Serbian Herald, July 09, 1946

              i%
т 8м - т--'У?тшшШшшшшлттттшшшшшш-
штшш 'ШтшеЛаЛШШШШгтш -- ny
TITTT-v-'.-
.,. ,,а" , . . i, ' иуДмшД.ф.мН- -
СТРАНА 4 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 28 јуна 1946.
Издаја пред Народнимсудом
(Наставак са стране 1)
1944 годнпе дошло до састанка Михаиловића са Неицеи
Штеркером, изаслаником Нојбахера. Михаиловпћ признаје,
као н то да је познатн немачкл агснт Милан Лћимовић,
члаи комссарске управе у Београду, који је овај састанак
организовао, i.acinije, почетком 1945 године, уведен као
члан у цивилии штаб Михапловићевог команданта Србије
Трифуновипа. Састанак са самих Нојбахером, коме је као
'н састанку са Штеркером присуствовао и амерички пуков-"ни- к
Мак Даул, Михаиловић је покушао да порекне.
Њему претседник на то цитнра изјаву сведокаВасе
Јоваповића, којн је прнсуствовао томе састанку. Овај све-до- к
he се појавити и на процесу. Дал.е се видн на процесу
да јс амернчки пуковник Мак Даул захтевао да пемци
"напусте ову територнју н прсдају власт Михаиловлћу н
да паоружају и.егове трупс. Мак Даул је то захтсвао од
Штеркера указујући на чииеницу да је Немачка пред сло-мо- м
и да мора да капнтулира пред савезиицима.
У всзи са оп.им је дапас рекао у свом пзвештају амсрп-чк- и
новниар Пнтер Ферст, дописник Колумбија бродка-стин- г
система!
"Дража Михаиловић јс данас направио нову сензацију
када је лзјавио да је септембра 1944 амерички пуковнпк
Мак Даул захтевао од Немачког прстставника да Немцн
евакушну Југослапнју н предају своЈе оружје гспсралу Ми
хаиловићу. To јс у днрсктној контрадикцнји са одлукама
Пелнкс тројицс у Техерану, када је маршал Тнто призпат
за Врховиог комаиданта."
Други амсрмчки повинар, Артур Гејг, дописннк "Мју-чус- л
Њусрума" паписао је у вези са овим : "Мак Даул је
тражно од Немаца да капнтулнрају Михаиловпћу, а не
маршалу Тлту. У стварн, ово је у потпуној супротиосги са
одлукама Техеранске коиферснције, када је .командант Блн-ск- ог
истока, геперал Мејтленд Вилсои добно инструкцпје
да призна Тита за врховног комапданта у ЈугославнЈИ."
У далем испцтивању прелазл се иа време завршних
операција у којнмајс ПОВ Југославие, уз помоћ Црвене
армнјс ослободила Србнју н Београд. У низу питаиа прст-седин- ка
и одговара оптужспог влдела се улога четничкпх
трупа Драже Мнханловнпа у то времс. One су заједио са
Немцима н спим другим непријаксл.скнм, односно лздај-иичкн- м
војскама у отвореној н потпуној сарадии покушалс
да сс одупру налсту ослободнлачкнх трупа и да спрече
лродор ИОВ у Србнју. Ма да су сс на странн Миханло-nnh- a
борнле знатио надмоћинјс сиаге, међу осталниа и
немачкс јсдииицс за које јс сам Muxaiuonnh тосом испи-типан- .а
прнзнао да су биле много богс иаоружане н од
квислиншких сиага н од НОН, покушаји издашнка да за- -
уставс продор у Србнју, као што је познато, нпје уснсо.
Разбнјепе Михаиловићсвс саиге in друге пздашпчке једп-ниц- е
покушалн су да реоргаиизују појсдшш Дражини ко-мандап- ти.
Онп су их уједиплли и зајсдпички отступали.
Михаиловнп нзлаже покрете својнх Једшшца у то времс и
пнје у стаиу ничим да оповргне наводе оптужнице да је
саради.а измсђу љсговнх трупа и Немаца бнла потпуна.
Претссдннк током испнтнва11.а цнтнра разпс документе, из-псшт- аје
М.ихаилопнћсвих комаиданата, који ову сарадњу
нсоборипо доказују. Иретседннк постаплд оптуженом пн-та- ае
да лн јс то претставл-ал- о помагањс окупатора. Мпхан-лов- н
прнзнајс: "Oh-упато-р је добро нскористио иашу уза-јам- ну
борбу". Ирстседннк затим чнта денешу Љубише ђор-licmih- a,
НсдиНепог офнцира, чстинчком командаиту Му-зикпавн- ћу.
v коме сс кажс: "Нздпжн још мало. Немачка
авијација бомбардује простор код Врбавс н лма доста бом-б- и
и мнтраллза. Образопао сам зајсдкички штаб са Нсм
цима. Иачслинк штаба долази да водн Нсмце", "Шта је
то?" — пнта нрстседпик. "To је .нздаја" — одговара Ми
хаиловпћ.
Прстседчик затим постаплд пнтаил када је Михаило-mi- h
имао другн састапак са Нсмцсм Штсрксром. Овај од-гова- ра
да је то бнло у априлу л почетком марта 1945 годн-п- с
и затим, нзноссћн разговор са Штеркером, каже: "До-ша- о
јс да преда понуду Лера, команданта немачких снага
у ЈугославнЈи да јс ја доставнм савсзннцнма, како се on
ставл-- а на услугу да са спојнм трупама отцспн ЛустриЈу.
Џорсд тога скрснуо мп јс пажн.у да опу ствар могу доста-пнт- и
само по 11аЈ!1овсрл.нвнјој шнФјји јер сс Лер плашно
да га Гсстапо пе ухвати пошто су wojc шифре биле компро-мнгован- е.
Ја сам поручно, преко радно станице, овако
"Молик вас иошал-ит- с јсдиог вашсг опуиомоћеиог прст-ставин- ка
да са радио станицс можс разгопарати. После
cnpmcnor разговора стаплл му се слобода да сс врати".
Нретссдник констатује да Мнханлопић ово савезинцнма
ннје јавио, што овзј прнзнајс. Он прнзиаје такође.да је
хтео Лера да сачува од Гестаноа.
Ирелазн се на всома запимл-и- в дсо оптулбе. Мнхан-ловн- ћ
ирпзнаје да је у Посни, послс ослобођена Србнјс од
страие HOB, нрнмио агсита Гсстапоа Гашпарсвића, којн је
дошао нз терорчстичкс школс у Немачко], и"да га је са
и,егових 50-5- 6 људи, обучсне у Енглсским унпформама,
прсбацио као командосе у осшбођсну Србчју. Миханловић
покушава сасвпм неуспсло да објасни како јс Гашпареппћ
имао за задатак само да води пропагандну акцију да нс-пис- ујс
паролс у четинчком духу. Међнм, по искззу самог
оптуженог, Гашпаревић је нмао всћс количнис материјала,
оружја н мунпције за тсрористлчка и саботажна 'Лела, из-мс- ђу
осталог бсзгласпс пушке. Каснијс, Мнхаиловић при-aiia- je
да је Гашпарсвићева груп.ч добила за задатак изво-)сњ- с
диперзија, саботажа Л1 атснтата у ослобођеној Србијп.
у којој су сс у то времс вршнли крајаи напори за noja4aibe
фропта према Нсмачкнм фаншстичкнм трупама. Михаило-nii- h
шта впше прпзпаје да Гашпаревпћ иије могао ншпта
да предузме без иарсђеи.а четинчког команданта Топало-niih- a.
"Нод чнјои је командом Топаловић?" — пнта прет-ссдни- к.
"Под Павловнћ" — одговара оптуженн. "А коман-дан- т
Павловпћ?" — иаставл.а претседиик. Мнхаилов,нћ од-гова- ра:
"Ја".
Претази се на пнтаас ујед1шлван.а свих квпслиишких
трупа у Јулпској Крајинн под командом .Млхаиловнћа. di
ово признаје, као н то да јс прсдлог за такво уједнндваае
снага дошао од познатог нздајинка и фашнсте Љотнћа,
који је бно члан Недићсве владе за врсме окуиацпје. На
пнтан.е претссДппка како јс отншао Михапловићев гатаб
за ове одреде, оптуженн одговара дајс отнгаао no iberoBoj
дозволп, возом прско територнЈС коју су држали Немци
"Зар то ннјс лаћаае последњнх средстава?" — пнта прст-ссднн- к.
"Па, то је", — одговара Михаиловнћ. Долази до
пнтсрссантног днјалога, у коме Мпхапловпћ нпјг у стаиу
да наведе суду ип једног сзог команданта који нпје сара-ђпва- о
са непрпјател.ем.
Даиаппм пспнтпваи.е оптухеног Мпхапловпћа заврпге-н- о
је 1мговпм прнзнаинма да се у то време, почетком 1945
годпие ставпо у везу са Хрватскпм пздајнпком Мачеком,
злочпиц;м Антом Павелићем п надбпскупом Загребачкпм
Степпнцем, тражећп од н.их помоћп за бррбу протпв На-родно-ослободпл-
ачког
покрета. Он одрпче да су ппсма упу-ћен- а
Павелпћу п Степпнцу, која претседнпк чпга, .егова.
алп прпзнаје, када су показана, да је то шггов потппс. Ту
се још једном впдело колпко су међу осбом бплп noieaann
сви пздајппцп нашпх народа.
Даиагаии даи суђеаа, дао је псобориве доказе Л1 при-зпа- иа
оптуженог Мпхапловића о љеговој саради са оку-паторп- ма
п свнм осталпм непрпјатсл.има п издајипцима у
зе'мли. Миханловић и дал покушава да тврдн како. су ова
акта лздајс 4iiib€iia бсз аегове крпвпце, од стра.е команда-нат- а,
а исто тако наставл-аг- а тактпком да сене ceha многпх
момспата. Међутнм, своју сарадљу са непријатегима н пот- -
пуну нздају, која је за иароде Југоставнје ноторна ствар
on пе аоже да прпкрпје.
Ж. П.
"Пст, пст, - она долази..."
ПЕћАНЧЕВА ЧЕТНИКОВИЦА РУТ МИЧЕЛ БИЛА
ЈЕ АГЕНТ ГЕСТАПОА
Читаоци "Аи. Србобрана"
сигурио се cchajy извештаја
који су у itescy пекад објав-л.иваи- н
о "одбранашким"
скупштииака на којнма је
говорила "прославлена" Рут
Мичел. Њена слнка са четни-чкн- м
чакшираиа и шубарои
KOje јој je дао злогласни Ко-ст- а
Псћанац, колаборатор с
Немцпма у друштву с Неди
hen u Михаиловићем, била
је рсдовно доношена у "Ср-бобраи- у".
Драматнзујући аенс дола-ск- е
н наступе иа скупшти na-na
гоје је "Одбрана" прире-ђивал- а
по Америци, "Србо-бран- "
је истицао "велике" и
"дубоке" утиске које је она
чинила на скупштинарс. Сс-ha- no
се како јс, оинсујућн
такав јсдан "ванрсдан моме-нат- "
у жнвоту аиеричких
Срба, писао да када је неко
најавно, у сред великог жа-го- ра
како то обично бива у
дворанана док скупштина не
буде отворена : "Она долази 1"
— у дворанп је, писао је он,
завладала гробпа тпшина.
"Чуло се само, каже он, по- -
лако manyraite: Пст! пст!
пст — Она долазп!"
Чстннчка шубара, коју је
посила мало "наеро", и чак-ш,н- ре
пристајали су јој као
УМРО ОД
На 26 маја ов. г. добио саи
лист из старог краја, којег
can очекнвао да he ме обве-сслпт- и,
алл се догодило обра
тпо. На мссто листа који бп
мс обвеселио добно сам лист
у ком мн се јавл-- а тужну вест.
Мој снновац, 5уро Гледић, је
умро јс 11 марта 1946. Умро и
je од сушпце, коју је добно
н
у
у
је
у
Пок. ЂУРО ГЛЕДИЋ
у рату од
снлннх ирехлада и другнх
непогода. се
Он је чстнри годнне бно у
потери за спо-Л.- Н
и м и домаћим, борио се
против са да ви
ди свој парод н своју земљу и
те да би могао на
ставити са нзградплм своје
порушене доновнне н ужлва- -
ЛАЖНЕ
Њујорк. — Гснерални дн је
ректор УНГЕ Фиорело Ла1-варди- а,
лзјааио је 17 јуна да
iiuije био тачан нсдавни нзве-шт- ај
дописиика
Тајмса" Албиона Роса, који
је нз јавио да
народ у не зна
за УНРУ н да се тамо пошн-лк- е од
УНРЕ у велнкој мери
за потребе
Армлје.
Фнорело је том
прнлншм рекао: "чуо сам за
те гласовс н упитао сам одмах
Британске
војске Сер Гејла, који руко-вод- п
радом УНРЕ у Европи,
да личио проведе пстрагу у
Овај је то учл-ни- о је
п поднсо Он
. ,г жтшт&тм
правом чстнику! Штета је
била велига само у томс, што
као жена, пије браде.
Она је била Исћанчев четник.
Била је "велнки прнјател.
српства"!
Једнои "нссрекном" прилл-ко- м
ухватнли су је Немци.
Али она је нмала и среће па
ЈЕ БОЛЕСТИ ШУ ЈЕ ДОБИО У БОРБИ ЗА
СЛОБОДУ СВОГА НДРОДА
четирнгоднш11ем
непрнјател.ем,
lbiix желлм
слоболну,
ЛАГВАРДИА ПОБИЈА
"Њујорк
Југоставнје
Југославије
употребллвају Ју-гослове- нске
Лагвардиа
гснерал-лајтнаи- та
JyiociaBiiju.
извсштај.
икала
п u je побегла! Свс четничкс
традиције п обичаје знала је
бол,е него оченаш и блла је
дисциплинован четннк. Зна-л- а
је н зашто се код четника
носи отров и носила га је
и опа а.ти га некако забора-вил- а
исаитн када је имала
да падне у "ропство" Нена
ца као што то проппсују пра-вил- а четовака1 Можда је она
то избсгла предосећајући да
he се cpehuo избавитн и до-h- n
у Сједишене Државе да
говорн на скупшт.ииама "Од-бране- "!
Када је дошла у Сједиље
ие Државе оиа ннје нмала
никаквих тешкоћа да доће у
везу с KoiicTaitTiiiiOM Фоти
ћем, са вођама Одбраие илн
са упрапницима Српског На-роди- ог Савеза. Иочела je од-ма- х
одржавааеи скупштина
и инсатн књиге. Била је то-ли- ко
важна личност н толи
ко вслнки прнјател. Срба и
српства да је тражнла — и
ти плодове слободе за коју
су се он и сви наши пароди
борнлн. Алн немнла болест
спречава све. Пошао je у За-гребач- ку
болиицу на лечење,
алп помопи iLiiie било. Јатра
жио je да га пусте Kyhn, јер
вндео да му noxohii нема,
,код куће јс подлегао болс--
сти, умро је.
ПокоЈни 5уро бно ]е 23 го-днн- е
стар. Он је спп Јована
Милке Гледип. Пре рата
био је благајник у општинн
Бовић. 1941 године ступио јс
Народно - ослободнлачку
војску it носио је чнп капе-тан- а. Join нма једног млађег
брата Петра, koj.ii се налазп
JyroaioeeiiCKOj армпји и та-ко- ће
носи офицпрскн чнн —
поручника. Оставпо је две
ссстре Даинцу н Mapujy. Да
иица сс aicTo палазн у Југо
слопсиској армијн, а Марија
удата. Ои такође оставлд
два стрнца Марка Гледића у
Југославнјц ii Гају Гледпћа
Канадн Монтен Нарк, Ал
берта. Отац покојиог ђуре
попшуо је од усташа још
1941 године.
Ја као стрнц покојног ка-пета- на
Тптовс армијс, желим
му лаку слободну груду зе-M.- ic
у којој ночива, за коју
on ii хиллде иеговнх дру-гов- а
борилн до коиачног ос-лoбobcl- La,
а свнма iberoeim
који су осгали нза itera моје
саучешће. Слава мом сииовцу
капетану Тнтове арилје —
ђури.
Ожалошћеик стриц,
Гајо Гледпћ.
ВЕСТИ 0 ЈУГОШВИЈИ
нзвршно нстрагу по свнм
прнтужбама и j-гвр-
дио да су
one на свнм секторнма без
основа". Деиантујући пзвеш-та- ј
"Љујорк Tajuc", Лагвар-ди-а
је авео Ttierpane дво-јн- це
амернчкнх донисиика,
којнх н телеграм Едварда
ICiapKa, претставника Јуиај-те- д
Преса. Оба ова доппсни-к- а
критигују садржииу изве-шта- ја
о прилпкама у Југосла
внји. Извештај ове двојнцс
иовпнара, у којима се поби
јају TBpbciba Албноиа Роса,
саставлнн су иа тсмељу оба
вештепа прпкуогепих на пу
товаљу кроз Југоставију, хоје
оргаиизовала УНРА и на
којен је био и Албион Рос
МАЛАРТИК - ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПИКНИК
Колонијо Валдор н Малартнк прирсђују веливи пик-ни- к
на коме учсствују сво наше органнзацнје у тнм
местима. Пикинк ћс се одржатн у недељу, 28 јула, па
Нст-Маларт- нк мајпи. У случају кнше, пнкник he се
одржати у салн "Канадиан Малартнк Клуи". Чист при-хо- д
овог пикника нде за помоћ сирочади палнх бораца
протнв фашнзма у Југославнјн.
На пнкннку ho бити свсга као п обично. Бпће ву-чс- ња
конопа нзмеђу Валдора и Малартика, бацањс ка-мс- иа
с рамсна н миого других шала и игара.
Познвамо сав наш народ нз nix места н околнне,
а нарочиту Сраћу и ссстро пз Норанде, да што боље по-сс- то
овај иаш вслнки и зајединчки пнкник.
Заједнички одбор пикника.
.тњЂ... ш.-...!ж.тШш.'Ш№- М№ш.т,
добивала — по хиладу дола-р- а
за скупштину. У "Дражи--
I ној златној кппзи" и у бла- -
rajHii српског Народног La-ве- за било је доста "жутијех
дуката".
Мпогн амерпчкп п каиад-ск- н
Срби заиста су обожава-л- и
то створење, као што су
некад обожавали и Косту lie
ћанца и негове четннке с ко-ји- ма је она "четовала". Л[но-г.- п
су, заправо, обожавалп
Пећанца и у тим часовииа
када iiu је она говорила на
скупипииама 1942 н 1943
годице, упркос томе што су
оин билн seh тада дубоко за-газнл- и
у крваву издају, јер је
она, jcao а Србобран, говорн
ла о ibima врло лсио. Tu Ср-б- ц
су мнслцли да имају по-с- ла
с јединм од највећих при-јате- лл
српског народа и срп-ств- а.
Они инсу зиали да је
опа блла a rem гестапоа. To
je зиао само Фотнћ и управ-- i
иици Српског Народпог Са
веза u Одбраие, и уредннцн
"Србобраиа", који ibima то
нису хтелц im слелн казатл.
Али што ibiiva инјс хтео
казати Фотнћ и остали, казао
UM је сада Драги Јоваповнћ,
којн је лако ирспозиао lbcuy
слику када му је показана ла
cybeiby у Београду, а који се
такође лако сетно и lienor и-ле- на.
Ннје когао да се одмах
сети ииепа, алн када му је ту-жит- сг.
нзговорно прво нмс
"Рут", он је брзо и лако
нзговорно презиме "Мичсл"!
Да су то знали Срби који-м- а
је она држала говоре, мн
верујемо да бн већина mix
за онима јеоји су пзговаралн
"пст, она долази бнлн дода-л- и
: "Долазч агент гестапа. '
"Србобран" има репутаци-ј- у
у узднзаиу "нријатсга
српства" 1
М. Б.
УМРО ЈЕ ЈЕДАН ОД ВРЕД-НИ- Х
РАДНИЧКИХ ВОЂА
Порт Артур. — Шумскп
раднпцп околине Порт Арту-р-а
п Форт Вплпјама нзгубп-л- п
су овнх дана једиог од
својих добрпх вођа и оргаин-затор- а
иихове шумске радаи
чке унпје. To je Ото Коски
нен, Фпнац по народпостп,
кога добро позноју свн рад
нпцц на пространом шумском
подручју Западиог п Север
ног Онгерпја, јер je on с
ипма био у сталиој и иепо-средн- ој
везп предапо н по
хртвовано радећи за нихову
општу ствар. Умро је од капи
срца у 2 сата после подне
радећи у својој исанцеларпјп
у Порт Артуру.
Ото је бпо дуге годпне ак-тпв- ан
у раднпчком уинскоч
покрету, а псто тако п у фпн
ској демократској организа
цпјп у Канадп п био је члан
Радничке прогреспвне пар
тлје. Бпо је дуго времена
члан Пзвршног одбора своје
унпје, коју је често као iwen
делегат претставдао на Кон-венцп- јп
Тред енд Лебор Кон
греса Канаде.
САХРАНА КОСКИНЕНА
Стотине радшгга одавле a
са оближинх шумских ксмпа
ели су учешћа на сахранн
п ода.ш пошту Оту Коскине-н- у.
Надгробне говоре о иему
и иеговом жпвоту раду одр-жал- н
су Б. Магнусои, Том
Хил u Мајк Комишн, вођс
радничгог покрет-- . овде.
Код мртвог тма овог рад-ицчк- ог
'вође меиала се поча
сиа стража свако десст мниу-т- а.
Штрајкашкн одбор мориа-p- a
од шеснаест члаиова мар-швр- ао
је поред аЈтомобила
којн је возпо посмртне оста-тк- е
Ота, а на аегов гроб по-ложе- ан
су многи вевци. Веи-ц- е
су положплс многе ojra-ннзацвј- е:
н.егова шумсиа у-ип- ја;
Локад Нордери Вуд
Презерверс; млекарска уии-ј- а;
Карпентерс енд ђојнерс;
Тред епд Лебор Канцили
Порт Артур и Форт Вили-јам- а:
женско оделеие град--
ског Комитета Радпичке про-греснв- не
партлје н нннх не-коли- ко
клубова; радиичка
кооператпва ; Фннска органи-зацвј- а;
организација Савеза
КавадсЕпх Срба; орг, Садеза
Какадскпх Хрвата; Савез Ка-надгс- их
Словенаца u Укра-јнвсЕО-Капад- ско
Удружеае.
Слава раднпчком вођп и
борцу!
НАШИ РАДНИЦ.И У АМЕРИЦИ И КАНАДИ ТРЕБА ДА GXBATE
ДА ЈЕ ДАНАС ОСЛОБОЂЕНА ЈУГОСЛАВИЈА
И ЊИХОВА ОТАЏБИНА
(Ппсмо пз Војводпие)
Стево Шумоиа нз Мопт
реала, добио је ово пнсмо од
Ahnua Груловића, поверепи
ка за трг. н сиабдеваие, нз
Новог Сада, Војводпна.
Нови Сад,29 III. 1946.
Драги друже Стево, јуче
сах принио твоје пнсмо, a
данас ево хнтаи да ти одго-вори- м.
Л1ораи одмах да под
вучем, да ме је твоје пнсмо
пријатио пзиенаднло, обрадо-вал- о,
што сн како вндим жив
и што мп се јавллш. Особито
се радујеи да тн мпслпш па
твоју домовину, иашу нову
ФНРЈ.
Впдии да се иптересујеш
за прилнке н л.удс у Бешкп
(Срем). Ире него што бнх
ти рскао о Псшки, рекао бпх
пешто више о чнтавом иашем
народу, о свииа осталима у
зем.ги.
Тп зиаш да је наш иарод,
у мраку, у старој ненародној
држави, тсжно, борно се за
болп н срстнијн живот, да се
борио протио мрачк.аштва и
тнрапије, да се борио за сло-бода- и
и екоиомскц живот
свих паших парода. Лли
ирачне снле, корпстсћн власт,
радпле су свии снлаиа пд
разбнјан.у демократскнх сна-г- а,
разбијале су братске од-но- се
својом нохлеппои шови
нистнчком и грабсжливои
политнкои. У борбн против
свог сонствспог парода, они
су се срозали у блато, закл-у-чил- и
сранпи тројнп пакт, ко
ји их је одвсо у срамну в
злочииачку издају. Окупацн-ј- а
стала је нашу земл.у ие-Biibci- nix
прогоиа, вешааа, у-бнј- аиа,
али паш парод теже
je iipnuiio издају од свнх зу-лу- ма
окуиацнјс, јср су сви
зулуми потсицираии, одржа-ваи- и
само у цнлу да се нс-народ- не
владајућс спаге ре-акци- јс
одрже на грбачи на-род- а.
Вслико, огромио олакшаис
настало јс када je uapuiavi
Тито позвао народ па отво-реп- у,
оружаиу, бесноштедпу
борбу. Свс честито и најбо-л.- е,
у првои рсду радипци,
сслацн, бсз обзира на веру,
следнлн су и истрајали у бор-б- и,
у иеравној али славпој
борбн.
У таквој снтуацијн цнкао
је и наш народноослободн-лачк- н
нокрет у Војволшш.
Срем јс у Иојводиии дао све
од ссбе. У Народпо-ослобо-дилач- ку
војску ншло је н ста-р- о
н младо. Сва л.удска добра
употреб.гсиа су у цил-- у во-ђе-ља
борбе па доброво.шој
оспови. Дсвојкс су давале као
и сва омладипа свс, крв, жн
вот, даровс, свс за НОБ, за
IIOII. Хиллдс иаших синова
н кћери изгииуло јс у борби,
алн далско су вншс живота
положили иаши народи "нз-вап- "
борбе од окупатора н
издајинка. Четинци су у Сре-м- у
немнлосрдио, јсдиодушно
убнјани, ннсу добнли корс-н- а.
Усташе, издајпици код
Хрвага, пиалн су впше успе
ха од lbiixoee ca6pahc четип
ка, Срем je у народпо-осло-бодилачк- ој
борби дао до де-сет- ак
хиллда бораца, којц су
палн у борби нзван Војводи
не, oc.io6al;ajyhii осталу па
шу дапас лепу, драгу, слобо-ди- у
домовипу, домовипу ка
кву смо мн иоглн caibaTii.
Сада после иуне победе све
што је здраво, за рад способ-п- о
,одано и честито ради m
обновп 6U спа.гсних села,
многих порушснпх фабрика,
мостова, жел.езница, иолд.
Чнтав народ, села н града,
такмичн се ко ht више дати
за обиову своје домовиие, join
впше, ко he више дати да се
изградн опо што иемамо, a
потребно је.
Слобода, демократија, браг-ств- о,
јединство, равиоправ-нос- г
парода у Југославијн је
оствареио. Сада иаш народ
сористи слободу за сретнијц
жпвот у првом реду радпог
парода. Наука, здравл-- е п свс
друго прппада cauou пароду.
Нама, у савезу са СССР,
словеискми суседиим земља
ма, са зекллиа напредпии
треба мир п мсђусоЈна сарад-и-а.
Аиернка, у првом реду
радпвчка оаса Аверике, мо-ж- е
nan nouohn ва учвршћв-ваљ- у
мира в међународне са
радие. Мн овде на томе ра-дим- о,
а верујемо да he те и
ви тауо иа тове радвтн. Фа-шпз- аи
морамо нскореввти,
јер he се ниаче новаипнрпти.
Черчнл је код вас покушао
да га повампирв, прпчајућп,
клевећућв псточву Еврову п
СССР, да бн и Амервку уц- -
j ' —~~ 1— --~нввнманнамв1А4 ЈЧ1ШЛИ""1РЧР __а мшиаимкашмшмшм
регао у кола новог рата, вм-пернјалист- ичко - фашвствч-ко- г
похода. Алв ми верујемо
у снаге слободолубивпх ва-ро- да
у свету н код пас Не-д- ај
боже, алн ако затреба
6pannheuo се, а убеђев сам
да heuo се одбраинтп, побе-дат- и.
Нашп радппцп у Амернцп
п Канади, треба да схвате, да
је нова, даиас ослобођена Ју-rociaBi- ija
it ипхова отауби-н- а,
треба да за в.у раде, да
своја стручва зваиа в спо-собнос- тп
оваио препесу п ту
раде за своје и добро чвтаво1
парода.
У Бешкп је побијсно на
десетак луди. Швабе су по-бег- ле,
вема пх. Свв луди ра
де за покрет. Нпкола је по-слап-вк
у Букурешту, a ја сам
посланвк среза у вашој ссуп
штшш. Дуја je претседпвк
MHO. Жеиа в кћц бплн су у
логорима где је прво жепа
убијепа, а дете је бнло сам-по- в
у Фрушкој Горп в Бос-н-н.
Са другарсЕвм поздравом,
Смрт фашвзму — слобода
пароду!
Аћнк.
БРЕБАНОВ 31МТ0МИР
Златомпр је сви Мнле Брс-бапо- ва
нз Торонта. Он је
чивоввнк у месном одбору у
Нипчићево (Нардаи), Баваг. 0 нише своме оцу слсдеће:
". . . Био can у Тсмишвару
до 1940 године, где саи noxi- -
hao гимназнЈу. Нослс can до-б-но
мссто за подбслежпика у
Дниашу. 1942 године бно саи
ухапшеп од румупсвпх вла-ст- л
као иолитичкн кривац. .
Каснијс ме регррирају у ру-мунс- ку
војсЕу одакле сам
побегао н прешао у Југосла-виј- у.
Сада се палазим у Ннп-чнће- во,
uaniuio родпо мссто,
као чнновнив Д1есиог одбо-р- а.
. ."
Стаљинова награда науч- -
нику Александру Пав- -
ловићу Жданову
Лондон, 27 јупа. — Мос-ковс- ки
радно јавио je ciuioli
да је диревтор лабораторнја
Радиум ппститура прн АЕа-деш!- ји
наука Совјетског Са-ве- за,
Алексапдар ПавловиН
К,анов, narpabeii Стал-ино-во-
м
наградом од 200.000 ру-бал- д.
Ову ваграду je он до-б- ио
зато што је открво нови
иачнв разбвјаиа атома, узро-кова- по
козмичкии зракама.
Народ Кине тражи да Аме- -
риканци иду кући
Шангај, 27 јува — Овде су
одржапе демопстрације у ео-јн- ма
је учествовало 100.000
особа, које захтевају да аме- -
Енчка вдоајсоксатавипде КсиввоујпмКвне-знм- а.
Демонстрације су одр-жа- не
због америчког мешапл
у унутрашиахпнесЕа витавл,
одпосно ради помагаља Евне-с- ке
рсахцпје иа челу са Чан
Кај Шек-о- м.
Монтреал - наше редовнв
седнице
Ставлл се до зиаиа чла-tioBi- ma
организацијс Савеза
нанадсЕих Срба да he се сед-ни- це
за време летаих месеци
одржаватн свакОГ првог тет-врт- Еа
у месецу, у 8 сатп уве-ч- е.
Наша наредпа седвпца he
се одржати у четвртак4 јула
у вече, па се позивају сва
члапови организацпје да па
исту доћу.
Окрегар.
Ш.