Serbian Herald, January 23, 1948

              ЧРЧНфМИИМа
ш
№ АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
4 У БОРБИ ПРОТИВ 479 Queen St W.
ФАШИЗМА! Toronto 2-- B. Ont.
к.. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годкптој apenuarx a Каиаду 4 дсаара, на пола Authorised ш Second dam Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. грд. 3.00 НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 784. March 12, 1912
Год. 8. Број 500. Цена једвом првхерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. MAY 11TH. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 500.
џ
&%
f
Проглас Српског Гласника, Новости и [диности претплатницима у Канади
— — I Изјава Федералне владе о
правима на ррађанство
повратника у ФНРЈ
Нрошлс нодере Канадска нлада, односно н.сзино
Министарстио снољних нослопа, зајрдно са Мшшстар-стпо- м
рудника и руда, нздало јо изјапу у којој објашља-и- а
спојо стапошиито у односу на право грађанства по-вратн- нка
из Каиадо у Југославију,а ociiodii каиадског п
југословсиског закона о грађанству. Ову изјаву доиоси-м- о
на снглсском јрзнку с цп.гсм да остано орипшал нс-т- и,
надајућн сс да ћо јр читаоци mini; moIiii потпуно ра-зуме- ли.
У колико комс што ис би било јасио, мојкр поста-вит- и
пптањс на Iip.mo му одгоаритп прско листа:
The Secretary of State for Ex-ternal
Affairs, In conjuction with
the Secretary of State and the
Acting Minister of Mines and Re-sources,
issued an announcement
today which warned residents of
Canada of the rights which they
might lose if they should emigrate
to another country. As the "S.S.
Kadnik", a ship in which a number
of residents of Canada took pass
age to Yugoslavia in 1947, is un-derstood
to be arriving shortly at
a Canadian port, it is thqught that
' a number of residents of Canada
may intend to return to Yugosla-via
by this ship.
There is, of course, no Canadian
law which prevents a Canadian or
an alien leaving Canada. It is im-portant,
however, that an alien
who has residence in Canada
should be aware of the provisions
of the Canadian Immigration Act
whereby he will lose Canadian do-micile
by "voluntarily residing out
of Canada with the present inten-tion
of making his permanent
Ijome out of Canada and not for a
mere special or temporary pur-pose."
An nlien acquires Canadian
domicile "only by having his do-micile
for at least five years in
Canada after having been landed
therein."
A Yugoslav citizen, for example,
will lose Canadian domicile, and
therefore the right to re-ent- er
Canada, if he goes to Yugoslavia
with the intention of making his
permanent home there. If, later,
he wishes to return to Canada, he
will have to apply to enter as an
immigrant, as he did before his
original entry to Canada. If he
should be re-admit- ted to Canada,
he will have to reside in Canada
again for a full five years from
the date of his re-ent- ry before he
secures Canadian domicile and the
right to apply for Canadian citiz-enship.
The period of his previous
residence in Canada cannot be
counted against the requirement
of the further five-ye- ar period.
Any alien who, on leaving Can-ada,
exports his personal and
citizens,
to the Foreign Exchange Control
Board naturally be regarded
as having given evi-dence
of his Intention to take up
permanent residence in another
country. He will therefore auto-matically
lose Canadian domicile
as soon as he leaves Canada.
Canadian citizens by natural!- -
zation should note the effect of
sections 20 and 21 of the Canadian
Citizenship Act. Section 20 reads,
subject to certain provisions:
"A Canadian citizen other than
a natural-bor- n Canadian citi-zen.
. . ceases to be a Canadian
citizen if he resides outside
Canada for a period of at least
six consecutive jcars."
Under section 21 the citizenship
of a naturalized citizen who "out
of Canada has shown himself by
act or speech to be disaffected or
disloyal to His Majesty" may be
cancelled.
Canadian citizens by naturaliza-tion
should also note the caution
printed on tho inside back cover
of Canadian passports. It reads as
follows:
"Canadian citizens by natural
ization certificate or citizen
ship certificate should bear in
mind that, unless under the
laws of the state to which they
originally belonged or by the
provision of a treaty, they have
ceased to be subjects of that
state, their certificates have no
effect within its boundaries,
nor can the good offices of His
Majesty's representatives be
extended to them there."
Canada has no treaty with Yu-goslavia
on the subject of dual
nationality, and Canadian citizens
by naturalization who are of Yu-goslav
birth should $ote that on
their arrival in Yugoslavia they
will almost certainly be claimed
by the Yugoslav authorities as ci
tizens of Yugoslavia unless they
have applied for and obtained re-lease
from Yugoslav citizenship.
The Canadian Government Is in-formed
that, according to Yugo-slav
law, a Yugoslav citizen re-mains
such, even after naturali-zation
in Canada, unless he ob-tains
from the Yugoslav Govern-ment
a formal release from Yugo-slav
citizenship. Accordingly, Ca-nadian
citizens by naturalization,
whom Yugoslav authorities re- -
household effects and his remain-- , gard as Yugoslav may not
ing cash assets after application be able to obtain permission from
will
conclusive
the Yugoslav authorities to leave
Yugoslavia.
The Canadian Government has
been informed that the Yugoslav
authorities claim that descendants
of Yugoslav citizens are citizens
of Yugoslavia even though they,
and even their parents, were born
in Canada.
ИЗ ЗЕМЉЕ РАДА, РЕДА
И НАПРЕТКА
Написао гвоштеник НИКОЛА ДРЕНОВАЦ
Бивши уредник "Слободне Речи" у Питсбургу друг,
свештеник НИКОЛА ДРЕНОВАЦ, који се повратио у Ју-гослав- ију
прошле године трећом групон повратника ла
ђом "Радник", написао је "СлободноЈ Речи" доњи чла-на- к
из Београда. To је одличан преглед о садашњим при-лика- ма
и перспективама у новој Југославији. Дреновац
каже:
Ирошло јс внше од пст лгсссци како сам напу-ст- но
Амерпку. За цсло то време нисам се јављао ни
јсдним доппсоч "Слободној Речн", јер сам жслео да
прво упозиам прилпкс и нову ствлрност Југославп-ј- с "на лицу мсста", па тск опда да сс јавнм. Пст мс-се- цц
j'c довољно врсмеиа да човек упозна н испита
прнликс и стање у јсдној зсмљи, утолико прс ако mv
jo та зсмља родии завичај. Дакле, могу да пишем
сада на осиову нскуства н сазнања, појс сам стркао
укл.учујућп сс у стварни жпвот наших народа на
БРИГА 0 БИВШИМ ИСЕЉЕНИЦИМА
ВАЖАН ЗАДАТАК НАРОДНИХ
ВЛАСТИ ФНРЈ
O псељсннцима који cy ce
вратплп y Југославнју нз pa-зпп- х
зеиаља београдска "Бор-ба- "
од G априла пише под
ropn.nu насловом следеће:
Од ослобокеаа до краја
1917 годпне вратнло се пз
Француске, Кападе, Белгпје,
Немачке н другпх европскпх
н прекоморскпх земала пре--
ко 7.000 наших нсс.геннка. У
току ове, 19-1- 8 годшге, предвп-ђе- н
је повратак преко 10.000
пссленпка.
Нашп нсе.геннци враћају
ce у своЈу домовпну са иајве- -
ћим одушв.ге1[ем и радошну.
Иако cy у страном свету жн-вел- п
no 20 п впше годпне,
они се нпсу отуђпли од свог
иарода, нису заборавплп сво
ју родну груду. Њихова ра
дост и одушевлеие постају
тпм вени и снажнпји што зна-ј- у
да ce ire враћају у стару,
иего у нову Југославнју, у о-слобо- ђеиу
домовпму где he
зајеидо са чптавнм народом
нзграђнватп соцнјалпстнчко
Три године уговора пријатељству
узајамној помоћи између ФНРЈ СССР
нријатсл.стпу н узаЈамиој noMohu.
ФНР Југославн-ј- р
п СССР, орган Цонтралног одоора Јсдниствсних
Југослапмјо "РАД" дои.п чланак А.К.
Нре три годинс, Ц
1945 годиие, у Москпи је пот-писа- н
Уговор о прнјателству
и узајамној ломоћн нзмеђу
ЈутосдавиЈе н Сопјстског Са
всза. Ссппн.е на тај догађај ис- -
пун.ава свасог грађаннпа Ју-гостав- нје
нскрсном радошћу.
Уговор, иотписап у Москвп,
формална је потврда
веза и прнјателдшх оссћаил
која столећнига nocroje нзис-ђ- у
наших иарода. У упорној
борби ирогив есковних ие-прнјате- гл.
рускн је народ
пружао велпку и одлу-4yjyh- y
помоћ свии Јужиим
Словенима. сниовн
иарода Југославије увек су
истнцали н тражили прнја-телст- во
великог словсиског бата.
У ослободилачкој борби
11]отмв фашизма, Ју- -
гославнје су снгурно
рачунатп јадппо па nonoh Со-вјетск- ог Савеза. Од првог да-н- а
ОсдободилачЕог рата, Сов-јетск- н Савез пружао је пуну
подршку нашој борбн за о- -
слобођеие од окупатора н н.е-гов- пх
слугу. Док је са Запада
указивапа nonoh пздајпнци-м- а
пашнх парода н порпцана
хсроЈска борба Народноосло-бодплазк- е
војске, Совјетскп
Савез пружно је пародпиа Ју- -
гославпје пупу подршку у о-оободпл- ачкој
борби п рас-кринкава- ау
иародппх пепрн-јатељ- а.
тада, на бојпнн
пол.има у заједипчкој борби
Тешко оппсатп осећаља
пред пзлазак пз лађе.
прпстаппште
пупо одушевлпог народа
којп чекао.
ступпо на
у загрљају другова. Пр-в- п
којп ве загрлпо
угледнп првак у кул- -
друштво, Koje не за крпзе,
незапосл:ност п шрабл-пва-it- e
човека човеком. Нашп псе-ленпц- п
се баш п враћају да
свнм својпи спагаиа помогиу
нзградау нове Југославпје.
Покрет иашпх нге.генпка
за повратак у земду утнцао
н иа нселенпке других демо- -
кратскнх земада. У последне
вргме покрет за повратак у
отаџбпну почео да се шнри
међу нселипцпма — Пола-цнм- а,
Чеспма, Словацнма, Бу-гари- ма,
Мађарима Руму-ппм- а.
Народие вгасти п масовне
органпзације срдачно прпма-ј- у
исе.геипке којп се враћају
у землу и указују пм пуну
пажну. Органн народне влас-T- ii
настоје да пм на сваком
кораку пзпђу у сусрет п да
им помогну да се што бо.гс
сместе снађу у ноши усло-внм- а.
Савезно Мпипстарство ра-д- а,
заједно са другпм мвнпс- -
и
0 yrouopy који
iioTiuicaii прр три годиир даиа измсђу
син-дпка- та
доисо јс
априла
срвпнх
увек
Иајбоа.п
иароди
могдн
Ben
вогом
човек
пагубпо
протнв немачкпх завојевача,
крв.гу је био запечаћен уго-по- р
о прнјателству сарвд-ii.- li
са uohiuiM Совјстским Са- -
псзом. Совјетски п паши бор--
ци патагали су своје жввоте
у темел,е гога упжора.
Разлог због чега овакав у-го- вор
ннје био потпнсан вре
рата лежн у противнародиој
полнтнци властодржаиа старе
Југосзавије. Овај уголр ио-га- о
битн вотвпсаи тек овд
кад народ Јеб вдаст у сво-ј- е
руке n noctao господар
своје судбине. Иредратни у-прап-
ллчи
потпнсивалн вс-ка- да
у име Јутославвје разнс
н уговоре са зава-дии- к
вслневм ciuawa. Тл
уговорв. уствари, значили во--
лнтичео и економско пороб-ЛЈван- .е
Југосоавпје од стране
мећународног капитала. Љи-хо- ва
посдсдица бнло дава-н- л
разних концссвја иностра-- н
ou sannrnjy, изручиван-- с
наших прнродних богатсгава
странпи мопоншима. дос је
на појвтнчком Jyrocta- -
siija велиЕНн пмперп)алис7и-чки- м
сплама претставлола мо- -
иету за поткусуриваве.
говор взмеђу Југославије
Совјетског Савеза засноваи
јс на вотпупој равноправнос-т- и
п уз пуно поштован его--
номске полвтичес пезаис-ност- н
пагапх варода. Говорс-ht- i
о зиачају овога Угоеора.
прилпЕои своје восете Шума- -
п
у
у
се
о
н
у
ce
в
у
у
с
н
у
у
в сс
за
У
п
v uv wTvrnPi.innin tn У j a wa% sjii iv # ™ t v vviiviuw awiv m прпјагае y ЈЈГ™™ '
1UIHIU, LU1U I.U.U ЧНЈ 11Л 11ЈДЈ UllLU 11 I, 1 UUJ'V—
чнто. каквн cy мојн утисци нз новс ЈугославиЈС о
сам, док сам у Амсрнци, толико говорио и
дожиплајима већ сам пнсао "Српском Гласннку' v
Каиаду и надам сс да јс до тог допнса дошла "Сло-бод- на
Рсч" и зато ћу одмах да прфм оно
што највише занпма читаоцо "Слободнс Речи" —
на пзнашаље утисака којо сам стскао за пст месецн
боравка у Југославијп.
је
паша
Сплптско бпло
је
пас Је Чпм
тло eh сам
бпо
је п
бпо је Богауб Ра-паји- ћ,
зна
је
је
н
п
н
o
jp
сам
н
је
је
су
споразуме
су
је
na.y
н
п
о
.U.I.tl LH.
п
— па
турном жпвоту Срба у Хрват-сво- ј,
претставниг Српсхог
Еулгурно - просветвог друш-тв- а
"Просвјета" вз Загоеба п
одговорнп уреднпк "Српске
рнјечп", најоупленпјег лпста
нз Југославпје меу вапред
пим амерпчЕнм Србпна. Ни-(Наста-
вак
са стране 3)
СИШЈЈШИ BBS
тарствпма н масовипм орга-нпзацпја- иа,
подузело је наро-чпт- е
мере да бп се овај посао
што бо.ге што правплнпје
обавдао. Сада је току орга-нпзова- ие
спецпјалннх коми-сиј- а
свпм народшш репуб-лпкам- а
п сргзовпма у којпма
иалазе веће групе нселеин-ка- .
Ове коинсије he нпма
водпгп посебну брпгу. One he
битп саставлене од претстав-инк- а
оделена рада среских,
односио градскпх народних
одбора, спндиката, Народног
фронта, АФЖ-- а (Лнтнфашнс
тпчког фроига жена), Народ-ir- e
омладпне п нселеипка.
Ове компспје He водптп брн-r- y
о смештају нселенпка
надзор над условнма imxoBor
становаиа (у погледу хнгнје-нс- ,
станарпне нтд.) као н брн-г- у
о формалностпма скопча- -
ннм са добпваоем права бо-рав- ка
п станована месту за-после- нл, Да.ге, ове he ко-мпсп- је
брпнутп о добиваиу
(Наставак на странн 3)
о
и
дији 18јуна 1945годнедруг
Тито je рекао: Наш угопор
ннје дјело војсдииаиа, дипло-мат- а.
иолитнчара, руководн-iaaa- .
Он је сазрно у вашим
срцниа. у срцима Срба. Ма-Еедовзц- а,
Црногораца, Хрпа
та Словснаца. У спаком се-д- у, у сваком граду. оа има ду- -
босе Еорнјснс иашој зсм-л,в- .
нашеи народу. II зато
је нсразрушив. вјечап.'
Лко се осврнено па протск
ле три године, можехо пу-нн- и
правои pehu да је уго-во- р
взнеку вашвх народа
моћве 3i.w соцнјалпзма даг
богате плодове на паштич- -
еон, екононсЕОм в еултурном
ноху.
Совјетски Савез всссбпчно
је Hpj-жа-
о подршсу вародива
Jyrocjttsaje, ва сввм мсђуна
РОДННМ ПОЛИТНЧЕНМ консфс- -
ренцијама. СовјетСЕИ Савсз је
захтевао да се удовохн нашим
врвведнвм захтевима погле-д- у Трса. Омјетскв Caeei
на}одлучннјс ј подржаваи
ваше захтеве ннаша ирава
вогледу Словеиачке Корушке
тражно je да нам пзру-ч- е
свв јмгви злочинци еоји
су вочинили мвогобројна не-д- а
над народнна Југосла-виј- е.
Со]етсЕи Савез пружао
je елвку подршку пашој
зевлв у внган.има рспарацнја
и накваде огромву гатету
°ЈУ пл вавели окупато-р- в.
Насуврот lowe. вмпервја-јвст- и Вејвке Брвтаппје
Сјсдинених АверпчЕпх Др--
жава увек су иастојалп да
овемогуКе враввчво остварс--н вавих захтева.
ВелвЕу вомоп пружио је
Сп1+тскп faur namni tpuv.ii
ТЛГ linn Пииилиглг мппгппплтп wnlrt OOBOSH B И1ГрадН.П. fc.EO- -
Амсрици за.шма да чују како сам пу--
ко-ј- ој
био
новој
Москвн. донео је Југо&тавпјн
огромве ворвсти. Иаво је сам
страдао од вемачЕвх завоје-вач- а,
Совјстсгн Савез дао је
наглвм народпмагелвку мате- -
ријалну номоп у спровппана
машввама в храпи. На дру
гој сгранн, вмверијалвстп за- -
вадввх зехалд вастојали су п
вастоје ва сваЕОв Еорасу Да
омету пзградн.у ваше зевле
НгјОоли досаз за то је задр- -
жававе нашсг злата. koic ie ча
време рата протпв Хптлсро--
ве Немачге склоено у Cje-днње- ве
АмерпчЕе Државе.
АхервчЕВ вмперпјалисти за- -
држалв су наше злато само за- -
v rt 4 Wk.t. ~о--в ~u-jnrvfiit 4t~t t..-,i- b-w nrt .
дпма Јутославије да ce н,пме
(Наставак па сгранв 4) I
Предлог за уједињење
наших листова у један
заједнички лист
У даиашн.им приликача у којима се иалазо Кана-bai- ni
југословонског порркла Попостн. Грпски Гласиив п
Еднности суочсни су са доста крупннм и иажним нрамс-нам-а.
Као uito нам јр полнато, опа наша три сродна, трп
блиска U црраздпојива братска листа у Каиади служили
су нашо Д0ССЛ.СНИШТВО на tnojini паипоиалним ссктори-м- а,
односпо Србс, Хрпато п Словрицр у Ианади. најболиз
и највррнијо што су могли. а такођс ујрдио п дсмократ-ск- ој
ствари осталог канадског иарода. Као иаирсднн ли-СТ01- Ш,
01Ш су слу;килп н слу;кр југословгнској омнграци-ј- и
у Канади допашаи.см дома1шх н мрђународнпх исстн
на српско-хрватско- л! п слопсначком јрзпку као ролатип-н- о
ноиој cMiirpauiiju, iiaciiiiTauajyliii исту културно и ио- -
лнтички у истииском дрмократском духу. у прогрссивиом
борирцои духу.
Од прпих даиа уссл.аиан.а у Канаду. иаша дсмо
кратска п родол.учиша штачиа уиозиавала je доссл.енико
из Југославмјо мр1;усоГшо и зближавала нх братски, ндеј- -
ио н полптпчки. Нопостн, Сригкп I.iaciiiiK u ћдпности ис-iii'iy- lni
II заговарају1ш напрсдио идејр ујрд1шавали cv
нашо Д0ССЛ.С1ШИ1ТВ0 н указшши ич иут и праиац који
поди слободп ii нрогргсу. Још и иро рата. васиитавајујш
н iipinipcMajyliii идсјно доссл.опиштно за борбу иротип
нрпријатрла дсмократијо — фаншзча, а особнто за про-.ч- о
рата, опи су со највишр истакли ставл.ајући ср иотну-н- о
иа расиолаган.с каиадским ратннм напорича у боЈн
би иротии фашпстичко осовпнр и упорно истичупп и за-ronnpnj- ylni
иравсдну ослободилачку борбу народа Југо-слави- јо
коју јо иррдводно Маршад Тнто. а разобличапа- -
jylui cue народио нздајпнко чођу Србима. Хрватима и
Словснцима, н оно у Југославији н овс на овом континеи-т- у.
' -
IJpmclni ту улогу, они су п као истински и највср-ниј- и
заговаЈачи и носиоци у иссгеииштву најсиртлијих
традиција наишх братских парода — Срба. Хрпата н
Словсиаца — такођп били, и данаг су. најбо.га п нај-тсси- ија
исза пзмр!)у нашр смиграцијс у Канадн и наших
иарода ФИРЈ, i;at н иајбоља воза са осталом југословеи-ско- м
омпграцијач у другим зсмл.ама. А пзиад свега, оии
су, одгајајућн југогловонско доссгоишнтао иа дсмо-кратск- пм
начрлпма, новезипали тесно исто са осталим
каиадским народом и унозиаиали га са нопим жипотом v
спојој иопој дочовшш Канади.
.V колпко год су Кдииост, Српски Гласннк и Hoboctii
водили курс да гр Kaiiabaini јужиословопског порскла ио
оту!;о и нр заборавр иа својо народе од koj'iix потнчу, од
iMixomix традпција. националних обнчаја и иултурс,
они cy iicTonjtPMPiio утолико поднли курс н на васинтава-н.- у
паших досрл.рника иа сраставаљу са осталнм каиад- -
ским дрмократскнм народоч и да узимају активног учсш-h- a
у И.РГОВ0М друштврном и полишчкои животу!
На суирот срјаи.у мр;кн,о и националног и верског
шовшшзча од страир агсната всликосриских рсжима из
старо Југослаиијр, као н Иавслпћ-Мачркових-Рушшкои- нх
н Дражиних груиица. наши Сапези u нанш иародни дс-мокра- тски
листовн — Српски Гласшш. Hoboctii и Еди-по- ст
— прихпатнли су од самог почетка ндрју братства,
слого и јодинства, који су, нако уз вслнкс напоре и раз-н- о
ппсппскс. v глапнох успрли иа својнч сгктопима да
иобсди та идсја братства и јсдннства п да окупс nchiniv
Cjioa, Хрпата и Слопснаца у Каиадп и тгсно их мођусоб-н- о
попсжу. Онн су на својим иацпопалшш сскторима по-стиг- лн
и одиграли сјајиу улогу, а тако1с п на стварању
братских односа и сарадше, бсзоизира на још всликс за-дат- кс
који стојс но овоч Ш1таи,у ирсд напрсдном штам-по- м
и ирсд спаким искрсним и добрнмг Канађаном југо-словснск- ом
норскла.
У Јтославијн. као uito вам је такођс позиато, на- -
ши братски народн омогјнИЛн су заједничком борбач за
ослобођсн.0 од окунатора и својнм напорима у привред-и- ој
и културној изградњи исразориви зајсднички жнвот
пао погпуно слободни и равноправни иароди. Такав ии- -
X0B ЗајСДНИЧКИ, СЛОЖИИ Н СЛОООДИН ЛП1В0Т, природио,
утичс н иа нашс иссљсништво.
Такођс вам јс познато да се дооар дсо наше смигра-циј- о
вратио у ФНР Југославију и да сс ове годиие спрс-м- а
nchii број за повратак. Трн Савсза — Савсз каиадскпх
Хрвата, Савсз каиадских Срба и Савсз панадских Сло-всиа- ца
— који прстставлају вслику већину јутословен-гко- г
лоссл,сш1штва у Кападп. поставидп су пнтање сјс- -
диљавања у јсдаи зајсднички дсмократски и братски по-кр- ст.
Сво главнс актлвпости у изграђнвању овс своје на-прсд- нс
штампс пршпли су, покрај претплатника, орга-ннзац- ијс
оннх Савсза — сваке за својс листовс — спе-цнјал- ио
на прикуп.гању прстпдата и новчапнх срстста-в- а
за фнианспраљс iictiix.
Ha осоиви свсга овога што је изложсно нсминовно
сс поставља питањс: Да ли је могуће и да ли јс уопштс
потрсбно у оваквим приликача и дале издавати сва три
листа као и до сада, а када сс још узме у обзнр да јс вс-ћи- па
доссљсннштва и политичеп свссна и спремна да
зајсдно ради и сарађујс по свнч питањима и да јс ништа
(Наставак на страни 3)
ШГ У _. - W-- , =--д