Serbian Herald, April 09, 1946

              ' СТРЛНЛ 2
т
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto lf Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка п петка.
Сва ппсма и чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи без потпнса ce ве примају.
Ружопнси сс не врлНају.
ЗНАЧАЈ ПРОСЛАВЕ 27 МАРТА
У спнм нашнм колонијама, гдс год
лшве дсмократскн и слободољубшш Срби,
Хрвати, Словснци и Максдонци, ирипрс-мај- у
со прослапо 27 марта, дана када јс
иаш иарод оборно издајничку владу у
Ксограду и њси пакт са фашнстичком
"осошшом".
Тај дан, као што јс позиато, био је
раскидан.с са мрачиом н издајничком
прошлош1у и ступањс Југославијс, кроз
борбу, иа нови пут братства и јсдинства
иарода Југославијс и н.иховог братства
U јодниства са свии слоиодол.убнвим и
дсмократским свстом.
Тај узпишсии цил. јс иостигнут. Јодин-ств- о
и братствО народа Југослапијс оства-рсн- о
јо, остварсн јс Поросии савсз са
дсмократскнм зсмљама Совјстскич Савс-по- и,
Гфитапијом, Амсрмком н другим Ује-дињсп- им
нацијама, који јо нобсдио и унн-nm- io
војиу снагу зајсдннчког фаишстн-чко- г
иснријатсл.а. Сви југословснскн иа-ро- ди
славићс ту нобсду 27 марта, којој
со нрнкл.учују и југословснски слободо-љубш- ш
НССЛ.С1ШЦН гдс год сс налазс.
27 марта 1941 годиис нашом старом
домошшом, и широм свста, одјекнвалп су
6oimi поклннн: Гол,с пат нсго накт! Го- -
л.о гроб нсго роб! Иарод јо дсмонстрлрао
за јсдинство и братство са Совјстским Са-нсз- ом,
Ислнком Гфитаннјом, Амсриком.
Па цсло ирсмс ослободилачког рата народи
Југослапнјо били су јсдан од најважинјих
фактора у борби противу фашпстичко
осошшо. Опп су дали огроман допрннос
зајодннчкој побсди Уједињсних нација.
Они су далн огромно жртвс.
Како ствари даиас стојс, јсдинство
Ујодин.сних нација угрожсно јо. Сарад-н.- а
пелнких савезиика, Соијстског Савсза,
Критаипјо и Амсрикс која јо створсна у
рату угрожсна јс. Захтсви Југославијо и
обсПаи.а која су јој дата ннсу join исну-iLp- na
и ua иослу су моћнс сило којо на-сто- јо
спрсчнти иснун.сн.с тих обсћан.а н
удовол.сн.о ираводшш захтсвнма Југосла-raij- o.
To jo питаљс ратиих рспарација и
питан.о ратпих злочииаца којо трсба прс-да- ти
Југославијн. Али јсдио однајвшио
ropylnix нитања v опом часу. јссто пи-та- н.о
повраћан.а Југослпвпји југословеи-ско- г
тсриторија и стаиоппиштва Јулнско
Крајино, Трста игд., којо тражо ио само
Југогловспп н Југославнја, всћ такође и
дсмократски и слободољубиви Италијани.
Пато. Југословсни ho ово годино на
прославама 27 марта дсмонстрнрати за
повратак југословснскс зсмљо н нашс
браћс која су стсљала иод фашизмом, за
иовратак саради.о воликих сапезннка, за
учвршћсљо јсдинства Уједнњених иација.
за одбрану својнх крваво стсчсиих теко-вин-а.
Зато и иаши досељсипци У Канади. сви
слободол,убшш Срби, Хрватп, Словенци,
Макодоицп н други, троба да прославе
овај рлпки да1 one годинс у томо знаку
и са тим -- захтсвима. Иа тим лрославама
трсба да учсствујо сво што јс честпто н
слобочољубиво sidjy нашим досељсници-м- а.
Нска ,тај даи, те прославс, покажу ко
јо н а страни свога народа, на страни мн-р- а,
за јединство и саради.у Ујсдин.сиих
иацнја, а на првом mcctv воликих савез-ши- ;а
Совјетског Савсза, Британијо н Лмс-рик- о.
Нека по остаис иико нсобавсштеи
о тим ирославама. Нска позив на просла-п- у
дођо у кућу сваког Југословеиа. Нека
буду позвани и остали слободољубшш
Капађаии и иска буду упознатн са пра-потн- им
захтсвима иародно вла!о маршала
Тнта и свих народа Југославпјс.
Канакки Југословсни поносии су иа
свој доприпос општој-- савезиичкој стварп
у току овог рата, каиадспнм ратних напо- -
рпма. Они су нарочнто поносни са оиоч
помоћи Kojy'cy до caia дали својој браћи
и ссст!ама и н.иховој дсци у ЈугославиЈИ.
II оии су, као што се нз прсдлога из Шид-сор- а
и пзвсштаја Главног пзвршиог от-бо- ра
Bcha тпи, спрсмки да наставс рачом
у томс правцу 3iiajyhn ла јс наша помоћ
љима још vbck потребиа.
Српски Гласник позшавља ту одлуч-пос- т
иашсг iiapoia у Канаш и аислујс
на сво канадске Србс да иико иепзостаис
од нрослава и рада за општс добро.
Година дана Грозове владе у Румунији
Пише: И. КОНСТАНТИНОВСКИ
Шестог марта навршила се
годниа дана од образованд
прве румупске дсмократскс
пладе на челу са Др. Петром
Грозом. Промене које су нз-вршс- не
у земл.и током ове
годпне од велнког су значаја.
Пре годину даиа када је
Др. Гроза образовао своју
владу ннје бнло краја про-рочанств-
ниа
о нсуспеснма и
пропастима; изражаваие су
сумае чак н о карактеру и
законнтости новс владе. Да-и- ас
јс Грозина влада јака у-иутр-
ашас
п мсђународ1Љм
односнма. У фсбруару (ове
годннс) н-его- ва плада звани-чн- о
је прнзиата од стране вла-д- а
Сједиисинх Држава и Не-лк- кс
Британнје. Ово је следн-л- о
ук.гуче.у у вл;ду ио једног
иретставннка од Селдчке и
Либералне страпке у саглас-ност- н
са одлукама Московске
копферепције трнју сполних
мннистара. Румунска штампа
правнлно је протЈ-мачил-
а ово
прнзиаие као акт правдс, ди-ктнр- ан
чнтавим током дога-ђај- а.
Услугс којс је Грозниа вла-д- а
учшшла Румуиијц могу
сс сматрати врло ваисиим.
Нлада јс успосташпа деиок-ратиј- у
у земллг, очистила др-жав- ни
апарат °д Лнтопеско-вн- х
л.удн, учиннла безопас-ип- м
лсгпонарс н друге аген-т- е
Хитлерове Немачг:с, изве-л- а
нрсд суд нске рдтне зло-чииц- е,
довела лоштенс антн
(Јрашисте у полицнску службу.
Пре свршетка рата она je
нредводила националии по-кп- ет
за помоћ (ратиом) фро- -
нту и омогућнла Румунији
да допрппссс свој део зајсд-лнчк- ој
нобеди
Грозина румунска плада,
која јс одлучнла да нсправи
историскс грсшкс румунских
владајућих кругова, који су
узели за свој глапшг задатак
стварање мржис иротнв Сов-јстск- ог
Савсза у својој спо-л-н- ој
политнци.
Став којн је заузела Гро-зи- на
влада брзо је уродно
плодои. СовЈстскн Савсздао
је даЈс номоћ Гумупији у
размсру какав је нспознат у
одиоснма нзме1;у нобедннка
п побсђсног. Совјстскн Савсз
дао је Румунији назад иско- -
Слепи страх од комунизма је тровање света
Чувена француска научнн-ц- а
Кнрн, са којом је зајсдно
п чувена југословенскн на-учн- ик
Павле Савнћ проуча-ва- о
разбнјаае атома још
одмах после 1930 г., одржала
је осдећи говор ца просавн
Међународпог жсиског дана
у Лондону:
Ле-шк-
а је радост цосле
свих ових година рата наћи
се онст на међународпом са-стан- ку
и пзмепити мнслн са
женама другнх зема.тл. Иа
нпак, атиосфсра инје атмос-фер- а
(остваргипх) нада н
вере у будупност. Ми вишс
осећамо потребу спречаваил
нове iiecpehe. У1п не осећамо
да смо постнглн мнр.
Овај ocehaj несиокојности
н заводплаштва ннјс нов.
15есе.гс због победе нослс
првог рата ције tpaja.io ду-г- о.
Мн смо гледалн баријсре
ii3Mcby раз.1ичитнх земалд
које су сс стално поднзале.
Мн смо внделе иочетке фа-шиз- ма
и н.сгов развнтак уз
учсшће демократских зема.га.
Мц смо внделн да рат долази
н iiiiCMO га моглн cnjieHimi,
зато што је у иашнм земллма
било миого нздајннса.свсс-ип- х
нлн иесвесних своје нз-дај- е.
Оно што смо мн виделн у
току овнх 20 10дниа, into смо
вндели у Towy paja и шта
још сада гледамо јесте casto
раматичиа епизода у стал--
иој борбн за соцнЈалин на-пред- ак,
евшуцију која омо-гућа-ва
све tcheM 6pojy .гуд-скн- х
бића да остваре својс
тежае у жпвоту. Ова еволу-циј- а
створепа је сташим на-порн- ма
a no некада и жртва-м- а
мушкараца и жена прогре-снвп- е
мпслн протпв очајнп-чкп- х
напора много других
л.уди, опнх којп поседуЈу ре-акциона-
рпи
дјтс. као што mii
обнчно кажемо у Француској.
Ови реакцпопарци lie гру-mii- nv
ce у једиој одрсђеној
поштнчкој партнји. To je
питаие гледапа иа стварн.
Енглеској ја мпсши да су
Tichiina imix у копзервативној
tiapTiijn, али мп пнднмо мно- -
&&&%&&? %i Шттј№ф fe ##;јј wEfgig _!WiNaiSrf.£fe£i
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
лнко ратинх и трговачких ла-ђ- а
које је заробилч Црвена
армнја као ратнн плен. 1945
годнне када јс Румуннја би-л- а
суочена са глађу као по-след- ица
највсћс суше у 70
годнпа, Совјстски Савез по-мог- ао
ioi ie са :китом. Опо--
равллше румунске прнврсде
у велнко је помогнуто совјет-ски- м
намуком н сретствима
транспортације, као н румун-ско-совјетск- ии
зајсдиичким
нредузећнма којз су успо- -
став.гена последанх месеци
Друга велика услуга коју
јс I розина влада учннила, je- -
стс исна полнтнка у 1ран-снлваниј- и.
У добро познатом
писму од 9 марта 1945, пот-писан- ом
од стране Ј. Стаљи-н- а,
совјетска влада је приста-л- а
да преда новој румуиској
владн северну Трансилвани-ју- ,
коју је ослободнла Црве- -
на apMiija испод немачкнх и
иаћарскнх хитлероваца. To
јс било uoryhe само захва- -
љуЈунн демократској нрнро-д- и
Грозинс владс л нсговом
спсчаном o6chaity да he сле-дит- и
дослсдну демократску
полнтику у Трансплваннјн.
Ова годииа показала је да је
Грознна влада одржала своје
o6cha.e; она јс дала зсмл-- у
и румунским н мађарским се-ллци- ма
Транснлвапнјс, дала
Мађарнма удсла у управп,
лсгалнзовала н дала потпору
.мађпрским дсмократским ор-гапнзациј-
ама. Сам нрстсед-ни- к
пладе Гроза којн је ро-ђе- и
у Транснлваннји, допри-не- о
je миого у провађаи.у ове
нолнтнке и он нма пуно пра-в-о
да каже, као што п јссте
казао, да северна Транснл-ванпј- а
не делн више ДГађар-ск- у
н Гумунију всћ има да
их ловежс Biiuie зајсдно.
Пајзад, у заслугу Грозинс
в л а д е и д с у у к и д а н. е
феудалиих остатака зсмл.е у
Румуннји, са којим јс нро-веде- иа
аграрна револуцнја на
мирап иачии. Ilpexa непот-пуни- м
подацима, прско 1 ми-ли- он
н 700 хиљада хектара
земле веН је подсл-еи- о селд-цнм- а.
Ирошлог месеца (фе-бруар- а)
образоваиа јс драсав--
на IvOMiiciija да доврши аг-рар- ну
рсформу. Један од рс-зулт-
ата
давања земл.е сслд- -
го iliix такоће и у Лебор
партијн. Ја сам сигуриа да
их попсшто можемо iiahn н
у неким другнм партијама.
Цн.гевп борбе за соцпјал-н- и
напредак мси.алн су се
кроз годиие, када су постиг-ут- и
првн цил-сви- . Чак н
конзсрватнвне владе доносе
иовс социјалне законе о ко-јн- ма
пајпапреднији соција-лнст- н
е бн н и сааали пре
40 годнна. На ииак, {еакци-онарн- а
мисао изгледа да ос-та- је
nenpoxeifcciia н врло се
лако може лрепознати. Соци-јалн- н
ЦНЛ.СВН Фрапцуске рс-волуц-
ије
још и сада мрзе ре-акциона-
рцп
Француске и
друглх земала. To ннје због
прецизних лдеја које су се
роднле у том часу, иего зато
што јс то бнла акутна фаза
борбе о којој сам говорила
п шго је оа имала трајаи
утнцај у току прошлог века
ла лрогрсслвне мисли свих
свронских зсмалд.
Нова струја пових идеја
прстставллла је сада од стра-н- с
комупнзма, а да бц заус-тави- лн
ову лову лоплаву, ми
вндимо све реакционарпе сла-r- e
у свлм зсмллма како се
опет днжу. У слепом страху
од ових деја о којима онн у
г.:авпом плшта не знају, ре-акцпопа-
рцн
су пзгубили сву
разборнтост п чак ocehaj кон-зервацн- је.
Некл богатн Јев-реј- и
помагалл су Хнтлера, a
касллје су поишулн у кол-центрацло- ил
логорлма. Де-мократ- скс
земл.е, хшшотнзо-вал- е
страхом од комуилзма,
нису хтеле да впде опаслост
колсолндације фаишзма у
Европи због апхове успава
лости. Ми зламо до чега пас
је то довело.
Нсторија овнх заводнлач-ки- х
годлна од првог светског
рата објаипћавала се страхом
од комуллзма. II када су, сп-ло- м,
Епглеска п Сједпаеле
Држагс бнле савезнпце Ру-снј- е,
чак л опда ова ментална
болест (страх од комуппзма)
ластавлдла се и бпла је узро-ко-м
мпогих трагнчнпх гре-ша- ка
током рата. У Фралцу--
цима било je uoBehaite засе-јан- ог
земљишта у јесен 1945
г. — 900.000 хектара, у поре-ђен- у
са прошлом годином.
Напорн владе дефинитивно
су довели до no6o.T.niaita ру-мунс- ке
привредс. Нрема зва-ипчн- ом
прорачуну штета ко-ј-у
су хитлеровцн нанелн ру-муис-
кој
скономијн износн
10 хнлада милијарди леја
нли 12 Г0ДНШН.ИХ буџета. За
хваљујући совјетској помоћи
н напорима владе, пронзвод-и- а
петролеја нзносила је 1945
годнне 4,700.000 топа, прсма
3.500.000 тона 1944 године.
Текстилне фабрике раде на
трн сменс, спо.гпа трговпна
се повепава, плап за зимску
сетву премашен је.
Међутим, румунска прп-вред- на
ситуацпја у главном
остаје озбпл.иа. Прем да су
главне грапе индустрије и
фпнаисије пационализнрапс
као н у другнм зеи.гама Ев-роп- с,
реакционарии румун-ск- и
нндустрнјалистн и фн-папсиј- ери
ироводе хточпиа-чк- п
привреднн рат противу
владе, прнбегаваЈућн најзло-гласииј- пм
мстодама, да бн у-коч-
нлн
иапредак прризводае.
Профнтерство н шверц са ро-бо- м
поиримпло јс страшнс
размере. Лли румунскп па-ро- д,
упркос екопомским тсш-коћа- ма
н покушајпма рсак-циј- е
да створи хаос, подупп-р- е
ствар демократнјс.
У прошлој годшш све дс-мократ- скс
снаге оЈача-i- e су
своју моћ. Фронт орача — ор--
гаппзациЈа Kojy прсдводи са
Гроза, постао је пајвепа по-лнтнч- ка
снага мсђу селашт-во- м,
са чланством од 1,400.000.
У месним изборима који су
нсдавпо ироведспн у округу
Дамбовнта Фропт орача од-н- со
je Behmiy у 40 од 60 села
укупно.
Гснерална конференција
рада пма прско 1,500.000 чла-нов- а.
Комуинстичка и Соцн-јал-демократс- ка
партнје та-ко- ђе
су повећале сврјс снагс.
Уједнаени радничкн фроит
расте у својој сиази, што је
потврђсно у изборима фабрн-чки- х
комитета у фебруару
Mcteuy.
"Патриотскн савсз", масо-вн- а
оргаинзацнја која поду-ин- рс
Грозииу владу, постала
јс од јаиуара мессца зсмал-ск- а
народна партнја срсдие
ској покрет отлора, који је
актовао са великои ефлкасио-uih- y
протлв нсмачких кому-ликацн- ја,
добио је врло
мало оружја од са-всзиич- клх
снага, због саме
iiouHCin да су у то покрету
и конунлсти. Бнло је много
слгурлпје слепо бомбардова-il- c
тих комупиЕација, лало-ceh- u
многе жртве становлн-штв- у
Француске.
II сада, посте рата, шта
виднмо? IIctc песрстне људе,
увек заслспллне страхом од
комунизма, који се папрежу
да спасе оно што је оста.10
од фашпзма свагде у свсту. у
Шпанлји, Грчкој Пталнји.
IlawKoj, Немачсој, у пашнм
сопствеипм зекллма; н увек
млсле да од imix направе тру-п- е
за поход протпв комупл-зм- а.
Да ли су луди који
предводе такву политнку из-дајниц- и?
Нлсу свп. To су
вепином оии којп, попут е-млфа- лата
Фраицуске рсво-луцнј- е,
"ие разумеју нншта,
п е верују нлшта". Иоуке ле- -
давне и crop itje за imix су лз-губле- не.
Ја нлсам овде да диск)ту-јс- м
Moryhe предиости или
незгоде комуннстпчке орга-Ш13ацн- јс-
У главном, ја xohy
само да вам кажем, да када
пеко xohe да иађе н мхго
података, тај лако може ви-де- тп
да у томе лема ништа
неприродног ин страшног за
олравдаи.е такве тнпке. ја
сам сама била у Руспји, л
иисам вндела ппЕаете страш-н- е
сптуације. Ја xohy такође
да лаведем да леђу фемпнл-сткиил- ма
(женама) комуни-за- м
треба да буде ценлн ио
својој вредпостп. Нема раз-лп- ке
између мушкараад и же-н- а,
л жеие заузпмају ефектп-вп- о
одговорне положаје на
полу свлх активности. Норо-дпц- а
је заштићепа п желе чак
nuiiv полакшппе које им
oiioryhyjy да раде и кад има-јудец- у.
СовЈетске жене nopajy мп-слп- ти
да смо мп мало заоста-л- е
за времепои.
Ја вас onouniten. да олп
класе са дсмократским про-грамо- м.
Догаћаји који се одиграпа-ј- у
уиутар "исгорнскнх" пар-тнј- а
такође су значајпи. Кон-вснцн- ја
Татареску-on- c Иацн-онал- не лнбсралис нартнјс
која јс одржана у јуиу 1945,
6ifoa je иобеда п.сгове поли-тнк- с
подупнрап.а Грозине
вла,с. Hehiiiia Националнс
лнбералне партијс прсшла је
на страну Татарсску-а- , док
су се Братпаиу п и.сговн сле-дбени-ци
пашлп спс вишс оса-м.геп- и.
Пре годпну дана кала ic
образована Грознна влала.
оргаинзацнја Нацнпиалпа сс- -
љачка омладнна на чслу са
Лнтоном Ллександреску, при
кл,учнла се Нациоиалном де-мократс-
ком
фроиту. Нсдавио
je Један од утемсллча Нацно--
налне селдчкс странке и н.еи
потпретседник НиколаЈ Лу
пу повукао сс из н.е.
Грозина влада лојално нс-пу.г- ава
одлуке Московскс ко--
нференцнЈе трнју сполних
м н н н с т a р а. Претставш!
ци Маннусовс Националне
селдчкс страпкс и Братпану
совс Иацнопалпс лнбералне
страпкс уклученп су у владу
и прииреме су у току за on-line
изборе.
Плада јс дозволила штам- -
naite лнстова (новина) Сслд-чк- с
н Лнбералне страикс',
само у случаЈу нскнх иопниа
влада је морала да новуче
своју дозволу због докумеиа--
та који су нзисшсни иа свст
ло a KOjn показуЈу да су one
плаћанс од страие фашнсти- -
чког мпннстарства проиагап
де бившс Лнтоисску-ов- е вла
Профссор Константнпсску
Чаши, садашн.и мшшстар
пропагандс, који је обелода- -
нно овс и друге фактс, такођс
je пзјавно да следбсннци Ма
пнуса днсвпо крше одлукс
.Мос1совске копферсицнјс, по-казују- Јш
се апсулутно нсло-јалним- ".
Кратка сумацнја актнвио-ст- и
Грозине владс кроз про-шл- у
годнну показује резулта-тик- а,
да је шсзииа политнка
потпупо оправдана. To тако-ђ- с
показујс, да је права дс-мократ- ска
лолитнка морала
iianhii на опште одобраваи.с н
признап.е.
који су у томс страху од ко-мунистлч- клх
идеја исти они
које ћсте увек вндетл да ло-кушав- ају
да угуше свс лове
идеје. Нн heTe међу л.нма па-h- n
пепрдјател.е искрсие wc-ђунаро- дне
сарадп.е, као н пс-пријате- л-е
свих демократа,
непријатед.е фемилнзма н ле-пријат- е-ie
мнра. II оил увск
дају добре разлоге. Нсмачка
деца морају се хралнтн, али
онп пе мнсле много о лашој
деци, која су патлла у току
5 година, пли што je join жа-лоснл- је,
дсцу Ио.гскс н Пн-днј- е.
У Шпаллји црБва јс та ко-ј- а
бн тако млого лострадала
ако би страшли рсиубликап-ц- и
дошли ла власт, али опп
се не старају много за муш-карц- е
л жепе које Фраико
ставл--а а мукс. У Грчкој,
бритаиске комушигације су
оно што би блло угрожсло
када бн се дозволнло лароду
да услоставн дсмократску
владу нтд.
Сам лаучни жнвот, једила
пстннска међународна актлв-лос- т
пре рата, бно је затро-ва- и
од стране лстих луди.
Како бл онл могли дозволитн
лормалне одиосе лзмеђу ла-учни- ка
различлтлх земалл,
када и м атомска бомба улсва
наду да yryuie, можда мате-рнјалн- о,
све народе који би
претендовали ла право да
поседују ове иове лдсје ко-ји- х
се они толико боје. Дс-тпоас- то
је, иаравло, јер Сје-диас- пе
Државе пмају у томе
погледу важну предиост ст-варп- пм
поседовашемтлх бо-мб- а.
Детлп-ск- а лдеја смета
развптку правог лаучлог п-страж- ивалл,
као п изучава-it- y
корислог употреблдвап-- а
атомске 'снергнје.
To су one копзерватпвлс л
реасциопарне слаге протлв
сојих с,е мп морамо борити
сада п ластупајућпх годлна,
ако желлмо живети у бол-е-м
свету, свету где ћемо сви мо-h- n
радптп у млру за добро
чосечалства.
li fi ifi ill
Уторак, 19 марта 1946.
Политички преглед
НОВИ РАСНИ ТЕОРЕТИЧАРИ ДОЖИВЕЋЕ
ИСТУ СУДБИНУ КАО Н ХИТЛЕТ,
КАЖЕ "ПРАВДА"
У сгом уводнлку од 15 марта Радио-Мо-ск- ва бодкествао је уводннк совјетске ло-вл- ле
"Иравдс" поводом првог Черчнловог
говора. У том уводпику "Правда" каже да
he аугори iqCBiix раснпх теорлја" дожнвгтн
лсту судбину која је слашла и пацпсте, ако
локушају да угрозе Совјетски Савез.
Нагла1ују1ш одговор генерхтнслмуса
Стал,лла на тај Черчнлов говор, "Иравда"
каже :
"Немачки фашпсти, који су изабралн за
своје лдсолошко оружје, оружје омрзпуто
лудима — раслу тсорију — потпуло су раз-блје- ни
у рату. Слнчна судбила citahnhe и
ауторе нове расне теорнје ако се усуде да
лоднглу своју сабл.у против слободе н лс-завлсн- остн
лашс земл-е- .
"Очсвндно, каже "Иравда", Черчнловн
прпјатсгн би врло радо прибсглн аитн
совјстској лолнтлцл "кордона саннтар". . .
да стапе притнсак на, ллн да почпу рат
протнв Совјстског Савсза."
У исго прсмс, лолдоискл "Дејли Хсралд",
орган Лсбор нартнје, ла лрвој странлци до-по- сл
уводпнк у комс каже: да Чсрчил не
бл требао одговаратн Стаљнлу ceh да "огра-шч- и
своју слокпсицију ла прсдмете који цс
папосс штету."
"Дсјчл Хсралд" каже да када би брнтан-ск- л
ларод био хтео да Чсрчил говорл у н.с-го- по
лмс он би гласао за и.ега у пзборима
ирошле годиие.
Друга снглсска повина, "Дсјлл Мирор",
inline да нма згледа да he сиглеска Конзср-ватлв- па
лартнја затражити од Чсрчила да
одпх-с-с оставку као шеф те партијс чнм
се поврати у Епглсску, тако да партија иг
бл била жигосаиа као анти-руск- а.
Такоће л ирстссдиик владс Јужнс Афрн-к- е
Смутс, рекао јс у парламелту да ис жсли
бранлтн говор г. Чсрчнла. Међутим, on ка-;- ке
да no ilciobom MiuiKTCity to не хожс до-вес- тл
до рата.
Секретар упутрашилстл Сједншепих Др-жа- ва
Амс-рик- с (мшшстар унутраппшх дс-л- а)
Хсролд Иксс, рскао је да Трумаи трсба
"агрсслвпо да стоји за спо.шу полнтпку
претседнлка Рузвслта", укл-учи- в споразумс
са Сопјетскни Савсзом. On jcrbBopHo" ifa
печсри Пезавнсиог грађалског одбора умст-ност- н,
лаука н профсснја. Иксс је изабран
за ирстссдннка ioia одбора и том прилнкои
је рекао да се ларод "ие oceha спокојло због
лал.бс протпв Русије. која се сада проводн.
Он ((ларод). рскао је ол. зла да бл ми без
Руснјс још увек водилц рат. Ои ле можс
П1)сдвндст мнрлу будућиост без разумева-ifc- a
са 1'усијом. Оц ис жсли лпкаквог пот-чип,ава- н.а
Совјетској Рспубллци, али он
(иарод) xohe сиоразум. чврто теисгеи л
узајамним концесијама п готовостп дај н
узми. Штавишс, кажс Иксс. народ Алсршсе
не скатра атом као нграчку за оружане
силе."
Тако рсагира па Чсрчллов говор млнн-ста- р
упутраши,нх послова Сједниених Др-жав-а,
а ђсмс Рузвелт, син пок. претседника
Рузвелта, који је длректор политичког оде-л.с- .а
rope помслутог одбора, рекао је да
Пллстон Чсрчил "говорн cavo за себе када
напада ла светски мнр — кадз предлаже да
се човечанство још једпои подели у два
табора. Његови пријатели су лречесто п у
прошлости, и овде л у лпострапству, били
отворели реакцнонарци", рекао је г. Руз-пел- т,
1!атим je join додао: "Стојн до нас и
до сваког слободогубивог човска л жсие у
спсту, да зајсдллчки устапемо сада и да
одбацимо речи, плаиове м политичке саве- -
зиике поштовапог Пилстона Черчила."
Рузвслт сумп-- а да су америчка влада и
прстседнлк и покушали да правилно лрст--
ставс иароду Сједиљснлх Држава глсднштс
Pyciijc.
Тако млсли о Черчпловом говору и о
милитарпом савсзу кога он пред-1аж- е пзмс-ђ- у
Британијс л Сјсднаених Држава п гос-no- ba
Рузвслт, жепа пок. прстседника Руз-вс.1т- а.
Ола кажс: "Ми ле смсмо дозволнтп
да сс наша визпја помрачи хлшлеаем да
епглсско-roBopch- n народи, упркос ititxo
вој снази, могу бсз далско seher броја ла-ро- да
који нпсу енглеско-roBopehii- ."
Секрстар за трговнлу, бивши потпрет-ссдп- ик
Сједпиепих Држава за време Руз-велт- а,
Хснри Валас, сматра да he rocnoha
Рузвелт улотрсблти сав свој уплив да Сјс~
ди11.еие Државе буду посредпис ii3wehy
Британије и Совјетског Савеза, ua место
удруживалл "са Брптаппјои против Совјет-ск- ог
Савеза, или са Совјстскпм Савезом
против Бритапије."
Само пајцрља реакција.л фашисти по-здрав- или
су Черчилов говор. Одмах послс
Черчиловог говора у Фултоиу од 5 марта,
конапдапт амерлчклх окупацлоних трупа
у Немачкој издао је наредбу противу анти-совјстс- ке
кадпан.е која јс јако oartiexena мс-- ђу
амернчкиц војницима од страие пема-чк- нх
фројлена после Чсрчпловог говора. С
тлм је јасно речено, како су остаци гестапо-- а
лоздравили Черчнлов говор А радно-Мадр- ид
фашисте генералнснмуса Франса,
пзашао је са својом изјавои 15 марта у од-бра- лу
Черчлла. Мадрпдски радно каже да
бившн претседнпк енглеске владе Черчил
није рекао ппшта слабо против Москве.
I
)
с
I
9
I