Serbian Herald, February 18, 1947

              TA&~&f -- J 4$nrvTrra-Р&Ееп- Л 4H'№t.h. т ft
Уторак, 21 јануара 1947. -- СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
f Владимир Дедијер
I Белешке из Америке
rk&iiii%k%x3i)tfek)!ikxkikkxfcxi л
( 18)
У Амсрпцн се леоЛкчно много издају часоппсн у фор-м- п
релија, илустрацлја. To јс бизнес у који су уложепе
стотине милиона долара. Часописи оваквс врсте типлчнп су
за Амсрнку. Главна је ituxona улога да замене читаоцу
OMire. To се радн иа диа начина. Издаваием, прво, илустра-цијау- а,
као 'ЧСосмополнтсн". "Колијерс" и други, затим ча-соп- ис
са слнкаха, пао "Јајф", "Лук", "Пик". и друго, нзда-oaite- M
специјалннх "cKpaheitux" нздаља вслнкнх дела свет-ск- е
каижевностн ("која читалац може да прочпта за cat").
"Ирва врста часописа-илустрацпј- а доиосн два три полнтп-чк- а
члаика, десстипу .тубашшх лрнча илустрованнх, оби-чн- о
полу-пориографск- им цртежнма затим стрипове п карл-катур- е.
Свс је то измемало са 50 до 75 посто a у лекнм
часописима н с 80 иосто огласа. У ову врсту часоилса спада
и "Ескваир" ("Госиодин") у коус јс нски цртач Варга
почео да црта полуголе деиојкс. Ти иегови цртсжи с- - ушли
у сваку лмерлчку крчму. а за преме рата у сваку војпнчку
зеиуницу. Варгнлп цртежн добнлн су иазив "пн an грл'
— "дећојка чију слику закуцаш на зиду". Ова лорлогра-фиј- а
је јсдна од најурачнијих страна амсричкс журлалп-стнк- с
н cycpehe се скоро иа сваком кораку издавачке де-латнос- тп.
Она сс увукла п у огласе које доносс овп часо-пис- н.
Лмеричкн пздавачи иарочиту пажн.у o6pahajy на часо-пнс- с
за Јкснс. Тн часониси достпжутнраж од више милпона
прнмерака, нснуаенн су с исколико лубавнпх прича, a
оспопни матсријал којим пуне лист јесу огласи, п то у првом
реду огласн за храиу, лскопс и косметичка срсдства. Амс-)ичк- и
бизнесмсии преаа нодацнма од 1920 годпне, трошн-- ш
су на оглашаваае годиши.е унлнјарду н три стотпие мили-ш- а
долара, а од тога је iiajnehu дсо отпадао на храиу, лскопе
и космстику. Bchniia тих огласл# нарочито што сс тнче лс-ко- па
н храпе, рскламнрају иродуктс од којих су многи штст-M- II
ио здрапл.е куиаца или нсмају one квалнтсте о којнма
се у огласу гопорн. Почоћипк амсричког мнпнстра рада
д-- р Тагпсла. "Лнстови, cnccitu да би им овај закоц донео
иројскт за запгтлту куиаца од продуката хранс и лскова
који су штетнн ло здравлс У спојој киизи "Алеричка кућа
лордова", Харолд Нкис. амсрнчки мнннстар уиутрашгшх
послопа, вслн да сс права ноплава напада сручила на главу
д-- р Тагвса. "Листови, свссни да бн лм овај закон донсо
сман.сн.с прихода од огласилача хране н лскова, аутоматски
су отпочелн бруталлс ианада на д-- р Тагвсла. Oir јс био
nporoii.cn и лсмсјаван као "опасаи комуипст".
Међу амсричкнм часописнма по свомс утицају на масе
на прво мссто долазн "Сатсрдеј Ившшг Пост", на коме су
гслсрације Аиернканацд иаспптапс и стскле свој "укус" за
штсратуру. Овај часоиис ннје у толпкој мсри вулгаран. као
"Ескиаир", али сс у псму рсакцнопарпс тсзс па вештпјп
начин нзводс. Карактеристнчно јс да сс у последие времс
у амсричкнм часопнсиха спе више поклаиа пажп--а полити
чким ироблемима, којн сс вешто уклнћу у л.убавнс и псто-рнск- с
приче. "Сатердеј Ппнииг Пост" има тираж од 3.500.000
прнмсрака. Издаје га компанпја Картис. која има још не-колн- ко
публиеацпја: часопис за ассис "Ледис хоум vepa
(тпраж 4,140.000, iiajnehu лист за женс у Лмсрпци) затим
"Кантри џснтлемсн", часонис за богатс вслепоседниге, гоји
сс нгтампа у великоу броју нрперака. Сем тога ова ком-паии- ја
штампа још ссдаи днсппих лнстова у Филадслфији.
Она јс 1930 годннс купила за 18 милнона долара лист "Фи-ладслфи- ја
Никвајерсс".
Свим овнм часописима и лпстовнма руководн Палтер
Фглср, који има функцију прстссдинка компанијс. Оп је
paiiiijc бпо претссхнЈп; ИЛМ-а- . о чнјој с дслатпости рапије
говорепо. Фулер дајс лшшју "Сатсрдеј Нлиинг Посту". Овај
часопис нс проповсда отворсио фашизам ita свакој страпк-цн- .
0 понскад доноси члаиак н нског напредног писца.
To јс стари трнк свнх познавалаца тржшпта, да би стеклм
орсол "објсктивиости" н да би придобпли чпталачку пу-блик- у.
Прапећн лнст у ирвих шсст фашпстичких инстпту-циј- а
нлн органнзација, бнвпш главнн државни тужнлап
Џексоп осудио је "Сатердеј Нвнинг Пост" као нсамернкан-ск- и
и антидсуократск часоппс. Нсобпчио јс карактсрп-стича- п
за линнју "Сатсрдсј Ивиннг Пост"-- а један члапак
који јс обЈавлн, после пораза хнтлсровскс мемачкс. is
јуна ове годиис. Писао га јс снолнополнтичкн уреднпк ча-сопи- са
Демари Псс. Чланак носи наслов: "Да лп западии
свст можс да живн у ainpy с Русијом?". а на једпом мгсту у
члаику сс вели:
lla крају крајепа. рат у Европи ннје опо што се мк-слн- ло
да претставлл. To nnio био рат протпв фашпзма уоп-nrr- e,
јср јс nam савезинк Совјстска Русија такође тоталп-тари- а
зсмлл. Савсзиичка коалицпја била јс створиа с jc.v
пим цнл-е- м — упнштенс Нсмачке. Л дапас. бсз страха да
licvo помоНи Гсбслсу, ун можеио мпрпо оценптп шта Ру-си- ја
претставлд.. Неки Лмсрпсаицп occhajy да сс Pyciija
дапас поиаша као што су сс Нсуачка. Пталија и Јапан по--
нашали у прошлостн и они сс боје да he последппе уожда
битн нстс. оин сс пигају очајпичкн како се може пзбсћп
трсћп свстски рат. Руси иду у својну пословпма мпрно, јср
oiiii знају да ihixobii западин савезинци нсћс отпочети рат
протпв mix. . . У anioj снол.ној лаштпци уп морамо па-учи- тп
да пнтелнгептннјс унотреб.глвауо нашу огромпу сна
гу и утицај. Требало бн зато Руспју остободптп уверсз
да западнн савсзипци nche прнбсћи рату протпв tc. . ."
Најнзразптнјп прнмеЈГ коитролс фниаисиског капптала
над штампом прстстапллју трусгови пл такозвапп "ланцп"
нопина. Ту једна коипанија управлд ватикпу бројсм круп-нн- х
лнстова у разнкм градовнуа Лмсрпкс. На тај иачпн
OMoryhyje сс шачнци луди да намећу своје ynnuitc уплп-опскп- м
масауа чнталаца н тако преупмају политпчгу ков
трачу зсм.гс у својс рукс. Тсндснцпја трустова је да у сва-ко- м
граду упнште конкурснта својом већом ифпапспском
иадмоћношћу. Лмерпчкп мпппстар унтрашн.пх дела Ха
ролд Икнс у својој књпзи 'Тосподари штампс" наводи слу-ч- ај
Чнкага. гдс је 1890 годнне било 11 днсвнпх лпстова, a
од појавс трустова imixob се број cuaitno па пет. Харатд
Икнс Bene да трустовн у Сјсдпаспии Лусрпчкпм Државама
нуају 37 посто тнракацелокунпе гатампе. Ово су подацп
од прс дсвст годпна. Међутнм, овај се постотак повсћао у
мсђуврсусиу, а сем гога треба нкатп у виду да трустовн
пмају коитролу пад хпладама уалпх днсвпих п педелппх
листова н ло иа овај пачин: Трустови псто тако држе новпн
ске агенцпје у својим рукама дпрсктно (као "Јунајтсд Прс"
и "Иптерпешпопел Ikyc Ссрвпс") плн пндиректно ("Асо-шпсте- д
Прсс"), које спабдсвају све те иале листове својиу
ссрвпсом. Дал.е, они су власпнцп спецпјалнпх новпнскпх
агснцпја звапнх "сипдпкет". To су агепцпјс које продају
чланке, прпповетке, стрппове, фотографпјс, разпе комгнтарс
и другп новппарскн матерпјал пуно јевтинпјс него што бп
то поједшш лнстови уоглп езавпспо да набавс. Хп.гаде и
хпллде лпстова у маљлм мсстпма, приуорапп су на тај начпп
да пупе своје стравпце матсрнјалом којп долаш од тру
стова. Сем тога нора се лматл у виду да су лпстови паро-чпт- о
у уаапм местика под пепосредном контролом локалвог
круппог каппталпсте или бапке. Пало ми је у очп, тад саи
р-Ге- Ф - ¥-!=- -
ИЗВЕШТАЈ СА Г0ДИШЊЕ СЕДНИЦЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ СКС У ВИНДС0РУ
Оргалмзацпја Савеза ка-ладск- пх
Срба одржала је го-диш- ау
седплцу 29 дсцембрч,
194G годпне у просторлјама
ла 1100 Кадилак улицн, са
стедећим дневилм редом: —
Нретседннк ђока Рошулов
отворпо је седнлцу тачно у
2 сата после подле, поздравло
присутпе члапове к дао об-jaiintc- iLe
злачаја годлшас
седнице п чнта длсвли ред
који се прлма у целостн. За-ти- м
паглашава другу' тачку
која јс читап.с заппснлк про-лиогодлш- ае
ссдницс. Заппс-ал- к
је прочнтап по секрета-р- у
другу Богдалу Јашнну и
прцу.гсн јсдногласло од при
сутлог чланства. Затли су
слсдилн лзвештаји, и то првн:
ИЗВЕШТАЈ ИЗВРШНОГ
ОДБОРА
У лмс Нзвршног одбора
дао је лзвештај секрстар Го-гда- п
Jauinii, који лзвештава
да су у току мннуле годинс
1946 одржало 12 рсдовиих н
једна ванрсдна чланска ссд-нлц- а.
Цс-ток-уп-
лл број чла-лов- а
до данас лма 188 од ко-ји- х
отпада 9 отсутплх члало-ва- .
У доброч стаиу octajy
Свак ко помогне
народу сада прилику
Свима пама је иозпато ка-к- ве
жртпе н каквс тешкоће су
претрнслн народн Југослави-ј- с
за врсмс четиригодишп.е
ослободилачке борбс. У бор-б- и
протнв окупатора напш
народн су скупо платили сво-ј- с
ослобођси.с у свакоу ло-глед- у.
Ако сс узуе у обзир
жртвс у л.удстиу и у рушсвп-нау- а
ссла н градова н друглх
објската, лаш народ јс лро-цснтуа.11- 10
дао вишс жртава
од лједне друге савезлнчке зе-мл- .с
у борби !I]X)thd заједли-чко- г
лслрнјатслл против ла-цлз- ма
л фашизуа. Алн, они
су лзвојсвали своју слободу,
изг]1а1ујучсвоју cpchniijy бу-дућио- ст.
Рат је свршен. Нашн ла-ро- ди
nuajy BciiiKc и тешкс
задаткс којс требају да лслу
лс. Трсбада н лзгра-д- е
оио што је лспрнјател. по-pyiini- oi
ноиалио и уплштло.
Онн лалрожу свс својс слле
да то постигиу у лпо краће
врсме п да изграђују лово.
Са Л.НХОВИУ ударличклм л
ллалскиу радом, оии he лз-градн- ти
своју зеуљу. Лли, да
што лре то учнне, аима је
потребна номоп, лотребни су
л у алатц и уашинернја. Л1и
им у тнмс уолеуо, бар доке-кј- с
noyohit.
Сада се поставлд литањи
ла лас канадскс Србе, као н
ла осталс псе-.icnitL- 'e,
како да ни поуогпе-м- о
у иихоепм лапорима у
изградии своје земл? Ие-дав- но
је у Торонту друг Сте-в- о
Сердар одржао говор у Be-an
те поуоћи. Он јасно каже
шта је потребпо лародиуа
ФНРЈ да бц што бржс поди-гл- и
кров пад главом, попра- -
внли лутеве, уостовс и уоп-ш- тс
својс скоаомско стаае.
Потребне су им "маишнс, ма-шл- пе
u уашиис".
Нсдавпо јс овде у Торопту
одржала сгднпца Главног од-бо- ра
Beha кападских јужиих
Стовеиа, на којој је донста
одлука да се сакупи два ми-лпо- ка
долара уложака за ку-пова- де
машилерпје. Ово ин-ј- е
мала задаћа, алн она сс
лако може остварити. Meby
нашнм пссгеннцпма мма уло-г- о
впше него две хп.гаде л.удн
којн могу уложитп за ту свр-х-у
cavo по 1.000 долара. Да
две хилдде .гуди уложе по
1.000 додара то су два мили-ои- а
датара. Алп ми уожемо
учипптп миого влше лсго два
мнллопа долара, јер пас лма
внше од две хпллде којп мо-г- у
уложити не сауо по 1.000
долара, већ no две и три хп-ллд- е.
Овај задатак се хожс
лако u у врло кратко вреуе
испупптп.
Шга је нана сада најпот- -
179. Кроз иинулу 1946 годп
лу добпто је 40 ловлх чла-лов- а
у нашу органпзацлју
Чланске седппцс кроз целу
годлну посеплвапе су попре-чн- о
нзмеђу 50 п 70 н па ло
тлма је владала одлпчна хар-мопл- ја
и дисциплпна, а дп-скусн- ја
је вођепа ла шпроко
по свиу пнта11.нма. Што се
тлче актлвпости лаша је ор-галлзац- ија
учествовала у
свим иапреднпм л добропа-мерни- м
лотхватлма, као што
судсловаае лашлх члалова у
Behy кападскпх јужних Сло-всн- а
и т.д. А што се тнче
полнтнчке н моралнс страпе,
наша органпзацнја је данас
главнн фактор међу српскнм
народоу у Виндсору, која
иретставла најјачу организа-циј- у
међу Србима Впндсорд
н окошцс н води главну реч
што је небројено пута дока-зан- о
ие само од стране на
ших снмпатичара псго п од
стране противнпка.
Дал.и.и извсштаЈ од Нзвр-шно- г
одбора дао јс Рада Ми-јато- в
рачуновођа, који пзјав-л.уј- е
да је у току 1946 годиис
Главном нзвршном одбору
нлапена сва чланарпиа у з- -
жели да сво-м- е
има
поднглу
југословелске
рсбннје да учинимо? Потреб-н- о
је да рлстуннуо лрактл-чно- ч
раду — да улажемо ло-па- ц
код Hcha. У y.iaraity иоп-ц- а
за куиоваас лашнла, уо-рал- и
би сс показати и они
кој нису раплјс бллн, због
нскпх рахтога, загрлјапн за
нопу — Тнтову Југославлју.
Данас Miiorii од Jtux друкчлје
говорс о Југославији п жсле
да сс повратс својој родблли
у стари крај, призпају да су
лмали логрешан став преуа
борби nawer народа. Сада се
к ifciiua иружила прплпка да
даду свој део помоћи и уло-ж- е
Јсдан део своје уштеђевн-иез- а
кунопаас ашлиа.
Приступнмо са ирактичшш
радои овој велпкој п плеуе-лнт- ој
згдаћн, коју мн nctie-ниц- н
треба да стопроцеитуал-л- о
лспулнмо. Свасом се сада
лружа приллка да учппп го-лн- ко
уоже за свој парод.
Славко Станпћ.
Народ Истре протествује
против терора органа
окупациош власти
Рпјека. — Хрватско н нта-тијапс- ко
гтаиовништво т
Истрс и Рлјеке и да.ге епер-глчп- о
лротествује због крво-пртлл- На
које је пзвршнла ци-влл- на
иоллција у Иули, као
оргаи Савезнпчке војле упра-в- е.
У току последнл три даиа
лстарско становлиштво пос-ла1- о
је преко 300 телеграма у
којнма изражава своју дубо-к-у
огорченост због овнх крва-вн- х
догаћаја.
Народн ce.ia Myca.ic, обла
стн Лореч у свом телеграуу
влади ФНР Југославпје пзја-вл.у- је
лзуеђу осталог: "Цело-купн- о
стаиовништво села Му- -
сале тражп од владе wtir jy-roc-iae- nje
да са своје стране
лре,;)'зме vepe да спречп да-.г- с
одвлачси уагаипа пз Пу-.га- ."
Мсспп сппдпкхтнп одбор
из Пореча у свом темеграму
тражн од владе Југославије
да лредузме мере да се спрс-ч- п
дал yiuaitaite ппдустри-скн- х
постројеља из Пулл. ко-ј- а
су од бптаог значаја за
це-i-y Истру.
ВЕЛИКИ СНЕГОВИ У ЈУ-ГОСЛАВ- ИЈН НИСУ ПО-РЕМЕТИ- ЛИ
САОБРАћАЈ
Београд. — Упркос хладног
таласа н великог снега у де-л- ој
зем.ш, у Југославпјп није
дошло до нсепх већпх саоб
раћајних поремећаја. захва-лујућ- п
н a nop и уа железипча-ра- .
Нзузев иеколпко стучаје-в-а
иа локалним железнпчкпи
лнннјама у псточвом делу зе-м.1- с,
возовп углавнок редовно
саобраћају.
путовао од једног краја Лмерике до другог, да су ови мали
дпстови слпчнп један другом као јаје Јајету. Од ахерпчсог
"пндпвпдухтпзуа и "слободе предузпмл.пвости", о којвма
тп трустовп толпко ппшу, у тнм ллстовпма ннсам вашао нп
трага. Херстове повппе у Сац ФранцпскЈ-- , као п оне у Њу-јорк- у,
— четпрц хпллде кплоуетара далеко — потпуно су
једваке, а повпне између Атлаптика и Пацпфпса у велпкој
су мер херстпзоваие.
(Наставпће се)
tm 49 д--дугшад-
ау јц.-s.-
-
.£5s 4
носу од 497 долара, п да је
послато у оргаплзацлонп
фонд сума од 200 долара.
Плагајннс Петар Смидднпи
извештава о месечном прпхо-д- у
и даје нзвештај за свакн
месец, те на коноу даје укуп-п- п
пзвештај прпмптка за
1946 годипу којп излаша су-м- у
од $4563.69. а лздатак
$4,408.55. Остајс у благајни
на концу годппе 1946 сума
од $155.14. Нздатак је углав-но- у
био послат Српском Гла-спнк- у
у каипаплма н про-славаи- а.
ИЗВЕШТАЈ ПРОСВЕТНОГ
ОДБОРА
О просветном раду пзвеш-тав- а
друг Јоца Јовановпћ, да
се одржава дечија шката ко-ј- а
врло добро успева у ре-латлв- ло
кратко време п да су
резултатп задоволлвајупн. А-пелн- ра
иа родител.е да би
настојали слатп своју дсцу у
nuaiy п ла тај пачнн дали
прплнке својој децн лаучити
матсрп.и језпк, а уједпо по-cTiiniy- he
правог цплл наше
органлзацнЈС која "а за
програм npocBchnnaiie лашсг
ларода. како одраслих, оул1-днн- е
тако и деце.
О музнчкој школи извсш-тав- а
друг Драгутли CtojuhiIi,
ко ј и кажс да гакола добро ус-иев- а,
али да је број децс прс-мал- ен
преуа броју пашсг ла-ро- да
и да би родитсли трсба-л- и
дагк прнлике својој децн
иаучнтн нал!е лародне ии-струмел- те,
јер је то од кори-ст- и
и за роднтелл, за дсцу и
за ашу организацију. To лам
уједно'служн " част " мс1У
лароднуа ове зем.гс Каладе,
јср сваки оиај ларод којч
прослсћује свој народ у сво-ј- ој
народлој пЈЈОЦвети, музи-ц- и.
игри и свеуу тај добнва
баш углед код осталих ла-ро- да
ове зсмл.е.
У лус прнређивачког (за-бавпо- г)
Одбора даје лзвештај
друг Влада Плпл, којн нзјав-луј- е
да јс кроз годииу 1946
приређепо 9 прлЈХГдаба од
којнх су биле 3 већс и 6 ма-itn- x,
као концертп, пикппцм
п друге врсте забаве.
Нзвештај за штаупу даЈе
директор (поверешис Српског
Гласника) друг Мила Јова-пови- ћ,
којн пзвештава годи-гањ- у
седппцу да је у току
уппуле годпне у Виндсору
добито 209 ловпх претплата
ла Српски Гласник н да je
обновлно 208. Сада у Виид-со- р
далазп 253 лрлмсрка Срп-сео- г
Гласппка.
Органпзатор друг Boca Ma-pu- n
лзвештава прпсутпе да
су у току прошле годипс ссд-пи- це
биле добро посећлване
и да су пасивнп члаиови по-сећива- ни
н да су уплатти
своју чланарпну, и обепалп
да he убудуће поссћлвати се-дни- це
оргапизацпје, кад год
иу то буде yorjhe.
НЗВЕШТАЈ НАДЗОРНОГ
ОДБОРА
Друг Марко Вашчић прет-седн- ик
Надзорлог одбора из-вешт- ава
седпицу да су фи- -
нансиске intnre и друс --ђе- не
у најболлм реду.
Поое извештаја и диску-спј- е
лрсшло се на бирап.е
привреуеис управе, која js
провела лзбор нове управе,
то јест иретседатсга и два
секретара. За прстседатсга
изабран јс Друг Драгутии
Стојшић. а за се1фетарс дру-гов- и
Јово Поповић н Мило-рч- д
Јоваповић.
Пптање гласанл, да лп да
буде тајно или јавно, yceoje-н- о
је да буде тајпо гласаае.
У НОВУ УПРАВУ СУ ИЗА-БРАН- И
СЛЕДЕћН:
За претседника 1ока Рошу- -
лов.а потпретседнпк juua ju-ваиов-
пћ.
Нзабранп са акла-vaqnjo- y.
За секретара лза-бра- н
је Милорад Јоваповпћ;
благајнпЕа Kiibvo Филппов;
рачуновођа. Влада ILinp;
оргавпзатор Драип Стој-шв- ћ.
Претседнпк просветлог
одбора Јово Поповпћ. а прет-седн- нс
прлрсђпвачког одбо-р-а
Круна Адамов. Претседппк
надзорвог одбора Марко-Ва-шчп- ћ.
Дпреетор (штампе)
Српског Гласвика Мпла Јова-новп- ћ
п Богдан Јашпн. Допи-снп- с
за штавпу Богдаи Ја-шв- н;
заст)-пви- Е унпје Ми
хајло Шуваков.
Поштоједвевпиред псцрп-лн- ,
претседател, поздрав.га
прл.сутне п затвара седннцу
у шест сатп.
Мвлорад Јовановпћ,
сегретар.
Пут око света
Пнше ЛЕОН ДАВНЧО
ПОЉСКИ ИЗБОРИ
Овнх дана he се одржатн
изборн у Пол.ској. Овдашпа
н амсричка штампа лолажу
вслику пажцост оплм лзбори-ма- ,
ладајупи се да he, можда,
пуклм случајем, ibiixon шти-ћенн- к,
Млколајчик, постатн
претседннк лове владе. Ио,
Америкаппм су реалистл.
Онн врло добро знају да пол
скл ларод лема ликакву па-мс- ру
да лзабере вођу "селд-чке- "
странкс нли макога дру-го- г
који заступа стари режни
протлву кога се јс борно за
време рата, н иротлву чијнх
остатака join н дан далас има
да се борн. Овдашп.е новнпс
луле су "извештаја" о убл-ствлу- а.
Паравпо, чнтајући
ову штамлу, долазпмо до за-кл.у- чса
да се стално радн о
чланошша оиознцнје, када сс
говори о убијеиима. Уоиштс
сс lie јавдд да фашпстичке
банде, које, узгред, подуннру
Миколајчика и оиозицију,
мучки иаладају к убнјаЈу
кандпдатс комупистнчкс н о-ста- лнх
лародипх лартлја. У
овом случају, као н у свпм
осталим, јасно се вндн катко
je niTauiia "слободна" и "нс-утрали- а".
ДЕИРЕСИЈА
Година 1929 сс лрпблнжуЈе
па белом кои.у ла овои кои-тинси- ту
и у цслоу свету. Је-ди- пе
зсу.ге којс he сс сачува-т- п
од депрссиЈе су онс са со-цнјалпсти- чклм
лорстком. Пр-в- и
пут послс маого годипа,
многс су се ради.с распродава-лс- ,
чак лре Вожила." To јсди-н- о
може да зиачи да сс спрс-м- а
и лрнближује дслрссија".
јавдл ауторнтатпвни 11ујорк
Тајмс. Цсис крзлпуа н сли-чн- ој
роби лалс су лаједан-пу- т.
У мпогпм случајевцуа
чак н за 50%. Шта то зиачнС
Одговор јс јасаи. Роба сс ла-куин- ла
у рафовлуа радаа н
свет лерадо издајс ловац јер
зна шта сс слрсиа. Да би сс
отараснле свег матсрнјала н
да би лзбсглс акумулацнју
радас лЈХЈдају робу скоро
будзашто. Паиковии рачун1
лојсдшгаца се вшпс лс суа-ibyj- y.
Делрсснја јс лриродна
послсдпца рата у калнтали-СТЛЧК1- Ш
зеуллуа н иеизбежн-в- а
је. "Дс Фајнашиал Ност"
каже : "Ако дођс до дслресије.
коуунпсти he бпти криви".
Тпмс Фајланшал Ност жслн
да кажс: Плјс наша крнвлца
што he сс 1929 годнла поно-вит- и
у млого оштријој форми
за годину илн двс. Они зна-ј- у
да he до дслрсснјс доћн
л желе да објаслс читаоцлма
да су олст ови "страшни, ре-волукијоиа-
рин
црвеин" кри-в- л.
Но, ларод лије глун.
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Енглеска влада јс оптужп-л- а
Албалнју. У оптужби се
каже, лзмсђу осталог, да су
албанске обаллс батернјс пу-ца- лс
ла брнтаискс лаћс у Крф-ско- у
Мореузу. Такође, да је
извсстап број спглсских вој-нн- ка
поглнуо. Дал. Да je
снглеска иорпарица само чп-сти- ла
воде од мпна. II тако
да.гс. Савет Безбедностп he
нматн Ч1ш.еипце и vohu he
да решп ninaite. Ho, лзглсда
лам мало чудно да се Енгле-з- и
усуђују да оптуже -i-
6a-нију.
Узмнмо да је пстппа
што Енглсзн веле о пуцаиу
it мртвиуа. Постап.га се пита-не- :
Лко су Ллбанцп стварно
пуцхш на бродовс и услстп
да убију лзвсстан број Епг-лез- а,
јасно је да 1. Енглезп
су "чистнли воде од мина"
без дозватс од албаиске вла-д- е,
н 2. Епглеске лађе су биле
тако близу албапске обале да
су t морале лалазити у ал-бансБ- им
територнјалким во-да- ма.
Но Уеђународлпм кон-вспција- ма,
лзузсв у ратно до-б- а,
стране мориарпце ле cue-ј- у
да нловс по водама друге
зсмл без спецнјалпе дозволе
лсте. Но, видећсмо шта he ла
to pehn Савет Всзбедпости.
РАДННЧКА ВЛАДА
Шофсрн канлона, радннцн
у свнм општииским "гесолнн
стејшонс" и обалскч радпи-i(i- !
града Лондопа ступилп су
у штрајк. Рад uitt(ii траже по-пнши- цу
ллате, Пританска
плада, која јс лозната па овои
коитиптнту под nuenou "рад-кичк- а
влада" ларедпла је вој-сц- н
да штрајк или угушн илн
да сама прсузус операцлју
досада лслуплвапу од страпе
niTpajkauia. Радници Лондо-п- а
н Епглескс уопште. пнтају
сс : Јс лн то та "радиичка вла-д- а"
која је обепала да he сс
боритн за радничка лрава
и тд. . . ? Са Другс странс,
брнтапска влада иацнјонали-зирал- а
је жмезницс. Лорд
Ппвсрчаисл, епглескн амба-гадо- р
у Вашлпгтону изјавио
је поводо тога: "Када лабу
рпстичка влада заврши са
својим програуом нацнјона
лизације, 80% ипдустријс he
остатп у лриватннм рукауа.
Нсуа шта, солндна лацпјо-лалнзациј- а.
Правн социјали-зау?- !
ВАЛАС НАСТАВЉА
БОРБУ
Хеирв Палас, бивши секре-та- р
Отсека за Трговину у
лладн САД, веоуа je актнван,
Као главли уредиик једпог
од најлиберхшнјнх америч-ки- х
часописа, Валас папада
свс олс који се залажу за ло-в- и
рат, за иесугласице изме-ђ- у
Лнерпке и СССР-- а итд.
Пре леколико дана Валас је
иапао Черчнла. Оптужио га
јс да желн рат противу Сов
јетског Савеза и да у нсто
времс локушава да увуче А
мерику у iieroB антл-Совјет-с- ки
блок. Министар претсед-ии-к
Онтеријске владе нуков-пн- к
Дру одговорио је Нала
су, бранећи Чсрчила. Импе
рија.тиста Дру је Черчилои
ученлк. Нмперијалисти бри
таиског царства уједпнили су
се у послед1КУ покушају да
спасу царство од распада. Ва
лас всома лесимистичкн пос-мат- ра
ову последау оду Чер
чллијаде.
ИЗПОВЈЕСТ ЈЕДНЕ НЕЛИСМЕНЕ МДЈКЕ
(ИЗ Српске Рпјечи — Загреб)
Стрлна Ката има једлог снла
У далској зсу.ги, то је Аргентина.
Шест годила Миле се не јав.м,
Стрпла Ката, nch je слабог здравлл
Сваког дала она плсуо чека
Да јој дође нз града да-tes- a, Па да чује како сипак живи,
Њезии Мпле, мајчпн соко спвв!
Сваке nohu, у сну, писуо прима,
Сусједнма то казује свииа:
"Олет ун се мој Миле јавио,
Алл, то јс пусти сапак био.
Да је мсин ппсуо дочекатн,
Право пнсмо, 6nhy cpchna мати!
Joui кад би га знала сама прочпгатп
Ето ueiin праве благодати!
Сузама би пнсуо ороснла.
Сваку рпјеч би _у jtey' проучпла.
Свака рпјсч бп за ме била кљпга,
Сазлала би iiva.i' Miue брвга.
По словима мајка бн слутила
Каква му je у десппци сила.
Свако ciodo казало би дале,
Каково je у мог Mine здравле."
A.1H, што hy, јадна тп сах стара
Болест мсне све впше обараЈ
Да је уелп мало оздравитп
Учила би читат и ппсати.
А кад бн све то паучпла
Ја бпх, стара, лајсрећнпја била.
Своме Мили пнсала бпх писмо,
Рекла бнх му: "Сине, слободнв смо1
Ми пуауо своју Републвку,
Дођн кући, пусти Лмерпку!
Па да вндип! своју стару мајку!
Твоја стара сад ппше п чпта,
Заслуга је то пашег друга Тита.
Сл. Брод. Љуба Шпкпћ.
- -
t