Serbian Herald, May 10, 1946

              рчж
t
АРЕСА АДМИНИСТРЛ-ЦИЈ- Е
"С ГЛАСНИКА"
ЗА1СЛ0ГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St W.
У Б0РБ1М1Р0ТИВ
Toronto 1, Ont.
ФАШИЗМА!
TELEFON: WAcrIcy 9947 SERBIAN HEMLD
Цена годншиој претпллтн за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 306. Цена једном прпмерку 5 цсн. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, APRIL 23RD, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 306.
Врхунац
Српски народии савсз ко-нач- но
it дсфипнтивио пашао
се у зајединчкој фсдсрацијн
са иавслићсвско-мачековскн- м
оргаинзацпјама. 10 и 11 ан-ри- ла
успостав.гсна је у На-ганнпо- иу
"фсдсрација" (ca-nes)
фашнстичких п профа-шистнчк- их
група из средие
и југоисточнс Европс које
кажу да прстставл-ај-у 12,000.-00- 0
америчкнх Словсна. To
су групс украјинскнх, нол.-скн- х,
словачких, хрватских,
српскмх. ма1;арскнх н других
фашиста. У ту фсдсрацнЈУ ј- -'
ушао н Српски пародни ra-ces,
у пије имс јс, зајсдно сл
амсричкпм иавслпКсвцима
мачсковциуа потписапа зајс-длич- ка
изјава за "борбу про-тм- в
комуннзма". Коигрсс ам'-рнчк- нх
CiOBcita издао јс из-ја- ву
у којој кажс!
"Тврдил ових особа да one
roiope у нме 12,000.000 Аме-рикаиа- ца
словснског порскла
јесте колосална лаж. Огромна
Bcliiina Амернканаца словен
ског порекла стоје чврсто за
Рузвелтову полнтнку Велнкс
Тројице као темел. једннства
слободо.губивих народа."
У органу Српског иарод- -
toor сапсза — "Л. Србобрану",
— нисмо join могли опазитн
да јс јапл-сн- о ншта о овој за-јсднн- чкој
фаншстичкој ога-низацн- ји
са агснтнма najnc- -
ЛкЈГкрволока српског парода.
'Лите ПапелиКа н" acrdwix
усташа, који су па иајзвср-скиј- и
начнн иоклали на сто
тннс хн.гада српског парода.
Прсма томе нс зиамо ништа
да лп јс Унрава С. II. Савсз:
--фажнла одобрсм-- е од својих
друштава н да ли су друш
тпа одобрила савсз са навс-ли!)евци- ма.
Длн ако оргаи
Српског иародног слпсза још
крнјс ујед1ш.си.с са навслн-Ксвцнм- а,
не крију јс паве-лнћсвц- н.
Ако "Србобран"
нсћс да кажс оно што трсба
да знају аисричкн и канад-ск- н
Срби, кажс то "Хрват-ск- н
Ллст н Даинца Хрпатска"
Тај орган амсричких н ка-надск- нх
павслићспаца доно-с- и
нзпсштај 17 апрнла лч
"ТЛЈННШТНА УЈЕДНЉК-НИ- Х
ХРИЛТА У. С. II КЛ-НЛД- Е"
о састанку "НЛЦИ-ОИАЛНИ- Х ГРУИА У RA-ШИШТОН-
У".
У томе нзкс
uirajy "lajiiiiuiiBa јсдпп.г
иих Хрвата" uotnpbyjc сс оио
о чсму со у прошлом lJ.4
"Сриског Рласипка" јавнл i
"УЈсдшиенн Хрпати" (Ујсди
ibciui џавс.шћсвци и мачско-вц- н)
кажу
"Демокрација у опасностн
у Европн н Амернци. Та јс
демокрацпја данас угрожеиа
не cavo у многим зем.гаиа
свнјета. гдје је тако укп по-св- е
угушена, него је нзложс
на нападајнма, пнтрпгама и
poiapeiiy и у самој Америцп.
Редовнсу спомснугнх досе-1ммш- ка
нзвргнути постојаној
пропагапдн за нов поредак,
противан н раздпчнг од ово-г- а
у Уједшмипм Државама.
Другим ријечима док је дио
csujera Н пао жртвом коиу-иизм- а,
којп рушп п осваја,
дотле је овај дпо у опасиости,
да му се исто догоди. Cie је
то сдожило здраве нардне е-лем- енте
међу амерпчкпм По-.гаци- ма,
Хрватпма, Лптавци-ма- ,
Украјпицпма, Словацима,
Словенцнма п Србпма, да се
окупе п органпзпрају те да
помогну зем.гама, одкуда су '
дошлн доКн к слободп п де-мократс- кои
начпну жпвота...
Прва је шшцпјатпва за ову
ствар дошла од лрватскога
цпјп наредпо свом Послов
ном Одбору, да у доднр
с другпм народнпм групама
Амерпцп, које се боре u
раде за ослобођеае земала, из
којпх су потеклп. Нспрва се
је чпнпло, да he to nhn лак-ш- е,
него се је мпслнло, алп
ето узело је доста времена, п
хвала Богу лд добро!"
f'H'liKit.
СРПСКИ
срамоте
Да.гс "Уједни-еп- н Хрпатн"
кажу :
"22. велаче о. г. састало се
је више братскпх органпза-циј- а
у Пнтсбургу, да међу
својнм члановима радс на
утврђену у демократскнм на
челпма као и на побнјаиу
протуамерпчке комунистнчке
лропаганде, која нде за оп-hi- m
полнтнчким п друштвс-нп- м
превратом. Том је са-стан- ку
прнсуствовало пред- -
ставништво oonjy хрватскпх
братских органпзацпја. Кул
турне н полптнчке оргализа- -
цнје истпх лародностп нпје
су испрва бпле позване, алн
се убрзо видјело, да бп тре-бал- о
све те групе спојитп,
сложнти п уједшштп, да тако
иихов рад буде што шнри.
успјешнијн н далекоссжнији,
Тако је дошло до коитакта
и договора да се састане са-стан- ак
свнх група срсдио
европског подрнјетла у Ва-шнигто- иу.
Иннцнјатнва је за
тај састанак потекла од на-шн- х
лудп те зато није ип
чудо да јс веК иа хнсториј-ско- м
састанку у Клевеланду
било говора о томе, да пред-ставннц- н
Уједпиенпх Хрва- -
та у У. С. н Канаде што npnjc
до!;у у додпр с другим гру
пама које се боре протнв ко-муннз- ма
it за ослобођеие
онпх земала које су Совјетп
лрегазнли - - х ~.-- &г
На одборској сједннцн Ује-дшиеи- нх
Хрвата одржаиој Г.
травиа одре;сно је, да по1;у
двојнца нли ако је Moryhe
ПојЦа у Вашппгтон на тај
састапак.
У Вашпнгтоиу у Ралеј Хо-тсл- у
нашло се је осам народ-ни- х
грула за једпим столом,
да расправп ствар п проблс
ме заједиичког иитерсса н
корпстн. Састанак се je одр-жава- о
два дана, то јест 10. и
II. травхл. Након дугих и
плодцих распра&а створенп
су плановн н заклучци о бу-дуК- ем
раду.
Најважппје је, да су зацр-так- а
начела, која су предана
и америчкој јавности у 6 то-ча- ка
и да су нзабрани појс-дш- ш
одбори. Од 3 пзабрана
одбора првоме јс задаКа, дч
изради правила дјелова! п
фннанцпраие овога рада, a
ipehOM, да водп полнтипки
дц0 ове акције. Тај се одбор
зове — стратешки — у који
су уцишли предсједннци на- - ј ционалних група.
Овај је састапак утро пут
великом п замашном локрету
свих оних здравих и демо
кратсклх стемената међу по
томцпма сред1М)европских и
југоисточнлх земала Eipone.
Мгкународни комунпзам, ко
јц рушн граннце u народне
светпн-с- . треба заусташш у
разориом дјеловаиу cynpot- -
ставивши му споразум и сло-г- у
те заједницу mitepeca п
ци.мва народа, којп у кон-структив- ној
сурадии, а па
бази потпуне paiHonpamocin
н nouiiiiiaiwa нацијоналног
индпвпдуалнтета стварају те-мел- е
новс обптелп слободипх
народа, којн су пружплп јед
ни другнма руке п одлучилп,
да једни другима корпсте, л
не шкоде, како се то толпко
пута догодило у протлостп."
To јс од рсчл до речи из
"Тајништва Ујсдшмиих Хр-ва- та
У. С и Кападс" о тос
братском састаику н intxo-в- ој
фсдсрацнј" а затим из-но- сс
у енглеском јсзику in-ја- ву
ibuxoBiix прлнцппа
су "нз ropibcra вр.10 јасни за
Овоме треба додати Јвдиу
другу ствар "Уједшкених Хр-вата- ",
коју je ihixob главии
орган — "Хрватски Лист п
Даница Хр.ватска" — објавло
10 априла. баш када се одр
жавао "братскн" састанак п
успоставнла та "Сратска" фс-дерац- нја.
"Даиица" доноси
"знаменнто" пнсмо о прнлн- -
Збора. којп је у 19. резолу-1свако- га да нх нс нрсводнмо.
дође
у
којл
друштава
народног савеза
кама ) Хрвагској (од "Дани-чина- "
поссбиог доиисшгка
нз Квропс). Ту сс измсђу
осталог кажс.
"Хрвагска је једнодушнија
него икад. Данас бп свакп
Хрват са одушев.геием лоле-тн- о
за свакнм, тко би повео
борбу прошв Тита. Најзаг-рижениј- и
присташа Се.гачке
странке данас са симпатпјам!
говори о Усташн, Павела-Не- в
Усташа опет гледа Маче
ка као свога вођу, за кога се
пада, да са свим пселенпч
Хрватима спрема ослобођсие
и успоставу Хрвагске Репу-блнк- е.
Ако би говорплн о ра-злп- цн
данас, која постојп из-ме- ђу
присташа X. С. С. н У.с-таш- а,
сва је разлпка пзмсу
ibiix у томе, да један говорп
о самосталној републици Хр-ватск- ој,
а други о Нсзависној
Држави Хрватској. . . ~" "
"Хрваш су доживјели у
прошлостн доста прогоиа, л-л- п
ово што се данас у Хрват-ск- ој
дога!;а, прелазп све гра-ииц- е.
Један загребачки Ср-би- н
приповнједао јс, да су
му рекли српскн седацм у
Босни: 'Прије 1918. прокли-itacM- o
Аустрнју; 1923. па да
ле жалисмо за иеном прави
цом; 1942. проклшмсио Ус-та- ше
а и све Хрвате, a sch
данас готово н ш Срби жа
лпмо за апма, јер oso што се
амо.вршнтрЈе страхота:(ћТко
нма ишта у глави илп у џепу,'
ibcrosa глава не врнједп бо-ба'- .и
Из лзоештаја "Ујсдиисинх
лрвата пиди сс да јс главио
руковоћство за свс ово било
if русама аусричких павслн-)свац- а. Опи сс лопосс иис-тнч- у
како су онн били ипи-цијато- ри
и сазиваги. Осталс
групс у тој федсрацијн, ук-iy-ч- ип Српски паподни савсз.
ставнлс су се под воћство
хрватскнх иавелиКсваца. Л
како н нс Сп, кад су павс-лнИсв- ф!
н у Југослапији би-л- и
имнцијатори у изишЛга-ib- y
најстрапшпјпх хточнпа
које су извршилн над срп-ски- м
народом. Они су бнлп
првн.који с дошлн н а идсју
BaeiLa очнју српској дсцн.
вађси-- а срда нз српских1кр-тав- а
која су псклн као овчја.
којн су жнву дсцу бацали у
ватру. који су у црквама к.1а .1
ДЕЛЕГАЦИЈА
Л030РИШН0Г ДРУШТВА
12 анрнла Руско позорн-шн- о
друштво прнрсдиЛо јс
дочск у лочаст дслсгата ))то-словснск- ог
удружепл За кул-тури- с
одиосс са СССР.
Дслсгатс јс поздрапнла чу- -
ена глумица Иароднс умст- -
лостн СССР Алсксаидра Јаб-лочки- иа,
прстседннца всКа
Руског позориишог удруж--п- л.
Hj)Oi}ccop Л1нхаило-Гр- и горијсв улознао јс гостс са
радом мозорпшног друштсл
и iicroBiiu научннм активпо-стпи- а.
Днректор оде.1С1иа Словен-ск- с
HCTopiictc умстиости у
пнострлпству Ссргсј Игиатов
дао је кратак лрсглед рада
који п1Х)водн ово оделие
које бп сада требало, иагла-си- о
je on, копцсшрисати сво- -
ју пажиу а популарисан-- с
радова С.10ВСНСКНХ драмскн;
писаца и компознтора и
noMjraiLy бноскопнма у лпо--
нзвађан--у тнх дсла. Ово рд-л.с- ае he такође пружатм по-xo- h
6iiocLoniiMa братскчх
словенскпх народа у произза-hait- y
руских н совЈетскнх
раснчпнх дела коисултацн-јо- м
п слаисм потребниУ ма-тернја- ла.
Говорећи иа састанку у
име делегације
Родолуб Чолакопнћ, претсед-ни- к
Југословенског удруженл
за културпе односс са СССР
нагласио је значај културнр
сарадае измсћу иарода Југо
ГЛАСНИК
Српског
ли на стоташс Срба — Глни-ск- а
и Колзрипка прква па
Паинји п liop,;yny — и који
су били првн у измишллау
другпх сшчних злочина, ба
цаља живог српског па[ода у
јаме игд. II оци, Усташс, су
били вође н "иницијатори"
за чстпике. Omi су почсли
прв.и таквим злочнннуа а чет-пиц- и
су сс брзо на imix угле-дал- и
па су и оин вршилп
таквс злочпис над хрватским
пародим. Осталс фашистнчке
груис у Лисрнцп о којима је
овде реч, којс сачлшавају ту
нову "федерацију", дозволи-л- с
су нз истнх разлога да
павелнћевци' буду нницнја-тор- н
п да посе Сарјак "ФеДв
рацнје".
Нз извсштаја наводног по-себп-ог
дописннка "Даинцс
лрпатскс ииди се како je
"Даница" усавремсннла тај
извештај са одржаваиен фа-пшстнч- ког
састаика, да aia-кш- а
"српскнм
иа томс састанку да до-ка- жу
својпм С1сдбеш1цима
како и Србш данас асалс за
усгашама, јсднако као што
се слажу н мачековцн н ус-таш- е.
До сада извештај су сано
дали "Уједшисни Хрвати"
(павслнћевци) и објавила га
"Даннца Хрватска". "Наша
Нада", други иаведићсвскЧ! ™yw42"H3-i-§
VUNO JISJUBy КО)у ЈС фСДСр- -
ција издала о својим цнлвн-ua- ,
а коју јс Лранко Ilexiih
потписао у име Српског на-родк- ог
савсза. "СрОобран",
орган Српског народног са- -
сеза, пути. лрватски 1лас ,
гласлло Хрватскс сед-ачк-с
странке такође hyni. "Србо--
браи и "Лрватски 1лас ми-сл- е
да је за анх лрсрано л
томе говорнтн. Они су ирс-мно- го
галаинли лротив уста
ша кло ikiixouii тобожии не
пријатсги а сада одједно
стулнти у савсз с ннма —
to je лезгодно pehit својим
следбснпцчмз.
Недавпо јс Главна Унрава
Сриског мародног савсза одо-бри- ла
5.000 долара у фонд
одбраис Драже Miixaiuoeiiha
од 50.000 долара, који јс ио--
креиула "Cpacia лародиа од--
6paita". У гораем извсштају
(Пренос ма странц 2)
славије н Conjcrcwor Савсм
и учвршћсиа ИЈкНЈатичгтвд
inveby Д"е зсмлс које су се
бориле раке уз {аие у боје-вим- а
против фамшзма. Гово-pch- ii
о потреби што већег
HSMCiLiiDaiLa iiCKvciasa, 4aia- -
kOBiih jc нагласио зиачај no-зориш- ис
умстиости за пораз
Ф а ш 4i з u a иа ндсолошкок
Фронту.
Ilocie поздрава од стране
AiiaTaie Kajiiuiiua у пмс Ру-ск- ог
удружеаа за културне
односс са странпк зскллмз.
посстници су прегледа.111 о- -
деч-iL- a за истражнваие Ио-зоршш- шог
друштва н љегое
студно за рекордираие где ;е
рекордирап u Чолаков-nhc- B I говор у српскок језику, у ко-w- c
jc on изразно захвалиосг
за срдачаи npiijex диегаци-j- c
у Москви.
Свесловенскп одбор —
Москва.
АМЕРИЧКИ АВИ0НИ УП0- -
ТРЕБЉАВАЈУ СЕ ПР0ТИВ
КИНЕСКИХ К0МУНИСТА
Пегшнг, 21 апрпла. — У
борбама H3ireby хптссих
владшшх л сомунпствчкпх
трупа које сс воде у Манџу-рпј- н
употребва.гају се и aiie-- р
in кн авпоин. Амсрнсанцн
пзјавлују да су то само трач
спортнн аинони, ади комуни-ст- и
сажу да обореип авиоии
доказују да су то бомбаши.
ЈУГОСЛОВЕНШ У ГОСТИМД РУСКОГ
југостовенске
ирстставници-иа- "
ј Становништво Јули- -
ске Крајине очекује
удовољење правди
ДИКТАТ ТАНЈУГ — БЕОГРАД
Ових дана савсзничка ко-иислј- а
за разграннчс1!е иј-мсђ- у
JyrodaBiijc н Пталнје
завршила је рад у Јулнској
Крајшш и отиутонала за Лон- -
дон, да тамо изр.чди коиачнс
предлоге за конфсрснцчју
хшшстара imocipaiuix посло- -
ва, одпосно мирошу копфо-рсициј- у.
За вреие свог боравка, Са-всзиич- ка
коипсија пмала ']"
прилике да па тсрсну впди
многе чнасницс. Qua jc no-nti- a
собом само утмске, uch
и провсрсие, докумснтоваис
податке о расположснл n во
.ш иарода, о гсографским,
етиичБИм, скоиочским u сиим
Ч11н.еницама, којс свс нду у
нрнлог нстс тсзе, у прплог
npiiK.iy4eiia Tpqia са чнтавом
Јулиском Kpajniiou Jyrocia-виј- и.
Члановн савезнпчис icniin-спј- е
билн су дочсгаип, свуда
гдс to iepopoM није потпуио
oiicuoryheao, као што jc слу-ч- ај
у lickiiv сслима Словена
чке Пепсцијс, па начпц кијп
је истоврсиеио изражавао no-всрси- ч:
становншктва upon
.KouvcujiouiiOJaciiaiwaim:
фсстација за нрнк-гучса- е
Ју-гоиаш- ји,
О томс нстои свс-дочл- лс
су приирсус станоч-ииштв- а,
нзведенс упркос тг-рор- у
и иедслнма фашиста и
патицнјс, као и разповрснп
cpcbcini нодаци, статистикс
докумеити, мемораидумл ч
резолуцнјс, које су Комиспји
предавалн прстстаспици стл-новништ- ва.
За врсмс свог боравка у
Јулиској Крајшш, комисија
је обншла обе зонс на којс
је подсмна ова југославси-er- a
покрајнна. Оиа јс вндси
да у јсдиој сгоари нзмс1;у
овс две lone иема нн какпс
разлнкс — у свсопштој и ис
поколблл1вој хслн стаиов
ништва за приелучеасм Југо-славиј- н.
hoMiicuja jc нсто,
тако видс-i-a да јс та жсл-- а за-јсднмч- ка
dOBCHCKiiM и дсмо-кратсси- м
iiTa-iiijaiickii-
M
ма-са- ма
ових крајсва. Опа сс
yeepiua у снагу словспско- -
италијанског оратства, Koje
jc псковано у борби протпч
фашшма.
Мсђугнм, KoMiiciija лсто
тако, затмм јс видела огромнс
јлзлисс у свсму другомс, пз-neb- y
зонс А, нод англо-ахс-рпчко- м,
п зоне 1, под jyio--
cioecHCkox KOjnou управок.
Kouiicuja се увсрнла о мн-р- у,
)сду и бсзисдностн у зо-- ш Б,о раду иа обнови, којл
узима пуни замах. Она сс у-ср- ил
у то, да јс шалијанско
становииштво, где год ra una.
потпуно разпоправио словс- -
иачком н хрватском н да су
му загараптоваиа с само сва
права, ceh н услова и подр-шк- а
за султурни л ckoiiouckii
иапредас
Illia je kcbyTii., комнснјл
виделау зоии А?
Баш v впеме боравка савез- -
ннчсг roMiicuie v Iv.niCKoi
Крајани одигра.ш су сс дога ђаа, који су моглн да јој да-ј- у
јасну слику о ситуацијн
KOji тано влада. то вјсмс
6iue су спахенс jyroaioBcu-ск- с
заставе, хапшенн, иалтре- -
тирани u тучснн аитифаши-ст- п,
разбнјане нлрне н демо-сратс- се
маннфестације, хап-шен- и
југословеискн овниа-р- п
и службеии прстставнпци,
нападанн фпзлчки и оружјсм
офнцпри Југословенске ар-инј- е.
Нршене су бандитск--е
прова-i- e тобожиих органа ја-в- ие
безбсдности — злогласио
цнв1инс па1ицнје у с?нове
антифашиста, у просториј;
културних и хумаиих друш-тав- а
в аншфашнстнчкнх on- -
гаппзацкЈа, а чак и у нросто-риј- с
званнчн.11х, акредптова-- н
нх установа нашс зсмл.с. За
врсмс боравка комисијс до-шл- о
јс до злочкна у Сксдњу,
гдс jc још јсдпом иролиисна
крп Стопс-иац- а н Нталнјака-антпфашпста- ,
зато што жсле
ликвндацпју фапшзма, нјш-кл.уче- ас
Југислапији н живот
у слободи 11 миру.
Чланопи сапсзнпчкс коми-спј- с
.нмалн су прнликс дч
видс како фашпстичкн t'.icxc-ит- и,
благодарс1п1 стапу оку-пацио- не
упрапс, понопп ди-ж- у
глапу и иссмстапо црш-ллј- у
и 11р(1поцнрају. Нпдсш
су бучнс ipyne 11к)вокаторл,
са рукама дигпутпм па фаши-стичк- н
поздраи и урлишч
"смрт Слопсинма".
Алн члаиипи ICoMiiriijc су
видсли н всличаистлспс но-вор- кс
од 100, 150 п 200 хн-л-а- да манпфсстаната — антм-фашпст- а,
којн сс нису дали
ировоцирати н којн су дн
СДВЕЗНИЦИ ДРЖЕ НА ПОЛОЖАЈИМА?
Трст
демокрлтска-шта- м:
ПА ТРСТА нзпсла je у ио-след- п.с
ирсие вслнки број
imciia фапшста н ратних зло-чнпа- ца,
којс јс окуиацпоид
иојпа yupana оставила на по-ложаји- ма
у држаипом аиара-ту- ,
иа којнма су били н за
врсмс Мусолнннја и Псмач-к- с
окуиацнјс.
Случај Tpiiihanckc сскцп'с
Нталнјанских жс-лсзн- ица јс типичан. Италн-јаиск- с
власти су са жсле-i-нпц- а
Јулиске Крајинс ноку--
КАР ИСКЉУЧЕН ИЗ РДДНИЧКЕ
ПРОГРЕСИВНЕ
Торото. — Главнн ијв)
шпи одбор 1'адпичке ujirpc
chbiic партијс издао јешјачу
да је Ссм Кар јсдногллгноу
одлуцом одбора nctciyncii iu
BohcTua партнјс. Ово jc учи-ilcii- o,
каже cc y изјапи, због
тога што cc iiujc одазпао на
саслушан.с држапнс компснјс
за нстрагу "шпијулажс" п
што сс инјс јанлло где je јшп
од фсбруара исссца.
Кар јс добно осуство ради
слабог адраилд н то осусгво
jc HC1CK.10. У изјавн сс измо-b- y
осталог кажс:
"Упркос п е скруполозног
Сауспеле скупштине
Торонту
У иеделу, 21 апрнла одр-жан- а
je у Торонту врло успе-ши- а
концераг-скупштин- а ко-ј- у
је прнредило Behe, на којој
су говорплц Др. Најбауер,
вођа делегације Црвеног Кр-ст- а
Југославнје и канадскп
мајор Внлиам ђонс, којп је
био с Народно-ослободнла:-ко- и
војскои лешто више од
годпну даиа.
На скупштлни је сакупле-n- o
за помоћ ратпе ссрочадп
Југославије око 2.300 долара.
Говоре Др. Најбауера п иа-јо- ра ђоиса ларод је слушао
са лајвећом naxikou п често
лрекидао са велпкии аплау-злм- а.
Обадвојпца су дали
јаслу слнку стапа је вла-дал- о
за време борбе у Југо-славн- јн
а Др. Најбауер п ка-к- ва
је та слнка данас. У лду-ће- м
нздаиу донећемо опшпр-лпј- и
пзвештај о току скуп-штп- не
ii говорима.
i ii iw-t- j ..%ета''!Л
цинлиновано и доетојапств.-н-о
покаииалн своју во.гу.
Члаиовц компсијс су посма-трал- и
генсрални штрајк, којч
јс иоказао ту orftoxuy сиагу
папрединх маса ТЈкта. За тај
штрајк рскао јс јсдан страни
новииар:
"Нндсо са'м миого штрај-кос- с,
али тск сада видну una
значи свсст н снага радног
папода."
КОГА
држапннх
СЕМ ВОЋСТВА
ПАРТИЈЕ
Ио одласку Савсзанчкс ко-мисн- јс, данас становинштво
Јулнскс It'pajniie чска мнрно,
са повсрсасм, алн са разуи-.i- n
d 11 нсстр11.гс11.см коначну
одлуку. Оио очскујс да he
том одлуко бши удовол-ciK- i исговпм Асллма и исгчлши
правнма. To очскују сви
народи Југославнјс, сматра-jyh- ii
да су такву одлуку сво-јо- м борбоу заслужили. Л то
очскују н дсмократскс масс
читавог свста, сматрају1ш да
јс, као што јс иаписао ф.раи-цуск- и
лист "Имашпс", ствар
Југославнјс у iimaiky Трста
- стпар дсмократ41Јс.
пнлс ил прсмсстн-П- - у малЈ-рионе.зоп- е„ Л1талјирскик
2.000 жслсзиичара Слопсна-ц- л
it Хрвата. Ншхова мсста
заузсли су познати фашлсти.
Војна управа зонс "A" и да-н- ас
држн тс фаишстг у служ-б- и.
У Tpmhaiickoj сскнији
желсзпица иалазп сс данас
нреко 40 нахсштеника који
су били оснивачи фашисти-чк- е
партнјс и ilciiu члаиови
још од с Мусоллиијсвог
марша на Рнм 1922 годиис.
Мсђу iLtiua je н Htio Забун-до- .
фашиста још од 1920 го-(Прен- ос
на страни 4)
карактера метода које се прп
меаују од стране владе у
везп са истрагом шпијунаже,
Ниршни одбор ие може одо-брп- ш
одблја1ке захгева хо-мпс- нје
да он доК а саслу-uiait- c.
Ово, зајсдио са чнаг-нпцо- и
да се Кар престао до-ппсив- атн
са Главнпм уредон,
мора се смагратн као промп
ш-ieii- o it чннп органнзационс
мере лотребннм.
"Радн тога, Главнн нзврш-н- и
одбор је донео једноглас-н- у
одлуку, да се Сем Кар ис-K-ijr- iH лј ohcTsa Радипчке
прогреспвне партије. . ."
ФЕДЕРАЛНА ВЛДДА НЕДД
ВИШЕ КОНЦЕСИЈА
Отава, 22 апрпла. — Прст- -
Гставници федераллс владе лз- -
Јавили су дапас да сс Кве-бе- ку
и Ошерију не могу ви-ш- е
давати дал концесије у
односу ла таксе и друга пи-таи- а.
"Ми не кожемо дати ин
једнс дал.и.е коицесије по
нмједнои литаи.уИ, рскао је
једак претставилк владе. Су-оче- ин
са иробленом rualia-.- w
дугова двају ратова, повеНа-ilc- m
одговорпости за запосле
ilc н одржаае трзншта у иио-странст- ву,
федерална влада,
pevso je овг, дошла је. до гра-нц- е
својнх извора. Ово јс
u3J4B.tcno у всзи са сталшш
саСотирац.ем споразума од
стране претседника онтери-ск- с
и квебешке владе.
у
које
1КИ