000146 |
Previous | 2 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
%ЛН& . х , tft&tLkHkW ч ii - i СТРЛНА 2 Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice weekly at 200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont. By Srpski Glasnik Publishing Company In the Serbian language Proprietors Излазн сваког уторка в петка. Сва писма и чекове треба слатп на: "SRPSKI GLASNIK" 200 Adelaide St. W., Toronto 1, Ont., Canada. Допвс" бсз потииса ce ие npmtaj'y. Рукопнси сс не враКају. ЗА ПР0СЛАВУ ВИДОВДАНА И ЈУЛСКИХ УСТАНАКА Дсмократски Срби јужног Оитсрнја који со снрсмају да 30 јуна прославо срп-ск- и историскн празник Видовдан, трсбалн би да истоврсмено прославо и Јулиско устанке од 1941 годинс. Ссдмог јула#1941 годинс почсо јо уста-на- к у Србији иротнв нсмачког окуиатора н домаћих издајника. Тринасстог јула ночсо јо устанак у Црној Гори н 27 јула у Хрватској it у Босни, протнв истих нс-ирнјат- сља и за нсту ствар — слободу. To су датумн којс српски и свн народл Југослапијо имају у својнм калопдарнма заннсано црисним словима као што јо за- - писан н Видоидаи. Народ Cpoiijc, Црнс Горо, Хрватскс, Поснс и Хсрцсговино сла-и- и то даио као дано ibiixono ново слапио исторпјо, као што јс столсћима слапљсн н као што настапља да со слапи Нидопдан као дан срискс старијо историјс. Ва нас који no можсмо иматн друшх тако псличанствсних прирсдаба на то кс-лн- ко Јулско данс, ис прослапитн их за-јод- ио на 30 јуиа значнло би умањивати н саму псличину Видовдана. Слапити Нидовдан а ио славнти one устаикс ио са-м- о да no fin било у духу Впдовдана, ndi би било у пуној супротиости идсалима и тол;н.ама српског народа за којо со он борно спс од ирсмсиа од када славимо Нпдопдап. Са oiiiiN Јулским устапцима иаш иарод јо нолазио у миого тслсу н много дуасу борбу исго јо бнла она на Косопу. Оиа Горба иа Когону трајала јо дан. док јо Ј1ашс оиа трајала иунс чстпри годино. У стварм диспи то борбо могу сс упоредитн само no jyiia-штв- у н готовости да со пшо за слободу и исзависиост, по томо да jo у обо био позиван can нпрод и да со одазвао, ио томо да су it тад и сад мајко "тврдог срца било" и но многнм другим сличннм мо-мснти- ма. Са Јулскнм устаицима 1941 годинс наш народ јо улазно у борбу н иритии много, ио упорсдппо страшиијсг нснрпја-тсл- .а н нсто тако нсупорсдипо страшнијих злочииаца и страшпијсг роиства нсго што су га нрстставл,али Турцн. II борба јо била ноуноредиво тслса, али и исход јо бно cpchiinjii ,унркос свсму. Посло Косова срискн народ јо улазио у нствсковно роп-ств- о. Иосло послсдјшх битака којс су за-поч- сло оиим Јулским устаиком остна-рсн- о јо јодинстпо којс со зачсло на Вндов-да- н на Косову када со зајсдио иашло Хр-ва- та са Србнма у борби нротип Турака Гсзултат ових битака јо нуио ослобођсио од свих страннх и дома!шх иенријатсља и изтајника, који су увск запађалн наше народо да би их лакше држали у ропстиу, који су ширили мр;ки.у и свађу којо су доволо до братоубилаштва н до самоуби-лашти- а. После Косова издајннцн су били iiarpaljimaiiu високнм положајнма и зла-то- м, ради чсга су сс сво вишс мнопсили, a посло овнх борба њих народ iiarpaljyjo заслужсннм казиама, — чпстн губу нз својо торнне. Са овнм борбама остварене су вековно tc;kilo иарода којо су со нз годино у годииу на Вндовдан поткрспљи-пал- о ссћан.см иа косовску битк за коју су пали многн иајбољн синови и кћсри срп-ск- ог и осталих парода Југославијо Хрвата, Словсиаца, Муслимана и Максдоиаца. По нашем мнш.гсљу, конфсренцнја која ћо со одр:пати у Хамнлгону 19 маја у сврху прнређнваља Вндовзанског слста Срба јужиог Онтспија, тпсбала би ча пго-гла- сн тај дан ВИДОВДАН II ЈУЛСКИ УС-ТАН- ЦН, када нам всћ приликс но дозво-љава- ју да сваки од тих всликих пстопн-ски- х дана ирославнмо сваки поссбно. Шта вншс, мн мислпмо да би од сада то требало да постаио тралнција п обичај канадских Срба да славе то данс јсдном всличан-ствсио- м прирсдбом — слстом-пикинко- м — свако године. Радне масе способне су не само да узму власт већ и да управљају ПотпретседнпЕ југословен-ск- е владе Едвард Кардел. на-плс- ао јс за лнст Јединстве-- н их синдлката радника п на- - мештенлка слсдећн чланак о Првомајским прославама. Taj члалак у цслости гласн : Осогодишии 1 мај за рад-ничк- у класу Југославијс први j'e иразник рада којн праз-нуј- е радин народ читавс Ју-гослав- ије у слободи, бсз стра-х- а за своју судбину и добрпм лерспектлвама за будугшост. Пре годнну дана, наша На- - родна војска војевала je по-след- ље битке Са иепријате- - .гси, којн je био на прагу свога потпуног cioua, а чи тава ната землл тек јс поче-л- а да се дн;кс нз ратипх рушевпиа. Тада јс наш глав-н- н задатак био ирс свега, да почнсмо радити пуиои сна-го- м, да покрснсмо точкове наше продукције и да строго нроведемо контролу трговн-lie- , ако се ова реч уопштс може употребити за свс оис мсрс које смо моралн нрнме-нит- н да би смо народиии иа-са- ма обезбсдилн бар пајнуа;-пнј- и хлсб. Трсбало јс у првом реду да сс сиађсмо у ратиој пустошн, да би смо затлм могли поставитн јасне цнл-в- е н одредити иутсвс даљсг развитка у изградаи иашс Народне Државе. Нашс иародпс масс, a па лихосом чслу радинчса кла-с- а, добро су схватнлс it свој иоложај у новој Југославнји u своје задатке. Када даиас ноглсдамо на претеклу годн-л- у, можсио само коистатопа-ти- , да су ностнгнутн oqOM-it- it резултати. Иостнгиути су благодарећн томе, што је да- - пашшс руководство нашс др-;ка- вс ПЈМг.исто истии тсжн.ама којима су прожете нашс ла-род- ие масс, благодарепн то-м- с што су се наше народие масс, ис жалећи жртвс и под пајтсжим усдовнма, иожртво-вн- о латнлс послада издигиу своју отаибину из рушсвииа, и благодарећи томс, што јеј оншта нолнтка иашс народ- - не пластн оила таква, да су народис масс сваио- - могле у пракси нровс- - равати itciiy и[1шлиост п аепс рсзултате. Тасо су ство-реп- г, иолитичкс п скононскс основе нашс Фсдсратнвнс На-pvn- c Рснублике, са којић можсмо даиас са иотпушт повсрсасм гледаш у будуп- - ност. У нашој се зсм.гн остсарн-л- о оно за што су се борнлн радиицн читавог свста кроз [сву своју историЈу, оио за- - што јс радннчка Јсласа у нро-шлос- ти војевала тако славис борбе и за што је нало, кроз читав развитак капиталнзма, тако бескрајно много бораца радничке iciacc и нстиискс народне дсмократнје у чата-во- к свету иа и у нашој зсм-л- и. Данас, у победи слобо-д- н зиамо вишс uero икадд цеиигн вслнчииу тнх жрта- - ва, које јс дала радппчка кла-с- а е само за своје ocio6o!;e-а- е нсго и за општн напрсдак човечанства. Радиичка класа југослаанје нзвојевала јс сво-ј- е побсде н победс иарода у тесиом савсзу са осталнм рад- - иии, стооодолуопвим иаса-м- а наших народа, а под за-став- ом комупнстнчкс партијс Југославије. Оиа је нобедн-л- а зато, што ју јс комуннсти-чк- а партнја.беспрекидио прн-према- ла у прошлостн за прет-стоје- ће одлучујуће сукобе са снагама фашнзма и рсаусцнје; што ју је стално учнда да глс-д- а нз дапашњице у сутраш-ib- ii дан, да се борп за тај су pauiii.ii дан н да не пада ни под тсрегом свакодневних тешкоћа, ни пред непрнјатсг-скн- м иападика, терором ј прогоаима, што ју јс нспре-стан- о учнла да iteiia побсда инје аена, него победа дсмо-кратск- ог народа, победа сло-бо- де и иапретка, што јој је непресгано указивала па ihc-н- у улогу аваигарде парода; што ју је непрестано учнла да је победа uoryha само ако радннчка iciaca буде повеза-н- а са свим радшш иасама, иарочнто са селлцииа, ргдном шпелнгснцпјом нтд., са свпи слободолубнв1ш снагама — ако сс буде стално борнла за (врст савез радног иарода. JaxBajvivhit такво) полн- - ј тицн, радничка класа ппје остала осам.гена у вслнкој Pfmvr if fftftwitf --f гч -- СРПСКН ГЛАСНИК" борбн против туђег дома-he- r фашнзма н реакцнје, ис-г- о јс од првог дана уз iby ста.та огромиа всћина радних маса. Створен је иесаломл.ив савез радиих маса, којн је дапас осиова наше Народие власти и најчвршпн бсдем на-ш- е народнс дсиЈкратије и исие далс изградље. Побсда оружјеи је нзвоје-ван- а, алн то не значи да је тимс завршсн историски за-дат- ак радничке класс. Д1и смо тек на почетку тог задатка. иотреоно je сада доказати лраксои нзградае — политл- - чке it скономскс — наше На-род- не Рснублнкс, да јс рад-нич- ка класа, да су радпе Ma-ce иаших народа нс само способпе узстн власт у сво-ј-е руке, нсго н управлдтн зсм.-изм- , изграђнвати и,сну привреду, створнхи достојне yciouc жнвота сваком грађа-пнн- у. Данас сс всћ нојавл.у ју и у нашој зсмл.11 и у нпо-страпст- ву црни скситици и нспрнјагељи, кој сматрају да су иовости н недостацн у нашем раду доволлн доказ за то, да је смсшно инслити да бн радиицн н сслаци мо-гл- и унравл.аг,н државом, a нарочнто ibciiOM комилнко-вано- м приврсдном машпнои. Uhii ирстом иоказују на сва- - ку стабост у пашии народ-ни- м одборима и у другим оргаиина наше Иародис вла-ст- и it управс, како би тиме доказали да је владањс ве-чн- тн прнвилегиј школоване каниталистичке господс и ibiixoBiix кулија. Нас мсђу-ти- м нн мало ие илашн ilhxo-в- а вика. Ми зиаио нс само то да ћемо одстранити ночст-- п е слабостн, као смо многс всћ и отстраинли, него к то да mi јсдна друга власт осни власт радпика н ссл-ак- а ис бн могла да иостигне у тако кратко врсмс такве рсзулта тс обнове као што су иостиг-пут- н у пашој зсилн. Ми зиамо да су задацн тсшки и itiix uo;uc савладати само јсдниствспн iianoj) на-ш- их иароднпх waca. Л io зиач да досадаши-- а руковод-н-а иачсла у суштнни и дхгс остају па снази. Радннчиа класа сс мора непрсстаио ос-пособллв- ати за своје задат-к- с. Нл iioj лежи главпа одго-ворно- ст за ствараље чврсте скономскс основс иашс lia родлс власти. Она мора ле-прест- ало учнт,и —н у нро-дукцл- јл, ii у уиравлди.у др-;каво- м, н у слалажсау у cio- - ОМЛАДИНСКОЖ КОНГРЕСУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Београд. — Секретар цен тралног одбора УСАОЈ-- а Рато Дугоилк наппсао je у "Борбн" у везп Са III коц. гресом иародие омладпие Ју- - гославлЈе, KOja почиие U ма-ј- а у Загребу. FoBopehu о всликнм прн-лрсуа- ма koj'c j'c оиладнла у цслој зсмл.л Bch до сада из-врши- ла како ба Коагрсс што оо.ге лспунио ceoje задатке. Дугон.ић у лрвом рсду ис-ти- чс всшку озбаљност по-- јом je омладнна праступнла нзбору делегата за Коагрс. делегати су онрани таЈ- - Н1ш гласан.см и то са листа па појима јс морало бати 2 нута вншс каидидата. Ио до садг. обап.генлм изборнма види се да j'c омладинл стато до тога да је на Конгрссу прстставллју ibcint naj'6cu,ii другови. У 6eotpap;y j'c, на прииер, делегате бирало 32.-ОООомлади- наца и омладнлка. У свни основааи оргааи зацнЈ'ама УСАОЈ-- а одржаис су колфсрелцнје, на којима се раснравллло о темаиа које he бити на коагресу, тако да нема ни Једног селл, школс, фабрнке нли установе у Ју-гослави- Ј'л, чија оиладнна лл-j'- e дала своје ltauuieibe о свл-м- а niiTaibiiua, Koj'a делегатн треба да изнссу на конгресу. Ocephyhii ce на велике ус-пс- хе које је оиладана постл-гл- а у овогодиишем такмлче-и- у у раду ла облова земл.е, Дуго№нћ наглашава да се овогодашае такмлчеас раз-лнву- је од npel;auiibitx таие, жсинм политичкпи iiiiTaibit- - бол.с пскорншћаваас мате-м- а, која данас погресају свет. рнјала те маимна, увођсн.с Радничка класа мора да има нових метода рада у цил.у ста-in-o пред очииа jaciiy пер- - што већег подизаи--а продук- - спективу за сутрашии дан, да бн данас могла да лзвршн своје задатке. Ништа не би оило norpcuiiinjc исго пред данашн.ли тешкоћама пада-т- и на колсла, тубптп саио-поузда- ље нли веру због мно-ni- x леприлика, које су по-с.1еди- це рата и иучиог ласле-дств- а прошлостн. Овај на-прсд- ак у току ове годинс иајболе доказује, да je у на-- шлм лародлли масаиа л до-во.- шо свести it cuare, да са-влад- ају све тсшкопе. Наш је задатак да нз Једие лрнврсд-н- о заостале зсмл.е у рукама израбл.нвача радног народа, каква је била стара Југосла внја, створлмо нривредно иалрсдну зеилу, истллску отаџблну радлог народа, ко-ј- а he Mohii обсзбедити свим радлли rpaauiiua жнвот нсузнсмираваи сталЈои бри гом за свакодневни хлеб, ко-ј- а he ii м nohii обсзбедити лрлступ тековинама лудске културе. Тај нсторисси за-дат- ак раднпчке к.тасе ночела јс да остварује својом бор-бо- м, ла че-i- y радних маса протлв старе властд експлоа татора н углетача народа Ола треба да га доведе и до пуног остварсиа на чслу о слобоћелнх радних маса гра да и села. Као н до сад, раднпчка оаса мора бити свссна да he ce тај задатак остваритн са ио онда, ако она буде тесно повезана са широкпм рад-ин- м масама а нарошто са ссллцлма. лко ce Taj савез pauiijc заснивао у првом ре-д- у иа заједничким полити-чки- м иптереснна, сада трсба да се засшша у првон рсду иа зајсдличиим сколомским нлтсреслма. У раду, у про-дукцн- Ји, у трговццн, у за- - rVivmtfa иДгтлtirrti ttr%wft hit л сарадл.ц na лрпвреднои подручју, далас ce мора у ирвом реду огледатн савез радног парода пре свега са-в- ез радлика и ссллка. To значи, да иарочито у том оквлру радинчса класа ове годнпе т])еба да прослав-л-л 1 uaj. A у првои рсду ио-треб- ло je ucrahii ctche за-дат- се: 1. Непрсстаио се боритн за продукцнју, за iteito повећа-ib- e, за кваллтст, за што пнже производнс трошкове, за што u'to омладпиа у ово такма-4cit- c нијс унела сало полст, него и ллан. Прека пепотпуипм иода-ции- л, којн су до сада стигли само з половиие срсзова Ју-rociaeii- j'c, омладинаЈс од пр-в-ог фсбруара до 15 марта да-л- а 858.000 доброво.1илх Јад-ни- х дана. Нрема пстии пода- - цпиа поправ.гепо je у tow врсмену 2.421 км. путсва, прекопано 493.000 хубипх метара сапала и јарака, за-cabe- no 593.000 воћки и раз- - иих других садова,ч1ссчепо зси- -. л.у рушеннх школа u K}-h-a u та-к- о да-i- e. У осе бројкс пије урачу-на- т рад roju радничка ои-ладн- на дала у предузсћпма. Поред локхших акцпЈ'а, оиладпна je у овој годпни прсииа на крупипјс радове, сао што су рсг)-лациЈ- 'с рска, изграђа велпЕпх о велиспх еомплсс-с- а зем.гпшта од поолаве u сличпо. У тпм aKaaj'ava десетпне н десетин хи.гада омладинаца, чпме се сс изводе н опл радова већег стила за с°је ннсу могла да буду прсдвп-ђел- а срсдства у редовиоз буџсту. Овде трсба парочпто пстаг-нут- п неоцеаиву сорист коју "'ЧЈЧрМвМмицЦМ!," твр— " чч , ЦНЈс; 2. Сарадаа радллчкс класс са организацпјок снабдсва-ил- ; борба протлв споростн у апарату снаб девалл, cTBapaitc потк)шач-кп- х задруга свуда где се ра-д- н; борба протлв шпекула-циј-с н црне берзс; 3. Максмиалла лисдња у сваком иогледу н а свлм местлма, орлжлнво чуваас иародне имовиле, борба лјк)-ти-в нскарпости н лакомлслс-но- г Tpouieiba iiapolvie лмопи-ле- ; будност лрема свакои покушају лепр11Јател.скс ак-- 4. Радиичка коцтрола у привредн, крнтика иедоста-так- а и грешака у иашој иро-пзвод- ан н прлвреди уоаште, слгналнзнраис такилх сла-бост- и л грешака, штеточлл ства, исиариог одиоса лрсма државлој нмовшш; борба за iiajBchc Moryhc iicicopnutha-ваи- с капацитста фабрлка a ; lionoh сусрсостп малих нација, ма у ibiixOBOu раду, тссна са-рад- аа радлика н сељака у оргализацијн слабдсвам.а ; 6. HaJTctiiiba саради.а и у-4ei-uhc радлика у лародлој властп н улрави, ла свлм no-дручЈ'л- ма државлс лзградс. Дужлост je свссллх радлл ка да се иа сваком кораку боре протлв свнх остатака старог иенталлтста у радш:-чко- ј' класи, icoj'it j'c настач у врсмс када су qaopiuce н радиоллце бллс срсдство ка-плталистл- чке оасс протлв раднлка. Радллци морају у пуној исрн схватлти да cv данас фабрлкс аиховс, т. ј, сопствсиост читавог иарода, н да јс иајсавссиија рад л најсавссиији одпо! лрсмг народној нмовилл ирсдус.103 што бржег лоправл-аи.-а ско појјског иоложаја иаших радлих иаса. Нема сумие, да he такао папор радплчкс класе у ла-ш- ој иродукцнјн и лриврсдч уолште, с јсднс и теснн савез са ссллцима н CBiiu радлим uacaua, ла дру- - гој странл, бати лајбол-- а га-раиц- пја за брзу лзграду ц налредак нашс 11а[кдис Зато мо])а ового дашаа 1 мај у ирвои рсду мобллисатн радшнку класу за те задатис. О . he држави доиста нзградн.а омладнлске пругс Брчко-П- а HOBiiha. To j'c акцнЈа пакве још шисад до сада inij'c бало у Југославнји. л.у-бав- лу окладипа цслс Југо-стави- је спрсма сс за овај рад. Свако ссло оирсма cboj'c омладинцс прлбором која he нм бита потребаи код гра-дн-- с, а радничка окладшп добровол.1шм радом nspabyj'e у фабрикама a.iar н opybe. Bch првог маја крснућс па граду пругс 12.000 омлада-нац- а нз свих тсЈЈајсва Југо-славиј- с. Пзградаа овс пругс 14.000 кубпих нетара дрва зз, П1)етстав.1д liaieehax aaic-- горнво и rpaijy. х1орсд тогл, дничких успеха омладлне Ју омладнна j'e обраћивала госдавије. сиромашним !;ГГр;ГираГп.Г„":Закаснио са сво)ом обно j'e добровагно фабрлкама п насипа, безбедјеае уче-ству- Ју оиогућава да блрократ-ск- е прсдузсћа страпс Ре-публи- ке. Огромном поЈКднцама.. вом па сада шаље обнову за две године и 5 до- - лара добровољног прилога Уреднпштву Српског Глас-ппк- а. П прплогу свог писма ј чек од 15 долара, 10 долара за моју двогодпшиу обнову на Српскп Гласлпк. Пошто сам са мојом обноон закас-нп- о, радп моје лемарлостп, шалеи п 5 до.тара као мој доброволнп прплог у фонд СрпСЕОг Гласнпка. Прпјател.ска вас поздрав-ла- . ПЕТАР ДОБЕР, Сент Лупс, Мо., САД. Петак, 10 маја 1946. Ч" Политички преглед -ж--Ј- -Ј--Ј------п БРИТАНИЈА УПОТРЕБЉАВА У.Н. ЗА ОСВЕТУ, КАЖЕ M0CK0BGKA "ПРАВДА" На 6 маја, ocBphyhn сс ла трстираи--с "лралског проблема" на заседању савета бсзбедпости Ујсдињеппх лацнја у Њујорку совјетска новила "Правда" лзјављује да Прнтаиија употрсбллва ту органпзацију зл освету против Совјстског Савеза. ИстичуКи да Совјетски Савсз строго по-шти- ва сувсреност Нрапа ,у чланку сс каже да Амерлкалци и Брнталци иемнлосрдно газс исзависност маллх зеиал-а- . "Правда" кажс да су олс ппеплавилс onraiuoaniiiv Ујсдиасних нација са питааима за која се иикад ннје мислило да he трсбати бнтн иа длевлом реду и да то чинс у сврху осветс и дд прнкрлју одржаваие својих трупа н војлнх база по цслом свсту, покушавајући рсшлтн мсђународнс лроблсме иаиетансч вол! аигло-саксонск- нх снла другпиа. Постојн озблл.на опаспост, кажс сс у члалку ,да оргаллзација Уједиљепнх нацн-ј- а будс ирстворела у полнтпчко оружјс ве-лик- лх снла којс отворсно заузииају нспри-јатсл.ск- и став према свакој снли која je v. путу Н.НХОВОЈ домллацији лад свстом. "Ира-вда- " кажс да јс совјстска полнтика главла запрска намсрама имисријалнста. ДајуЈш нрсглсд читавог" иралског про-блем- а", "Нравда" кажс да јс ла Московској колфсрспцлј бриталски инпнстар спол-ии- х лослова Псвии, прсдложло усностаплли.с комлслјс трлју сила да пођс у Нрап. Док ce Lobjctckii Савсз држн својс иолптнкс пг-- 5. Актннна селаци-Г"1)0пРсПа,- 1а ол кажс иравда , лмерика и bpiaaiuija следе лолатлку Koj'y наЈбол.с плуструје слтуацнја у Грчкој, Илдолсзнј!!, Араблји нтд. Оид 1сажс да j'c прсдлог за услоставллн.е комиси-j'- c ipitjy слла отворсло и брутално поврсђн-вап.- с сувсрслоста Прала. Нл зассдал.у Савста бсзбсдностн у Лоа-дол- у, кажс "Иравда", учнљеи је покушај да сс од "лранског проблсма" направа сел-заци- ју сезонс. Али када j'c пропала днску-сиј- а у Лолдону, вели "Правда", братаиски лолатлчарл, уз потпору Аисрикапаца поку-шал- л су да сс освстс на зассдању Савста бсзбсдлостн у Њујорку. Чак ин чии.сница да j'c ирапскн upcTcev и нк владе Кавам покушао успоставчти ири-јатслдг- ке односс са Cobj'ctckiim Савсзои иије o6ccxpa6piuo "хипократскс браннтсае су-всј)сио- стн Ираиа", кажс "Нравда". Улркос чип.сиици да су совјетске трупс почсле напуштатн Ilpait у марту мессцу, Праталци н Лмсрикамци нпак су нпснстл-рал- а да држс лнтаис Ирала па дисппом пс-д- у, кажс "Ирапда". "Онп су постали врло нсстрп.гивн због ирнсутности совјстских трупа у севериомНрану, блнзу Паку, прем да су опн држали csoje трупе н базе у Гр; чкој, Индоиезнјп, Егнпту, Нраку, Леванту. Транс-Јордан- у, Палестннн, Азоресу. Ајс-ланд- у п на пацифичким острвпма у сврху која лемд нпшта зајединчког са одржзиеи општег мнра и међуиародне безбедаостн." Ни лајпрепрсдснијн пнтригаши. кажс "Ирапда", нису могли доказати да "ирапски проблем" угЈожава мир Прптапци и Амс-ракаи- ца "постали су пећи Нралцп од самих ЈГралаца", каже "Правда" ПРОБЛЕМ НЕЗДВИСНОСТИ ИНДИЈЕ И БРИТАНСКА МИСИЈА ndi лско врсис у Илднја се палазп бри-талс- ка владила мнснја кпја j'c отнака тамо са сврхои да дођс до споразума са прстстав-иицим- а Нидије о ibeaoj пезавнсности. До сада та мисија углавиом јс испитивала го иатал-- с и 5 Maj'a одржала j'e првн састанак са прстставпицнма главапх политнчкнх стра-лак- а Нндпје, Муслннанског савеза н Свс-ннднск- ог конфсса. У caonaiTciby којс je нздато после близу чстари сата разговора каже сс да j'e кон-ферснц- ија узс.1а у иретрсс најтеже питан.с, a to j'c захтсв претставпика Мус.1иманског савсза за усноставллње поссбпе муслиман скс државс званс Иакистан, чсму се Свс-илднс- ки колгрсс противи. Граталска влада каже да се она лада да he Пндија одволстн да остане у Бритапској зајсдпицл као Један Домиинол. али да пла нема ништа против тога ако Инднја од1учи да ностанс потпуно иезавпсна. Али бри-танс- ка влада поставлл yctoe да iiainn трс-б- а да се дођс до сиоразума пзмсђу претстав-лшс- а Конгреса н лретставнига Муслимап-ско- г савеза. Мсђутим, вође Муслиманско савсза изгледа да су одлучии да остачу "ри свом захтсву за посебпу државу, а вође Кон-гре- са противе сс сваком цепању Пндпје Ilobe Муслпмаиског савеза са Махоип Али Јилахом, претседнпкои Савеза иа челу, га cboj'hm захтевох раде на штету ипдисог једилства п борбе зд незавпсност, потто траже и one провиицнје Индте v KOj'iiwa не сачшмвају прстежну Behiuty Муслпиапи. Копгрес међутим, који j'e за уеднасну Ич-ди- ју не оспорава право муслнмаппха па аихове самоуправс. Конгрсс j'e за слободну федеративлу Индпју и к томе питач.у прп-сту- па са иацноаалног гледшптч, до- - Тинах, кој'и каже да ие sepyj'c у пскпеиост Конпе-са- , Bch да Bepyj'e у пскрспост болтанстр вта дс, прилаза к том nitTaiby са версгог гледи-шт- а. Тако се можс pchu да став вођа Мусли-малск- ог савсза пе иде у корист незгвисно-ст-н Индпје, Beh у корист Брптанаца koj'ii желс, без сумље, да опа остане што впшс п што дуже под љнховох управок.
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 28, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-05-28 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000036 |
Description
Title | 000146 |
OCR text | %ЛН& . х , tft&tLkHkW ч ii - i СТРЛНА 2 Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice weekly at 200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont. By Srpski Glasnik Publishing Company In the Serbian language Proprietors Излазн сваког уторка в петка. Сва писма и чекове треба слатп на: "SRPSKI GLASNIK" 200 Adelaide St. W., Toronto 1, Ont., Canada. Допвс" бсз потииса ce ие npmtaj'y. Рукопнси сс не враКају. ЗА ПР0СЛАВУ ВИДОВДАНА И ЈУЛСКИХ УСТАНАКА Дсмократски Срби јужног Оитсрнја који со снрсмају да 30 јуна прославо срп-ск- и историскн празник Видовдан, трсбалн би да истоврсмено прославо и Јулиско устанке од 1941 годинс. Ссдмог јула#1941 годинс почсо јо уста-на- к у Србији иротнв нсмачког окуиатора н домаћих издајника. Тринасстог јула ночсо јо устанак у Црној Гори н 27 јула у Хрватској it у Босни, протнв истих нс-ирнјат- сља и за нсту ствар — слободу. To су датумн којс српски и свн народл Југослапијо имају у својнм калопдарнма заннсано црисним словима као што јо за- - писан н Видоидаи. Народ Cpoiijc, Црнс Горо, Хрватскс, Поснс и Хсрцсговино сла-и- и то даио као дано ibiixono ново слапио исторпјо, као што јс столсћима слапљсн н као што настапља да со слапи Нидопдан као дан срискс старијо историјс. Ва нас који no можсмо иматн друшх тако псличанствсних прирсдаба на то кс-лн- ко Јулско данс, ис прослапитн их за-јод- ио на 30 јуиа значнло би умањивати н саму псличину Видовдана. Слапити Нидовдан а ио славнти one устаикс ио са-м- о да no fin било у духу Впдовдана, ndi би било у пуној супротиости идсалима и тол;н.ама српског народа за којо со он борно спс од ирсмсиа од када славимо Нпдопдап. Са oiiiiN Јулским устапцима иаш иарод јо нолазио у миого тслсу н много дуасу борбу исго јо бнла она на Косопу. Оиа Горба иа Когону трајала јо дан. док јо Ј1ашс оиа трајала иунс чстпри годино. У стварм диспи то борбо могу сс упоредитн само no jyiia-штв- у н готовости да со пшо за слободу и исзависиост, по томо да jo у обо био позиван can нпрод и да со одазвао, ио томо да су it тад и сад мајко "тврдог срца било" и но многнм другим сличннм мо-мснти- ма. Са Јулскнм устаицима 1941 годинс наш народ јо улазно у борбу н иритии много, ио упорсдппо страшиијсг нснрпја-тсл- .а н нсто тако нсупорсдипо страшнијих злочииаца и страшпијсг роиства нсго што су га нрстставл,али Турцн. II борба јо била ноуноредиво тслса, али и исход јо бно cpchiinjii ,унркос свсму. Посло Косова срискн народ јо улазио у нствсковно роп-ств- о. Иосло послсдјшх битака којс су за-поч- сло оиим Јулским устаиком остна-рсн- о јо јодинстпо којс со зачсло на Вндов-да- н на Косову када со зајсдио иашло Хр-ва- та са Србнма у борби нротип Турака Гсзултат ових битака јо нуио ослобођсио од свих страннх и дома!шх иенријатсља и изтајника, који су увск запађалн наше народо да би их лакше држали у ропстиу, који су ширили мр;ки.у и свађу којо су доволо до братоубилаштва н до самоуби-лашти- а. После Косова издајннцн су били iiarpaljimaiiu високнм положајнма и зла-то- м, ради чсга су сс сво вишс мнопсили, a посло овнх борба њих народ iiarpaljyjo заслужсннм казиама, — чпстн губу нз својо торнне. Са овнм борбама остварене су вековно tc;kilo иарода којо су со нз годино у годииу на Вндовдан поткрспљи-пал- о ссћан.см иа косовску битк за коју су пали многн иајбољн синови и кћсри срп-ск- ог и осталих парода Југославијо Хрвата, Словсиаца, Муслимана и Максдоиаца. По нашем мнш.гсљу, конфсренцнја која ћо со одр:пати у Хамнлгону 19 маја у сврху прнређнваља Вндовзанског слста Срба јужиог Онтспија, тпсбала би ча пго-гла- сн тај дан ВИДОВДАН II ЈУЛСКИ УС-ТАН- ЦН, када нам всћ приликс но дозво-љава- ју да сваки од тих всликих пстопн-ски- х дана ирославнмо сваки поссбно. Шта вншс, мн мислпмо да би од сада то требало да постаио тралнција п обичај канадских Срба да славе то данс јсдном всличан-ствсио- м прирсдбом — слстом-пикинко- м — свако године. Радне масе способне су не само да узму власт већ и да управљају ПотпретседнпЕ југословен-ск- е владе Едвард Кардел. на-плс- ао јс за лнст Јединстве-- н их синдлката радника п на- - мештенлка слсдећн чланак о Првомајским прославама. Taj члалак у цслости гласн : Осогодишии 1 мај за рад-ничк- у класу Југославијс први j'e иразник рада којн праз-нуј- е радин народ читавс Ју-гослав- ије у слободи, бсз стра-х- а за своју судбину и добрпм лерспектлвама за будугшост. Пре годнну дана, наша На- - родна војска војевала je по-след- ље битке Са иепријате- - .гси, којн je био на прагу свога потпуног cioua, а чи тава ната землл тек јс поче-л- а да се дн;кс нз ратипх рушевпиа. Тада јс наш глав-н- н задатак био ирс свега, да почнсмо радити пуиои сна-го- м, да покрснсмо точкове наше продукције и да строго нроведемо контролу трговн-lie- , ако се ова реч уопштс може употребити за свс оис мсрс које смо моралн нрнме-нит- н да би смо народиии иа-са- ма обезбсдилн бар пајнуа;-пнј- и хлсб. Трсбало јс у првом реду да сс сиађсмо у ратиој пустошн, да би смо затлм могли поставитн јасне цнл-в- е н одредити иутсвс даљсг развитка у изградаи иашс Народне Државе. Нашс иародпс масс, a па лихосом чслу радинчса кла-с- а, добро су схватнлс it свој иоложај у новој Југославнји u своје задатке. Када даиас ноглсдамо на претеклу годн-л- у, можсио само коистатопа-ти- , да су ностнгнутн oqOM-it- it резултати. Иостнгиути су благодарећн томе, што је да- - пашшс руководство нашс др-;ка- вс ПЈМг.исто истии тсжн.ама којима су прожете нашс ла-род- ие масс, благодарепн то-м- с што су се наше народие масс, ис жалећи жртвс и под пајтсжим усдовнма, иожртво-вн- о латнлс послада издигиу своју отаибину из рушсвииа, и благодарећи томс, што јеј оншта нолнтка иашс народ- - не пластн оила таква, да су народис масс сваио- - могле у пракси нровс- - равати itciiy и[1шлиост п аепс рсзултате. Тасо су ство-реп- г, иолитичкс п скононскс основе нашс Фсдсратнвнс На-pvn- c Рснублике, са којић можсмо даиас са иотпушт повсрсасм гледаш у будуп- - ност. У нашој се зсм.гн остсарн-л- о оно за што су се борнлн радиицн читавог свста кроз [сву своју историЈу, оио за- - што јс радннчка Јсласа у нро-шлос- ти војевала тако славис борбе и за што је нало, кроз читав развитак капиталнзма, тако бескрајно много бораца радничке iciacc и нстиискс народне дсмократнје у чата-во- к свету иа и у нашој зсм-л- и. Данас, у победи слобо-д- н зиамо вишс uero икадд цеиигн вслнчииу тнх жрта- - ва, које јс дала радппчка кла-с- а е само за своје ocio6o!;e-а- е нсго и за општн напрсдак човечанства. Радиичка класа југослаанје нзвојевала јс сво-ј- е побсде н победс иарода у тесиом савсзу са осталнм рад- - иии, стооодолуопвим иаса-м- а наших народа, а под за-став- ом комупнстнчкс партијс Југославије. Оиа је нобедн-л- а зато, што ју јс комуннсти-чк- а партнја.беспрекидио прн-према- ла у прошлостн за прет-стоје- ће одлучујуће сукобе са снагама фашнзма и рсаусцнје; што ју је стално учнда да глс-д- а нз дапашњице у сутраш-ib- ii дан, да се борп за тај су pauiii.ii дан н да не пада ни под тсрегом свакодневних тешкоћа, ни пред непрнјатсг-скн- м иападика, терором ј прогоаима, што ју јс нспре-стан- о учнла да iteiia побсда инје аена, него победа дсмо-кратск- ог народа, победа сло-бо- де и иапретка, што јој је непресгано указивала па ihc-н- у улогу аваигарде парода; што ју је непрестано учнла да је победа uoryha само ако радннчка iciaca буде повеза-н- а са свим радшш иасама, иарочнто са селлцииа, ргдном шпелнгснцпјом нтд., са свпи слободолубнв1ш снагама — ако сс буде стално борнла за (врст савез радног иарода. JaxBajvivhit такво) полн- - ј тицн, радничка класа ппје остала осам.гена у вслнкој Pfmvr if fftftwitf --f гч -- СРПСКН ГЛАСНИК" борбн против туђег дома-he- r фашнзма н реакцнје, ис-г- о јс од првог дана уз iby ста.та огромиа всћина радних маса. Створен је иесаломл.ив савез радиих маса, којн је дапас осиова наше Народие власти и најчвршпн бсдем на-ш- е народнс дсиЈкратије и исие далс изградље. Побсда оружјеи је нзвоје-ван- а, алн то не значи да је тимс завршсн историски за-дат- ак радничке класс. Д1и смо тек на почетку тог задатка. иотреоно je сада доказати лраксои нзградае — политл- - чке it скономскс — наше На-род- не Рснублнкс, да јс рад-нич- ка класа, да су радпе Ma-ce иаших народа нс само способпе узстн власт у сво-ј-е руке, нсго н управлдтн зсм.-изм- , изграђнвати и,сну привреду, створнхи достојне yciouc жнвота сваком грађа-пнн- у. Данас сс всћ нојавл.у ју и у нашој зсмл.11 и у нпо-страпст- ву црни скситици и нспрнјагељи, кој сматрају да су иовости н недостацн у нашем раду доволлн доказ за то, да је смсшно инслити да бн радиицн н сслаци мо-гл- и унравл.аг,н државом, a нарочнто ibciiOM комилнко-вано- м приврсдном машпнои. Uhii ирстом иоказују на сва- - ку стабост у пашии народ-ни- м одборима и у другим оргаиина наше Иародис вла-ст- и it управс, како би тиме доказали да је владањс ве-чн- тн прнвилегиј школоване каниталистичке господс и ibiixoBiix кулија. Нас мсђу-ти- м нн мало ие илашн ilhxo-в- а вика. Ми зиаио нс само то да ћемо одстранити ночст-- п е слабостн, као смо многс всћ и отстраинли, него к то да mi јсдна друга власт осни власт радпика н ссл-ак- а ис бн могла да иостигне у тако кратко врсмс такве рсзулта тс обнове као што су иостиг-пут- н у пашој зсилн. Ми зиамо да су задацн тсшки и itiix uo;uc савладати само јсдниствспн iianoj) на-ш- их иароднпх waca. Л io зиач да досадаши-- а руковод-н-а иачсла у суштнни и дхгс остају па снази. Радннчиа класа сс мора непрсстаио ос-пособллв- ати за своје задат-к- с. Нл iioj лежи главпа одго-ворно- ст за ствараље чврсте скономскс основс иашс lia родлс власти. Она мора ле-прест- ало учнт,и —н у нро-дукцл- јл, ii у уиравлди.у др-;каво- м, н у слалажсау у cio- - ОМЛАДИНСКОЖ КОНГРЕСУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Београд. — Секретар цен тралног одбора УСАОЈ-- а Рато Дугоилк наппсао je у "Борбн" у везп Са III коц. гресом иародие омладпие Ју- - гославлЈе, KOja почиие U ма-ј- а у Загребу. FoBopehu о всликнм прн-лрсуа- ма koj'c j'c оиладнла у цслој зсмл.л Bch до сада из-врши- ла како ба Коагрсс што оо.ге лспунио ceoje задатке. Дугон.ић у лрвом рсду ис-ти- чс всшку озбаљност по-- јом je омладнна праступнла нзбору делегата за Коагрс. делегати су онрани таЈ- - Н1ш гласан.см и то са листа па појима јс морало бати 2 нута вншс каидидата. Ио до садг. обап.генлм изборнма види се да j'c омладинл стато до тога да је на Конгрссу прстставллју ibcint naj'6cu,ii другови. У 6eotpap;y j'c, на прииер, делегате бирало 32.-ОООомлади- наца и омладнлка. У свни основааи оргааи зацнЈ'ама УСАОЈ-- а одржаис су колфсрелцнје, на којима се раснравллло о темаиа које he бити на коагресу, тако да нема ни Једног селл, школс, фабрнке нли установе у Ју-гослави- Ј'л, чија оиладнна лл-j'- e дала своје ltauuieibe о свл-м- а niiTaibiiua, Koj'a делегатн треба да изнссу на конгресу. Ocephyhii ce на велике ус-пс- хе које је оиладана постл-гл- а у овогодиишем такмлче-и- у у раду ла облова земл.е, Дуго№нћ наглашава да се овогодашае такмлчеас раз-лнву- је од npel;auiibitx таие, жсинм политичкпи iiiiTaibit- - бол.с пскорншћаваас мате-м- а, која данас погресају свет. рнјала те маимна, увођсн.с Радничка класа мора да има нових метода рада у цил.у ста-in-o пред очииа jaciiy пер- - што већег подизаи--а продук- - спективу за сутрашии дан, да бн данас могла да лзвршн своје задатке. Ништа не би оило norpcuiiinjc исго пред данашн.ли тешкоћама пада-т- и на колсла, тубптп саио-поузда- ље нли веру због мно-ni- x леприлика, које су по-с.1еди- це рата и иучиог ласле-дств- а прошлостн. Овај на-прсд- ак у току ове годинс иајболе доказује, да je у на-- шлм лародлли масаиа л до-во.- шо свести it cuare, да са-влад- ају све тсшкопе. Наш је задатак да нз Једие лрнврсд-н- о заостале зсмл.е у рукама израбл.нвача радног народа, каква је била стара Југосла внја, створлмо нривредно иалрсдну зеилу, истллску отаџблну радлог народа, ко-ј- а he Mohii обсзбедити свим радлли rpaauiiua жнвот нсузнсмираваи сталЈои бри гом за свакодневни хлеб, ко-ј- а he ii м nohii обсзбедити лрлступ тековинама лудске културе. Тај нсторисси за-дат- ак раднпчке к.тасе ночела јс да остварује својом бор-бо- м, ла че-i- y радних маса протлв старе властд експлоа татора н углетача народа Ола треба да га доведе и до пуног остварсиа на чслу о слобоћелнх радних маса гра да и села. Као н до сад, раднпчка оаса мора бити свссна да he ce тај задатак остваритн са ио онда, ако она буде тесно повезана са широкпм рад-ин- м масама а нарошто са ссллцлма. лко ce Taj савез pauiijc заснивао у првом ре-д- у иа заједничким полити-чки- м иптереснна, сада трсба да се засшша у првон рсду иа зајсдличиим сколомским нлтсреслма. У раду, у про-дукцн- Ји, у трговццн, у за- - rVivmtfa иДгтлtirrti ttr%wft hit л сарадл.ц na лрпвреднои подручју, далас ce мора у ирвом реду огледатн савез радног парода пре свега са-в- ез радлика и ссллка. To значи, да иарочито у том оквлру радинчса класа ове годнпе т])еба да прослав-л-л 1 uaj. A у првои рсду ио-треб- ло je ucrahii ctche за-дат- се: 1. Непрсстаио се боритн за продукцнју, за iteito повећа-ib- e, за кваллтст, за што пнже производнс трошкове, за што u'to омладпиа у ово такма-4cit- c нијс унела сало полст, него и ллан. Прека пепотпуипм иода-ции- л, којн су до сада стигли само з половиие срсзова Ју-rociaeii- j'c, омладинаЈс од пр-в-ог фсбруара до 15 марта да-л- а 858.000 доброво.1илх Јад-ни- х дана. Нрема пстии пода- - цпиа поправ.гепо je у tow врсмену 2.421 км. путсва, прекопано 493.000 хубипх метара сапала и јарака, за-cabe- no 593.000 воћки и раз- - иих других садова,ч1ссчепо зси- -. л.у рушеннх школа u K}-h-a u та-к- о да-i- e. У осе бројкс пије урачу-на- т рад roju радничка ои-ладн- на дала у предузсћпма. Поред локхших акцпЈ'а, оиладпна je у овој годпни прсииа на крупипјс радове, сао што су рсг)-лациЈ- 'с рска, изграђа велпЕпх о велиспх еомплсс-с- а зем.гпшта од поолаве u сличпо. У тпм aKaaj'ava десетпне н десетин хи.гада омладинаца, чпме се сс изводе н опл радова већег стила за с°је ннсу могла да буду прсдвп-ђел- а срсдства у редовиоз буџсту. Овде трсба парочпто пстаг-нут- п неоцеаиву сорист коју "'ЧЈЧрМвМмицЦМ!," твр— " чч , ЦНЈс; 2. Сарадаа радллчкс класс са организацпјок снабдсва-ил- ; борба протлв споростн у апарату снаб девалл, cTBapaitc потк)шач-кп- х задруга свуда где се ра-д- н; борба протлв шпекула-циј-с н црне берзс; 3. Максмиалла лисдња у сваком иогледу н а свлм местлма, орлжлнво чуваас иародне имовиле, борба лјк)-ти-в нскарпости н лакомлслс-но- г Tpouieiba iiapolvie лмопи-ле- ; будност лрема свакои покушају лепр11Јател.скс ак-- 4. Радиичка коцтрола у привредн, крнтика иедоста-так- а и грешака у иашој иро-пзвод- ан н прлвреди уоаште, слгналнзнраис такилх сла-бост- и л грешака, штеточлл ства, исиариог одиоса лрсма државлој нмовшш; борба за iiajBchc Moryhc iicicopnutha-ваи- с капацитста фабрлка a ; lionoh сусрсостп малих нација, ма у ibiixOBOu раду, тссна са-рад- аа радлика н сељака у оргализацијн слабдсвам.а ; 6. HaJTctiiiba саради.а и у-4ei-uhc радлика у лародлој властп н улрави, ла свлм no-дручЈ'л- ма државлс лзградс. Дужлост je свссллх радлл ка да се иа сваком кораку боре протлв свнх остатака старог иенталлтста у радш:-чко- ј' класи, icoj'it j'c настач у врсмс када су qaopiuce н радиоллце бллс срсдство ка-плталистл- чке оасс протлв раднлка. Радллци морају у пуној исрн схватлти да cv данас фабрлкс аиховс, т. ј, сопствсиост читавог иарода, н да јс иајсавссиија рад л најсавссиији одпо! лрсмг народној нмовилл ирсдус.103 што бржег лоправл-аи.-а ско појјског иоложаја иаших радлих иаса. Нема сумие, да he такао папор радплчкс класе у ла-ш- ој иродукцнјн и лриврсдч уолште, с јсднс и теснн савез са ссллцима н CBiiu радлим uacaua, ла дру- - гој странл, бати лајбол-- а га-раиц- пја за брзу лзграду ц налредак нашс 11а[кдис Зато мо])а ового дашаа 1 мај у ирвои рсду мобллисатн радшнку класу за те задатис. О . he држави доиста нзградн.а омладнлске пругс Брчко-П- а HOBiiha. To j'c акцнЈа пакве још шисад до сада inij'c бало у Југославнји. л.у-бав- лу окладипа цслс Југо-стави- је спрсма сс за овај рад. Свако ссло оирсма cboj'c омладинцс прлбором која he нм бита потребаи код гра-дн-- с, а радничка окладшп добровол.1шм радом nspabyj'e у фабрикама a.iar н opybe. Bch првог маја крснућс па граду пругс 12.000 омлада-нац- а нз свих тсЈЈајсва Југо-славиј- с. Пзградаа овс пругс 14.000 кубпих нетара дрва зз, П1)етстав.1д liaieehax aaic-- горнво и rpaijy. х1орсд тогл, дничких успеха омладлне Ју омладнна j'e обраћивала госдавије. сиромашним !;ГГр;ГираГп.Г„":Закаснио са сво)ом обно j'e добровагно фабрлкама п насипа, безбедјеае уче-ству- Ју оиогућава да блрократ-ск- е прсдузсћа страпс Ре-публи- ке. Огромном поЈКднцама.. вом па сада шаље обнову за две године и 5 до- - лара добровољног прилога Уреднпштву Српског Глас-ппк- а. П прплогу свог писма ј чек од 15 долара, 10 долара за моју двогодпшиу обнову на Српскп Гласлпк. Пошто сам са мојом обноон закас-нп- о, радп моје лемарлостп, шалеи п 5 до.тара као мој доброволнп прплог у фонд СрпСЕОг Гласнпка. Прпјател.ска вас поздрав-ла- . ПЕТАР ДОБЕР, Сент Лупс, Мо., САД. Петак, 10 маја 1946. Ч" Политички преглед -ж--Ј- -Ј--Ј------п БРИТАНИЈА УПОТРЕБЉАВА У.Н. ЗА ОСВЕТУ, КАЖЕ M0CK0BGKA "ПРАВДА" На 6 маја, ocBphyhn сс ла трстираи--с "лралског проблема" на заседању савета бсзбедпости Ујсдињеппх лацнја у Њујорку совјетска новила "Правда" лзјављује да Прнтаиија употрсбллва ту органпзацију зл освету против Совјстског Савеза. ИстичуКи да Совјетски Савсз строго по-шти- ва сувсреност Нрапа ,у чланку сс каже да Амерлкалци и Брнталци иемнлосрдно газс исзависност маллх зеиал-а- . "Правда" кажс да су олс ппеплавилс onraiuoaniiiv Ујсдиасних нација са питааима за која се иикад ннје мислило да he трсбати бнтн иа длевлом реду и да то чинс у сврху осветс и дд прнкрлју одржаваие својих трупа н војлнх база по цслом свсту, покушавајући рсшлтн мсђународнс лроблсме иаиетансч вол! аигло-саксонск- нх снла другпиа. Постојн озблл.на опаспост, кажс сс у члалку ,да оргаллзација Уједиљепнх нацн-ј- а будс ирстворела у полнтпчко оружјс ве-лик- лх снла којс отворсно заузииају нспри-јатсл.ск- и став према свакој снли која je v. путу Н.НХОВОЈ домллацији лад свстом. "Ира-вда- " кажс да јс совјстска полнтика главла запрска намсрама имисријалнста. ДајуЈш нрсглсд читавог" иралског про-блем- а", "Нравда" кажс да јс ла Московској колфсрспцлј бриталски инпнстар спол-ии- х лослова Псвии, прсдложло усностаплли.с комлслјс трлју сила да пођс у Нрап. Док ce Lobjctckii Савсз држн својс иолптнкс пг-- 5. Актннна селаци-Г"1)0пРсПа,- 1а ол кажс иравда , лмерика и bpiaaiuija следе лолатлку Koj'y наЈбол.с плуструје слтуацнја у Грчкој, Илдолсзнј!!, Араблји нтд. Оид 1сажс да j'c прсдлог за услоставллн.е комиси-j'- c ipitjy слла отворсло и брутално поврсђн-вап.- с сувсрслоста Прала. Нл зассдал.у Савста бсзбсдностн у Лоа-дол- у, кажс "Иравда", учнљеи је покушај да сс од "лранског проблсма" направа сел-заци- ју сезонс. Али када j'c пропала днску-сиј- а у Лолдону, вели "Правда", братаиски лолатлчарл, уз потпору Аисрикапаца поку-шал- л су да сс освстс на зассдању Савста бсзбсдлостн у Њујорку. Чак ин чии.сница да j'c ирапскн upcTcev и нк владе Кавам покушао успоставчти ири-јатслдг- ке односс са Cobj'ctckiim Савсзои иије o6ccxpa6piuo "хипократскс браннтсае су-всј)сио- стн Ираиа", кажс "Нравда". Улркос чип.сиици да су совјетске трупс почсле напуштатн Ilpait у марту мессцу, Праталци н Лмсрикамци нпак су нпснстл-рал- а да држс лнтаис Ирала па дисппом пс-д- у, кажс "Ирапда". "Онп су постали врло нсстрп.гивн због ирнсутности совјстских трупа у севериомНрану, блнзу Паку, прем да су опн држали csoje трупе н базе у Гр; чкој, Индоиезнјп, Егнпту, Нраку, Леванту. Транс-Јордан- у, Палестннн, Азоресу. Ајс-ланд- у п на пацифичким острвпма у сврху која лемд нпшта зајединчког са одржзиеи општег мнра и међуиародне безбедаостн." Ни лајпрепрсдснијн пнтригаши. кажс "Ирапда", нису могли доказати да "ирапски проблем" угЈожава мир Прптапци и Амс-ракаи- ца "постали су пећи Нралцп од самих ЈГралаца", каже "Правда" ПРОБЛЕМ НЕЗДВИСНОСТИ ИНДИЈЕ И БРИТАНСКА МИСИЈА ndi лско врсис у Илднја се палазп бри-талс- ка владила мнснја кпја j'c отнака тамо са сврхои да дођс до споразума са прстстав-иицим- а Нидије о ibeaoj пезавнсности. До сада та мисија углавиом јс испитивала го иатал-- с и 5 Maj'a одржала j'e првн састанак са прстставпицнма главапх политнчкнх стра-лак- а Нндпје, Муслннанског савеза н Свс-ннднск- ог конфсса. У caonaiTciby којс je нздато после близу чстари сата разговора каже сс да j'e кон-ферснц- ија узс.1а у иретрсс најтеже питан.с, a to j'c захтсв претставпика Мус.1иманског савсза за усноставллње поссбпе муслиман скс државс званс Иакистан, чсму се Свс-илднс- ки колгрсс противи. Граталска влада каже да се она лада да he Пндија одволстн да остане у Бритапској зајсдпицл као Један Домиинол. али да пла нема ништа против тога ако Инднја од1учи да ностанс потпуно иезавпсна. Али бри-танс- ка влада поставлл yctoe да iiainn трс-б- а да се дођс до сиоразума пзмсђу претстав-лшс- а Конгреса н лретставнига Муслимап-ско- г савеза. Мсђутим, вође Муслиманско савсза изгледа да су одлучии да остачу "ри свом захтсву за посебпу државу, а вође Кон-гре- са противе сс сваком цепању Пндпје Ilobe Муслпмаиског савеза са Махоип Али Јилахом, претседнпкои Савеза иа челу, га cboj'hm захтевох раде на штету ипдисог једилства п борбе зд незавпсност, потто траже и one провиицнје Индте v KOj'iiwa не сачшмвају прстежну Behiuty Муслпиапи. Копгрес међутим, који j'e за уеднасну Ич-ди- ју не оспорава право муслнмаппха па аихове самоуправс. Конгрсс j'e за слободну федеративлу Индпју и к томе питач.у прп-сту- па са иацноаалног гледшптч, до- - Тинах, кој'и каже да ие sepyj'c у пскпеиост Конпе-са- , Bch да Bepyj'e у пскрспост болтанстр вта дс, прилаза к том nitTaiby са версгог гледи-шт- а. Тако се можс pchu да став вођа Мусли-малск- ог савсза пе иде у корист незгвисно-ст-н Индпје, Beh у корист Брптанаца koj'ii желс, без сумље, да опа остане што впшс п што дуже под љнховох управок. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000146