Serbian Herald, February 27, 1948

              -- 1 1
i
!
ДЖЈ'
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
ЗА1СЛ0ГУ ИЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У7Б0РБИПР0ТИВ
Toronto 1. Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цеде годвпхаој sptnurn J Клнаду 4 дор. на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized as Second Оои Matttr under lb
год. 250. За ввостренство, год. .00, пол. год. 3.00 I No. D. N. 761 March 12. 19(2
Год. 8. Број 480. Ценж једном првуерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRI. JANUARY 30, 1948 Price per copy 5c Vol. 8. No. 48a
Пала je влада Ирака, а њен
претседник морао је побећи
из земље у иностранство
Багдад, Ирак, 28 јануара.
— Рсакцнонарна Ирашка вла-д- а
претседннка Салех Јабр-- а
пала јс иод снажииу народ-- н
им upiiTiiCKOii. Иретссднлк
Владс је морао побеЈш пз
земл.е.
Као што јс иознато, Влада
Велпкс Британије била је по-стпг- ла
пристанак реакцно-нарн- с
Владс Нрака на потпн-сниаи- ч-
зајсднпчког споразу-м-а
којим сс јс стпарио оду-зима- ло
исзависност Ирака.
Угопор јс бло постигнут из-ye- by
две владе 15 јануара.
Иокрај другнх обавеза Вла-д- е
Ирака као што је искорнш-haBaiu- c
улл од стране бритап-ски- х
компаиија оиа је бнла
ирнстала н ла давап.е војних
паздухонлошшх база Брита-ииј- и
у својој зсмл.11. II нс са-м- о
то. Бно јс iiociiiniyt спо-разу- н
и за образоваае за-јединч- кс
главпе војне комал-д- с
Ирака и Притапије, у слу-чај- у
рата. Нз тога сс можс па-слути- ти
да је то бнла завсра
и прнпремс за pat лрот,нв
Совјстског Савсза н других
дсмократскнс држава.
Одушевљсн иш споразумои
Псвнн га јс иазвао да јс то
"модсл". Међутну, тај "и
дел" јс разбио народ Прака.
Сам рсгсит Лбдул-Ила- х је
устао протип таквог споразу-м-а
називајући га да ои одузи-м- а
слободу н нсзависпост
Ирака и да иије у "духу на--
циоиалних аспирација н-с- -'
гсиЈземл.с.-Рсгсиг-ннје-хте- о
да иотиишс уговор, т.ј. да га
ратификуЈс и тако јс наста-л- а
крнза у влади, која је до-вс- ла
до свс иасовинје лобуие
народа it до нада сауе Владе
Салсх Јабр-а-.
Да снрсчс масовнс дсуон-страци- јс
народа владинс тру-и- е
су билс употрсбнле н ва- -
АФР САКУПЉА 8 МИЛИ0- -
НА Д0ЛАРА ЗА КАМПАЊУ
ПР0ТИВ ТАФТ - ХАРТЛИ
ЗАКОНА
Мпамп, Флорпда. — Прсма
всстпиа Асошјетсд npeci вод-ств- о
Лмсрнчке фсдсрације ра-д- а
зассдава у овом граду no
iniTaiby Тафт-Хартл- и закона.
Фсдсрација прсдвнђа да са-ку- пн
8 мнлиона долара од
члааства на добровол,ној базн
у кампа!1.н за обараае Тафт-Хартл- и
закопа, a no прилнци
to he битн н за камнап.у у
долазсНим пзборииа.
веза у одросу ларшалов
да повуку
треио оружјс, am све to mi-ni
та iiiijc поуопо. На сахра
нн неколико дсмонстраната
које су нод притиском из
Лондона иалс жртвоу владн-нн- х
труна у Багдаду је улн-ца- ма
арпшрало на спроводу
око пола уилноиа народа.
Вссти Асошјетед преса го-во- ре
да је тај пропалн спо-разу- м
био намеиен за "спре-чаваш- с
ширеиа сомунизма".
Ллн то је стварио био војин
уговор naiiciLCii протнв дру
гих зсмала, а којим је уједно
и сам Ирак губио своју пеза-инснос- т.
Сада се лочсо бунити л
Транс-Јорда- н у којем се на-ла- зс
британскс труие, јср пз-гле- да
да н он жели да лрекн-п- е
уговор којсг има од ранн-ј- с
са Гфптаиијом, a прева ко-м- с
сс н асму одузе-i- a незавнс--н
ост.
Званични круговн у Кри-тапнј- и
прнзнају да mi је па
дои Владс Ирака и поиишта-ваас- и
слоразуиа напесеи тс-ж- ак
уДарац.
НАУКА MOP
И
је
Аиката Југослаијвгод 30 дсцсмбпа Tfmnrijrar
говор Тта, којсг одрлсао
наука:
"I оснодинс претсЈсдниче.
господо члаповц Академије.
другов it другарнцс!
Одлука чланова Академије
знапости п умјетностп да ја
будеу iipiiu.ieii за ночаспог
члапа овс внсокс паучпс
за ме-п- е
вслику част н ја се на том
biicok'ou npii3iiaiby и час-т- и
пајтоплије захвалујеи. Ја
то схваћаи н као велн-к- у
обавсзу за себе, јер се на-лазн- м
на мјесту гдје је одго-порнос- т
npeua пародпиа врло
вслика.
Дозволпчс ии да кажем нс-коли- ко
ријсчп о стварииа so
јс сматрам да трсба нарочпто
како су one у вепн-- п
II у исцрпном гос-подн- на
врло
лпјепо нзложенс.
llpnje свега, хтпо бпх нста--
Гокор
Псвина одр:као
остапн
спом
говору нанао
такођс напао осталс демолратско др:ка- -
по нсточној као
партпјс.
Да )трс пут лродираљу Маршаловог
илаиа ностигнс цспањс Европс прсма
Черчпловом плану, односио прама
Бсвнн свом говору
нападајућп на покрстс
гњсва упс-piio'npoT- im
0н кажс "поглсдајтс
своју мапу, како Совјстска Гуспја од
рата проширнла." Она, Русија, прнча
Бсрии," још инјс са том скспан-знјом- ,"
је, воли Бсвпн, примср
томе, тј., примср "тсапБС скспан-знјс- ."
Због тога никако исћс Плади
Атлија Бсвнна својс иг.
Бсшш
да остапнмо зсмљам
јо иапустнмо, хоћсмо
јо њсзшш суссди, сви друш,
оставс саму на иду нз њс."
Бсвин прича.
Јсдно је јасно питању Вла--
влада. Друго,
напаћспо Грчке, никапо
Канада стоји на раснрсници
рекао је претседник УЕ уније
Прошле недеље одржан Је састанак 114 делегата
Јунајтед електрикал воркерс унион (Си АЈ 0). Делегати
су из провинција Онтарио и Квебека, главних индус-триЈалн- их
центрова, коЈи 25.000 радника
и који раде под угооором УЈедињене електричарске ра-д- ио
машинске униЈе. [
На састанку, казао јр
Ц.С. Џсксон, прстссдникуни-је- ,
да "Капада стојн иа
" и да је Канадска
влада одабрала противнарод-н- и
пут — пут привсзивааа
каиадскс екоиомије уз еконо-мнј- у
Сједиаеинх Лмерпчких
Др;кава. Дал.е је Џсксоп
својој нзЈави упозорио на
опасиост која лрсти слектрн-чарск- ој
и машпиској нпду-стри- ји
од Плана кога je no-став- ио
прсд арод
шшистар Абог, нз разлога
што је "План Лбота уједпо п
План Маршала" п аисрнчко!
долара. то значи маае про-извод- ие
у Канади, што на
страну значн и
беспосдмцс у Капади.
А ДА СЛУЖИ НАРОДУ A
HE ПОЈЕДИНЦИМА ГРУПАМА
Говор Тита на свечаној седници Југословенске
академи е наука уметностн која одржана у Загребу
"Рм". nnr.iir Нпитпллнпг nifinna JminiPTiiftimv-rnii- -
ПП47
н.н Маршала јо
ссдпицн Југослопснско акадсмнјо
нн-ституц- нје
прстставлл
тој
једну
подвући,
рсферату
претсјсдчика
иа
hit да јубплеј осамдссстого-дишшиц- с
Југославепске
зпапости н улјетиостп
заиста нијс могао ластп
љепшс врнјемс no што је
ово је потпуно
остварепа ндеја јужнославсн-ск- е
братскс солпдарпости и
јсдииства, пдеја коју је Југо-славеис- ка
академпја знанос-т- п
и укјетиостн пмала во-днл- .у
свом раду од свога
CTBapaita, која нпје мо-гл- а
остварптн до недавио вс-лпк- ог
ослободилачког рата
којег су водили наши народп
своју за свој оп-стаи- ак,
своју болу будућ-- п
Господии претсједник je
свом говору добро ирииије-Tii- o
да Акадснија досад
могла радитп онако ка- -
ссвсрнн суседн нсма
БЕ8ИН0В ГОВОР ЈЕ УСШБЕН СА ИНТЕРЕСИМА ВОЛСТРИТЕ
(УВ0ДНИК)
британског министра спољинх да Исликс Брнтанијо нијо још покушапа- -
нослопа Ернсста којсг јо ла да ирсстано спојом интсросицијом у
22 јануара комснтарисао јо у москонској Грчкој н "да грчку нсзаписиом
"Нравди" Горис Изаков. Гсвин јс у зсмл,ом." 11апротнв, она покрај спојо
иа Совјстског Са- - иитсрвсицнјо у Грчку помогла да со уплс- -
на план. ин jo то и пнтсрвснншо у 1рчку н
и
у цснтралиој и Квропн и
Комунистпчко
н
настоја-н.нм- а
Нолстритс. jo у
сомунистичкс ош-тјш- цу
својсг иајпрс и највишо
СССР-- а.
у сс
г.
задово.гна
Грчка г.
совјетскс
сс г.
и трупс
Грчку н
да мн такођс да
ссвсрш! н
и
Грчкс:
претстављаЈу
и
тоа
рас-крснп- ци
у
Канадс
A
повећа-ваа- с
Маршала
и
сисчаиој
ака-деин- је
у
врнјсие, кад
за
у
али сс
за слободу,
за
ост.
у
ова
грчки
јс
нолитику
лмсрнчка
нсзависиом
jy cBojiix трупа ннш никаквих интсрвспа-т- а
у Грчкој па прсма томо јо апсурд го-вор- но
о напуштању Грчкс од странс њс-mi- x
ссворних суссда и "да н онн пду из
и.е' кат нх исма тамо. Сат,а. ката прско
свих мсЈЈународних уговора и облигација
Бсвииова п Маршалова полптпка ос-тав- ља
Грчку иа миру, нсго и даљс униш-тава- ју
храбрн грчки народ зајетио са
осталнм грчким издајницпма, времс јс да
и нпроди суссдних дрлгава помогну исшто
грчком народу у љсговој борбн за слобо- -
ду. нсзависиост п мнр.
Заговарање плана Волстрите
Заговарајућн остварењс Маршаловог
јер оиа не жсли плана ic
пије
ноктао лл локажп кло та
да јој Грчка нсклпзно нспод власти Лон- - n.iaia Британије нс ндс за тм да поцс-до- на
и Полстрнтс. "Ми смо покушавалп Па Еврону, као да оиа mile пошла путсм
али
мнру Тако
по
из
другу
ис
рсакционарис полнтикс конзсрвативца
Пинстоиа Черчила. "31н не напирсмо за
запаиш савсз' — рскао је Бсвин. Јср, ка-к- о
он кажс, "ни нске друго запатс зсмљс
иису с Б1М' сушсвљсне. Мгћутпм, Бс-(Наста-
вак
на страни 2)
--а—",Иамамв,'дв,мммм,,и,и к.р а—ишшшкл
л У гепералпој дисхуспјм
прстставници локалпих син- -
диката из разпих иидустрис-кп- х
места провппцпја Опта-рн- о
и Квсбск упозорују Вла-д- у
у Отави на опасиост која
можс да пропзађе пз Абот
Маршаловог плапа. Овај план
значп да ои ланада у оуду
he спабдевала аисричку пиду
стрнЈу својни ..спровниауа,
Koia On (i-А- Д! лнм прерађе
нии п пзраЈсн1111продуктпма
плавпла светскеТпијаце па и
канадску. За кападске радпп
кс it народ Канаде угснерал
н о, то би значило сппжавање
плата, беспослица.п схаинва
ilc Јкнвотног пивоа.
Домнпиоиска ,влада и ми- -
1вж J г
'Keflt.V'
ко ic тпебало дашадпћОна ie
-у-п-
ож-раду бнАкгграи
чсна, а, скоро се уоппе пијс
бавпла једпои од најважнн
јпх знаностн — науком о
друштвеиом развитку. Разу- -
мијс сс, тос je углавпом бпо
крнв стари трули друштвени
порсдак. Нрела томе, под так
DUM условниа акадеипјс зиа
н ост н пнјесу моглс бпти ра
садинк it жарнште иапредпс
л.удске uiiciii која би попрс
тала друштвеип развптак на
пријед. 1ек данас, с падои
старог друштвсног поретка
палп су п окови с устапова
науке као што су и академијс
Јнапостп 11 умјетностн. Тек у
I10BOU, соцнјхшстпчкои дру
штву, паука добија неограип
чене могућиостн, нстом у со--
цијалистичсол друштву могу
се рсзултати научпе мисли у
потпуно тн реалпзиратп баш
зато ппо тн резултатн служс
шијкжпи пароднпм uacaua,
тј. пароду, а не поједпици- -
ма нлп шацц привилегираних
лудн.
Каквс су биле могуКностн
рада акадеупја зиапости у
Minni IvrrtrinBIlill П 1ШИ
давно npnjc под АустриЈОм.
АкадемпЈаиа зиаиосги, разу-миј- е
сс, нн је бпло дозволсно
да се баве науком о развнтку
друштва због тога јср је једи-п- о
псправпа била марксисти--
чка наука о развитку друш-тв- а,
a to je револуцпоаарна
наука која је угрожавала ста-р- п
друштвени порсдак.
Није ни с другим научним
дпсциплинама Сило много
боле. Узмимо на примјср
хисторију. Можеио ли ни ре-h- n
да јс наша хисторија точ-па- ?
Да у iwjj нема фалсифи-ката- ?
He! To ли не можемо
казатп. ico ie п питап.е хпс--
торије бнло и те како снаж-1- ш
подвргиуто утјецају са
стране владајућпх класа, са
стране поЈединих Елпка, па
чак м појсдннаца.
Hpewa томе, пауса je у про- -
шлости морала иужитп само
владајупој клпкп а никасо па-род- у,
јер суо у прошлом ка
ппталпстичком — као и рани
је у феудалном друштву имг.-л- и
на једној страни ускн spyt
луди којн су владалп.а на
другој сав народ, чије је
учсшће у власти бпло потпу-п- о
онемогућено, а знавост
скоро потпуно пспрпступач
иа.
Разумпје се, да је бпло и
изнимаса, no тп се пзапмцп
пе односе на пауку о развит-к- у
друштва, eeh ва поке дру
нпстар Абот па захтев Аме-рпч- се
владе xohe да забрапе
увоз кашнпских дслова пз
Акерпке у Канаду. Кападсса
машпнска и електрпчарска
ппдустрија сачиидва тск
шест посто пропзводп.е у Ка
нади. To зпачп да је канад
ска машинска индустрија
пронзвађала само за доиаћу
употрсбу, те прсма томе пије
могла конкурпсатп амсричкој
машипској пронзводип н ite-зин- ој
продајп па свстској пи-јац- н.
Стога, ако се уведе н
озакопи план мипнстра Лбо-та- ,
убиће се сападску машип
ско-електричар- ску производ-ib-y
п поставнтц Канаду у за
впспост амсричке машннск--е
производае. '. .
На крају митиига усвојепи
су ови заклучци:
Прво, да се повепа радни
цпма плата за 30 центп no са-т- у
и да се преговори нроведу
нзмеђу лослодаваца u -- yunc
ког водства у 1948 годнни.
Друго, Унија he свии сн
лаи настојатп да уверн сада
ЈШЈгВладу у Огавп, да мора
учппити велпке промепе у
свом програму у погледу коп
троле цепаиа, н нзвсспни па-доплатам- а,
п да се опорезују
профнтераши u тпме сузбпјс
свако профптпраштво којпм
се доводи парод Капада у све
дећуЈду исаромаштво.а
Tpehe, Уипја сматра да је
nnornau Кннговс адиинп- -
страцијс исти као u Коизсрва--
тнвне партије. LTora he у нз-борн- ма
снсргнчио радптн ла
томе, да се обадве нартнје
збаце са власти и да сс па
iliixobo кесто пзабере влада
Си Сп Еф — партије.
Нови Главни извршни од- -
бор Аутономне Покрајине
Војводине
re иаучпе дпсцполмпе, као
Новп Сад. — Народна
скупштпна AjTOiioiiiie По-срајн- пе
Војводнне а сонцу
свог заседа1а, којег је одржа-вал- а
половииои децембра ме-се- ца
п1ошлс 1одинс (1947)
пзабрЈЛа је 24 члана Главиог
нзвршног одбора.
Ковститупсан је Главни
извршни одбор у коме се иа-ла- зи
14 Срба, 4 Хрвата, 3 Ма-haj- m.
1 Словак, 1 Руснп. 1
Румун н 1 Јеврејпн. Ирст-седнн- к
Главног нзвршног од- -
Сора остаје н дале Лука Мрк-ши- ћ.
За нрвог погпретссднн- -
ка и руководиоца Новереип- -
штв конуналних иослова нза
бран је Шотн Нал, за другог
потпрстседннка и руководио-ц- а
ОделенА за изградњу на-род- вг
власти и органнзацију
државне унраве др II ан Мсп-вннте- р,
а сехретара Добриво-ј-е
Виднћ, за аретседпика
Плавске комиснје Нетар Ре-лн- ћ,
за нрстседвиса Контрол-н- е
Еомнснјс ђура Јовановпћ.
што су фвзвка, сеувја, бота-нп- ка
u друге. које су себи
уогле крчвтв пут благодаре--
ћи тоуе што су у врвоу реду
доиосвле велпку горпст поје-дппцц- ма
илп групава л-уд- п које су посједовале уатерп
јалва срества, ка да су — u
протвв воле твх поједпваца
п група лудв — постале сво-јпн- а
чптавог човјечанства.
Какав је само бпо одпос
преха лудвуа од знаностп у
прошлости, па чак п у садаш-љост- в
у ЕаппталвстпчЕПУ си-стеуп- ва? Ја hy узети овђе са-у- о
један прпмјер — нашег
велвЕог зеуллка Теслу, којп
у својој доуовппс ппје вогао
(Иаставак ва странп 2)
НАРОД 0 ЦЕНАМА, A
ПАРЛАМЕНАТ ГОВОРИ
0 ПРОФИТИМА
Новостп о цепама жнвси-ин- х
панпринца:
Цепа маслу замрзнута кад
је скочио на цену од 73 цента.
Дал.п4 napebeita нз Отаве су:
"купујте мап.е". Нрсмпјер
Кииг и дале се оглушује зах-тевп- на
парода о коитролп це-и- а
живсжпим наиирннцаиа;
пова nawepa за коитролу пла
та.
Мшшстар финаспја Абот
апеловао да се вшнс произво-д- ч
а мап--е купује, с тпм дово
ди до вепс кризс it eehe бес
послицс.
Као Одговор Кппгу и Аботу
дома!шцс из дссетинс градо-в- а
Канадс проводс актпвпу
лропаганду пстнцнјама за
'повратак цеиа на 1946 гоп-- У
да сс такснрају профитп
рашп нтд.
Јсдац мнлол потппсаспрс-мај- у
домаћице да обаспу
Киига и Абота у Отави. Пот-нис- и
су добнтн у Торонту
200,000; Моптреал 250,000;
Виндсор, 40,000 итд.1
У Онтарну Лмсричка федс-рацп- ја
рада са 200,000 гласо-в- а
протествује против пови
iiiciux цсла па жнвотнс паиир
Конгрес Антифашистичког
фронта у Београду
Београд, 25јапуара. — Да
нас јс почсо зассдапем у 1со-ЈрадуиДругиАсиЈгресЈ-
мАигн
фашпстнчког фроита жсна Ју-rociaBi- tje.
Коигрсс јс отворн-л- а
Мптра Млтровпкћплас,
мниистар иросветс IIP Срби-ј- е
II ујсдпо члапица Цснтрал-но- г
комитста Аптифашнстич-ко- г
фроита жспа.
Делегатице су дошлс ла
Копгрес са свих страна зсмл.е,
а такођс и дслсгатицс од лен-ски- х
органпзација Бугарскс,
Нагскс, Румунијс, Мсхосло-вачк- с,
Нталијс, Шнајцарскс,
Француске, Маћарскс, Алба-ниј- е
н Трста.
Маршал Тито јс лоздравно
Друш конгрсс жсна и одржао
говор.
Митра Мнтровпп-ђнла- с је
рскла у свом говору да јс по-бсд- ом
пародне властп у
ФНРЈ, укидап.ск класа н дру-гн- х
лршшлеглја, узимап-- с бо-гатст- ва
зеул.е у pyfcc парода
отпочсла пова чспоха живота
југословснских жепа.
Нрсуе када су жсие билс
обеснравл.сае н када су билс
понпжаване it илраб 1.1 !'
Отава, 29 јапуара. — На
родни посланпк Вплпјаи Нр-вн- м
(члап С'п С'и Еф-а- ) кри-тиков- ао
је пладу преунјера
Кипга што не подузима усрс
да-с- с стаие иа ут дпзаиу це-л- а
п naroMiuanaii-- y профпта.
"11(оф11тн a iic плате — рекао
je on — одговорнн су за ска-кап- .е
цена. Нрошле године
(1947 копцеу) профнтн су
били iiaJBchn, али жнвотпи
пиво каиадског парода niije
сада всћн од свих врсвепа.
Жнвотнн стандард се уерп са
приходпуа које добива обпч-н- н
пардд у платауа," рекао је
nociaunK Ирвпн.
Носланпк IIpBiut je пајош-триј- е
осудно поступак Владс
која кажс да je уво-Д11- П1
коитролу н ад цснама без
уваћала контролс п иа плата-у- а.
V всзн пзвеспог иораста
плата у прошлој годшш по-слан- ик
је рекао: "Неке платс
су у прошлој годшш порасЈе
до 10 процената. Али нскн
профиташп цуалн су профпта
чак 400, 500 па н 1000 посто.
Носланнк Нрвип каже да јс
радпи парод протнв заваћапл
над нлатауа, jep су
плате н тако сувнше пискс уЈ
ннцс, it заурзаваил цена ма
ciy кад је достигло вислпу
цспе па 73 цепта.
Уједињеиа Електричарсга
радничка уиија, УЈедпп.епа
аутомобилска упија, челпчна,
шумска, чниовпнчко удруже-п- е
и сви другп anocjciiH 11
пезапостеии радипцп захтс
вају од владе да се цсне по-вра- тс
иа впсииу цеиа пз 1946
године п повишпцу плата.
Али, влада сс оглушује,
умссто повратка цеиаиа па
степсн из 1946 године влада
ссбавп niiTcpecoBaibcu за ком-иаиис- кс
профнтс а претп.011 и
застрашпваасм радпика. За-т- о
јс погрсбно:
1. Да сс на свнм оргапиза-цпјам- а
дискутује питаи.е цс-п- а.
2. Да се шалу са таквих
дмскусија п седпица телегра-и- и
Парлаиепту и послапнци
ма из разпих дпстрнкта у ко
јпма су лојсдиици капдидо- -,
оаии.
3. Потпнсујте петлције ко-ј-с
вам оргапизација донаћнца
it другпх органпзација подпс-с- у
на потпнс.
жена
НАРОДНИ ПОШНИК ВИЛИЈАМ ИРВИН ОСУБУЈЕ ВЛАДУ
ШТО HE ПОДУЗИМА КОРАКЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ЦЕНА
neyoryhe
контро-i- e
прошло je. Даиас су yiunoHif
жена yoepeiie, %да ipiigyory
иматн- - еретс41а1пргли.ку1да
сс издигну на висипу једна-кост- и
п постапу корпспиу
стваралачкпу члаиоу зајсд-ииц- е
само у слободној н пеза-DIICII- OJ
ЗСУ1.И у којој постоји
пстипска деуОЕратпја.
Овај Konrpcc he значитп
пову уобплпзацију жеиа за
лоуагаае пародпнх властп, за
сарадп-- у у Народпоу фронту
да сс join внше уведу у пнду
стрију н у дару иаиредка по-л.оп)Ивр- сдс.
Послс говора Митре Ми-poniih-IjiM- ac
Конгресу су уру-чп- лц
поздраве прстставиици
Југословенске арнпје, одава-jyh- n
призиаас и поштоваие
југословснскнм жеиауа ita no-лнтич- кој
свссти, патриотнзму
it na iLiixoBoy поносу н оду-шевл.е- п.у
за обнову u нзград-it- y
зеулс.
Konrpcc су такођ поздра
впш прстставииш! ЦситраЈ-ио- г
кмунтста Јгословепскс
оу 1адпие и Јсдннствсиих рад
п пчкнх снндпката Југославн
nopaBiiaiLy са ценауа жпвеж
mix памијшнца Када бп се
илате повигпл- - а впсииу са-даипк- пх
urua oiua би ситуа-циј- а
била друкчија.
Суд у Скопљу осудио је на
смрт четворицу турских
шпијуна
Скоплл. — Народни суд у
Скопл-- у осудио је --ва сврт
стре.ин.су четворнцу илегал
ие турске шпијунске органв-зацп- је
који су проводплп
"актове протвв државе н на
рода" ФНРЈ.
Неторпца друтпх шппјупа
ocyheiiti су ва робвју no 20
година. Осталп су сућени до
15 годвна затвора.
Оптуженп су радплп про-ти- в
народннх власти в про-ти- в
народа ФНР Југославије, # односпо ва обараљу варод
них в.та,с1и по упЈ-тав-
а стра
не реакције п no ипструкцв-јау- а
турског конзула у Скоп-л- у
it страног аубасадора, чи-ј- е
иве и државллпство нијс
нзнссепо
!ger ДТОтУУУаМУ'1 '1#' Уф&£ЈВ& "
s
"I
Т
' тИВ
i
i
It
№ И, дјРЗДјВД W