Serbian Herald, July 09, 1946

              Ф-$ШЈшјшШШШШШ1ШКШк1'-:г-,-?.,:.Лј-
-Ј1-г'-'''--јј,-пг '
МгШ
If
#:
#
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази свахог уторка н пегка.
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи бсз потписа ce не приују.
Рукописи се не epahajy.
Сва ппсма и чекове треба слатп на:
КАНАДСКИ СРБИ И ВИДОВДАН
У овом издаљу Српског Гласника на
опај всликн сриски даи Видовдаи 28 јуна,
Mil доноснмо чланак Бранка Сучсвнћа о
Пидопдану, и члаиак Радс Прибићсвића
о Гаврилу Прпицнпу, који су објављеии
v "Сппска Ријсч" у Загрсбу прнликом
прослапо Видовдана 1945. Ти чланци, са
још исколико дншшх чланака о Вндов-дан- у
објављсни су у спсцијалиом Видов-данско- м
издању "Српско Рнјсчи".
У тим чланцнма, и чињеинцом да сс
тај волики празнш; тако всличаиствсно
ирославља у Новој Југославији, као што
со то види нз тог издања "Српско Ријсчи ,
јасно сс приказујо вслики слободарски
дух сриског народа којим јо ои надах-н,ава- н
кроз вскоио и препошсн с колсна
на колсио, како то ка;ко Пранко Сучсвић.
Нриказујо со како јс тај дух иотстицао срп- -
ски иарод на Јуначкс устанко да со оми-бод- и
ту!;о тиранијо и ропства, како таЈ
слободарски дух иијо могла угасити ни-как- ва
сила, како јо тај дух букнуо у свом
naJBcliOM сјају 1941 годино када народ
полази у борбу која јо била тсжа и муч-ип- ја
од синх њсгових борба у прошлости.
II, иајзад, "Д" сс како иослс ослобођсља
о фашистичких окупатора н домаиих
издајника Иидовдаи, у Југославији прс-ста- јо
бити сродство "потомака" 1ранко-niih- a,
који су га искориштавали за својо
издајничко циљсвс, и постајо иародин
иразник nclicr формата исго нкад painije,
јср со опог пута прославља и тамо гдо со
до сада пијо прослављао тако всличаи-ствси- о
н miipcliii идсју братства н јсдин- -
ства народа Југославијс, идсју која има
ciioj зачотак чак иа посону " мј"
аапосила и "Млада Косна" као што
шпи из рсчи Гаврнла Нринципа којо 1
CO
адс
Нрибнћсвић цитира. У јодиом члаику toi
свочанор Нидовдаиског издања шти
ГнЈочи" нарочито со истичо то братство
иримсрима зајодничко борбо Хрвата са
Србима иротив заједничког исиријатсља
it н,1!хову iiomoIi српскпм сслима која су
у овом рату вишо пострадала од imixoiuix.
Канадски дсмократски Срби могу бити
iioiiociiii тто со mi оин никад нису огро-шн- лн
о тај слободарски дух ни о идсју
братства и јсдинстиа. Оии су у Канади
шпили сталнг бопбу против издајничких
агсиата, који су шнрили мржљу мсђу иа- -
шим народом овдс, ларочнто мсу tpoiiM.i
и Хрватнма, иовсзујући своју борбу овдс
са Сорбом својо Gpalio у старој домошшп
иротив тнх издајника. Они су исто тако
овдо водили борбу против сиако испрапдс.
за дсмократију и ирава народа, заједио
с осталим пародом Канаде. Оии су тума-чил- и
каиадским Србима, који су били
пали под отровпи утицај агсната српских
издајника, да иама ио могу бита једнаки
оип Хрвати који су сс борили зајсдио са
Србима протпп окупатора н усташа н ус- -
ташо који су убијалм и клали иаш народ
у старом крају, a iumi су једно онн каиад-ск- н
и аморичкн Хрвати, који су зајсдно
са Србима помагали одавдо њнхову борбу
тамо што су они који ломажу и српско н
хрватско издајникс. Другарица Вица Га-ло- н,
која ћо прексутра говорпта на Ви-довтанс-
ком
слету јо снмбол зајсдничкс
борбо Хрвата са Србима протнп заједни-чко- г
нспријатсља. Она јо јсдна пзмсђу
оних Хрватица, којо су зајсдпо са Срн-Еиња- ма
водило борбу лротив зајсдничких
псиријатсл,а, а љси муж, друг Шичо Га-лс- и,
био јо са својнм другопчма п 6paho.M
Србпма такођо од првог дана у тим бор-бам- а.
Кападски демократскн Срби иису до-зпол- нли
да их гсографска даљина н дуге
годинс од свог народа отуђе од ничсг што
јо било спетло н славио у lwixonoj истори-ј- п,
чсму јо најбољи свсдок овај прсксут-рашљ- и
Видовдански слст, па комс he сс
маиифестоваш њихопа л.убап прсма свом
пароду и својој старој домошши и идсја
братства и једннства Срба, Хрпата, Сло-вспа- ца
и Македоиаца. Они славо овај
вслики српскн дан тако!;о у духу даљо
општс борбо протпв фашмстичких оста-та- ка
н, парочито, у духу борбс свсга ка-падс- ког
иарода, за остварсљс ндеала за
којо су сс заједно борили и Канађанп и
Југословснн у овом рату.
ЈПпвсло демократско братство п јсдии-ств- о
Срба, Хрвата, Словснаца, Максдоиа-ц- а,
у зајсдничкој борби са осталом сло-пспск- ом
браћом и дртгам дсмократскнм
народнма за потпуио уииштсљс фашнзма!
l.i..1— ф. I
даеж&Зз." A v -- ttfti "fe 1 аФамЈ £цг 4 ЈЦдкј Д f jsfc.
ПЕТ ГОДИНА
(Српском Гласнпку од Свеслов. Одбора, Москва)
Пише: Ј. ВИКТОРОВ I народа радовао се.
(Ова; чланак напнсан j.e бЦарјввуеноа "иаерпмоибјасдивообсотрии"лаВерј-е-
напада 22 lyna). I
Пст годпна деле нас од
врелена када је фашпстлчка
Немачка папала на Совјетскн
Савез.
To је рат каквог није
било у псторијн човечанства.
II да јс цнвилизацнја спасе-и- а
свет може да се захвали
Црвеној apsiiiiir, јер СССР н
iteiie оружане снаге билц су
тн коЈн су дали uajeehu до-прино- с
побсди.
Ирошло је више од 12 ме-сецн.- од
када је Немачка л-пнтул- нрала. Снагс демокра-тиј- е
расту постају јачс,
иовл живот на бази демокра
тије изграђује ce у зсмллма
ослобођсини од немачЕог уг-истава-
нл. Али силе реакцмјс
такође су будие. One онет
iucfy своје креже интрига
н лравс плановс новнх рато-в-а.
Нобеда је постлгнута, али
мнр има још да буде нзвојс-ва- и.
Спарних јуискпх дана 1941
годнне Европа је леисала нс-м- а
и пороблеиа. Нацнстичке
хорде растсглс су своје крат-ковск- о
царство до граница
Атлаитлка. Поражена н ои- -
.гачкана Фраицуска била је
жртва лздајства. Нсбо Лон-дои- а
било је црно од неиач
кнх бомбаша. Крвл.у упрска-и- е
фашнстичке каиџе захва-тил- е
су Норвешку, Данску,
Бслгију, Иољску it Чехосло
вачку звсрка окрснула је на
Палкаи ; Београд је лежао у
рушевнпама. У Африци нс-мач- ки
н италнјаискн таико-Ш- 1
јурнли су на Египат. A
хвалисави Хитлер лзјавно је:
"Рат на западу јс ciipiueit."
Немачки имиернјалнзам no
шао је за светскои домина-цнјо- и.
На Далскои Псгоку
јапаиски агрссор cupeuao сс
за напад иа бритаиске н амс--
рачЕе поседс. Опијси лакнм
иобсдама на западу, Хнтлер
]с одлучио да иакие главиу
запреку која му јс бнла на
нуту — Lobjctckii Савсз. Да
ба то ностигао лнтлср јс
мобнлизовао свс снагс Тре--
hcr Рајха, иобплизовао je
војиу uoh нс cauo Псиачкс
всп ii цслс нороб.мне Евро-н- е.
Хитлср јс хтсо муасвиту
победу. On ce jcopuciiio сво-јо- и
предиошћу, изнспадиим
иападима, спремношћу сво-јн- х
бројпнх днилзнја и од-cjtuoiu- hy
другог фронта у
Loponn. II онда је бацно сву
своју војиу н ваздушиу сна-г- у
протно Совјстског Савсза.
Свет јс посматрао уставл.с
иим дахом. Цсо свет je глс- -
дао у СССР. Совјстско-нем- а
чкп фронт бно је главии u
an иропагандпстн зазвоннлн
су у нобсдинчка нре-1ап- о.
Стал.ии је вндсо зна-ков- е
иобеде кроз дуу борбе.
11егова чслнчна вога вера
у нобеду надахплвала сов-јстс- ки
народ.
Што се рат продуаса
вао, свс жилавији је
Црвеис арунје. Нслнка
онасиост која је угрожавала
отаубниу окуплла је
А је дошао даи је
заиаиио свст. Ilpeq "ратно чу-до- ",
Нсуци су поражепи иа
нрнлазиуа Москви. У рсдо- -
виуа непријателл
iMii
бно
ГЛЛСНИК'
Али непрпјател. је још у-в- ск био јак. Немачки фашн-за- м иобплпзовао је све своје
и снаге својих сателнта
п подузео још Једну уонст- -
руозну офапзпву са цнлм
да заузме Москву с леђа. Фа-шпстп- чке
хорде стигле су на
Волгу н пробиле на 1хавказ.
Тада је почела епска борба
Ста-гннград-
а. Свет је за-дивл- еи
тврдии отпором сов- -
Јстске армнЈе, xoja je браии-л- а
Сталлшград. Иочело је пз- -
BpinasaiLc Сталлшовог илана
Стал.ин је предвцдео конфу- -
зију вслике офанзиве која је
равнотежу окренула у корнст
савсзнпка на свии секторниа
фроита.
Хитлер је бацао све веће
и всће на Стал.нпград.
Таиковн којн су билц иаме-ibei- ut
за Ромсла у Афрцци,
отишлн су .иа Стал.инград.
Воибаши јсојн су бнли иамс-lLci-ut
за боибардовапс Енг-леск- е,
посланн су а Стаљип-гра- д.
Ста.гннград је постао
сиетско бојнштс. Неки "лри-јател.- и"
Совјетског Савсза,
cpchiin што се Црвсиа армн-ј- а
борила тако јср
је то отклоинло опаспост од
већ су били понудилн
својс услуге да "спасс" дс- -
ГАВРИЛО ПРИНЦИП
Млада Босиа, како саио
име каже, нретставл.а полл-тичк- и
наступ младог ноколе-н.- а
Срба у Лосиц и Хсрцего--
Biiiiii, у ирвоЈ дсценији лл
вска. п.ој iitia н Хрвата н
uyciiiuaua, али јс анхов број
врло пезнатан. . . (У органи
зацији Младе Посис. — С.
Г.). To поколеие је буптовно
и борбеио н oito са ста-ри- м
политнчким животом,
који углавном иретставлд н
водн чаршлја, која саветује
да се чека (у чему се слажс
са звапнчнои Србнјом;, да
још ннјс дошао "час", да се
борба треба водити са легал-iiii- u
средствнма; uoMohy Ус-та- ва
н Сабора и да сс трсба
прилагодитн "приллкаиа и
времсиу". Млада Босиа сма-Tj- a
да се остварсп.с иашсг
национално-политичко- г иро-rpa- ua
пе може tin заиксшти
у Аустро-Угарск- ој и зато
тражи ослобођсп-- е свих Јуж-lui- x
CiOBcna испод iLcnor jap- -
ха it iliixobo aicyiKiciLc oeo
Србије, као нашег Иијемон-т- а. Онн прелазс од српствч
к југословенству (Слијеиче-Biih- ).
UA.J4IIIU U'lUll V, ии г}_, „ .... ...„.._.. ...._„ да.Га Kiyna.Le. Гебелс н асго--1 „".ГГ ,'",v ,:"„ Д„"
звоиа
н
је
више
ностајао
отпор
народ.
онда који
nactxia jc
"СРПСКП
љубнвих
снаге
био
снаге
тврдоглаво
ЈЕ.ИХ,
кнда
' itwifvj em л '%. уа туђинскоу угн-етач- у, они
горе од живс жел--е да се жрт- -
вуЈу за народ н за to xohc
да се одуах npebe па акцпју,
н то револуцноиарчу. Млада
Лосна неуа једннствсну ор-ганпзац-
нју,
нити израћеног
рограма, па чак uit чвршКс
повезаности, — Снло ic ту
разинх струја н утицаја, —
али то што нх све веже је-ст- с:
разбијаае Аустрнје, jy-гословсп-
ство
н револуционар-н- а
борба.
Од свих л-уд- н из Мдаде
1.0CHC најуаркаитиија јс ли
конфузија. Табор с1ободо-- ј чност Гаврнло Прницип, који
лове совјстског Tepmopnja. да истнпскпи демократским
Ови "прпјатслп" нлсу губп
ли наду да he рат нсцрпетц
Русију н Немачку. Оида бп
западна стратегиЈа триум- -
фовала, јер одгађанен другог
фронта постпгло бн се одлу-чујућ- у
победу п оста&нло
Русе да самп ослобођају свој
тернториј по цену страшанх
жртава и тешких губитака.
Vtu може ce pehu да су се
"пријателн" преварили у ра-чун- у.
Иобеда је дошла Совјет-ско- и
Савезу и асном друш
твеном поретку који су из-држа- ли
ратии испит н иока- -
зали своју виталиост. Зем.га
je изашла пз рата Јача н yje- -
диисинја него шсад пре. Цр-ве- иа
армлја, сиабдеваиа са
свии модериии оружјси по-каза- ла
се као најјача борбе-н- а
сила у свету.
Слободолубиви иароди жс-л-с
братске одиосе са Совјет-ски- м
Савезом јер оиц внде
да је СССР пајпоуздаинје о-ру- жје
против фашизма и да
се борц за правду и мир.
Совјетски народ нспунио је
своју историску мисију. On
je ослободио своју сопствспу
земљу и доисо слободу ynte-теин- м
народнма свропскпх
зсмалл. СССР ослободпо је
народе иемачких сателнта
Бугарскс, Румумнје н Л1ађар-ск- е,
ои је ослободно Полску
н Чехостовачку, које нду са- -
je извршло атентат на Фрап-ц- а
Фердиианда на Впдовдав
1914 године и тихе опално
први мстак у ирвом светском
рату. Код itera задивл.ује мо-рал- на
храброст, чврсгнна ср-ц- а
којс нс може иишта иоко- -
лсбати н чврсто увереае дај
је аегова жртва била потреб-и- а
н корисна.
Својс полнтачко веровап.е
Гаврило Приицип овако нз
иоси :
. ",Мн сурсеби поставили
за цил. да сеЈсви Југословенн
суатрају као једаи иарод.
Нриуерои пау јс служнла
Исуачса и Нталнја па ce у
даиоу уомеату цуало ујсдц-itea- e
н код нас провести. Та-кв- иу
уоуентоу уогао се је
сматрати стучај европског
рата, кад би требхто да Југо-словсн- н,
уз Србију, буду та-к- о
јаки, да се отцепе од Ау-стрн- јс.
To су уоје мислл п
унсли омладние, — а нма
ђубрета које а друкчнје уи- -
сли Г
"Ми лисуо ннкада очскп-вх- ш
од Аустрије да бн она
уједннила Југословене, Beh
суо очсиивали да се ома рас
паис Еао куга, те да је изс- -
ђу иас Југословена нссгаме.
Моје је бнло нпшмњс, да
бн свакн coin ииа душу н
occhaje за народ који патн,
требао да протествује и чи-- II
it шта бнло, јер је освета
слатка н крвава". (Фефер).
Катпко је Аустрпји било
стало до тога да рабпје na-me
народс, да против Срба
распири уржљу u да ва них
свалн одговориост За атеитат
н за рат, — впди се и одат
ле, што ипје ва суд изведен
учесник у атеатату Мухамс
Л1схмед-1аши- ћ. (Јн je бно
Н11НвВвНввввввННИХТ'и ЈпШН Ч'1Ј±.ввИ
Вчвт М I ' ВВВип в мввввв! ЈпЛжввввввСввввЖ.'а££3вш
ШНВ IflfltjBH LiBff мвввЖХ " - LLLmJflv }'Н
IEbBBBBB fllBBBBBBBBBViBBraHBJ BBBBBBBBBBKi ' аа1Ј№рВВВВВВВВВВВВВВБ јКВВШ
1Нв)вВ1в3вЦвБввввВЧКвввв1Нвввввввввв1 H№bSrSШFBBBвbBвbBВbLk1'l1bННbНSМН!В?Н"';ВвНЈ РВМ"вВ3ВbВЛbbВbкSввV2BBB$BBкBFHвVhBИBBЧBвB;пBН1BBвBввBвBвBввBвBввBвBвBНвBвBвoН
1 .
nytcx.
Свет је изашао пз рата нз- -
Гмеиен. Демократски покрсти
су ва шлроЕО развпЈеип. На-род- ип
ослободплачкн покре-т- п
у колоннјалшш ц завнс-нп-м
зеиљаиа пагло се шире.
Народп ис желс да се
попавља. Ouu пе желс
ратова. 1Г у овој борби за
мир ОЈш гледају у Совјетски
Савез, у коме внде тврдог по-бории- ка
нира н безбедпости.
Поуке рата биле су врло
поучне. Пет година рата от-крп- ле
су моћ совјетске држа-в- с
и извор iteiie снаге. Ноу-к- е
рата показују да je у са-даш!- ћој
ситуацпјн свакл ио-куш- ај
за успоставл-еа- с свст-ск- е
домпнацнје од стране јсд-но- г
блока сила, осуђец на нс-успе- х.
Судбниа фашнстичких
влада иадати се да he послу-жит- и
као опоиеиа свниа којл
xohe да прибегавају полнтн- -
УциЈедсниил.ееш,х иаианцеисјтао. HMd миЈТОТороиту. да Qnwy
Совјетскп народн улажу
сада све своЈе напоре у нспу-плва- њу
петогодиишсг плаиа.
Онп желс да виде своју зе-н- лу
у nehcu благостап.у и
јачу, јср у itenoj uohii они
внде паЈболи иачпн за учвр-nihcj- tc
мира. Мсћутим, coo
јетски иароди држе својс очп
иа активностлиа испријатслл,
борсћи ce ucyuopuo за мир н
безбедност и иојачавају]ш о-руж- ану noli зсмл-е- .
га је Лустрнја тражнла лз Цр-н- е
Горс она јс јавнла да јс
и одатлс нобегао. (Фефср).
У току расправс Нринции
ис идс за тну да олакша свој
положај и хривицу прсвалу
је и на друге, исго свс трпа
на себе да сиасн остале завс-рсни- ке
м освстла об]аз.
Уопште на суду јс }утлнв
н урк, сауо нсгоис плаиснс
очи бацају вариацс.
„ ,Кад је било довршсна рао-прав- а,
позвао јс прстседипк
оцтужснс да устану они који
жалс чин. Устали су cuu оснм
Припцнпа. Кад га јс прст-седи- иг
иитао зашто пс уста-ј- е,
одвратио је: да јс асму
жао што су дсца изгубнла и
оца н yajty, и жао му јс што
je убио BOjBOTKiiiby као Чс
xiiiiy, јер је ннкако није ка-и- по
убити, будући да јс тај
хитац био иауеисн Лотјорс-к-у;
алн да уу пнјс жао lirro
je убио аустрнског прсстоло-иаследни- ка
,јер га јс хтсо у-би- ти.
(Фефср).
Нл to je устао 4a6piinoBiih
и стао тврдши, сав узбу1;си,
да и ibeyy пијс жао што јс
иошто je оио калолстан
имје могао бити ocyl;cn na
сурт, ncro jc ocybeii na 20 ro-ди- иа
po6nje.
Казиу je пздржавао y Te-резп- пу
у Ческој. Туберкуло-з- а
је свс вишс n иишс под-грнза- ла
iberoB c.ia6.n п псж
иа оргаппзам. Прсбацују га
у болнпцу, где ностспсно вс
не м нзгара. Једап војпми са
патаснутау бајупстом је ста
лно крај ibcroBc лостсл, два
прсд вратпма и двојица под
ппозоппма. Нз1слап ncvuo
затворен у Стоцу и одаттс ;ilIBOM болсшћу која води
је побегао у Црну Гору hay право у сурт ocehajyhn
ввгввввш
прош-лос- т
учннно.
суртни задах злоопс u yribc-тач- ке
Аустрије — он и Лу-стп- ша
впше патеиаи-е-: ко he
кзга надживсти. Ои губи тр- -'
ку свега за пскоднко мсссци
, из, алеко од Госнс, коју пс-h- e
више нпкада впдстп, ок
ружеи туКлном н иснријатсљ
с гзм, on остаје до i.paja упо-ра- а,
тврд u постојан.
Дса лскара (Папенхајм и
ilepi ,сојк су oniica.ni бо- -
равас Нрппцппа у тамиицп
' и Голнпцц Тсрезина, тврде
, да je остао чврст у својој ве--
рп -- о сурти н да никад није
гзхалво оно што јс учшшо
1 НзкхЈве успомеис на IIpuii- -
1
двса изнете су у namoj и
етсЕОј лпампи.
ITaco cиeстоПЈшријцицнопбоавјаилис
хсроЈства u уучеии-- ј
_тгх Он је достојан прет-х~дз- пе
н узор дапашае ом-- I
?адмпе, неустрашнве и непо-- i
едпве, која ca4nibaBa језгро
пале војссе и која је подиела
падчовсчапссе папоре п жрт
Текстилни радници у провинциЈи Ксебек на штраЈку за повишицу плате и , е за иашу слободу n cpehy.
Hpahe радко Време. I Раде Ilpn6nheinh.
Петак, 28 јуна 1946.
AHT0HW ИДЕН ЗАБОРАВЉА ЈЕДНУ
ВДЖНУ GTBAP
Приликом свог садашиег посета у Ка-над- и, Черчнлбоиввошј ивлмадшнш, стAарinoсnпiiолНиидехн, порсеткоавоа јуе
у Отапп 25 јуна да трсба показатн боле
разумеваљс према патитнцн Совјетскор Са-всз- а. Он каже:
"За нас свакога, чнја зсмлл пнје претр-пел- а инвазпју у модерној нсторпјн, тешко
је оценнтн тачно септнмат оних који су тс
претрислп. N "Индстн Стаљннград лли уннттене гра-до- ве Украјинс н Крнма, значп јасиије ра-зумс- ти совјетску одлучност да, а шта се
догодило, да иеиачка афесија која је тако
бIlлaнuзeуnMуiсплеулда,п нбеибумдоеглвннтаергунмпекпатднсаvтoиryhдaа. није осигураљс протнв будуће опасностн
са упозораванем на опасност прошлости,
алн људи којн жнве у страиши pyuic-Biuta- ua својнх градова, склоии су да на
ствари ис глсдају тако.
"Мн морамо понав.иио објашљаватн на-шн- м сапсзницима да врата за међупародну
сарад.у с нама не само да нису затворена, neh да су она шнроко отворена и да he оста-т- н
ишроко отворсна."
"Торонто Дсјтн Стар" itiuue поводом овс Нденовс нзјаве уводник, у коме лстпче како
ie Плл Enen6vnr пссм ипзшп мч ir™. сарадае у Совјетскои
мноВгоелед1ешцедаKoгjоaспсоуднонстаИладеибсозчревопддпнтеолди.епи
совјстскс жртве. "Стар" паводн ове цифре
колико је Совјстскп Савез платно за победу,
а којс су каже "Стар", сауо мали део укунне
цене:
72.000 градова, ларошп и села и 98.000
кплсктиппнх фарма унпштпо }с непрпјател.;
G.000.0OO купа, оставнвши 25.000.000 беску!-mi- x особа; 40.000 фабрика }е дпгнуто у ваз-ду- х
у којима јс радило 4.000.000 особа; прс-к- о 82.000 шкота, 40.000 болница. жлиппка
п другнх мсдикалпих ппституција.
Губици у .гудскиу жпвотпма. кажс
"Стар", још су страпшпјп. 20000.000 људ-ски- х
лснпота дао јс Совјстски Савсз у овом
рату, илп 20 жипота прсма свакоу јгдпом
жипоту колпко су далл западпи савсзпппп.
тар онда join наподи како jc писао
Маурпс Хлшдус. да јс оио што је Совјстскн
Савсз прстрпсо псоппспво и како је Чсрчнл
још 1913 годипс рекао да сс иа совјстско
Ф1оптубор11 190 псмачкпх 28 caytniTCKiix
дипизнја, према 15 днвизија колико су са-псзни- цн
нмалн протнв ссбе у Туплснји.
Мсђутим, "Стар" би како нзглсда бно у
грапицама разуупости сауо кад би рскао
да Ндси за спс то добро зпа, а не да on
то цспи. Иден jc други no рсду за Чсрчилок
са npxa nohcTBa брптапских копзсрвативаца. Исгоп уплив ]с пслик скоро гао н Чсрчи-ло- в, али on niije долазио join у сукоб с Чс- -
in.ui Mijii jt juutijianiHo мпитц ствари којс
јс говорио за вреус рата, мсђу које спада
ii цспа коју јс Совјетски Савез платио за
заједничку побсду. Нден ннјс join рекао да
атомска дппломацпја и ствараае аптнсов
јстског ii аптидемократског блока нијс ра-зумсва- и.с
цснс коју је Совјетскп Савез пла-тп- о.
Осим тога. господпп Идсн је показао сам
join јсдпо велико псразумеваае совјетссс
iioiiiTiiKc када каже да ту совјстску пош-тшс- у
трсба посматрати са гледшпта да сс
Сопјстскп Савсз брпне да се пнкад више
lie iioiionn немачка агрссија. У ствари сов-јстс- ка иолитика ппје упсрена само протнв
исчачкс arpcenje, Bch против свакс агрссије
укл.учпв брнтапску и ауеричку. Нрата за
мсђупародпу сарадљу о којима говорп г.
Идсп да су отворепа, отворсна су, до сада,
само опа врата па која се улази иа са{адп.у
онако како бп то брптански и амерпчкп рс- -
акцпопарп хтсли, a опа су п гувпше уска да
бп Сопјстски Савез уогао на аих yhii, јср је
on nclui од тнх врата упркос свпм губнцима.
Г. Идеи заборавлд ту очевидпу важну ствар.
СОВЈТТГТЕЗ Тамеричком
AI0MCK0M ПЛАНУ
Лпдрсј Гронико. совјстскн претставпис
у Савсту бсзбедпостн Уједннених иација
прсложпо јс у нме Совјетског Савева да се
потнупр забрапи атомско ратоваие, а да се
па мссто тога употреби атомсгу енергију
да служи па корист човечапству. Тај прсд-ло- г
јс дао Апдреј Гроиико поводом нлаиа
Сјсд1ш,с!!их Држава о коитроли атомсгог
паоружапапл, који је подпео америчвипрет-стлпии- к
у коуиспјп Уједпљених нацнјд Па-ру- ч.
Нлан Сједин,е11их Држава јс таив да
бп остали свет жртвовао своје нраво на раз-вит- ак
атомске cncpwije Сједииеним Држа-вам- а,
док бп one и дал моглс иаставиги да
пропзподе атомске бомбе н да нх ciaxy,
na кад iih падие па уу. пли ако неко пе
слуша, да их једпоставно употреб, да зри-ш- у
с лнца земл--е све што њиил није по вод.и
п да тако покажу своје "коралио вокетво"
у свету!
Совјетска повнна "Правда" од 24 јуа
кажс о томс између осталог:
"Амерпчки план — којп је продукат атом
ске дппломације — одражава ранпју тежиу
за светском домнпацпјом, алп такве амбп-цп- јг
не могу успетп у наше врвме."
"Правда" каже да бк кроз време до када
Сједиљснс Држажве памсравају држати само
за себе тајпе о развијаау атомске енергије,
да бп one кроз то време производиле атом-ск- е
боубе, дое од других траже да пуају
повсреи.е у нпх
M4iiiiehii тако, каже "Правда", Сједпие
не Државе очевпдно плаппрају да одреде
према свом сопствепом прорачупу раздоб.га
када бк one дозволп.тг међународпом оргапу
да постепено завпрује у тајне атомске ку-xnib- e."
"Зашто бп cie Друге зч.ге уорале nota-зат- п
слепо повереае у намере Сједпиенпх
Држава, док one очевпдно иемају повереаа
не само у своје партнере, већ пп у међу-парод- пи
контролнп оргаи? — ппта "Правда'.
1