Serbian Herald, February 18, 1947

              рмг----- а i1' ---
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St V.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverlcy 9947
Цена годпппшј претплатп за Канаду 4 доларз на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. . N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 381. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, JANUARY 21ST, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 381.
ГОВОР ПАТРИЈАРХД ДР. ГАВРИЛА HA
СЛОВЕНСКОМ КОНГРЕСУ У БЕ0ГРАДУ
"СРПСКД ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА УЛУЋУЈЕ ТОПЛЕ НОЛИТВЕ ЗА ДОБРО СВИХ СЛ08ЕН0КИХ НАРОДА И ЗА Д0ЕР0
ЦЕЛОГ Ч0ВЕШТВА" - PEKAO JE ЛАТРИЈАРХ
На Ирвом иослератном сло- -
еиском конгрссу у Београду,
којн je одржал b-1- 2 децем-бр- а
1946 говорнли су впсокн
иретставницн Руске н Срп-ск- е
православнс црквс. У
имс Руске православнс црк-в- с
гопорио јс Митрополнт
Крутицкл Наколај, којн је
гопорно и допрпносу 1'уске
правослапис црквс у отаибин-ско- м
рату против фашнстич-кн- х
окуиатора. Ои је истакао
11шеш1цу да сс 1'уска право-славп- а
црква никада у нсто-рнј- и
ннјс одпојнта од руског
народа, веи јс увск у судбо-посни- и
часовима стајала са
иародов. Он такоће у cboii
говору у име Руске правосла-пп- с
црквс дајс прнзиаи.е пат-рнјар- ху
Гаврнлу: "Храбрп и
слободолубнвп верипцп, бра-h- a
Југословеип и махов вр-xoB- itii
пастлр, пресветлп паг-рија- рх
Гаврнло, којп је па
шо од непрлјатела п коме
па овом Конгресу руска црк-в- а
одаје част н прпзналс за
сва страдања у борби протпв
фашнзма", рскао је Мптро-I-I
ол н т Николај.
"' ""НаифиУарх" Др. Гаврнло, у
имс Српскс иравославне дрк
пе, одржао јс следсћа говор
"Словснски народц наају
своју бурну протлост која је
nciiyibeiia геннјалшш ногхва-тима- ,
ретким самоаожртвова-Н.С- М
н всликнм дсллма. У
спојим iicicoiuiiiM иапорима за
ван.с истиис за прлмену
иравде и за одбраиу слободе!
Словена су давали н дају од
ссбс ла олтар добра у свсту
огрмие жртвс.
"Уколико су стовеиски na-роди- ,
било утлцајнма сно.га,
бнло узроцнма нзиутра, скре-тал- и
са правог пута мсђусоб
ис л.убапн, слоге н сарадн.с
ла стрампутицс узајазшог
трсиа л нссношлавости, онн
су, на жалост та своја скрста-л- л
чссто и скупо нлаћалн
спојнм сопствении жнвотнпи
иатсрссима. (Иллскањс).
"Мн дакас са великии за-дово.мтв- ом
констатујемо да
се слоеснскп народи корнстс
горким нскуством које пиа-ј- у
из давне н блиске прошло-сти- .
Са нензмерном радошћу
инднмо да Оовепв у опоне
духовпом једииству улзжу
сву своју снагу, да у међу--
СКАКАЊЕ ЦЕНА И ОПАДАЊЕ
Отава, 19 јалуара. — Кон-тра- та
цена ла иеких 1.000
артлкала у зем.ш укилута је
н стула па слагу сутра. у го-недел- ак
20 јаиуара.
Тлм законом сместа се по-вису- ју
цене а храпи за 16
посто. Нрстседник Одбора за
цеие Доналд Гордоц изјавпо
јс да he се цена на јела која
се сасгоје од veca, рнб€, пе-ра- дл
и јаја повиснтп за 10
посто.
Цеие на јсла испод 50 цен-т- и
као и на секдвнчпка која
се сапоје од меса, перадп, и-л- и
јаја повнснћс се 5 цеитл,
a ла jcia лзпад 50 целти —
10 цепти. Највпше се цева ла
таква je.ta могу повнситп 10
цсити, што уоже да лзнаша
до 20 посто повншнце.
На употреблаване аутомо-бил- е
н кампоие. ("троковс")
цсиа се може повиснтн, та to-b- e
за 10 процслата, a 7 процс-нат- а
на иове моделе аутомо
била од прошлс годппе.
Цсна на o6yhn повлсује сс,
на жснске цлпсле за 9, а му-ш- ке
за 11 посто.
собној лубави и братској са
радан изграђују своју срет--
ну будупиост. (И.гескане).
"Словеаска солидарносг ко-ј- а
се epehou данас тако дпв-н- о
мапифсстујс више его
нкада у свима словснским зс
мллма путоказом апгс веков-н- е
заштнтннцс и нокровите-л.иц- е
уајкс Русије (одушев-тлн- о
пл.сскаие) н под гепи
јалпим вођством велнког л
моћиог руског ларода на че
лу са,'ве.1нклм Ста.гнном, . .
(Свл ирисутли устају и бур-n- o
1! дуготрајно п.гсскају). . .
та словспска солндарносг
најјача јс гараицпја за буду-ћ- и
развој л всличлну свлх
стовснских народа, (Лплауз;
"Српска православиа црк-в- а,
која са поносом лоск пус
пародис иркве, кроз всковс
своје тегаке прошлости слу
жила јс свлм својиц 6nhcv
своме благочестпвом иароду
у духу yneiLa Хрлста Назаре
ланлна којн јс за лстилу,
правду н .слободл' у свсту, из
велике .губавн лрсма 1оду
л-удско-
мс и свој живот жртво
вао на јсрусалииској Tairo-ти- ,
(П.гсскање.) .
"Српска лравославла црк
ва као рсвносии проповсднш;
лубавн к млра мсђу л.удима
и као ватрелн лоборннк свс-словспс- кс
соллдарности, по
посна је што је југословспска
престоинца — паш мучсплч-к- и
и дичии Бсоград — иза
бран за састаиак првог пос-lcpani- or
CioBCiiCKor конфс-са- .
(Лплауз.) Оиа, прско мо
је смерности, са лскрсним
срцима свога свсштенства и
паствс л це-io-r југословеисхог
народа а чслу са маршалом
Тнгом. . . (Пурно п.гсскаае.
Сви присутии устају са сво-јп- х
места н нспрекпдно пљс-скај- у)
. . . свесрдио поздра-вл- л
овај Словепски KoiirpcCi
на коме се тако длвио лспо-иавај- у
братски occhajn и за-једннч- ка
стреил.еаа једпнства
it сарадие свих Оовепа.
"Српска прасооавна црк-в- а
ynhyje тогие молптве, да
благослов Свсвлшасг прати
рад Сдовенског конфеса, ка
ко би tberoBit плсмснитп па-пор- и
бнлц круинсанн пуапм
услсхои за добро свпх сло
вспских парода н за добро
целог човсчаиства. (ДуготраЈ-i- i
п аплауз)
ЖИВОТНОГ НИВОА У КАНАДИ
Цеие говеђни кожама по-внсу-је
сс 3 цепта по паону,
а сличпо л ла свпм врстаиа
другс коже. Тако he цене ла
прерађеној кожл бити повп
шенс од 10 до 17 п по посто.
Убрзо he бити повпшенс
цспе л иа све друге apniK.i-о- д
коже као коаске оправе
ловачсе л томе слпчао.
Према зваплчвпи нзјавама
миннстарства рада лз Отавг
беспооеплх радппка у Каиа-д- п
има 165.000, н to саио оавх
којн су се прпјавпли аплпха
цпјана за рад. Врло лако да
нх нма још толлко којк ппсј
нпгде пријав.гепн.
Док је усвојец закоп за по-већава- не
цепа ла жпвотн
потребе дотле властп ппсу
повеле рачупа да се једно-време- но
законом загарантује
л подпзаље радпичклх плата.
Лко he стандарт жпвота да
остане на дапашлој впспнп,
опда бп требало лсто за то-лп- ко
повнситн п плате рад-нпк- а
и памештепика холпко
се повисују цене па животне
потребе. Нначе, жнвотпн ви.
во сасста опада.
1в1в1в1вНн1вв !п111ШШШШШШшШ
Састанак патријарха Др.
Тајним уговором угрожава
се независност Канаде
Неки даи назад јавл.ено је
да су амерлч&е трупе на се-вер- иој
територнјн Каиад:
код Мерчила, заједло са ка
надским, по прплици н бри
таисклм, лмале тајин мапе
вар л лспробаваае иекаквог
оружја. Новннари лису мог-л- и
прнсуствовати тој мансв-р- и.
Новодои тога Радннчка
прогреслвпа лавртлја је лзда-л- а
лзјаву у којој се каже да
се иезавнсност Канадс угро-жа- ва
довађаи.ем страилх тру-п-а
у землу л вршеи-с- м тајллк
милитарлли лрлпрсмаиа а да
о томс ларод зсмл-- е пезаа нн-шт- а.
Почеткок лрошлог мссеца
"Дејлц Воркер" пз Епглеске
открпо је тајал војнц савсз
између Лмерпке, Бригаппје п
Канаде. Питерссаитио је како
владе овлх зема.га могу да лс-тупа- ју
ла Оргаппзацијн Ује-дки.ен- их'
ларода о генерал-но- и
разоружаљу, како усваја-ј- у
такве предлоге п чак лду
још п да.ге — за забрану атом-ск- е
бомбе н успостављеае лп-спекц- пја
за ладзиралс у свли
зехллиа да се ие бл вршпле
тајнс ратпе прнпреие, a na
другу страиу стварају тајпе
BOjue уговоре и врше тајне
малсвре које сс крлју од сво
аарода и међулародпе Орга-ипзацпј- е,
Савета безбедлости.
Са једие страпе је то п ра-зуи.ш- во:
ларод Канаде, Аме- -
Тпрана, — Ллбавска лови-иарск- а
агеацлја објавлује
Еомептар свога полвтнчког у-реда-
вка
у везв са пзиевом
[ нота пзмеђу албавске п брп- -
танске владе о лвцндевту у
Крфском каналу, када две
брлтааске ратве лађе напшле
ва мппе.
Политлчкл уреднвк Албав
агевцпје аарочвто се за
држао па овтужбака пзнетп
у братавској пота албавској
владн, према којој јс албаа-сс- а
влада тобоже паредпла да
се поставе мппе у Крфскл ка-на- л,
влп да је бвла обавеште
ва да је вппе тобоже поставпо
1 ' I
Уредвпк нарочато пстлче
онаЈ део албавског одговора
братавској владп у коме се
подвлачл да је "такав веху- -
иапн корак иогао допп само
ГАВРИЛА ДОЖИЋА и ТИТА
рике л Брнтаније lie жели
PaT??-St- u жслц Ч1УУ сарадау
са свни слободоАубцвнм на-родли- а,
on xohe рада л при-стоја- и
жнвот, а ле крвопро-.nih- c
л уннштаваае човечаи-ства- .
Са другс стране окоре-л- а
рсакцнја, иародпи вепри
јатмл, ластоје да ла рачук
рата лраве л иагомнлавају
лрофитс. Ради тога та реак
ција мора да влше укрпва од
ларода л.езнпе практлчве ме-р- е
за рат.
Ллст Совјстске армлје "Цр
веиа Звсзда" вели 18 jaayapa
да се лзазвала велнка крптп
ка са свпх страпа ради поку- -
niaja са cfpaiie претставвпка
амернчкогчРатног департмев-т- а
л брлтанског "Фореа офв-са- "
да опореку постојност тај
ног војног уговора. "Звезда
велн да је био веки договор
veby канадсклм, бритавсквм
п америчкли војвлм претстав-п- и
ц nit а у везл војвог угово-ра- .
о чему су овп самп јавпли
да је бнла само пзиева иа-сш- .
"MehyniM, претставвпци
су одбили да одговоре па дал
iui iniTaiui noBiiiiapa о дета-ллм- а
разговора", велп "Звез
да". "Иокушајц пзвесввх а-мери- чких
п брнтанскпх сру
гова да успоставе војнп савез
наилази иа ннз тешкопа, a
једав од лајглавнлјих ]е же-л- а
широклх маса становппш-тв- а
тлх земалд за стадппм,
стабиллли миром,"
између .Ллбанпје и Велвке
Бритаавје." У нотл адбанске
в.1аде такође се тврдв да се
овај случај коже објасиптв
чшкснацои да грчке лаће
псто као п лађе другах зема-л- л
често пратазала албавскви
терпторајалвли водаиа л без
дозволе улазпла у јужве ал-баас- ке
луке. У везв с тлн
полатлчкн уредвак тврдп да
су грчке лађе, соје су без до-зво- ле
улазлле у албавске те
раторајалае воде, учвнпле
многе провосације.
АРГЕНТИНА КРШИ МЕ-УНАРОД-
НЕ
ОБАВЕЗЕ
Барцелона. — Новл аргев
тласка амбасадор Педро Ра
КОМЕНТАРИСАЊЕ 0 БРШНСКО-АЛБАНСКИ- М НОТАМА
су
ске
су
јаауара. је пошао ведеЛЈ i
дана после гако су Уједпил-- 1
ве iiaunje решлле да све
оппх којв желс да се ио ввцг i xi повуку својс аиоа-мут- е
одвосв иеку пародлма, , садоре из Шаанпје. Аргентв-- и
којв не желе усвоставлла.е ва је такође члаввва Уједп-добрв- х
пријатсгских одвоса ј iteanx аацпја.
Геније револуције
П0СВЕЋЕН0 23-Ћ- 0Ј ГОДИШЊИЦИ СМРТИ ВЛАДИМИРА ЛЕЊИНА
Лслпн је био рођеа за ре-волуцл-
ју.
Ои је бно заиста
генпје рева1уциоиарипх екс- -
плозлја л ајвспц иаЈстир рс-вшуционар-
пог
руковоћеил.
Нпкада се on ijuje ocehao
тако слободан п радостан као
у споси рсволуцпопарвлх по-трес- а.
Ја тпуе лнпошто nehy
да кажеи да je --Teihiiu подјед-нак- о
одобравао свакп револу-циоварн- и
покрег лли да је
увек л под свлм условнма био
за револуцноларне експлозн-j- e
Пикако. Ја тиме xohy са
no да кажеи да се Лењниова
гспијалиа нроншглвост ли-кад- а
није тако потпупо л ја
спо.манифесговала као у врс-м- е
револуцноларннх експло
злја, У данима револуцлоиар
ллх преокрета ои сс буквално
расцветавао, постајао впдо-ви- т,
предвиђао вреокрете кла-с- а
л свакн всроватвл цикцак
револуциЈе, видепи лх као нл
длану. У нашии парглјскии
круговима ле говори сс уза-1у- д
да "ILiiih уис пливатн у
таласима рсволуције као риба
v води".
"Отуда "запан.ујупа" јас- -
tioha Лсаииовпх тактичкпх
tapaia и вртоглава сиелост
IcinuiOBiix ревшуцпонарвих
захвсли.
Сећам се нарочато двеЈу
сарактсрвстачких чваеавца,
,оје истичЈпуЛе1БИВову осо-биа- у.
Прва чшБенпца. Пернод
пред Октобарском револуци'
јом. када су мвлаоаи радвв-ка- ,
селака в војиика, латера-- а
и кризом у позадвнн и hi
фроату, захтевалл мир и сло
боду; када су генералптет л
буржоазија прлпремада војну
диктатуру у цнл.у "рата до
краја"; када јс чатаво тако
зваио "јавно Miieite" када су
све тако зване "соцвјалпста-чк- е
партије" бнле против бол
шевнка, Tpeiapajyhii их као
"немачке шпијуне"; када је
Керенски покушавао да аар
тнју болшевика отера у иле-гално- ст
— и деломнчпо већ
успео да је отера ; када су још
увек моћве дисциплпноване
армије аустро-иемачк- е коали-циј- е
стаЈале против нашнх
занорепих армнја, које су се
распада., а западаосвропскн
"соцнјалнств" и да.ге успеш
но осталн у блоку са својн
владама у интересу "рата до
пуне победе". . .
Шта је зиачпло дићи уста-па- к
у таквои момеату? Дпћи
уставак у таквој ситуацпји
— зиачн ставлти све иа кар-т-у.
Лли се Лењпн иијс бојао
да ризвкује, јср је знао, јер
је впдео својсн идииш
очима да је уставак неазбе-жа- и,
и да he устапак победн-ш- ,
да he устаиак у Руспји
припреивтл крај импервЈали- -
стпчког рата, да пе устаиаи j
Русвјв ycta.iacaTn нзмучеие
масе запада, да he уставак
Руспји претворптп импери-јалвстичк- и
par у граћавски
рат да he уставас дати Репу
блпку Совјета, да he Реп45-лнк- а
Совјета послужити као
ociOHaq револуцвоварпог по--
крета у це-10- м свету.
Позвато је да се ово Лели-нов- о
револуцпонарно пред-впђал- л
доцније обистинпло
с невићевом тачношћу.
Друга чпплпвца. Први да-н- и
после Октобарске револу-цнј- е,
када је Совјет иарод-пв- х
комесара покушавао да
прпмора буатовног геверала.
главног командавта Дахон.в-на- ,
да врекпне ратве овера
цнје а да отпочне преговор:
о првмирју са Немцвма. Се- -
hau се како смо .1ен.пп, лри- -
давт) п ја отпшлв у Главни
штаб у Петограду да преко
дпо стлгао ?е у Шпаввју ШЈлевЕО Гбудућв главви гоман
Ов
од
везе преговарамо с
Духонпвом. ТренЈ-та-к је био
страшав. Духон.пи п главнп
став категорткп су одбилн
да пзврше aapebeae Соввар--1
кома. Коиапдно особљс toj- - у своје сопствевс руке".
скс лалазило се потлуво у ! To je био "скок у пеизвес-рукам- а
Главног стана. Што пост Ллн сс Леи.ли лаје бо-с- е
тнче војалка, алјс сс заа- - jao тога "скока", напротпв,
ло ana he peha војска од 12 on му јс ншао у сусрет, јер
мплиоиа, иотчип.ена тако зва ' јс зиао да војска xohe клр и
hum армиским организацнја-- ' да he извојсватл мпр, чнстећи
fwM vwC JL t ЈГ' LBisIKmsILLLLLLbV" MBJLtisLfeBsL?Tr
Радници и СТАЉИН у Петрограду доченуЈу повратак
ЛЕЊИНА из иностранства 1 априла 1917 године.
аа, расположсним протлв со
' "jcitfcc властн. ј самои ист
рограду, као што je позпато,
сазревао je тада устанак јуи
ксра (пктомаца). Осим тога
Ксревски је ишао с војскоу
ла Нетроград. Cchaa се како
се после лзвссле паузс Ле-ii.- li
ново лнце озарило лском
леобнчном CBCT.iouihy, Виде-л- о
сс да јс on већ донео одлу-ку- .
"Хајдемо у радио стапа
цу, — рекао јс Лсп.ин, — оиа
he -- nau корпсио послужнти .
ми heuo специјалпом заповс-nih- y
cueiniTii гснсрала Духо-ibiin- a,
поставпти на асгово
аесто за главиог командаита
друга Криленка и позвати
војиике, обнлазсћн комаидпо
особле, да оасолс генсралс,
обуставе ратне опсрације да
се повежу с аустро-аемачки- и
војницнма л узму ствар мира
ДИСКУСИЈА 0 НАЦРТУ
У Уставотвораој скупштп-х- ж
it Србије отпочела је дпску-сиј- а
15 јапуара о ацрту ус-тав- а.
Члааови парламеата ко-ј- а
су узамалн учешпа у да-скусп- ји
устава азјављују да
оа пружа пунс могупаости
радном парод за сободаа жи-во- т
н далу изгЈ)адп.у земље у
сконоиском и културпои по
"еду, у лзгрздчп у свам по-гледп- ма.
Слобода а једпакостза коју
су Срба и муслнмапн тежили
у току 25 годаиа дааас је
оствареао, лзјавио је ларод
иа аослааш: Сааџака Хнлха-ј- а
XacaaoBiih. Устав he оно-ryhii- ni
да се тај забачсни крај
Варшава, 20 јаауара. — У
првиа послсратнпм геаерал-iiiii- i
и с1ободиик изборина у
По.1Ској која су били јуче
владпа блок је
добпо, према још ае потпу-аа- м
подацива, 90%, док је
оаозицвја јако
подбацила.
У 394 нзборна среза, укл.у-чл- в
a 49 у Варшави, аародаа
декогратска блок добио је
560.278 гласова док јс опозн-цнј- а
добила са
мо 53.146 гласова.
Још аису јавлеш1 потпупв
резултати азбора ннти се заа
колнко је барача изашло аа
нзборе, али како веств јавља-ј- у
пзашла je orpouaa Behaaa
бпрача.
Нзбора се проводе у вај-бол- ем
реду и све што су
лздајвпца у зем.ги и реасци-ја- .
демопратске
Пагске, спо.га жмслп да се
догода на ав избора, осгале I
иа путу ка миру све могупе
прспрске, јер је знао да тасав
иачнн успостав.гаи-- а мпра ac-he
бита без утпцаја na ау-стро-нема-
чкс војинкс, да h?
изазвати тежи.у за нпроа ва
свни без пзузст-ка- .
Позиато je да се ово Леип-пов- о
предви
bane доцнијс такођс саврше-а- о
тачно обистнанло.
Гспијалиа пронпц.гивост,
саособиост да брзо схвати л
одгопетие yayipaaiua смпсао
догађаја — то јс
она Лсааиова особина којј
му je itouara.ia да одређуЈс
праиилиу стратегвју в јасну
ланпју држааа на заокрстпма
pcno.iyi(iioiiapiior покрета.
Нз Сталпаовог говора
1924 годпне.
ВЕЛИКА ИЗБОРНА ПОБЕДА ДЕМОКРАТСКОГ БЛОКА У
ПОЉСКОЈ
Демократска
Маколајћука
Миколајћука
ово
непријатсд,и
фроатоввиа
рсволуцнонарио
npeTCiojehiix
УСТАВА Н, Р. СРЕИЈЕ
азједаача са осталпх краје
вака Србијс.
Спага л велнчииа устава
лежи у Ч11а.евпц11 да л Хр-ват- и
у Војводиив, као н сви
остали стааовнвцн Србије и
целе Југославије auajy пупу
с.1ободу и уживају водједаа-к- а
права, изјавво је аародаа
послааак Геза Тиквацкп го-uopc- hii
у лме Хрвата којп жн-в- е
у Србпји, т.ј. у Војводваи.
"За нас Хрвате аз Војводп-н- е
исто као и за ЛГађаре, рс-ка- о
е ТаквицЕи, Србнја ппје
ввше страпшло аатв је цеа
тар експлоатације. Дааас смо
сви иа слободва в равнопра-вн- а
6paha."
су само пусте — аеостаренс
хслс.
''Није стварно бвло нп нај-маи- ег
нереда плк мешана у
јучеравгнви взборвиа. У ко-лп- ко
саи ја могао впдетп пз-бор- ие
ставпце су бпле у пот-пуно- и
реду", јавво Је дааас
пз Варшаве дописнпк Кана-диа- н
преса Рос Мунро. Накка влада je дозголпла
да за време пзборе дође у
Подеку пеколисо десетаса
аовииара лз пвостравства да
ладзиру л аесиетаао, без цен-зур- е,
јав.гају касо се азборп
провађају.
Четпри политичке партије
сачиаавају денократскв блог,
т.ј. владин б-т-
ок у којој је
сада претседвпк лад£ Мо-равсЕ- и.
Совјстски ллстовп н радвја
дапас прввисују ве.тпко уче-ствова- ие
народа у полхкпл
лзбориаа демократичносги и
слободн твх взбора као и до--
број оргааизацвја у реду.