У је поступио",
његовом случају самоубиство се не може ie QBQ
да
кукавичко!
Ернеста
он,
би
је
Скупштине".
грешник
већ саио иао говор на крагуЈевачни злочин, ушао би у
и понижење историју као велини син српснога народа.
, Овако и поредсвести и храбрости у после-- ]
али јс
јс Србп
одмах затм додајс: "Да
21 октобоа нао од- -
његовим старим заслугама.
мн да камо срсћа да јс
али .мп, ни канадски амс- -
уопште, не делнмо
Дакле, као што инди, "Србобран" дњеи часу он не иоже да спере са себе
покушава вншс доказивати да Нсдић жиг издаЈника." Алн, "СрбоСран" у
није издајник. Он туу разумс тсшког nix злочина крагујсвачких нијс гопорно
срца, ппизиаје да јо као Хитлсров ну-- да би бо.гс било да Неднћ убно. Он јо
псг тсшкс грсхс, ипак он тада писао о
за ibera самоубиство не всћ
посматратн
само
тада,
жела рачкп
од
од
да
да
mii
да
да
на
да
да
на
со
.V
ТС
to
A от to
ли
on сс ис
то
се
а
1941.
п то
и
то миш- -
се
it ие врсмс
сс
он сс
сс
Је
да пресуди себи за грсхо! Алн амернчки љење. hao велнкп синовк српског народа
п канадскн Србн, нарочито члаиови Срп- - улазе у историју људн којн су водили
ског народног савсза, пмају нсколико борбу протнв окупатора и nix злочпна.
пнтаља иа "Србобран": а они којн у таквим часовима нравс само- -
Како то, зар јо Нсдић тек сад проиашао убиства или иначе беже од борбо улало
да јс ианиавно грехс? Да ли нијо ои могао У.историју као клтгавице п нздаршци. Нс- -
да то прс лвиди? Како му пуста жсља дић улазн у нсторију као издајннк и нај- -
да сам ссби суди иија могла доћи прс нсго гори злочннац. "Србоиран даклс мисли
ЈС ДОШао у руКС ИароДИНХ ВЛаСТН? Да Л11 (Пренос на страни 2)
Price per copy 5c. 6. No. 290.
СРБИМА И СРПКИЊАМА
У КАНАДИ
Слсдсћо јо нозш! Главпог одбора Савсза кападских
Срба уиућсн са засодан.а Г. 0. од 18 фсбруара канад-ски- м
Србима н Српкињама у СДД, СИС и СНО, као и
оиима који ио иринадају пи јодној српској оргаииза-циј- и.
Нозмв гласи:
Драга upaho п ссстрс,
Са спог зассдана 18 фсбруара о. r. у Торонту,
Главни одбор Савсза канадских Срба oopaha иам со са
ових нсколико рсчи:
Јучс, 17 фсбруара, ynyhcii jo иозив члаиству СНО
од странс Hcha кападских јужиих Словсиа да со ирн-1:л,уч- о
осталнм јужним Слонснима у дапан.у noMohii за
наш народ у Југославији. Ми оидо желимо истајш да со
нозии односи на сво вас којн до сада ннсте учоствова.ш
у раду на номагању нашсг народа у Југославнји.
Срнски народ, зајсдно са осталим народима Југо-слави- јо
водио јо шиио од четири годино одлучну 6op6v
за одбрану својо домошшс н створио условс за своју
бол.у буду1шост. Уклон.сни су сви узроци зла н створ-и- о
јс братство п јсдинство спих нашнх народа, којо lie
бптн гараитија cpoliiiiijo буду1шости наншх народа и
нашс старо отаџбппс. 'Лл то постигнућо српски је иарод
дао огромио жртво п ми овдо у иссл.сииштву ие можомо
оитп хладни ирома томс. .Ми сс иоиоспмо са и.нхоиом
6ој6ом, дипимо со п.ихопим јуначкпм подвизима, као
синопи ii iclicpii тога храброг народа који јо голорук и-д- по
чстиригодишн.у борбу аа сиоју слободу и за слободу
читапог човсчаиства.
Као ciiiioiiii п ulicpii тога iiaiiahcuor а.ш храбјшг
иарода, као грађани опо нашс нове домошшс и нашом
народу савсзничко зсмл.с, и као л.удн, дужни смо том
народу нружити iiomoIi, боа рагшкс како гледали на дру-г- е
стварн.
Као што јо срискн народ у народно-ослободилачко- м
рату дао сразмсрно iiajiuiiiic жртава н много доирнисо
иобсдн, тако јо исто дужност српских нслгсннка да му
ипужо своју iiomoIi.
Л1сђутим, нма још један дсо вас који стојитеиод
y1i5mJoita3niOT3fieSin
народа и нспрнЈатола нтни роџино дсци, omcii.i ii лшјј.н,
браћо н ссстара. Ми анамо да јс то зато што ucpyjVro да
с тимо иомажото својо у крају. Али, нажалост, to hiijV
тако.
Дапас jo ncti јасно свакомс на којој је ст])аш1 срч-ск- и
народ у крају. Јасио јо на нримор, дау славном
личком хсрој солу Дивосслу, нијс било нп једног чст-ншс- а,
а опдс јо јсдаи добар дсо чак н Дивоссљана на стра-- и
и чстника ii иа страни опих, који сада у Италији, Аустри-ј- ,
Француској п Исмачкој стварају савсзс са оиима
Kojii cy иоклали па хлл.адо Срба у Хрватској и другнм
крајсвима иашо лсмл.с — са усташама. Иознато j'e да-и- ас
спаком, да они номажу издајника Дражу. cicyn.i.ajv
иоиац ii шал.у у Нталију. издржавају liajiiolio крвиикс
II злочинцс cnojo poljCIIC ДРЦС.
Срби окунл.сни у llchy каиадских јужних Слоисна.
далн су лсну матсријалну и моралиу помоћ свом наро-ду- .
Мн то чииимо јср смо увсрсии да тако нсиун,авамо
своју иатриотску дужност ирсма свом народу. Л1н зиам
да с тимс исиун.авамо ујсдно и своју дужност прсма
иашој иопој домошпш Капади. Ми сматрамо да је дуж-ио- ст
и Нас да то чшштс и за то вас иозивамодаод caia
дајсто и mi своју iiomoIi, ii ho ирско којн је шал.у
у Пталију ii Нсмачку, ueh који је шаљу нашој браћи и
ссстрама п iinixonoj дсци у Југослапију. проко Kcha ка-надск- их
јужиих Слопсна.
Ми апслујсмо на вас да сс отресстс иадајншга који
иису смсли дочскати ослобо!;сн.с у својој дочовшш ного
су нобсгли зајсдно са усташама и данас у савсзу с тик
iiajnclniM кршшцима сриског народа н у савсзу и уз по-M- oh
страис рсакцнјс ноткоиапају криаво стсчснс народ-и- с
тсковиис. Ла н.их давати iiomoIi значи помагати џслатс
својо 1ођсно дсцс.
Ми Нас иозииамо у иис нашег народа п н,оговс дс-ц- е,
у имо близу 2 милнопа гробова иаших најмнлијих.
да сс отрссоте тих издајника. Гонитс од ссбс издајнихо
и крвнико свог народа!
Главни одбор Савсза канадских Срба.
ВИНДСОР - КОНЦЕРАТ
ПРЕДАЈА ЗАСТАВЕ ПОБЕДНИКУ
Организација Савсза
fmi'n"ii—M.hvЈЈi-n- iimiik"i"i к_онн- о-пат v
Vol.
тај
оних
СКОј хали Iia 14&Y ДруларД ГОД, почстак 1ачии ...iv
всчс
На коицерту lie се обавитн свсчано прсдаваше Ју-гословс- нскс
заставс од странс организацнјс СКС ш
Торонта као награду иашој органпзацнјн — победнику
у кампан.н за Српски Нласник и СКС.
На концсрту he узимати учешћа наши тамбурашп
ii поплип ii нгпачнпо из Пшпсова и Детронта а главни
канадских у Кшцсору
2 у УкраЈИН- - - -
т,-- 7 1(1
Приређивачки одбор.
говорник бнће Богољуб Стеванов, јсдан од урсдника
Српског Гласника из Тороита.
Позивамо свс Србс, Хрвате н Словенцс Пнндсора и
околицс да са својим нрпсуством увеличају ову
прослапу, да сс заједнички провесслимо и да примимо
дар којч смо свн заслужили.
Нс заборавите суооту i
.'Ја добар дочек јамчи:
Срба
cvooTV мар:.т_а:,.....
марта јвсчс.
рстку