Serbian Herald, July 04, 1947

              F 5fg fr
Уторак, 17 јуна 1947.
СТАНКО-ћАНИЦ- А ОПАЧИћ
It
! Препород М.
(7)
Бреберине
ЈУНАЦИ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧ- КЕ БОРБЕ
— А сада се нратимо на оло, о чем смо почели. Требд
да се хрватскн народ дигие у борбу. да се придружн партл-заннм- а,
те да заједиички истјерамо окупатора нз зеи.ге. Ти
овде видиш само Србе партлзале, али нма с нама п Хрва-т- а,
а да дођеш у Далмацију " Хрватско Приморје, тамо бп
опет видјела већином Хрвате, партизане. To вам усгашс
сигурио ннсу причалн.
— Нису — одговорп она.
— А врло брзо he лх бити и у Загорју н у други$с кра-јсвим- а.
Хрватн сс всћ днжу у борбу и дипи he се, јер видс
и још he бол-- е вндјети, да их Населић води у цропаст. За-т- о
пиши мужу, ма гдје бно, нека се придружи партлзани-ма- .
II сјети се нгта тн је брат рекао: "Бом: је, ако већ треба,
попшути у својој земл.и, за своју ствар, пего за Хитлерове
и Павелићеве рачунс."
Жеиа га је слушала и посматрала без трсптаиа. Изгде-д- а
да ју је овај разговор зачудно, а Мишко ластавн:
— Шта се тлче попа н неговс приче, то сам тс само она-к- о,
узгрсд, запитао. Само нс знам, зашто он прича да je бог
послао Иавелића хрватском народу п вал.да усташама иа-ред- ио
да кол,у невнну дјецу. Треба да мало промнслнш о
тој поповој небеској политици, У коЈУ ја "chy улазшн. Иа-м- а
је стало да овдје иа земл.и иекако уредимо да нестанс зло-чи- на
н неправдс, да брат ие убија брата, да нрави не стра-да- ју
ради крнвнх, да дјеца не иснаштају rpiijexe родитсга.
а, бога ми, ако пско каже да је бог послао Напелипа, и кад
пиднио шта је све овдјс учнаеио, онда тај служи ban-1}'- - t
томс свему мало иромислн. Није то тако снтна ствар.
Мишко сс дижс пођс. али жена га поче зауставлдти :
— Друже, зашто се журнтс? Нисам вас пптала, јесте лп
гладни, да вам нсшто спрсмим за јсло. Мнло мн је слушати
вас кад прпчате. Чнни мн се, да бих пас три дана мома
слушати, а нншта да ис једем. Опростнте, бнла сам се прс-страши- ла.
— Другарпцс. нсмам врсмсна чскатн; веН сам се и она-к- о
дуго задржао. Нс знам, кад he комаидаит лареднтл о-кр- ст,
па морам ппи погледатн. '
— НГта hcTc вн можда отнни одапле?
— Е, to omicii од ситуацнјс; али, асо случајно одеж-- .
вјсруј да ћсмо опст доћн.
Мишко иомилопа дјецу, поја су се, кад Је устао за по-лаз- ак
нрнблнжнла нему, загледа се у иајхање, у наручЈу
мајчнну, н осјстн пеку бол у срцу.
— Ево, внднш, другарнце, мојих су троје усташс за-клал- н.
Најмлаће јс било овотико. свега песоднко мјссецн —
н мало застанс. — A шта је опо коме криво? Оца бих мога
устрнјслно, да тн у то днрие.
При том иружн руку. узе дијетс ссдднки из наручја, н
она ja дадс и на лицу joj се ннјс влдло "" ЧУ стрјн.
Мншко га загрли, по.губи у чело н пружп натраг мајци:
сре му ударншс иа очи. Ои се измаче, длжс главу. пружи
руку жени, хтједс нсшто pelur, али га стиснс у грлу н он
се окрсиу на другу страну. Кад га мало понусти. он ириг)-шсин- м
гласом рече:
— Пог је послао IlaBctnha да кам дјецу. Mojv су по-кла- ли,
иоклалн су, али. пнше ие дамо. He дамо! II каж}.
да мн ко.гемо. нартизан да коле днјете! Јунав, xepoj. да
icaic днјете! Звијсрн! Гоиићемо их, гопитн, па иакар нз
Марс побјегли. ин тамо сс nehe сакрптн. Ue бој се, друга-риц- с,
крнвце, крпвцс мн тражимо.
Зашм се трже, нагло коракну н изпђе.
Двојнца партпзапа прпђоше жепп, којој су псто трглр
cyse im очи ; иоздравигае се с №ом а крепушв брзпи кора-ци- ма
аа својим сомаидиром.
Мишко се пакои трпдесет до чтедесет корачаја окрепу
да впдп, пду лп другоп за imu. На прозору впдје жеиу с
дјететом у паручју гдје гледа за им. Ibera је тл бвјес био
noaycruo. Кад друговп стнгоше. он стаспутои песпицои
поадЈавн у правцу прозора п жева иу махну руком. . .
Кад мп је Мпгако прпчао о том докфају. оп прекори
себе рад0 суза. које су му парле на очи кад је под.убио
дијете.
— Кад сам дошао иа врата п впдио како оиа жеиа стн-сс- а
дијсте на грудп u врпштп од страха. пајрађе бпх бпо
скочио, отсо јој дпјетс пз руку п пзљубпо би га ијесто свогп.
којс су vii крвипци закладп. Али сам се суздржао. јер сам
ВЈ1ДНО и.ен очајпм страх п зпао сам. да саи га онда само
додирнуо, да би иајса иада у песвијсет. Кад сам га на кра-ј- у
ипак погубио, свеједно СУ м тРгле еУ3е па оч.п- - Пе11аП1
ли сс, друже. кад сам први пут дошао к тсби пијап? Оида
сам плакао, но то јс бнло разумли1во. Гане за пзг)блном
дјсцом бнле су н још свјсже, а и бно сам пијан. Сад сам
бно трнјезан и гладаи. а пначе ја лако е плачсм. Ја сам
гледао гомплу покланпх. газпо у јурншнма преко легаевз
својнх другова. којих мн је билотжао. алн то ме је само
аче разјарпло н срлло сам на голс ћожеве. Алн — суза вп-}- с
бчло. Ннкада у животу ннсам тапо нешто tcjerno. Гс-да- м
оно дјетсшце, тако мило. те ону већу дје.цу. а и се
чнни као да nv прнјстп пека погнбел. а ја нз дубине своје
д)'ше чујем вапај и нскн позив да их заштктим. Па онда.
ирича оне селдк!Ш.с. бог. Павелип. усташе, четннцн и нзј-за- д
клевета да партнзанн кагу дјсцу. Е, иешто ме стеже
у прспма, некаква иржаа нзазвала је у менн такав бнЈес
да ми се чинпло да бих се с богом ухватио у коштац п смр-вн- о
га.
— Остави се, Мншко. тога. Он је стар. али је јога уви-]е- к
јак и ис обара га се лако. добацим у шалн.
CtaTKo се иасмпјасно.
— Јеси лн чуо. друже команданте, да је Јоја дошао у
партизапе? Дошао је још пред мјесец даиа. Ето га у мојој
чстн. Добар је борац.
— Е, Мишко, не знам како hem с Јојом на крај. Он he
тебн направити какву пспну. Нешта he украстп, iuri неког
ошамарити, а, бога ми, ти си одговоран.
— Hehc друже командаше.
— Мшпко, ја Јоју добро познам. Он је пз мог села. Бпо
је факии првог реда. Знао Је лагати да му већ иико ипје
вјеровао, и кад је истнпу говорпо, а зпао је и украстп. Ои
је дошао у партнзане још у јулу. кад н ја. Ми отншли на
акцнју, а Јоја оде к Миловану Вндпћу, отме му прасе п
jaite, допесе у логор и каже да је то Мпловап дао добре
воле. Алп, Мпаовап се жалио, н ми, замало нијесмо Јоју
стрнјмалн. Са Милован је молпо да га пустпмо, п sen Јо-ј- у
ohepauo до ђавола.
(Наставпће се)
ИСКУСТВО СА ПРВОМ ГРУПОМ
ПОВРАТНИКА И ПОУКЕ
Уз пјесму, сузе радосниц'!
и одушевлно клицане по-в-ој
Југославнји, сренула је
из Монтреала 60 Maja прва
група Југословеиа — поврат- -
ннка. у земљу pobeita, сло- -
бодну и демократску Федс--
ративну Народну Гепуоли
ку Југославнју.
У седам сатн на вечер по
пустнли су конопи којк су
гадннк-- а везалп уз мон-треалс- ку
луку и оа се поно-сн- о
кренуо према пучини,
као да је свнјестан скуиоцје-но- г
терета који се тог дат
укрцао на itera.
Сенгименгалну с т р а н у
укрцаја и растанка препусти-т- и
hevio нсхој другој згоди,
јер на овом мЈесту нам је на-ка- на
бнла забавнтн се прак-тично- м
страном тог opujaiu-ко- г
потхвата н указатн на не-доста- тке
1.ојн морају битн
yK.ioii.eiiH желимо лн ту зада-h- y
успјетпо савладати.
Иотрсбно je iicTahii, да је
укЈЈцај 500 поврапшка нро-вед- ен
уредно и без нарочн-тн- х
xeiiiKoha. Акопрем је то
за руководиоце са тнм нот-хвато- м
бнло иово нскуство
а за новратнние дожнвлдј ко-јс- г
се само једпоч у жнвоту
може дожнвЈетн, укрцаван.е
пет сто нутннка узсло јс нн
седам пуннх сатн. Колико сс
тај успјех нма дје.1омично
захвалити улорној организа-цнј- н
укрцаЈа од стране руко-водиоц- а,
толико се мора прн-пнса- тн
свнјести повратннка,
п.нховој узорној днсцинлт"
it сусретл.ивостн. Нсма сум-it- e
да је усијеху знатно до-ирппес- ла
неуморност н по-жртвовн- ост
посаде н зано-вјсднпшт- ва
нашег днчног
Таднпк"-- а као и другу Тео-дор- у
Тијану, шеу Југосла-венско- г
поиорског уреда у
Iliyjopicy.
llenoryhe je исђутим пре-h- ii
a проблеме чнсто органн-зацнон- с
нарави, а да се бар
неколико ријечн небн ick.io
о морално-иолитичк- ој страии
чнтавог нотхвата. Док је ила-ћснич- ка
господска н друа
служннчка штампа иокушала
развнтлати необуздану по-ша- ст
црвеног страшила у Be-an
са одласком 500 поиратнн-ка- ,
повратницн су тс узалуд-- н
е јурише стончкн одбијали.
"Heica урличе фашистичка
пашчад", говорплц су поврат-нпц- н,
"та нма н зашто. Ми
напуштамо богату Канаду,
богаства н "благодати" запад-ндчке-демокраци- је,
а полазн-м- о
на гарншта, у разрушене
н опустошене. али слободие
домове. Кад нам veh околно-ст- н
ннсу допустнле пушком
у руцп остварнватн нову, на-род- ну
Југославнју, ндемо да
ју мпшицама п умом помог-нем- о
нзграђнватп, јер смо
свнјеснп да je у новој, Tiiio-во- ј
Југославпји. осигурана
будућност нас п наше дјеце".
To je суштипа рсакцпје
повратписа па хајку парод-ни- х
непрнјате! свпх длака.
Да бп пак cnojy i.y6an према
цопој Јупкчаппји па дјелу
псказаш. поврашицн првс
групе су пред полазак, у са-мо- м
граду Монтреалу, уложи-л- н
накнадну своту од С0.850.
00 долара у фонд рекон-струкцнј- е,
за набавку модср-нн- х
машпиа н алата Пило je
радштка којн нијс у ссбе
имао вшпе од 60 допра го-TOBii- lic.
Дред сам natasas до-лазн- лн
fm таквп родол.убнвп
поједннци и просто молплн
нредставнике Iliijeha да нм
нздају цертифнкат за преос-таш- х
недесет дтара "Hehy
да носим ни једног у Југо
славпју. Нека се за овпх пе-дес- ет
долара купе чавлп са
којнма Кемо у Југославнјл
забпјатн мртвачке сандуке
остацпма фашпзма", рекао је
друг Петар Вукелпћ, гапа-ibaiCK- ii
бораи. двадесет годи-н- а
минер у канадскнм рудо
копнма здата
Таквн су ето југословеп
скн повратници. Таквп су би-л- н
у борби канадског народа
за животни оистанак и поли-тнчк- у
слободу. такви he онп
бптн и по доласку у земљу
слободе v нзград1Бн п обнови
Тнтове Југославпје. Оип су
нам то свечано обећалп прл
патаску н ми смо увјеренп л
he своЈе o6ehan.e пспуннтп!
КАД hE "РАДНИК" ПО-НОВН- О
У КАНАДУ
Народпи непријатељп су
већ у пеколико наврата све-чан- о
прогласилп како Рад-нп- к
више не he ове годнне у
Кападу, како не he бнтп тре-h- e
"а можда нн друГе партн-ј- е
повратнпка." Провокацнје
пред канадскнм властпма нп- -
СРПСКИ ГЛАСНИК"
су успЈеле, црвено страшило
unje никога устрашнло. llc-кре- не
родољубе не he поколе-бат- и
ни ова посллдил клеве-т- а.
Тако, да иашем народу
буде јасно, "Радник' долази
у Канаду како слиједи :
Друга група — Иутује у
Ф.Н.Р.Ј. негдје око првог
Хугуста. Лађа "Радннк" тре-б- а
доћи у Монтреал тих да
на, дочнм о точном доласку
јавити ћемо каснпје.
Tpeha група — Путује у
Тнтову Југославпју пегдје
средином октобра. Када he
лађа cTiihn, јавпти heuo ка-сниј- е.
Након тога, т. ј. на зиму,
кад је ријека Ст. Лаврепц за-леђе- на
и непрнступачна пло-видб- н,
"Радннк" he — према
Miiiiu.eii.y надлежних — поду-зет- н
једно путоваае у Ау-страл- пју
и на прол-eh- e вратн-т- и
се у Канаду по четврту
груну.
To су чнн.еннце soje могу
бити измјеппе једнно пе-прсдвиђс- пнм
н несавладивим
TeuiKohaMa. Сва остала прн-чан.- а
н прнжел.киванл су са-м- о
вапај изгубљеног у пусти- -
П.И.
За којц дан he главни уре?
Hiijcha унутитн мјссним Пи-jehii-va
попнс иовратника
другс qiyne, a vjecua Bujeha
he ce иостаратн да главно1
уреду oMoryhc успјешно ор-гаиизир-
аае
повратка друге
груне.
НЕДОСТАЦИ
He nocBehtiBaibe naxite
упутама — Осиовни недоста-та- к
при укрцају прве групе
указао се на интан.у непосве-hunan.- a
пажае днрсктивама
нз главног урсда Bujeha.
НшЈебно је разумјети да
главнн уред не шалс упуте
мјесним HiijeluiMa зато uitq.
му се тако прохтјело, него
зато што су днректнве услов-л.сн- е
осолностнма у којиуа
сс налазимо.
Морамо отпорено pehit да
п п педест посто новратннка
ннје имало срсђене докумеп-тс- ,
т. ј. "X" форме, "ченџов
статЈс", доходарннски порез
Са успешне
словенских Виндсору
Внндсор. — У Нортон Пал-ме- р
Хотелу у Виидсору одр-жа-на
јс иедавио врло успе-шн- а
конфереицнја претсташ-ник- а
21 органпзацпја Сдове-н- а
који су претставлдлп пре-к-о
3000 чланства.
Конферепцнја је Лшв ус-пеш- на
изпад сваког очекпва-н- д
п ударплз је чврсте теке-i.- e
па којина ce name једпн-ств- о
у садашал мпрнодопско
време може развпјатн цве
татп. Важпост једннства Сло-веп- а
пе трсба да.к паглаша-ват- и,
јср је добро позпато да
су словспсктвародп пзгубп-i- n
прссо 30 шмиова жпвота
н пролилп реге крвп да га
постншу.
Наш словеаскп покрет у
Пппдсору органазовав је про
шест година у сврху помага-и- л
иашим словенскну наро
дима у Н.НХОВИМ херојскпл
борбаиа протпв
окуиаторд п похагаиа иашој
канадској владп у ратнпх на-порим- а. Наша noxoh канал-скн- м
ратним напорима наш-л- а
је нзраза када су мвогп
нати снновн п thepa ступп
лн у канадску вчзјску и вада
смо" давали noxoh другим
установала.
Носле победе у рату ми
смо бнти суоченп са пита-Н.С- М
очуванл победе над фа-шнзмо- и.
Мп cvio схватилн
нотребу појачанд иеразори-во- г
једпнства оовенскпх на-ро- да
којп су nrpa.in вoдehy
улогу за врехе рата.
Коиференцију је поздра-ви- о
градоначелипк Рпум, го-ј- и
је нзразпо своје задова1-ств- о
што је бпо у стаљу да
прнсуствује конференцпЈи. У
свои говору он је апеловао
за мир код Kyhe п у.пностран-ств- у
п за пскбреп.иван.е мрж-ih- c
једног народа преха дру-го- м
а за сарадн.Ј-- н иријате.1-ств- о
у сврху изградље мир-но- г
cpehnor света.
Глаћпп говорнпк на конфе-ренц- иј
бпо je Ei,o Јардас,
којн је бпо па Свесловенском
копгресу у Београду. У свох
говору Јардас је рекао да су
словепскн пародп губицпма
штушш
нтд. Немало толики постотак
ннје слиједио днрективе у
погледу отпреме пртллге,
него су л.удн свакако адреси-pa.n- i
нсту, слалн ју па сва мо-ryh- a
спремишта нтд. Резултат
је био — савршени хаос. Сва
je cpeha што су повратницч
позвапп у Моитрсал па неко-лнк- о
дана унапрпјед. па је
било времена све4 педостатке
исправнти. Но да се је ради-л- о
као што смјерамо у буду-h- e
радптп, за сигурно се бар
двадесет пет постотака по-вратнн- ка
неби било укрцало.
Плап Bujeha у поглсду
идуће групе бцти he за којп
дан послан ујесним Bujehit-ма- .
па руководеће другове
најнскреније молнмо, да"гај
план помно проуче, са н.п-м- е
упозпају све заннтересн-ран- е
it cbiiv спагама на рас-полаган- .у
пораде да се по-вратпн- цн
придржавају днрек-тив- а. Нагае је иига.мп. да
бн повратницн за други
транспорт требали доћн )
Монтреал нстог даиа кад се
укрцавају. To je уповл-сп- о
песташипом станопа у Мон-треа- лу
и скупоћом у том гра-д- у.
Ако се пе будемо придр-жавал- п
упута, бојати се да he
многн повратника — властн
том кривпцом — морати оста-ти- .
Нонав1лмо прп закгучку
поновно:
Молнмо вас друговп и дру
гарпц, прпдржавајте се стро-г- о
упута које ћете добпти пз
главног уреда Впјећа.
Немојте своју пртлдгу нн-куд- а
слатн док вам не буде
јав.гепо.
Немојте — а ма баш нпш
та — слатп на бпвше адрссе.
па ни на адрссу бившег спрс-мншт- а
Bujeha у Монтрсалу.
јер бн вам стварн могле про-паст- и.
HevoJTe иасједати ирово-каплјам- а
иакд11их нснрија-телл- .
Чнтајте полно вашу
напредпу цгтамну н слиједн-т- е
упуте које he битн послане
jccHiivi BiijehiiMa н објав-д.еи- е
путем нашс демократске
штампе. Новостн. Срискн
Гласник и Едпиост.
Едо Јардас, Главнн тајннк.
орг. у
фашпстнчких
конференције
ми.шопа живота били у ста-л- у
да одрже своју независ-пос- т
н нзвојују слободу, да
је Совјетскп Савез поднео
главип терет рата на својнм
леђпна п да зато мопа имати
право да игра водећу улогу
у борбв за нпр. Нас се пе ти
че облпк вчадавппе какве се
бпрају у другпн зен.ииа. јер
то стоји до самог парода сва
ке зем.к Међутпм. пас се
много точе nccopeiteite фа-швз- ва
и оаеиогућавање пот-ааллва- ч
новог рата п иеђу-народи- пх
гусоба.
После дпскуснје која jt
следила Јардасевон говору,
ваш Словсвскп савез у Впм-дсор- у
ставво је себп у дуж-вос- т
следеће аадатке:
1; Појачаае једппства Оо-вев- а
за очуааае трајпог мпра.
2. Давав сваке uoryhe ма-тернјал- не покоћн словеискпм
народиха у аиховпм папори-м- а
за обиову н.ихових разо-реви- х
зема.га.
3. Давање ваше novtohn ка-надсЕ- лх
Словеннма у вези са
питањнха снндикалног по-кре- та
у Канадп.
4. Рззвијати пнтетпген-та- н
дух добре ваге и сарад-в- е
нзмеђу канадскнх Слове-н- а
н осталог канадског наро-д-а,
са цид-е- м изградн Кана-д- е
благостаа п cpehe за Ка-нађан-
е.
5. Рад1гги на томе да се
нокрет санадскпх Словена
проширн на читаву земл.у. у
Еоју сврху 6ir се пмала одр
жати Свесловепска копферен-циј- а
у скорој будућностп.
На овој коиферепцпји иза-брав- а
је пова управа нашег
Словенског еавеза пако слг-д- и:
ђога Рошулов. претсед-ник- ;
М. Макаервнћ. П. Хун-ча- к.
Ј. Семончпћ. П. Горскн
п П. Станков потпретседнп-ци- ;
Ј. Јанпк п Р. Рачкп сек-ретар- п;
В. Војчпк п С. Сту-да- к
благајницп и Надзорнп
одбор А. Станицки, Д. Стој-ши- ћ
и X. Бабп.
Ми анелујемо на све сло-венс- се
органнзације да следе
путем наше конферепцнје.
Одбор.
Свежи утисци из домовине
G ЧЛАНОВИМА НАРОДНОГ ОДБОРА ЛИКЕ
Пнше: МАКСНМ БНЈЕЛПћ
XVI
Ја сам опет прескочио је-д- но
нздаие а да ннсам напп-са- о
нпшта о мојни утнсцниа
нз доиовине. Оснм тога, овај
наслов "Сжежн утпсцп" мож-д-а
већ не одговара, алн што
се мене тпче, он је још добар.
Мојп утнсцн које још желпм
п31гетн, макар и опет прома-шп- о
које изданл, свежн су
као да саи се јуче отуд по-вратп- о.
Код оних двају старкела
код којпх сам преноћно п ко-ј- е
сам поменуо у прошлом
чланку, оставно сам куфер п
пошао да потражни Народнп
одбор Лпке. Пмао сам да пре-да- м
наливперо сестрн друга
Андрнје Дражпћа нз Торон-та- ,
Марп Дражнћ, нз Лапиа
која е члан тога одбора, шеф
соцнЈалше скрбп, а н нначе
сам желео да обиКем народну
власт Лпке. Потрефио сач
некако да иајпре у!м у кан-целари- ју
секретара, Адама
ОстовиКа, Лешћарашш. Мара
је бнла иа неком митнигу.
Поседно сам мало н разгова
рао с OcTOBiiheM, it за неко-лпк- о
мпнута дошао je Map
ко ByjiioBiih, Дивооеллн, јав- -
нн тужиоц Лнке; претседник
Народног одбора Лике Раде
Грковнк Удбииаи; Андрнја
Шпо.гарин, нз IlepyiHiiha,
ннспектор; Сакан Шуица,
из Грачаца, пачелипк одсле-it- a
yiiyipaiuitiix послова Лн
ке; Мплан Kpsitapiili пз Бри-ib- a,
шеф оделенл трговнно п
опскрбе; Шебал. Томо, пз
Dpinta, игеф оделетва Рада;
Мплаи Делнк, нз Тнтове Ко-реипц- е,
претседник планске
комнснје за Лпку. Мало кас-ннј- е
дошла je н Мара Дра-жн- ћ.
Мени се чиннло као да се
око мене искупнла сва Лика,
коју оии прстстављају u ко-ј- у
предвод© данас у нзград-а- и
као што су је предводпли
п у борбама за ослобоЦеие. A
тако ми се члнпло зато, што
сам у Јшма једном по једном,
гледао запста л.уде којп од
лнчло одговарају својпм ве
ликим познвима, паметле п
иа важллм положајпма, a
нпак тако скронне, како са-м- о
треба да буду вође ларода
нове ЈугославпЈе. To су уче
сллцп н во};е устанка, крваве
борбе против окупатора, ус
таша и четннка, офпцнри и
руководноцн, данас врло од-говор- не
вође народа Лпкс у
аеном подизан.у нз рутеви-п- а
н пепела. Па ппак, кад
разговарају. бнло међусобио
било с неким другнм, рекао
бих да ла све то, н на сво-ј- е
партлзаиске спомснице.
потпуио заборављају.
Јавин тужноц Марко Вуј-новн- Н,
на прпмер, борац п
офнцир са споменнцом од
1911 годнне, одлпкован радп
заслуга за учвршНиваие брат
ства н јединства српског н
хрватског иарода са орденом
братства н једннства првог
реда п са два ордеиа за храб-рос- т.
Ја сам код Марка стз-нова- о
оиих пар даиа. спавао
заједло с imim и нлговли ма-ли- м
спнчпћем Мпшом, с апч
сам обилазло Днвосело, пу-тов- ао
је са мпом лз Госпнћа
у Коренпцу п разговарали
смо о свему ц свачму. Он mi
je лспрпчао миого свакаквих
дожпвљаја, прнчао мп je о
.гудима који су ce с нпм за-јед- но
борплн протпву уста-ш- а,
четлпка н окупатора, ка
ко о Србпма тако п Хрва
тлма, о нпховој храбростп п
слалажљивости у тешким
сптуацлјама, a о себн пспрп-ча- о
мп је само како је још
1911 пшао да пзвпдп положај
усташа п тражпо пушку од
комалдалта да не пде голо-ру- к
коју нпје добпо. Коман-дап- т
му је рекао: "Погину-ћеш- ,
па пзгубп:мо пушку п
онда је добипге усташе!"
Пушка ce у то време ценп-л- а
впше пего један пзврсап
борац којп се брзо развпја у
сјајног руководпоца.
Он мп 1е пеколпко пута
прпчао о Јакову Блажевпћу,
Хрвату, којп је данас јавни
тужпоц HP Хрватске и о 70-годппп-
мм
старцу Муспћу,
такође Хрвату, и о млогпм
другпм Хрватпма п Србпма
п пховом учешћу п држану
за време ослободплачке бор-б- е.
Јаков Блажевпћ бпо је и-г- ов
друг v борбп од првпх
дана. Он је доста дуго бпо у
српскпм партпзалскпи једп-ппца- ма
a imle смео да кажс
да је Хрват. Усташкп злочп-н- п
навуклп су бплп мржиу
СТРАНА 3
од Срба на све Хрвате. Да
се бпо казао, можда би га бп-л- п
убплп. Алп лабрзо Наро-дн- п
херој Марко Орсшковнћ,
кога убпше каснпје тетнпцп,
Јаков Блажевпћ п другп хр-ватс- кп
комунпстп, успевају
да дпгну п хрватскп ларод у
борбу са Србпма. Српскп на-ро- д
Лпке уверава се да уста-штв- о
лпје хрватство, а чет
ллчкп злочпнп говоре му да
п међу Србпма лма таквпх
као што су усташе, л Јаков
Блажевпћ се онда тек казује
да је Хрват, а Србп га опда
вппте воле п целе лего досад
док је био "Србпн"!
О томе ми је прпчао друг
Марко, а о свом држалку гото-в- о
нпшта. Таквп плп слнчпи
иему су п осталц помепути
одборннци а којп су, као што
се и по пменпма и местпма
впдп п Срби п Хрватп. Међу
плиа п данас, као п за вреие
борбе у којој су заједно уче-ствовал- н,
владају н другар-ск- н
и братскп односи.
За старог Myciiha (мпслпм
да иу је прво пме Анте, а ко-ј- н
нма сппа у Впндсору, ко-м- е
је друг Марко послао је-д- ну
Kitury no меип), прпча
мн како је тај 70-годпш-
нп
старац, рисклрајуНп не саио
свој старп жлвот лего п жлво
те своје породпце, за цело
време помагао партпзане, a
кад је дошло ослобођенч и
почело се хвататн п судпти
усташклм п четнпчкпм здо.
чплцпма, старн би знао до)ш
код iwra којп је сад постао
јавнн тужлоц п pehit: "Дру-же- ,
Марко, не праштај зли-ковцпм- а.
Тебп су инховц
злочлнл према српском иаро-д- у
много познатпјп иего ме
ли, па се према томе и рав-ла- ј.
Када бп код нас посто
јала сада лека већа казна од
смртп, ја бих такву за нпх
тражпо."
Друг Марко мп је прпчао
понешто п о cyfyeuy. Између
осталог пспрпчао мп је п то,
како би ее понекп од уста
шкпх п четлпчкпх злпковаца
држао, упорно одбпјајуни да
лрпзна своје хточпне. "Лич-н- о
га позлајем п лично су мп
iteroBit злочпнп позлатп', ка- -
же друг Марко, "н сведоцп
, су ту којп то све знају н та- -
ко сведоче, a on мн нене да
призна." Тада бп Марко "пз-губн- о
лерве" п бацпо у гла.
ву злочннца уппјач за
мастлло којн бн иу бпо
иа столу. Тлме бп се мало
лскалпо п опт почео унакр-син- м
лсплтпваием и сведока
л оптуженог. Алп лабрзо до-но- сл
се државнл судскп за-ко- н
којн строго забраиује
губ.геие "нерва". To je за
Марка бнло теже него пздр-жат- п
навалу непрпјате.га.
али он п то пздрхава п водн
нстрагу проппсно. Нначе је
Марко доброћудан. велпки
несе.гак п шалпвчнна. Ои не
прпча само о тпм стварпма,
него п разие впцеве п шале
да га слушаш са уживаили
чптаву iioh. Ја сам ларочпто
ужпвао кад Је прпчао о јед-но- и
Дпвосе.галу мајору, ко-ј- п
је плаче сјајал офлцпр п
добар руководплац, озбплан
кад треба бптп озбп.ган, алп
кад је дошао куНп на осуст-в- о,
бпло иу је прво да ухва-т- п
петла п да га носп у село
да се тутг са другпм петлом
a on да гледа п ужпва.
Новп руководиоцп Јуто-славп- је
ужпвају у свему олом
у чему ужпва и ипхов град
плп село, у чему ужпва на-ро- д.
A to ce нарочпто пе тре-б-а
чудптп Дпвоселлнпма, од
којих млоге познаи у Кана.
дп, нптп од иих очекнвати
да забораве плп одбаце так-в- о
шта. За нпх ллје срамота
бптп блпзак народу п народ-нп- к
o6n4ajnva којп нпсу
штетнп. У осталои, то су де-ц- а
тога града и села п тога
народа.
Међу ипма на првои сусре-т- у
ја сам осетпо сву госто-прпмливо- ст
и топлпну Лпке,
п каснпје, пролазћп ктоз
Дпвосело, Шпрогу Кулу.Тп-тов- у
Коренпцу п састајуип
се с друтпма, осећао саи ту
топлину п гостопрпмливост
све впше. Пале су ми на ум
речп моје матере да се опа
бојп за мене јер да је чула да
у Лпцп ma fain крпжара и
ч-ггнпк-
а, алп ја од них не па-ђо- х
тамо пего срамиу успо-иен- у
попаллнпх народнпх
домова п прпчаае парода ка-к- о
су убпјалп п у јаме бацалн
децу.
ртнилг-чрт- -