000294 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
L.5V, ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРП СКИ ГЛАСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W. ФАШИЗМА! Toronto 1 Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цехж годвшној преталатж Кажаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorised ш Second Close Matter under the 1 год. 2.50. За жиосгржнспо, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 761 March 12. 19 l! 11 Год. 7. Број 449. Цена једвок првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 3RD. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 449. Маршалов план дели и источни блок - ГОВОРМИНИСТРАСИМИћА НА Њујорк. — Допнсннк Тан-југ- а јавља: На заседаау Гснералие скуншпше Уједишених На-род- а, одржаном 22 септенбра, теф југословенске делегацн-ј- е Стапоје Cuiiiih одржао је говор у коме је нзмеђу оста-ло- г рскао: "Уједлиели Народц, а на- - рочито оии иароди којн су длректло осегллл свс ужасс рата и који су учиннли naj-ne- hc иапоре за лзвојеваи-- е ло-бед- с, сматрали су, а и даље сматрају, да Иовеља Уједн-1LCHH- X Иарода садржл осноп-и- е прллцппе који су водили Слпезникс у лобеду, н који су једлла гарантија за орга-нпзоваи- .е трајног мира у све-т-у. Мсђутнм, после две године noCTOjaita иаше органлзаци-ј- с иародн почлау оправдало да сс ннтају да ли су надс које су ставилп у ту оршш-зациј- у оправдане. Разлог за ово ннсу принцнпп Opramt-задиј- с Уједлиених Иарода, иитц асно устројство, већ лолнтлка извсспих утицајннх нлада, чланица УН, а мећу н.има су такође н владе из-веси- лх зеиалл оснивача УН н сталпн члаиовн Савета без-бсдност- н. Ове владе воде по-литл- ку која ипје у хариопи-ј- н, нли.је чак у супротности саприиципима Повел.е — која говори о развоју "прлја-телски- х односа засноваилх иа поштовашу прпнципа је-днак- лх права и самоодрсђе-11-Д народа", и иа "прниципу сувсрепс једнакостн свнх иа- - рода — чланлца . Миннсгар СнмпН затим јс лодвукао да због оваквс по-лигн- ке, прошла година бпла је пуиа догађаја који су оче-пид- но довсли до затеглутоо тн међулародцлх односа и која наговсштава свс всћл страх од повог рата. "На захтев амернчкс пладе укпнута је УНРРА, која јс блла једап од најболпх пло-до- ва Ове бргаотдситнвеа напрролдмаеауенсветујс. лринцип билатсралннх спо-разу- ма о економској novohi: н као рсзултат тога зсмл.е су бнлс лншсне помоћн, што јс у протнвуречности не само са духом всћ н текстом лаше резолуције о окоичачу УНР-Р- Е. Југославија, која је за вре- - ме рата бнла под окупацнЈОи осовнпскнх снага, која је пружила највећи отпор оку-патори- ма, створлла војску унутар "Хптлсрове европске тврђаве", лскл,учела је, зако-ло- м којн јс донео Амернчкн конгрес, из рсда зеналд којп-м- а треба пружлти полоћ. Ово е очевидна дискри-мипацП- Ја из политнчкнх раз-лог- а. Ова дпскрпмппацпја иде још и дал-е- . Непи део ју-гословелс- кпх трговачкнх — рсчних 6'родова држан је пу-- не две године у амерпчкој окупацпопој зонн Немачкс. Највепа дсо југословенскс златле резерве, која је спасс-н- а од Хитлера и у часу вели-к- с лужде депонована са пај-всћ- мм noBcpcitfM код нагапх амсричкнх савезнпка, дапас се још задржава овде, и ипје враћена исном закопптом еопствеплку." Када је Југославпја у про-лећ- у ове годппе, због рђаве прошлогодише жетве, била уj'крiпзп у погледу прсхранс kuja jc тада још по-стоја- ла. бпла је спречепа да у Америци купи за Југосла-виј- у кромппре, којп су билп хнтно потребпп за прехрану н семс, под пзговором да се кромпир не можс трапспор-товат- и погато су сва трапс-порт- па сретства бнла за)-зет- а превозећп храпу за Немач ку." Говорећн о Маршаловоч плапу, Miniiictap Симић jc нодвукао дд је развој ове ак-ци- је показао да је она ствар-и-о прорачуната да нодели Европу и да створи један за-- п ад п н блок, ПОТЧШ1.СН Сједи-п.ени- и Државама, протнв СССР н иових демократија, у цил.у изоловаиа овнх земаља доларском завесом. Овај план је само деооне широке светске акцпје која се спроводи у нме такозване Трумановс дострине, доктри-и- с по којој се наговештава мешаљс у унутрашн.е ствари појсдиних зеиала, и оправда- - ва опо мсшаше. Према званнчинм амсрич-ки- м подацнма, у току три ме-се- ца nocie завршстка рата, у Кину је послато вншс ратног материјала, нсго што је то учиаено током цслог другог спетског рата. У Грчкој се водп рат про-ти- в једног слободолубивог иарода америчкни парама. У Фраицуској, Италији н дру-ги- м западшш землаиа, црна бсрза цпета н цснс скачу, док фашистнчке снагс подижу глапу нрстећи. Овс земл.е, заједно са Ие-мачко- м и Лустрнјом, прази су рај за квнзлинге н избсг-лнц- с нз Источие Европе. Овл људн н дале живс у овим зем-лл- ма и воде актлвцу .пропа-ганд- у атомско pafa против зема.га из којих су побсглн. Некн од најгорпх ратних зло-чнна- ца, којн су ирема резо-луциј- н коју смо јсдиогласно донелн прошле године, треба-л- и бнти предати зенллма у кпјнма су почпнилн злочипе, налазс се и далс на слободи. Морамо подвући овде — ис-так- ао је Симић — да Југо-слапи- ја није још примила ни јсдног једииог нталијанског ратиог злочинца, мада нико ннје порскао педсла Koja су оин почнннли за време рата н окупациЈе У "агоој зеили. Гснсра.1 Роата, Мусолиппјсв заповедник П армпје, ратнп здочинац иа чнја су арсђе-а- а стрелдне хнллде талацаи стотине ссла у Југославијл с1;ал.епо, педавно је објавио својс ратнс мемоаре у Риму. У всзн са овим минпстар Синић је подвукао да су сс оружаие фашистнчкс баидс већ појавиле у Нталији, н да вршс нсту акцију, која је вр-ше- на пре Мусолнннјевог до- - ласка на власт. "Прс недел.у дана, овн зло-чинц- п починилн су први велн кн напад на Словенце у Ју-лиск- ој Крајини, који су бнлп жртве аиховог суровог упве-тава- аа под МусолнниЈем у току чстврт века. За време овог антп-слов- е- начког иапада, италпјанскн фашисти су 14 септембра 1947 јавио спалнли 30.000 словсмачких мтга. Зсмље Нсточне Европе живе у sou-траст- у са овнм прнлпкама Упркос огромног уннштсил учии.еног за време рата, об-но- ва у овнм зем.гама иапро дујс све всћои брзннох, де-мократ- ске установс јачају бројно у атмосферн vnpa и стабилпостп. Совјстскп Савсз пр)жно је помоћ неким зсч ллил којс су парочпто тсш-к- о страдале у рату, алп Соо-јстск- п Савез нпје у замеиу за помоћ затражно нпкакве при-вплсгп- је, иити контролу." Говорећи о кршеиу Пове-л-е, миннстар Cimnh је паро- - чнто истакао длректан папад на Јсдан од осповпих прни-цип- а Иовсге, прппцпп јсдно гласности великнх спла. Мпннстар Cnunh је затпи говорпо о грчком пптаи.у: "Такозвано балканско пи-таи- .е скпиуто је са дневиог реда за време ослободплачког рата. алп је грчко пптаљс остало п постало је међупа-родн- о пнтање. Одговорност Европу на западни каже министар Симин ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ У.Н. за ово не пада ни иа грчкн народ, шии на грчке суседе. Британске трупе ушле су у Грчку када је немачка Bojcica на Палкаиу већ била сломљс- - на и народно ослободилачка војска 1 рчке већ ослободнла земл.у. Британске трупе ннсу уопштс дошле у сукоб са не-мачк- нм једппицаиа које су бежале из Грчке, oeh су упо требнле своЈе оружје протт Еласа. Оваква акција назипа се на свнм јсзицнма "оружа-но- м ннтсрвенцијом". Ннје чудо да је после оваквс ии-тервенц- иЈе у Грчкој дошао на власт рсжнм којн је одржавао најтсжи-- е односе са владом Ислнке Притаиије и да су претставинци брнтапске вла-д- е директпо учествовали у упраплд!.у Грчком. "Најболд карактеристика овог режима, који је на овај иачнн дошао на власт п у ко-м- е су актнвнц квизлиизи за-узима- ли впсоке положаје, на-ла- зн сс у саиом извештају ко-ј- и је подиела Анкстна коми-спј- а Савету безбедностн. У овом нзвештају сс каисе да је полптнчка опозицнја у Грчкој подвргнута nporaibaii.y и да су грађанска права макс-- донске и цамуриске uaauiic ограничена. У асму се ка;кс да су прогоии опозиционих група узслн облнк масовних xantneita, атвараиа' п про-гонств- а, затнм бруталностн као на прнмер спал,нпаи.е кућа. "Храбрп грчки парод није се могао поииритп са овак-во- м незаслуженом судбпном. Зато је он пружно отнор про-тн- в пеподиош.швог режпма ЕВРОПА ОДЕ ЛЕВО МАРШАЛОВОМ A ДОЛДРСКИ ПРИТИСАК АМЕРИЦ.И ПРИБАВИТИ НИШТД НЕГО МРЖЊУ НДРОДА, Њујорк, 2 октобра. — У уводннку часописа "Њу Рн-паблп- к" бившн потпретсед-ни- к Сједнњеннх Амсричкпх Држава Хенрп Валас пише: да су Труманова админнстра-диј- а и Конгрес "краје наип-ии- " ако уислс да he свропске зе.ге продатн своја полптич-к- а права за нскашко милн-јард- н долара. "Паттнчки ми не ћемодо-бит- н н м una него мржњу због употребллваља наших мили-јард- н за стављан прптпска на владе н народс", каже Ва-л- ас у свом чланку у. данаш-ibe- si lIздaIby часопнса, под па-C10- BO ПРЕ-КЛСНО- ". "Рсакционарцн па врхови-м- а лубнће иас зато што ин-сл- е да чувамо инхову кожу. Радннцн he нас мрзетн зато што мнсле да покушаваио одржатц или успоставити ре-акцпона- рнс владе н да уплн-више- мо на екопомскп снстем западнс Европс у корпст НАПАДИ ФАШИСТА НА УРЕДНИШТВО "G04E" Трст. — За врсие фашисти-чки- х погрома у Горнцн, фа-шпс- ти су тра нута извршили наад па уредииштво листа "Соча", оргаи Словепаца Горице, Каналске долнне и Бснешке Словенпје. Просто-рп-је су демолиране. Упркск. овога, уредници су одлучнлн да продЈ-ж- е са издаванем ли-ст- а, xiii све штампарије у Го-рп- ци билс су, под фашнстпч-кп- м претилма, прпнућене да отсажу штаипаае лпста. МОЛБА НА ЧИТАОЦЕ Молпмо чигаоце да опросте што смо опет присил.епи про-машп- тн нздање новнне у нду-h-ii уторак радн седнице Гл. одбора С.К.С. Уреднпштво иаљине, kojii се одржава уз помоћ стране интервенциЈе. Овде лежи узрок рата у Грч кој. "Имајућн на уму опаспост коју догађаји у Грчкој npej-ставллј-у за бсзбсдиост у свс-т- у, југословенска влада ста- - внла je ово miTaibc прсд вла-дсвслнк- нх савезника у јулу 1915. Чак је н Цалдарпс у то време призпао да су други ф)акторн проузроковалп ору-жа- ну борбу у iLeronoj землл, а ие северни суссдн. 12 авгу-ст- а 1946 Цалдарис је пзјавио дописннку лондоиског Тајмса да се гсрнлска активпост у Грчкој нс може сматратн спо ром измсђу Југославије н Гр-чк- е. Међутпм, некоднко мссецш доцнијс Цалдарис jc нзнео своје оптужбе у којина је оп-туж- по да севернн суседн 1 рчке тобоже поиажу грчпс партизапе. Цалдарисов рс жим, па чак п амерпчка влд-д- а отншли су и да.гс п опту-жил- и ссвсрие суссде да угро-жавај- у пезависпост u интс-грит- ет Грчке. Цалдарнсов рсжим подигао је ову оптужбу против севср-- н нх суседа Грчке пред Саве-то-м безбедности у децембрЈ 1946. На ово је Савст безбед-ност- и одлучно да поведе ак-кет- у у Грчкој. .fex . . v- - Маршал jc пзјавно пред овои Скупштииом, да су Ак кетиа коцисија н iteaa помоћ-н- а група, "велпкои већпнои припнсале нсреде углавном нлегалној подршцн и nouohu коју Југославнја, Ллбаиија и (Ннставак иа i.-гра- нш 41 Волстрита." Европске зсмлл he, каже он дал.е, OTiihn у лево (прогре-снвн- о) чак да се сутра коп-гр- ес састане н одобрн nouoh no Маршаловом плану. На глашујућн чнаенпцу да он нема вере у ннЕакву врсгу Маршаловог плапа којн став-л- л западиу Европу против источне Европе, Валас прс-поруч- ује Конфесу да се од-м- ах састане н да одобри у потпуностн износ потребаа да се изврши Иарнске пре-пору- ке (у нзвештају влада које су прпстале па Марша-ло- в план. У УПРКОС ПЛАНУ, НЕЋЕ КАЖЕ ВАЛДС "ПРЕМЛЛО, У сагласностп горапи октобра. На II К0НГРЕС Београд. — 26 септембра 1947 годипе у 3 сата послс подпе отворен је на свечди начии II конгрес Народног фронта Југославнјс. Свсча-но- м отвараљу прнсуствовалн су претседпик Народио! фроига Југославије и ирсг-седн- нк Савезне владе 1ар-ша- л члаповн Прсзидн-јум- а Народне скупштннс на челу са претседником Нре-зидпју- ма Иваном Рибаром, члаиовп Савезне владе и вла-д- а свих народних република, затим Нзршип одбор Народ-ио- г фронта н дслсгати Народ-но- г фронта дслс землс. Конгресу прнсуствују и делеати Совјетског Савсза, Полхке, Чехословачке, Бу- - гарскс, ЛлбаннЈс, Француске, Грчке, Румуннје, Мађарскс, Словеначке Корушке и Cio-бод- не територнје Трста. Та- - кође су прпсутни н претстап-ниц- н Југословснске армије, као н претставницн Народнс омладине, Јединствених сии-днка- та и Лнтпфашистичког фроита жепа. Улазас Маршала Тита свл су ирнснн поздравили уста-јаас- м н одушевлшш аплаузом. Отварајућ Копгрес, гс-нсра- лии секретар Народи„. фронта Југославије Сретси Жујовић је нстакао да je за-дат- ак овогодп1Нн.ег Конгрсса пе cauo подношеае извешта-ј- а о Aoca,aiuibCM раду, него да се иа искуству досадашшсг рада још внше учврсти орга-иизацп- ја Народног фронта и Да сс, јрчв£цће..9РГа"изују иароди Југославијс ла иовпи задацмма и новнм ycnccuua. Ha прсдлог генералног се-крета- ра ИСујовнћа изабрано је радно претседништво од 18 чланова иа челу Мо-шо- м Пнјаде, потпретседни кои Президијума На1одне скупштпве ФНРЈ. У нме Југословенске Армн-ј- е Конгрес је поздравио гене-ра-т-1ајтн- ант Светозар В}т;-иаиови- ћ: "Наша Арипја, подвукао је геперал Вукма- - iinh, пониЕла је пз свенарод- - не борбе против окупатора н домаћнх пздајпика и реакци-онар- а. Карактер ове борбе определио je , карактер паше арипје као нове народпе ар-уи- је која је заинтере-сован-а да брани н одбраин незавпспост домовиие, да бравп и одбрани тековинг велнке ослободилачке борбс Она је свесна тога да је при-ми- ла оружје руку парода п да јој је народ поверно без-бедно- ст нашпх граиица л оснгураае мпрпог стваралач-ко- г рада паших иарода. Бу-ди- те сигурни да he Армија моћп н зватп спречитп свакп плаповпна о укрцају треће Важно за повратнике (113 УРЕДА ВЕћА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА) Ирема последапм вестнма о кретаау "Радника", пз-гле- да да he yspnaj треће групе повратника битп нешто ра-пн- је него је пре јавлено. Нзвештени смо по Југословен-ско- м Номорском Уреду, да he "Раднпк" дohII у Монтрсал око 23 октобра. Нрема томе укрцај путнпи he се вршити у суботу 25 илп понсделзк 27 октобра. Без обзпра на тачан дан укрцаја, повратнпцц треће групе требају доћп у Монтреал у петак 24 октобра. У слу- - чаЈу промене Јавнти heno накпадпо. Молпмо све неснс поверенпм Beha, да подузму мерс у свом паселу за благоврсменп одлазак повратппса у Мон-треа- л, тако да буду у Моитреалу најгаснпје 24 октобра. Да бп се пак свпм повратппцика иа време нашло стаи, добар п уз умерену цепу. важно је да сва населд пз еојих путују повратпицп треће групе, пзашалу у Моптреа.1 своју претходнпцу од пајиање два или трп члана, која he — за-јед- но са монтреалскнм одбором — тражпти стапове за сво-ј- у групу повратппка. СЛАЊЕ ПРТЉАГЕ У МОНТРЕАЛ са нз са из групе, потребно је пртлдгу слатп у Монтреал како стеди: Насе.ча псточно од Артура 17 октобра. Порт Артхур п западно, око 14 октобра. Сву пртлагу та.Ђе се па ранпју адресу, т.ј. Фурпес, Вити енд Ко п на никакву другЈ адресу. Ако у пекои ва-сел- .у нема довол.по тпскаппх адреса. потребпо је јавптп главнои уреду kojii he пх сместа послатп. Све пошплке за Црвенп Крст Југоставпје лотребно је прпјавптп главном уреду Beha у Торонто, најкаснпје до 18 сваком сандуку Тнто, дугим крвно Иорт паппсати: Црвенп Крст Југославпје, Боград. ј Н. ФР0НТА ЈУГОСЛАВИЈЕ насртај на нашу цватућу Југословенску земљу". 11оздравл.ајућн Конгрсс у нме Јединствених снндиката, ђуро Салај je подвукао да су Једниствсии синднкатн у пс-рио- ду нзмећу првог н дру-го- г конгреса Народног фрон-т- а мобилнсали радиичку кла-с- у иутем такиичеп-а- , ударни-штв- а н иопаторства за обнову и изградау земле. Синдикатп су се оргаинза-циоп- о учврстнли и број чла-но- ва иорастао јс за 50%. Је-дипств- енн сннднкати бројс данас око милпои чланова. Залаган-е- м радничке класе на нрппреднои по.гу, продукти& носг рада од прошле годиис порасла jc у норсђсау са 1945 у ociioiuiiiM прнврсдиии грл-на- ма за 23,80%, трошкови производм.с смаи.сии су про-сеч- но за 23,21%, а уштеда у сиролинама и горнву остваре-н- а јс проссчно за 19,8%. Истовремено кв.-уштс-т нр-нзвод- н.с иоболлиак јс за 20, 18%. Нсдашш извештај Са-всзн- с нлапске комисије о из-вршс- ау илана у ирвом иолу-годнш- ту ирве нлапске годн-н- е доказујс да су радиици v иамсштсници у предузеЈшмд постигли и дал.нс видис ус-пех- е. У прпим борбеним редо внма за Илан стојс 24.635 удариика, новатора и рацио-иатор- а мсђу којима су 22% жепс. У ирвом полугодпшгу ове годипс радпици н тсхннч-к- о особл.с у оредузсћима поднслн су 20,833 иоватор-CKii- x н рациопализаторских предлога од којнх јс примл-с-н- о 20,220 нли око 807о. Ijypo Салај је иодвукао да овс чи-аснн- цс гопоре о исисцрпној стваралач кој снази широкнх радних маса. bypo Салај јс нагласио дч су истовремено Јсдннстпени слидикати билн актнвин иа нодизаљу матсрнилног и културлог положаЈа раднич-к- е класе. Новластицс на жс-лезпица- ма и држапиим хоте лима за члалове симдиката омогућлле су да дссетиие хи-лл- да раднтса и памсштснн- - са по првн пут у свом живо-т-у проведу угодап годиши.и одмор. Нзграђсна јс цела мрежа културинх уметннчкнх ашдикалних друштава. Отво-рен- о је 768 домова културе и радиичких клубова са 773 синдикалннх библлотека и осповано је 403 силдикаллих културло умстилчких дру-штав- а. Сш1дика.1ие организацлј? такође су развилс значајну делатиост на иолу снорта. У Југославлји данас има 425 фнскулгурпих друштава са 1,240 огранака по прсдузспи-ма- . Нодвукавши да су сви ти резултати допринелн ствара-a- y 6o.iiix уачова трудбсннка, ђуро Салај је обепао П кон- - гресу II.Ф. и Маршалу Титу у нме Једннствених слндика-та- , да he радинчка класа учи-ннт- и свс да землу сиабде свим пролзводнла потребннх нндустрлјн н становннштву. У нме АФЖ Конгрес je по-здравн- ла Ванда Новосел, се-крет- ар Цешралног одбора АФИС. Она је иагласнла дасу жепе Југославије увиделе да је пут којим водн Народпн фронт јединц правилан пут п зато се one данас налазе ма- - НсГ „.TL" JSSS у зеил.н на коме са npe&oi оиД. ле учествују жене. У име Народне омладине Конгрес је поздравио Рато Дугоалћ, којц је нагласио да се омладипа за овај Конгрес слремала ncnyibanajyhii про-гра- и Н.Ф., извршавајући за- - датке kojii су нред иега по- - ставллпн. Омладина je пости- - гла велпке успехе у нзград-ан- , а један од највепих ус-пех- а, који је омладнна пости-гл- а, је оствареае пуиог једпк-ств- а омладнне у Народпој Нова Jyrociaenja оствари за Повенп Кост погребно 1еомладипп ла je за омладлну иови жлвот. Од нрвог Коигреса Н.Ф. др-жав- а је пружнла нпз ловпх MoryhnocTii за рад и учеао, Пстовремено омладнни је омогућено да учествује и у иолитичком животу. Затим су Конгрес поздра влли претставллци иностра-лл- х делегација. У име Нацн-олалн- ог комнтета Отечсстве-по- г фроата Бугарске и бугар-ско- г народа Конгрес je по-здрави- о др. Пван Пашов. "Живимо иа Балкапском ио-луостр- ву — рекао је Пашов — којс је увек било мета им-перлјализ- ма. Крлвицом им- - перлЈаллстичклх клика ио-иархистич- ких управлдча из обеју земалд, напш су наро-д- и протнв своје во.т.е бнлп нс-колл- ко ута гурлутн у жесто-к-с н крваве ратове, али је лај-за- д дошао дан када су се на ши братскн народи ослободн-л- и омражсних ионарха н фа шистнчкнх управллча и узс-л- и чврсто у својс рукс сон-ствс- ну судбину". Прстставиик НФ Фраицус-к- е Гонте Флорниаи пзручио је Копгресу братске ноздраве Фралцускс н изразло чврсгу вол,у фрапцускпх демократа да се активно борс на страни Југославнје, на страни свих арода задојеннх ндејом сло-бо- де да би се очугала нацио-иалл- а исзавнсност н да би у свсту зав.тадао праведан п трајан мир. Торди смо што констатујемо да се у Фран-цуск- ој са л.убављу изговара нме МаЈИпала Тита, вслнсог војсковође, великог државпи-к- а и елнког длнломате, Јго-ј- и Је на Балкалу постао буд-н- н чувар мнра. Ирокрстарили сио Југо-слави- ју са запада иа исток н били смо заднвл.елл сведоци лелпчанствених иапора ко-ј- е са радошћу чале радлпци it селдцн, људи it женс, младп if старн да од Југославнјс иа- - чине срспну земљу . Хиспн Капо, којп јс затим поздравло Конгрсс у имс Де-мокрзтс- ког фронга Албаии-ј- е, нагласпо је да је албан-ск- џ народ у току борбе про-тл-в фашистнчког окупатора иатао у иародпма Југославн-ј- е лајдрагоцсилју помоћ. У току заједнпчкс борбе иско-вап-о јс песаломл.иво прлја-тел.ст- во народа Југославије н ллпаниЈе. лнспи папо изја-пи- о јс затнм да је албанскн иаЈкзд под заставом свога Де-мократс- ког Фронта остварпо своје потпуно једлнство. О је себи нзвојевао слободу и извришо кореиЛе npouene у политиисои, економскон п друштвенои животу своје зем-л- с, тако да данас нма солсо лидован иоложај са кога мо-ж- с одолетн иалеврима аигло ауерлчких нмпсријалпста. Boba румунске дслсгације Георгнју Васнлису, пошто је нстакао всллкн преображај који је постигла Румуиија како иа полнтлчком тако и на екоиоиском пол.у, подву-ка- о је да су односи сарадие н пријатсгства, заклучеии прошлог месеца у Бсограду, Јјоушгосвтнашвиеје збмлнжРуимлишијеи.ародс "Ми heno знати да те сло-разу- ме још внше учврстимо н прошнрлмо на све осталс народе Балкана, претварају-h- n овај дсо Европе у тврђа-в- у с.1ободе и мира, ослањају-(Настав- ак на сграна 4) ™ПО£АНАРадА СИРОМАШНО Хамплтон, 29 сепгембра. — Коивепција Тред епд Лс-б-ор Конгреса усвојила је да-п- ас низ резатуција о социјал-но-и оспгураау. У везп са овијс пигањем претставник радннка из Порт Артура, Брус Магнусон, рекао ie х Biiaie од 50 посто канадскот парода има далеко Maibe при-ход- е пего што је потребно за пристојан живот. Преко 50 иогто бапковних уложака иа-ла- зн се у татко мало руку које не претставллју впше од два посто стаповппштва.
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, October 14, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-10-14 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000173 |
Description
Title | 000294 |
OCR text | L.5V, ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРП СКИ ГЛАСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W. ФАШИЗМА! Toronto 1 Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цехж годвшној преталатж Кажаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorised ш Second Close Matter under the 1 год. 2.50. За жиосгржнспо, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 761 March 12. 19 l! 11 Год. 7. Број 449. Цена једвок првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 3RD. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 449. Маршалов план дели и источни блок - ГОВОРМИНИСТРАСИМИћА НА Њујорк. — Допнсннк Тан-југ- а јавља: На заседаау Гснералие скуншпше Уједишених На-род- а, одржаном 22 септенбра, теф југословенске делегацн-ј- е Стапоје Cuiiiih одржао је говор у коме је нзмеђу оста-ло- г рскао: "Уједлиели Народц, а на- - рочито оии иароди којн су длректло осегллл свс ужасс рата и који су учиннли naj-ne- hc иапоре за лзвојеваи-- е ло-бед- с, сматрали су, а и даље сматрају, да Иовеља Уједн-1LCHH- X Иарода садржл осноп-и- е прллцппе који су водили Слпезникс у лобеду, н који су једлла гарантија за орга-нпзоваи- .е трајног мира у све-т-у. Мсђутнм, после две године noCTOjaita иаше органлзаци-ј- с иародн почлау оправдало да сс ннтају да ли су надс које су ставилп у ту оршш-зациј- у оправдане. Разлог за ово ннсу принцнпп Opramt-задиј- с Уједлиених Иарода, иитц асно устројство, већ лолнтлка извсспих утицајннх нлада, чланица УН, а мећу н.има су такође н владе из-веси- лх зеиалл оснивача УН н сталпн члаиовн Савета без-бсдност- н. Ове владе воде по-литл- ку која ипје у хариопи-ј- н, нли.је чак у супротности саприиципима Повел.е — која говори о развоју "прлја-телски- х односа засноваилх иа поштовашу прпнципа је-днак- лх права и самоодрсђе-11-Д народа", и иа "прниципу сувсрепс једнакостн свнх иа- - рода — чланлца . Миннсгар СнмпН затим јс лодвукао да због оваквс по-лигн- ке, прошла година бпла је пуиа догађаја који су оче-пид- но довсли до затеглутоо тн међулародцлх односа и која наговсштава свс всћл страх од повог рата. "На захтев амернчкс пладе укпнута је УНРРА, која јс блла једап од најболпх пло-до- ва Ове бргаотдситнвеа напрролдмаеауенсветујс. лринцип билатсралннх спо-разу- ма о економској novohi: н као рсзултат тога зсмл.е су бнлс лншсне помоћн, што јс у протнвуречности не само са духом всћ н текстом лаше резолуције о окоичачу УНР-Р- Е. Југославија, која је за вре- - ме рата бнла под окупацнЈОи осовнпскнх снага, која је пружила највећи отпор оку-патори- ма, створлла војску унутар "Хптлсрове европске тврђаве", лскл,учела је, зако-ло- м којн јс донео Амернчкн конгрес, из рсда зеналд којп-м- а треба пружлти полоћ. Ово е очевидна дискри-мипацП- Ја из политнчкнх раз-лог- а. Ова дпскрпмппацпја иде још и дал-е- . Непи део ју-гословелс- кпх трговачкнх — рсчних 6'родова држан је пу-- не две године у амерпчкој окупацпопој зонн Немачкс. Највепа дсо југословенскс златле резерве, која је спасс-н- а од Хитлера и у часу вели-к- с лужде депонована са пај-всћ- мм noBcpcitfM код нагапх амсричкнх савезнпка, дапас се још задржава овде, и ипје враћена исном закопптом еопствеплку." Када је Југославпја у про-лећ- у ове годппе, због рђаве прошлогодише жетве, била уj'крiпзп у погледу прсхранс kuja jc тада још по-стоја- ла. бпла је спречепа да у Америци купи за Југосла-виј- у кромппре, којп су билп хнтно потребпп за прехрану н семс, под пзговором да се кромпир не можс трапспор-товат- и погато су сва трапс-порт- па сретства бнла за)-зет- а превозећп храпу за Немач ку." Говорећн о Маршаловоч плапу, Miniiictap Симић jc нодвукао дд је развој ове ак-ци- је показао да је она ствар-и-о прорачуната да нодели Европу и да створи један за-- п ад п н блок, ПОТЧШ1.СН Сједи-п.ени- и Државама, протнв СССР н иових демократија, у цил.у изоловаиа овнх земаља доларском завесом. Овај план је само деооне широке светске акцпје која се спроводи у нме такозване Трумановс дострине, доктри-и- с по којој се наговештава мешаљс у унутрашн.е ствари појсдиних зеиала, и оправда- - ва опо мсшаше. Према званнчинм амсрич-ки- м подацнма, у току три ме-се- ца nocie завршстка рата, у Кину је послато вншс ратног материјала, нсго што је то учиаено током цслог другог спетског рата. У Грчкој се водп рат про-ти- в једног слободолубивог иарода америчкни парама. У Фраицуској, Италији н дру-ги- м западшш землаиа, црна бсрза цпета н цснс скачу, док фашистнчке снагс подижу глапу нрстећи. Овс земл.е, заједно са Ие-мачко- м и Лустрнјом, прази су рај за квнзлинге н избсг-лнц- с нз Источие Европе. Овл људн н дале живс у овим зем-лл- ма и воде актлвцу .пропа-ганд- у атомско pafa против зема.га из којих су побсглн. Некн од најгорпх ратних зло-чнна- ца, којн су ирема резо-луциј- н коју смо јсдиогласно донелн прошле године, треба-л- и бнти предати зенллма у кпјнма су почпнилн злочипе, налазс се и далс на слободи. Морамо подвући овде — ис-так- ао је Симић — да Југо-слапи- ја није још примила ни јсдног једииог нталијанског ратиог злочинца, мада нико ннје порскао педсла Koja су оин почнннли за време рата н окупациЈе У "агоој зеили. Гснсра.1 Роата, Мусолиппјсв заповедник П армпје, ратнп здочинац иа чнја су арсђе-а- а стрелдне хнллде талацаи стотине ссла у Југославијл с1;ал.епо, педавно је објавио својс ратнс мемоаре у Риму. У всзн са овим минпстар Синић је подвукао да су сс оружаие фашистнчкс баидс већ појавиле у Нталији, н да вршс нсту акцију, која је вр-ше- на пре Мусолнннјевог до- - ласка на власт. "Прс недел.у дана, овн зло-чинц- п починилн су први велн кн напад на Словенце у Ју-лиск- ој Крајини, који су бнлп жртве аиховог суровог упве-тава- аа под МусолнниЈем у току чстврт века. За време овог антп-слов- е- начког иапада, италпјанскн фашисти су 14 септембра 1947 јавио спалнли 30.000 словсмачких мтга. Зсмље Нсточне Европе живе у sou-траст- у са овнм прнлпкама Упркос огромног уннштсил учии.еног за време рата, об-но- ва у овнм зем.гама иапро дујс све всћои брзннох, де-мократ- ске установс јачају бројно у атмосферн vnpa и стабилпостп. Совјстскп Савсз пр)жно је помоћ неким зсч ллил којс су парочпто тсш-к- о страдале у рату, алп Соо-јстск- п Савез нпје у замеиу за помоћ затражно нпкакве при-вплсгп- је, иити контролу." Говорећи о кршеиу Пове-л-е, миннстар Cimnh је паро- - чнто истакао длректан папад на Јсдан од осповпих прни-цип- а Иовсге, прппцпп јсдно гласности великнх спла. Мпннстар Cnunh је затпи говорпо о грчком пптаи.у: "Такозвано балканско пи-таи- .е скпиуто је са дневиог реда за време ослободплачког рата. алп је грчко пптаљс остало п постало је међупа-родн- о пнтање. Одговорност Европу на западни каже министар Симин ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ У.Н. за ово не пада ни иа грчкн народ, шии на грчке суседе. Британске трупе ушле су у Грчку када је немачка Bojcica на Палкаиу већ била сломљс- - на и народно ослободилачка војска 1 рчке већ ослободнла земл.у. Британске трупе ннсу уопштс дошле у сукоб са не-мачк- нм једппицаиа које су бежале из Грчке, oeh су упо требнле своЈе оружје протт Еласа. Оваква акција назипа се на свнм јсзицнма "оружа-но- м ннтсрвенцијом". Ннје чудо да је после оваквс ии-тервенц- иЈе у Грчкој дошао на власт рсжнм којн је одржавао најтсжи-- е односе са владом Ислнке Притаиије и да су претставинци брнтапске вла-д- е директпо учествовали у упраплд!.у Грчком. "Најболд карактеристика овог режима, који је на овај иачнн дошао на власт п у ко-м- е су актнвнц квизлиизи за-узима- ли впсоке положаје, на-ла- зн сс у саиом извештају ко-ј- и је подиела Анкстна коми-спј- а Савету безбедностн. У овом нзвештају сс каисе да је полптнчка опозицнја у Грчкој подвргнута nporaibaii.y и да су грађанска права макс-- донске и цамуриске uaauiic ограничена. У асму се ка;кс да су прогоии опозиционих група узслн облнк масовних xantneita, атвараиа' п про-гонств- а, затнм бруталностн као на прнмер спал,нпаи.е кућа. "Храбрп грчки парод није се могао поииритп са овак-во- м незаслуженом судбпном. Зато је он пружно отнор про-тн- в пеподиош.швог режпма ЕВРОПА ОДЕ ЛЕВО МАРШАЛОВОМ A ДОЛДРСКИ ПРИТИСАК АМЕРИЦ.И ПРИБАВИТИ НИШТД НЕГО МРЖЊУ НДРОДА, Њујорк, 2 октобра. — У уводннку часописа "Њу Рн-паблп- к" бившн потпретсед-ни- к Сједнњеннх Амсричкпх Држава Хенрп Валас пише: да су Труманова админнстра-диј- а и Конгрес "краје наип-ии- " ако уислс да he свропске зе.ге продатн своја полптич-к- а права за нскашко милн-јард- н долара. "Паттнчки ми не ћемодо-бит- н н м una него мржњу због употребллваља наших мили-јард- н за стављан прптпска на владе н народс", каже Ва-л- ас у свом чланку у. данаш-ibe- si lIздaIby часопнса, под па-C10- BO ПРЕ-КЛСНО- ". "Рсакционарцн па врхови-м- а лубнће иас зато што ин-сл- е да чувамо инхову кожу. Радннцн he нас мрзетн зато што мнсле да покушаваио одржатц или успоставити ре-акцпона- рнс владе н да уплн-више- мо на екопомскп снстем западнс Европс у корпст НАПАДИ ФАШИСТА НА УРЕДНИШТВО "G04E" Трст. — За врсие фашисти-чки- х погрома у Горнцн, фа-шпс- ти су тра нута извршили наад па уредииштво листа "Соча", оргаи Словепаца Горице, Каналске долнне и Бснешке Словенпје. Просто-рп-је су демолиране. Упркск. овога, уредници су одлучнлн да продЈ-ж- е са издаванем ли-ст- а, xiii све штампарије у Го-рп- ци билс су, под фашнстпч-кп- м претилма, прпнућене да отсажу штаипаае лпста. МОЛБА НА ЧИТАОЦЕ Молпмо чигаоце да опросте што смо опет присил.епи про-машп- тн нздање новнне у нду-h-ii уторак радн седнице Гл. одбора С.К.С. Уреднпштво иаљине, kojii се одржава уз помоћ стране интервенциЈе. Овде лежи узрок рата у Грч кој. "Имајућн на уму опаспост коју догађаји у Грчкој npej-ставллј-у за бсзбсдиост у свс-т- у, југословенска влада ста- - внла je ово miTaibc прсд вла-дсвслнк- нх савезника у јулу 1915. Чак је н Цалдарпс у то време призпао да су други ф)акторн проузроковалп ору-жа- ну борбу у iLeronoj землл, а ие северни суссдн. 12 авгу-ст- а 1946 Цалдарис је пзјавио дописннку лондоиског Тајмса да се гсрнлска активпост у Грчкој нс може сматратн спо ром измсђу Југославије н Гр-чк- е. Међутпм, некоднко мссецш доцнијс Цалдарис jc нзнео своје оптужбе у којина је оп-туж- по да севернн суседн 1 рчке тобоже поиажу грчпс партизапе. Цалдарисов рс жим, па чак п амерпчка влд-д- а отншли су и да.гс п опту-жил- и ссвсрие суссде да угро-жавај- у пезависпост u интс-грит- ет Грчке. Цалдарнсов рсжим подигао је ову оптужбу против севср-- н нх суседа Грчке пред Саве-то-м безбедности у децембрЈ 1946. На ово је Савст безбед-ност- и одлучно да поведе ак-кет- у у Грчкој. .fex . . v- - Маршал jc пзјавно пред овои Скупштииом, да су Ак кетиа коцисија н iteaa помоћ-н- а група, "велпкои већпнои припнсале нсреде углавном нлегалној подршцн и nouohu коју Југославнја, Ллбаиија и (Ннставак иа i.-гра- нш 41 Волстрита." Европске зсмлл he, каже он дал.е, OTiihn у лево (прогре-снвн- о) чак да се сутра коп-гр- ес састане н одобрн nouoh no Маршаловом плану. На глашујућн чнаенпцу да он нема вере у ннЕакву врсгу Маршаловог плапа којн став-л- л западиу Европу против источне Европе, Валас прс-поруч- ује Конфесу да се од-м- ах састане н да одобри у потпуностн износ потребаа да се изврши Иарнске пре-пору- ке (у нзвештају влада које су прпстале па Марша-ло- в план. У УПРКОС ПЛАНУ, НЕЋЕ КАЖЕ ВАЛДС "ПРЕМЛЛО, У сагласностп горапи октобра. На II К0НГРЕС Београд. — 26 септембра 1947 годипе у 3 сата послс подпе отворен је на свечди начии II конгрес Народног фронта Југославнјс. Свсча-но- м отвараљу прнсуствовалн су претседпик Народио! фроига Југославије и ирсг-седн- нк Савезне владе 1ар-ша- л члаповн Прсзидн-јум- а Народне скупштннс на челу са претседником Нре-зидпју- ма Иваном Рибаром, члаиовп Савезне владе и вла-д- а свих народних република, затим Нзршип одбор Народ-ио- г фронта н дслсгати Народ-но- г фронта дслс землс. Конгресу прнсуствују и делеати Совјетског Савсза, Полхке, Чехословачке, Бу- - гарскс, ЛлбаннЈс, Француске, Грчке, Румуннје, Мађарскс, Словеначке Корушке и Cio-бод- не територнје Трста. Та- - кође су прпсутни н претстап-ниц- н Југословснске армије, као н претставницн Народнс омладине, Јединствених сии-днка- та и Лнтпфашистичког фроита жепа. Улазас Маршала Тита свл су ирнснн поздравили уста-јаас- м н одушевлшш аплаузом. Отварајућ Копгрес, гс-нсра- лии секретар Народи„. фронта Југославије Сретси Жујовић је нстакао да je за-дат- ак овогодп1Нн.ег Конгрсса пе cauo подношеае извешта-ј- а о Aoca,aiuibCM раду, него да се иа искуству досадашшсг рада још внше учврсти орга-иизацп- ја Народног фронта и Да сс, јрчв£цће..9РГа"изују иароди Југославијс ла иовпи задацмма и новнм ycnccuua. Ha прсдлог генералног се-крета- ра ИСујовнћа изабрано је радно претседништво од 18 чланова иа челу Мо-шо- м Пнјаде, потпретседни кои Президијума На1одне скупштпве ФНРЈ. У нме Југословенске Армн-ј- е Конгрес је поздравио гене-ра-т-1ајтн- ант Светозар В}т;-иаиови- ћ: "Наша Арипја, подвукао је геперал Вукма- - iinh, пониЕла је пз свенарод- - не борбе против окупатора н домаћнх пздајпика и реакци-онар- а. Карактер ове борбе определио je , карактер паше арипје као нове народпе ар-уи- је која је заинтере-сован-а да брани н одбраин незавпспост домовиие, да бравп и одбрани тековинг велнке ослободилачке борбс Она је свесна тога да је при-ми- ла оружје руку парода п да јој је народ поверно без-бедно- ст нашпх граиица л оснгураае мпрпог стваралач-ко- г рада паших иарода. Бу-ди- те сигурни да he Армија моћп н зватп спречитп свакп плаповпна о укрцају треће Важно за повратнике (113 УРЕДА ВЕћА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА) Ирема последапм вестнма о кретаау "Радника", пз-гле- да да he yspnaj треће групе повратника битп нешто ра-пн- је него је пре јавлено. Нзвештени смо по Југословен-ско- м Номорском Уреду, да he "Раднпк" дohII у Монтрсал око 23 октобра. Нрема томе укрцај путнпи he се вршити у суботу 25 илп понсделзк 27 октобра. Без обзпра на тачан дан укрцаја, повратнпцц треће групе требају доћп у Монтреал у петак 24 октобра. У слу- - чаЈу промене Јавнти heno накпадпо. Молпмо све неснс поверенпм Beha, да подузму мерс у свом паселу за благоврсменп одлазак повратппса у Мон-треа- л, тако да буду у Моитреалу најгаснпје 24 октобра. Да бп се пак свпм повратппцика иа време нашло стаи, добар п уз умерену цепу. важно је да сва населд пз еојих путују повратпицп треће групе, пзашалу у Моптреа.1 своју претходнпцу од пајиање два или трп члана, која he — за-јед- но са монтреалскнм одбором — тражпти стапове за сво-ј- у групу повратппка. СЛАЊЕ ПРТЉАГЕ У МОНТРЕАЛ са нз са из групе, потребно је пртлдгу слатп у Монтреал како стеди: Насе.ча псточно од Артура 17 октобра. Порт Артхур п западно, око 14 октобра. Сву пртлагу та.Ђе се па ранпју адресу, т.ј. Фурпес, Вити енд Ко п на никакву другЈ адресу. Ако у пекои ва-сел- .у нема довол.по тпскаппх адреса. потребпо је јавптп главнои уреду kojii he пх сместа послатп. Све пошплке за Црвенп Крст Југоставпје лотребно је прпјавптп главном уреду Beha у Торонто, најкаснпје до 18 сваком сандуку Тнто, дугим крвно Иорт паппсати: Црвенп Крст Југославпје, Боград. ј Н. ФР0НТА ЈУГОСЛАВИЈЕ насртај на нашу цватућу Југословенску земљу". 11оздравл.ајућн Конгрсс у нме Јединствених снндиката, ђуро Салај je подвукао да су Једниствсии синднкатн у пс-рио- ду нзмећу првог н дру-го- г конгреса Народног фрон-т- а мобилнсали радиичку кла-с- у иутем такиичеп-а- , ударни-штв- а н иопаторства за обнову и изградау земле. Синдикатп су се оргаинза-циоп- о учврстнли и број чла-но- ва иорастао јс за 50%. Је-дипств- енн сннднкати бројс данас око милпои чланова. Залаган-е- м радничке класе на нрппреднои по.гу, продукти& носг рада од прошле годиис порасла jc у норсђсау са 1945 у ociioiuiiiM прнврсдиии грл-на- ма за 23,80%, трошкови производм.с смаи.сии су про-сеч- но за 23,21%, а уштеда у сиролинама и горнву остваре-н- а јс проссчно за 19,8%. Истовремено кв.-уштс-т нр-нзвод- н.с иоболлиак јс за 20, 18%. Нсдашш извештај Са-всзн- с нлапске комисије о из-вршс- ау илана у ирвом иолу-годнш- ту ирве нлапске годн-н- е доказујс да су радиици v иамсштсници у предузеЈшмд постигли и дал.нс видис ус-пех- е. У прпим борбеним редо внма за Илан стојс 24.635 удариика, новатора и рацио-иатор- а мсђу којима су 22% жепс. У ирвом полугодпшгу ове годипс радпици н тсхннч-к- о особл.с у оредузсћима поднслн су 20,833 иоватор-CKii- x н рациопализаторских предлога од којнх јс примл-с-н- о 20,220 нли око 807о. Ijypo Салај је иодвукао да овс чи-аснн- цс гопоре о исисцрпној стваралач кој снази широкнх радних маса. bypo Салај јс нагласио дч су истовремено Јсдннстпени слидикати билн актнвин иа нодизаљу матсрнилног и културлог положаЈа раднич-к- е класе. Новластицс на жс-лезпица- ма и држапиим хоте лима за члалове симдиката омогућлле су да дссетиие хи-лл- да раднтса и памсштснн- - са по првн пут у свом живо-т-у проведу угодап годиши.и одмор. Нзграђсна јс цела мрежа културинх уметннчкнх ашдикалних друштава. Отво-рен- о је 768 домова културе и радиичких клубова са 773 синдикалннх библлотека и осповано је 403 силдикаллих културло умстилчких дру-штав- а. Сш1дика.1ие организацлј? такође су развилс значајну делатиост на иолу снорта. У Југославлји данас има 425 фнскулгурпих друштава са 1,240 огранака по прсдузспи-ма- . Нодвукавши да су сви ти резултати допринелн ствара-a- y 6o.iiix уачова трудбсннка, ђуро Салај је обепао П кон- - гресу II.Ф. и Маршалу Титу у нме Једннствених слндика-та- , да he радинчка класа учи-ннт- и свс да землу сиабде свим пролзводнла потребннх нндустрлјн н становннштву. У нме АФЖ Конгрес je по-здравн- ла Ванда Новосел, се-крет- ар Цешралног одбора АФИС. Она је иагласнла дасу жепе Југославије увиделе да је пут којим водн Народпн фронт јединц правилан пут п зато се one данас налазе ма- - НсГ „.TL" JSSS у зеил.н на коме са npe&oi оиД. ле учествују жене. У име Народне омладине Конгрес је поздравио Рато Дугоалћ, којц је нагласио да се омладипа за овај Конгрес слремала ncnyibanajyhii про-гра- и Н.Ф., извршавајући за- - датке kojii су нред иега по- - ставллпн. Омладина je пости- - гла велпке успехе у нзград-ан- , а један од највепих ус-пех- а, који је омладнна пости-гл- а, је оствареае пуиог једпк-ств- а омладнне у Народпој Нова Jyrociaenja оствари за Повенп Кост погребно 1еомладипп ла je за омладлну иови жлвот. Од нрвог Коигреса Н.Ф. др-жав- а је пружнла нпз ловпх MoryhnocTii за рад и учеао, Пстовремено омладнни је омогућено да учествује и у иолитичком животу. Затим су Конгрес поздра влли претставллци иностра-лл- х делегација. У име Нацн-олалн- ог комнтета Отечсстве-по- г фроата Бугарске и бугар-ско- г народа Конгрес je по-здрави- о др. Пван Пашов. "Живимо иа Балкапском ио-луостр- ву — рекао је Пашов — којс је увек било мета им-перлјализ- ма. Крлвицом им- - перлЈаллстичклх клика ио-иархистич- ких управлдча из обеју земалд, напш су наро-д- и протнв своје во.т.е бнлп нс-колл- ко ута гурлутн у жесто-к-с н крваве ратове, али је лај-за- д дошао дан када су се на ши братскн народи ослободн-л- и омражсних ионарха н фа шистнчкнх управллча и узс-л- и чврсто у својс рукс сон-ствс- ну судбину". Прстставиик НФ Фраицус-к- е Гонте Флорниаи пзручио је Копгресу братске ноздраве Фралцускс н изразло чврсгу вол,у фрапцускпх демократа да се активно борс на страни Југославнје, на страни свих арода задојеннх ндејом сло-бо- де да би се очугала нацио-иалл- а исзавнсност н да би у свсту зав.тадао праведан п трајан мир. Торди смо што констатујемо да се у Фран-цуск- ој са л.убављу изговара нме МаЈИпала Тита, вслнсог војсковође, великог државпи-к- а и елнког длнломате, Јго-ј- и Је на Балкалу постао буд-н- н чувар мнра. Ирокрстарили сио Југо-слави- ју са запада иа исток н били смо заднвл.елл сведоци лелпчанствених иапора ко-ј- е са радошћу чале радлпци it селдцн, људи it женс, младп if старн да од Југославнјс иа- - чине срспну земљу . Хиспн Капо, којп јс затим поздравло Конгрсс у имс Де-мокрзтс- ког фронга Албаии-ј- е, нагласпо је да је албан-ск- џ народ у току борбе про-тл-в фашистнчког окупатора иатао у иародпма Југославн-ј- е лајдрагоцсилју помоћ. У току заједнпчкс борбе иско-вап-о јс песаломл.иво прлја-тел.ст- во народа Југославије н ллпаниЈе. лнспи папо изја-пи- о јс затнм да је албанскн иаЈкзд под заставом свога Де-мократс- ког Фронта остварпо своје потпуно једлнство. О је себи нзвојевао слободу и извришо кореиЛе npouene у политиисои, економскон п друштвенои животу своје зем-л- с, тако да данас нма солсо лидован иоложај са кога мо-ж- с одолетн иалеврима аигло ауерлчких нмпсријалпста. Boba румунске дслсгације Георгнју Васнлису, пошто је нстакао всллкн преображај који је постигла Румуиија како иа полнтлчком тако и на екоиоиском пол.у, подву-ка- о је да су односи сарадие н пријатсгства, заклучеии прошлог месеца у Бсограду, Јјоушгосвтнашвиеје збмлнжРуимлишијеи.ародс "Ми heno знати да те сло-разу- ме још внше учврстимо н прошнрлмо на све осталс народе Балкана, претварају-h- n овај дсо Европе у тврђа-в- у с.1ободе и мира, ослањају-(Настав- ак на сграна 4) ™ПО£АНАРадА СИРОМАШНО Хамплтон, 29 сепгембра. — Коивепција Тред епд Лс-б-ор Конгреса усвојила је да-п- ас низ резатуција о социјал-но-и оспгураау. У везп са овијс пигањем претставник радннка из Порт Артура, Брус Магнусон, рекао ie х Biiaie од 50 посто канадскот парода има далеко Maibe при-ход- е пего што је потребно за пристојан живот. Преко 50 иогто бапковних уложака иа-ла- зн се у татко мало руку које не претставллју впше од два посто стаповппштва. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000294