Serbian Herald, May 28, 1946

              %ЛН& . х ,
tft&tLkHkW ч
ii - i
СТРЛНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазн сваког уторка в петка.
Сва писма и чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допвс" бсз потииса ce ие npmtaj'y.
Рукопнси сс не враКају.
ЗА ПР0СЛАВУ ВИДОВДАНА И
ЈУЛСКИХ УСТАНАКА
Дсмократски Срби јужног Оитсрнја
који со снрсмају да 30 јуна прославо срп-ск- и
историскн празник Видовдан, трсбалн
би да истоврсмено прославо и Јулиско
устанке од 1941 годинс.
Ссдмог јула#1941 годинс почсо јо уста-на- к
у Србији иротнв нсмачког окуиатора
н домаћих издајника. Тринасстог јула
ночсо јо устанак у Црној Гори н 27 јула
у Хрватској it у Босни, протнв истих нс-ирнјат- сља
и за нсту ствар — слободу.
To су датумн којс српски и свн народл
Југослапијо имају у својнм калопдарнма
заннсано црисним словима као што јо за- -
писан н Видоидаи. Народ Cpoiijc, Црнс
Горо, Хрватскс, Поснс и Хсрцсговино сла-и- и
то даио као дано ibiixono ново слапио
исторпјо, као што јс столсћима слапљсн
н као што настапља да со слапи Нидопдан
као дан срискс старијо историјс.
Ва нас који no можсмо иматн друшх
тако псличанствсних прирсдаба на то кс-лн- ко
Јулско данс, ис прослапитн их за-јод- ио
на 30 јуиа значнло би умањивати
н саму псличину Видовдана. Слапити
Нидовдан а ио славнти one устаикс ио са-м- о
да no fin било у духу Впдовдана, ndi
би било у пуној супротиости идсалима и
тол;н.ама српског народа за којо со он
борно спс од ирсмсиа од када славимо
Нпдопдап.
Са oiiiiN Јулским устапцима иаш иарод
јо нолазио у миого тслсу н много дуасу
борбу исго јо бнла она на Косопу. Оиа
Горба иа Когону трајала јо дан. док јо Ј1ашс
оиа трајала иунс чстпри годино. У стварм диспи
то борбо могу сс упоредитн само no jyiia-штв- у
н готовости да со пшо за слободу
и исзависиост, по томо да jo у обо био
позиван can нпрод и да со одазвао, ио
томо да су it тад и сад мајко "тврдог срца
било" и но многнм другим сличннм мо-мснти- ма.
Са Јулскнм устаицима 1941 годинс
наш народ јо улазно у борбу н иритии
много, ио упорсдппо страшиијсг нснрпја-тсл- .а
н нсто тако нсупорсдипо страшнијих
злочииаца и страшпијсг роиства нсго што
су га нрстставл,али Турцн. II борба јо
била ноуноредиво тслса, али и исход јо
бно cpchiinjii ,унркос свсму. Посло Косова
срискн народ јо улазио у нствсковно роп-ств- о.
Иосло послсдјшх битака којс су за-поч- сло
оиим Јулским устаиком остна-рсн- о
јо јодинстпо којс со зачсло на Вндов-да- н
на Косову када со зајсдио иашло Хр-ва- та
са Србнма у борби нротип Турака
Гсзултат ових битака јо нуио ослобођсио
од свих страннх и дома!шх иенријатсља
и изтајника, који су увск запађалн наше
народо да би их лакше држали у ропстиу,
који су ширили мр;ки.у и свађу којо су
доволо до братоубилаштва н до самоуби-лашти- а.
После Косова издајннцн су били
iiarpaljimaiiu високнм положајнма и зла-то- м,
ради чсга су сс сво вишс мнопсили, a
посло овнх борба њих народ iiarpaljyjo
заслужсннм казиама, — чпстн губу нз
својо торнне. Са овнм борбама остварене
су вековно tc;kilo иарода којо су со нз
годино у годииу на Вндовдан поткрспљи-пал- о
ссћан.см иа косовску битк за коју
су пали многн иајбољн синови и кћсри срп-ск- ог
и осталих парода Југославијо Хрвата,
Словсиаца, Муслимана и Максдоиаца.
По нашем мнш.гсљу, конфсренцнја
која ћо со одр:пати у Хамнлгону 19 маја
у сврху прнређнваља Вндовзанског слста
Срба јужиог Онтспија, тпсбала би ча пго-гла- сн тај дан ВИДОВДАН II ЈУЛСКИ УС-ТАН- ЦН,
када нам всћ приликс но дозво-љава- ју
да сваки од тих всликих пстопн-ски- х
дана ирославнмо сваки поссбно. Шта
вншс, мн мислпмо да би од сада то требало
да постаио тралнција п обичај канадских
Срба да славе то данс јсдном всличан-ствсио- м
прирсдбом — слстом-пикинко- м
— свако године.
Радне масе способне су не само да
узму власт већ и да управљају
ПотпретседнпЕ југословен-ск- е
владе Едвард Кардел. на-плс- ао јс за лнст Јединстве-- н
их синдлката радника п на- -
мештенлка слсдећн чланак о
Првомајским прославама. Taj
члалак у цслости гласн :
Осогодишии 1 мај за рад-ничк- у
класу Југославијс први
j'e иразник рада којн праз-нуј- е
радин народ читавс Ју-гослав- ије
у слободи, бсз стра-х- а
за своју судбину и добрпм
лерспектлвама за будугшост.
Пре годнну дана, наша На- -
родна војска војевала je по-след- ље битке Са иепријате- -
.гси, којн je био на прагу
свога потпуног cioua, а чи
тава ната землл тек јс поче-л- а
да се дн;кс нз ратипх
рушевпиа. Тада јс наш глав-н- н
задатак био ирс свега, да
почнсмо радити пуиои сна-го- м,
да покрснсмо точкове
наше продукције и да строго
нроведемо контролу трговн-lie- ,
ако се ова реч уопштс
може употребити за свс оис
мсрс које смо моралн нрнме-нит- н
да би смо народиии иа-са- ма
обезбсдилн бар пајнуа;-пнј- и
хлсб. Трсбало јс у првом
реду да сс сиађсмо у ратиој
пустошн, да би смо затлм
могли поставитн јасне цнл-в- е
н одредити иутсвс даљсг
развитка у изградаи иашс
Народне Државе.
Нашс иародпс масс, a па
лихосом чслу радинчса кла-с- а,
добро су схватнлс it свој
иоложај у новој Југославнји
u своје задатке. Када даиас
ноглсдамо на претеклу годн-л- у,
можсио само коистатопа-ти- ,
да су ностнгнутн oqOM-it- it
резултати. Иостнгиути су
благодарећн томе, што је да- -
пашшс руководство нашс др-;ка- вс
ПЈМг.исто истии тсжн.ама
којима су прожете нашс ла-род- ие
масс, благодарепн то-м- с
што су се наше народие
масс, ис жалећи жртвс и под
пајтсжим усдовнма, иожртво-вн- о
латнлс послада издигиу
своју отаибину из рушсвииа,
и благодарећи томс, што јеј
оншта нолнтка иашс народ- -
не пластн оила таква, да су
народис масс сваио- -
могле у пракси нровс- -
равати itciiy и[1шлиост п
аепс рсзултате. Тасо су ство-реп- г,
иолитичкс п скононскс
основе нашс Фсдсратнвнс На-pvn- c
Рснублике, са којић
можсмо даиас са иотпушт
повсрсасм гледаш у будуп- -
ност.
У нашој се зсм.гн остсарн-л- о
оно за што су се борнлн
радиицн читавог свста кроз
[сву своју историЈу, оио за- -
што јс радннчка Јсласа у нро-шлос- ти
војевала тако славис
борбе и за што је нало, кроз
читав развитак капиталнзма,
тако бескрајно много бораца
радничке iciacc и нстиискс
народне дсмократнје у чата-во- к
свету иа и у нашој зсм-л- и.
Данас, у победи слобо-д- н
зиамо вишс uero икадд
цеиигн вслнчииу тнх жрта- -
ва, које јс дала радппчка кла-с- а
е само за своје ocio6o!;e-а- е
нсго и за општн напрсдак
човечанства. Радиичка класа
југослаанје нзвојевала јс сво-ј- е
побсде н победс иарода у
тесиом савсзу са осталнм рад- -
иии, стооодолуопвим иаса-м- а
наших народа, а под за-став- ом
комупнстнчкс партијс
Југославије. Оиа је нобедн-л- а
зато, што ју јс комуннсти-чк- а
партнја.беспрекидио прн-према- ла
у прошлостн за прет-стоје- ће
одлучујуће сукобе са
снагама фашнзма и рсаусцнје;
што ју је стално учнда да глс-д- а
нз дапашњице у сутраш-ib- ii
дан, да се борп за тај су
pauiii.ii дан н да не пада ни
под тсрегом свакодневних
тешкоћа, ни пред непрнјатсг-скн- м
иападика, терором ј
прогоаима, што ју јс нспре-стан- о
учнла да iteiia побсда
инје аена, него победа дсмо-кратск- ог
народа, победа сло-бо- де
и иапретка, што јој је
непресгано указивала па ihc-н- у
улогу аваигарде парода;
што ју је непрестано учнла
да је победа uoryha само ако
радннчка iciaca буде повеза-н- а
са свим радшш иасама,
иарочнто са селлцииа, ргдном
шпелнгснцпјом нтд., са свпи
слободолубнв1ш снагама —
ако сс буде стално борнла за
(врст савез радног иарода.
JaxBajvivhit такво) полн- -
ј тицн, радничка класа ппје
остала осам.гена у вслнкој
Pfmvr if fftftwitf --f гч
-- СРПСКН ГЛАСНИК"
борбн против туђег дома-he- r
фашнзма н реакцнје, ис-г- о
јс од првог дана уз iby
ста.та огромиа всћина радних
маса. Створен је иесаломл.ив
савез радиих маса, којн је
дапас осиова наше Народие
власти и најчвршпн бсдем на-ш- е
народнс дсиЈкратије и
исие далс изградље.
Побсда оружјеи је нзвоје-ван- а,
алн то не значи да је
тимс завршсн историски за-дат- ак
радничке класс. Д1и смо
тек на почетку тог задатка.
иотреоно je сада доказати
лраксои нзградае — политл- -
чке it скономскс — наше На-род- не Рснублнкс, да јс рад-нич- ка
класа, да су радпе Ma-ce
иаших народа нс само
способпе узстн власт у сво-ј-е
руке, нсго н управлдтн
зсм.-изм- , изграђнвати и,сну
привреду, створнхи достојне
yciouc жнвота сваком грађа-пнн- у.
Данас сс всћ нојавл.у
ју и у нашој зсмл.11 и у нпо-страпст- ву
црни скситици и
нспрнјагељи, кој сматрају
да су иовости н недостацн у
нашем раду доволлн доказ
за то, да је смсшно инслити
да бн радиицн н сслаци мо-гл- и
унравл.аг,н државом, a
нарочнто ibciiOM комилнко-вано- м
приврсдном машпнои.
Uhii ирстом иоказују на сва- -
ку стабост у пашии народ-ни- м
одборима и у другим
оргаиина наше Иародис вла-ст- и
it управс, како би тиме
доказали да је владањс ве-чн- тн
прнвилегиј школоване
каниталистичке господс и
ibiixoBiix кулија. Нас мсђу-ти- м
нн мало ие илашн ilhxo-в- а
вика. Ми зиаио нс само
то да ћемо одстранити ночст-- п
е слабостн, као смо многс
всћ и отстраинли, него к то
да mi јсдна друга власт осни
власт радпика н ссл-ак- а ис
бн могла да иостигне у тако
кратко врсмс такве рсзулта
тс обнове као што су иостиг-пут- н
у пашој зсилн.
Ми зиамо да су задацн
тсшки и itiix uo;uc савладати
само јсдниствспн iianoj) на-ш- их
иароднпх waca. Л io
зиач да досадаши-- а руковод-н-а
иачсла у суштнни и дхгс
остају па снази. Радннчиа
класа сс мора непрсстаио ос-пособллв- ати
за своје задат-к- с.
Нл iioj лежи главпа одго-ворно- ст
за ствараље чврсте
скономскс основс иашс lia
родлс власти. Она мора ле-прест- ало
учнт,и —н у нро-дукцл- јл,
ii у уиравлди.у др-;каво- м,
н у слалажсау у cio- -
ОМЛАДИНСКОЖ КОНГРЕСУ
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Београд. — Секретар цен
тралног одбора УСАОЈ-- а
Рато Дугоилк наппсао je у
"Борбн" у везп Са III коц.
гресом иародие омладпие Ју- -
гославлЈе, KOja почиие U ма-ј- а
у Загребу.
FoBopehu о всликнм прн-лрсуа- ма
koj'c j'c оиладнла у
цслој зсмл.л Bch до сада из-врши- ла
како ба Коагрсс што
оо.ге лспунио ceoje задатке.
Дугон.ић у лрвом рсду ис-ти- чс всшку озбаљност по--
јом je омладнна праступнла
нзбору делегата за Коагрс.
делегати су онрани таЈ- -
Н1ш гласан.см и то са листа
па појима јс морало бати 2
нута вншс каидидата. Ио до
садг. обап.генлм изборнма
види се да j'c омладинл стато
до тога да је на Конгрссу
прстставллју ibcint naj'6cu,ii
другови. У 6eotpap;y j'c, на
прииер, делегате бирало 32.-ОООомлади-
наца
и омладнлка.
У свни основааи оргааи
зацнЈ'ама УСАОЈ-- а одржаис
су колфсрелцнје, на којима
се раснравллло о темаиа које
he бити на коагресу, тако да
нема ни Једног селл, школс,
фабрнке нли установе у Ју-гослави- Ј'л, чија оиладнна лл-j'- e
дала своје ltauuieibe о свл-м- а
niiTaibiiua, Koj'a делегатн
треба да изнссу на конгресу.
Ocephyhii ce на велике ус-пс- хе
које је оиладана постл-гл- а
у овогодиишем такмлче-и- у
у раду ла облова земл.е,
Дуго№нћ наглашава да се
овогодашае такмлчеас раз-лнву- је
од npel;auiibitx таие,
жсинм политичкпи iiiiTaibit- - бол.с пскорншћаваас мате-м- а, која данас погресају свет. рнјала те маимна, увођсн.с
Радничка класа мора да има нових метода рада у цил.у
ста-in-o пред очииа jaciiy пер- - што већег подизаи--а продук- -
спективу за сутрашии дан,
да бн данас могла да лзвршн
своје задатке. Ништа не би
оило norpcuiiinjc исго пред
данашн.ли тешкоћама пада-т- и
на колсла, тубптп саио-поузда- ље
нли веру због мно-ni- x
леприлика, које су по-с.1еди- це
рата и иучиог ласле-дств- а
прошлостн. Овај на-прсд- ак
у току ове годинс
иајболе доказује, да je у на--
шлм лародлли масаиа л до-во.- шо
свести it cuare, да са-влад- ају
све тсшкопе. Наш је
задатак да нз Једие лрнврсд-н- о
заостале зсмл.е у рукама
израбл.нвача радног народа,
каква је била стара Југосла
внја, створлмо нривредно
иалрсдну зеилу, истллску
отаџблну радлог народа, ко-ј- а
he Mohii обсзбедити свим
радлли rpaauiiua жнвот
нсузнсмираваи сталЈои бри
гом за свакодневни хлеб, ко-ј- а
he ii м nohii обсзбедити
лрлступ тековинама лудске
културе. Тај нсторисси за-дат- ак
раднпчке к.тасе ночела
јс да остварује својом бор-бо- м,
ла че-i- y радних маса
протлв старе властд експлоа
татора н углетача народа
Ола треба да га доведе и до
пуног остварсиа на чслу о
слобоћелнх радних маса гра
да и села.
Као н до сад, раднпчка оаса мора бити свссна да he
ce тај задатак остваритн са
ио онда, ако она буде тесно
повезана са широкпм рад-ин- м
масама а нарошто са
ссллцлма. лко ce Taj савез
pauiijc заснивао у првом ре-д- у
иа заједничким полити-чки- м
иптереснна, сада трсба
да се засшша у првон рсду
иа зајсдличиим сколомским
нлтсреслма. У раду, у про-дукцн- Ји,
у трговццн, у за- -
rVivmtfa иДгтлtirrti ttr%wft
hit л сарадл.ц na лрпвреднои
подручју, далас ce мора у
ирвом реду огледатн савез
радног парода пре свега са-в- ез
радлика и ссллка.
To значи, да иарочито у
том оквлру радинчса класа
ове годнпе т])еба да прослав-л-л
1 uaj. A у првои рсду ио-треб- ло
je ucrahii ctche за-дат- се:
1. Непрсстаио се боритн за
продукцнју, за iteito повећа-ib- e,
за кваллтст, за што пнже
производнс трошкове, за што
u'to омладпиа у ово такма-4cit- c
нијс унела сало полст,
него и ллан.
Прека пепотпуипм иода-ции- л,
којн су до сада стигли
само з половиие срсзова Ју-rociaeii- j'c, омладинаЈс од пр-в-ог
фсбруара до 15 марта да-л- а
858.000 доброво.1илх Јад-ни- х
дана. Нрема пстии пода- -
цпиа поправ.гепо je у tow
врсмену 2.421 км. путсва,
прекопано 493.000 хубипх
метара сапала и јарака, за-cabe- no
593.000 воћки и раз- -
иих других садова,ч1ссчепо
зси- -.
л.у
рушеннх школа u K}-h-a
u та-к- о
да-i- e.
У осе бројкс пије урачу-на- т
рад roju радничка ои-ладн- на
дала у
предузсћпма.
Поред локхших акцпЈ'а,
оиладпна je у овој годпни
прсииа на крупипјс радове,
сао што су рсг)-лациЈ-
'с рска,
изграђа велпЕпх о
велиспх еомплсс-с- а
зем.гпшта од поолаве u
сличпо. У тпм aKaaj'ava
десетпне н десетин
хи.гада омладинаца, чпме се
сс изводе н опл
радова већег стила за с°је
ннсу могла да буду прсдвп-ђел- а
срсдства у редовиоз
буџсту.
Овде трсба парочпто пстаг-нут- п
неоцеаиву сорист коју
"'ЧЈЧрМвМмицЦМ!," твр— " чч ,
ЦНЈс;
2. Сарадаа радллчкс класс
са организацпјок снабдсва-ил- ;
борба протлв
споростн у апарату снаб
девалл, cTBapaitc потк)шач-кп- х
задруга свуда где се ра-д- н;
борба протлв шпекула-циј-с
н црне берзс;
3. Максмиалла лисдња у
сваком иогледу н а свлм
местлма, орлжлнво чуваас
иародне имовиле, борба лјк)-ти-в
нскарпости н лакомлслс-но- г
Tpouieiba iiapolvie лмопи-ле- ;
будност лрема свакои
покушају лепр11Јател.скс ак--
4. Радиичка коцтрола у
привредн, крнтика иедоста-так- а
и грешака у иашој иро-пзвод- ан
н прлвреди уоаште,
слгналнзнраис такилх сла-бост- и
л грешака, штеточлл
ства, исиариог одиоса лрсма
државлој нмовшш; борба за
iiajBchc Moryhc iicicopnutha-ваи- с
капацитста фабрлка a
;
lionoh сусрсостп малих нација,
ма у ibiixOBOu раду, тссна са-рад- аа
радлика н сељака у
оргализацијн слабдсвам.а ;
6. HaJTctiiiba саради.а и у-4ei-uhc
радлика у лародлој
властп н улрави, ла свлм no-дручЈ'л- ма
државлс лзградс.
Дужлост je свссллх радлл
ка да се иа сваком кораку
боре протлв свнх остатака
старог иенталлтста у радш:-чко- ј'
класи, icoj'it j'c настач
у врсмс када су qaopiuce н
радиоллце бллс срсдство ка-плталистл- чке оасс протлв
раднлка. Радллци морају у
пуној исрн схватлти да cv
данас фабрлкс аиховс, т. ј,
сопствсиост читавог иарода,
н да јс иајсавссиија рад л
најсавссиији одпо! лрсмг
народној нмовилл ирсдус.103
што бржег лоправл-аи.-а ско
појјског иоложаја иаших
радлих иаса.
Нема сумие, да he такао
папор радплчкс класе у ла-ш- ој
иродукцнјн и лриврсдч
уолште, с јсднс и
теснн савез са ссллцима н
CBiiu радлим uacaua, ла дру- -
гој странл, бати лајбол-- а га-раиц- пја
за брзу лзграду ц
налредак нашс 11а[кдис
Зато мо])а ового
дашаа 1 мај у ирвои рсду
мобллисатн радшнку класу
за те задатис.
О
.
he држави доиста нзградн.а
омладнлске пругс Брчко-П- а
HOBiiha. To j'c акцнЈа пакве
још шисад до сада inij'c бало
у Југославнји. л.у-бав- лу
окладипа цслс Југо-стави- је
спрсма сс за овај
рад. Свако ссло оирсма cboj'c
омладинцс прлбором која
he нм бита потребаи код гра-дн-- с,
а радничка окладшп
добровол.1шм радом nspabyj'e
у фабрикама a.iar н opybe.
Bch првог маја крснућс па
граду пругс 12.000 омлада-нац- а
нз свих тсЈЈајсва Југо-славиј- с.
Пзградаа овс пругс
14.000 кубпих нетара дрва зз, П1)етстав.1д liaieehax aaic--
горнво и rpaijy. х1орсд тогл, дничких успеха омладлне Ју
омладнна j'e обраћивала госдавије.
сиромашним
!;ГГр;ГираГп.Г„":Закаснио са сво)ом обно
j'e
добровагно
фабрлкама п
насипа,
безбедјеае
уче-ству- Ју
оиогућава да
блрократ-ск- е
прсдузсћа
страпс
Ре-публи- ке.
Огромном
поЈКднцама..
вом па сада шаље обнову
за две године и 5 до- -
лара добровољног
прилога
Уреднпштву Српског Глас-ппк- а.
П прплогу свог писма ј
чек од 15 долара, 10 долара
за моју двогодпшиу обнову
на Српскп Гласлпк. Пошто
сам са мојом обноон закас-нп- о,
радп моје лемарлостп,
шалеи п 5 до.тара као мој
доброволнп прплог у фонд
СрпСЕОг Гласнпка.
Прпјател.ска вас поздрав-ла- .
ПЕТАР ДОБЕР,
Сент Лупс, Мо., САД.
Петак, 10 маја 1946.
Ч" Политички преглед
-ж--Ј-
-Ј--Ј------п
БРИТАНИЈА УПОТРЕБЉАВА У.Н. ЗА ОСВЕТУ,
КАЖЕ M0CK0BGKA "ПРАВДА"
На 6 маја, ocBphyhn сс ла трстираи--с "лралског проблема" на заседању савета
бсзбедпости Ујсдињеппх лацнја у Њујорку
совјетска новила "Правда" лзјављује да
Прнтаиија употрсбллва ту органпзацију зл
освету против Совјстског Савеза.
ИстичуКи да Совјетски Савсз строго по-шти- ва
сувсреност Нрапа ,у чланку сс каже
да Амерлкалци и Брнталци иемнлосрдно
газс исзависност маллх зеиал-а- . "Правда"
кажс да су олс ппеплавилс onraiuoaniiiv
Ујсдиасних нација са питааима за која се
иикад ннје мислило да he трсбати бнтн иа
длевлом реду и да то чинс у сврху осветс
и дд прнкрлју одржаваие својих трупа н
војлнх база по цслом свсту, покушавајући
рсшлтн мсђународнс лроблсме иаиетансч
вол! аигло-саксонск- нх снла другпиа.
Постојн озблл.на опаспост, кажс сс у
члалку ,да оргаллзација Уједиљепнх нацн-ј- а
будс ирстворела у полнтпчко оружјс ве-лик- лх
снла којс отворсно заузииају нспри-јатсл.ск- и
став према свакој снли која je v.
путу Н.НХОВОЈ домллацији лад свстом. "Ира-вда- "
кажс да јс совјстска полнтика главла
запрска намсрама имисријалнста.
ДајуЈш нрсглсд читавог" иралског про-блем- а",
"Нравда" кажс да јс ла Московској
колфсрспцлј бриталски инпнстар спол-ии- х лослова Псвии, прсдложло усностаплли.с
комлслјс трлју сила да пођс у Нрап. Док
ce Lobjctckii Савсз држн својс иолптнкс пг--
5. Актннна селаци-Г"1)0пРсПа,- 1а
ол
кажс иравда , лмерика и bpiaaiuija следе
лолатлку Koj'y наЈбол.с плуструје слтуацнја
у Грчкој, Илдолсзнј!!, Араблји нтд. Оид
1сажс да j'c прсдлог за услоставллн.е комиси-j'- c
ipitjy слла отворсло и брутално поврсђн-вап.- с
сувсрслоста Прала.
Нл зассдал.у Савста бсзбсдностн у Лоа-дол- у,
кажс "Иравда", учнљеи је покушај
да сс од "лранског проблсма" направа сел-заци- ју
сезонс. Али када j'c пропала днску-сиј- а
у Лолдону, вели "Правда", братаиски
лолатлчарл, уз потпору Аисрикапаца поку-шал- л
су да сс освстс на зассдању Савста
бсзбсдлостн у Њујорку.
Чак ин чии.сница да j'c ирапскн upcTcev
и нк владе Кавам покушао успоставчти ири-јатслдг- ке
односс са Cobj'ctckiim Савсзои иије
o6ccxpa6piuo "хипократскс браннтсае су-всј)сио- стн Ираиа", кажс "Нравда".
Улркос чип.сиици да су совјетске трупс
почсле напуштатн Ilpait у марту мессцу,
Праталци н Лмсрикамци нпак су нпснстл-рал- а
да држс лнтаис Ирала па дисппом пс-д- у,
кажс "Ирапда". "Онп су постали врло
нсстрп.гивн због ирнсутности совјстских
трупа у севериомНрану, блнзу Паку, прем
да су опн држали csoje трупе н базе у Гр;
чкој, Индоиезнјп, Егнпту, Нраку, Леванту.
Транс-Јордан- у, Палестннн, Азоресу. Ајс-ланд- у
п на пацифичким острвпма у сврху
која лемд нпшта зајединчког са одржзиеи
општег мнра и међуиародне безбедаостн."
Ни лајпрепрсдснијн пнтригаши. кажс
"Ирапда", нису могли доказати да "ирапски
проблем" угЈожава мир Прптапци и Амс-ракаи- ца
"постали су пећи Нралцп од самих
ЈГралаца", каже "Правда"
ПРОБЛЕМ НЕЗДВИСНОСТИ ИНДИЈЕ И
БРИТАНСКА МИСИЈА
ndi лско врсис у Илднја се палазп бри-талс- ка
владила мнснја кпја j'c отнака тамо
са сврхои да дођс до споразума са прстстав-иицим- а
Нидије о ibeaoj пезавнсности. До
сада та мисија углавиом јс испитивала го
иатал-- с и 5 Maj'a одржала j'e првн састанак
са прстставпицнма главапх политнчкнх стра-лак- а
Нндпје, Муслннанског савеза н Свс-ннднск- ог
конфсса.
У caonaiTciby којс je нздато после близу
чстари сата разговора каже сс да j'e кон-ферснц- ија
узс.1а у иретрсс најтеже питан.с,
a to j'c захтсв претставпика Мус.1иманског
савсза за усноставллње поссбпе муслиман
скс државс званс Иакистан, чсму се Свс-илднс- ки
колгрсс противи.
Граталска влада каже да се она лада да
he Пндија одволстн да остане у Бритапској
зајсдпицл као Један Домиинол. али да пла
нема ништа против тога ако Инднја од1учи
да ностанс потпуно иезавпсна. Али бри-танс- ка
влада поставлл yctoe да iiainn трс-б- а
да се дођс до сиоразума пзмсђу претстав-лшс- а
Конгреса н лретставнига Муслимап-ско- г
савеза. Мсђутим, вође Муслиманско
савсза изгледа да су одлучии да остачу "ри
свом захтсву за посебпу државу, а вође Кон-гре- са
противе сс сваком цепању Пндпје
Ilobe Муслпмаиског савеза са Махоип Али
Јилахом, претседнпкои Савеза иа челу, га
cboj'hm захтевох раде на штету ипдисог
једилства п борбе зд незавпсност, потто
траже и one провиицнје Индте v KOj'iiwa не
сачшмвају прстежну Behiuty Муслпиапи.
Копгрес међутим, који j'e за уеднасну Ич-ди- ју
не оспорава право муслнмаппха па
аихове самоуправс. Конгрсс j'e за слободну
федеративлу Индпју и к томе питач.у прп-сту- па
са иацноаалног гледшптч, до- - Тинах,
кој'и каже да ие sepyj'c у пскпеиост Конпе-са- ,
Bch да Bepyj'e у пскрспост болтанстр вта
дс, прилаза к том nitTaiby са версгог гледи-шт- а.
Тако се можс pchu да став вођа Мусли-малск- ог
савсза пе иде у корист незгвисно-ст-н
Индпје, Beh у корист Брптанаца koj'ii
желс, без сумље, да опа остане што впшс
п што дуже под љнховох управок.