000071 |
Previous | 3 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
gjy it-j-m
Петак, 7 Mapia 1947. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СГРАНА 3
КАКО ШТО ХИТНИЈЕ
ПОМОШ МАЈКАМА?
Одломак пз реферата МИТРЕ МИТРОВИћ-ђИЛА- С,
мпнпстра просвете HP Србпје, на Ш- -
нарном заседапу Централпог одбора Антпфа- -
шлстпчшг фронта жела Југославпје прошле го- -
дпне:
У Сарајеву је веп отворен једап материпски дом, којп
може да upnwii 20 порпдл ta. Сви знамо како су бпле по--
разне цнфре о смртиости ловорећенчадп у nainoj зслљп.
у
у
141 ЈС
мајки пл
самом Свнма
н, према дз тај
-- пнгки у
.h, !,iki) брзо смашттл пн I, ни- -
fhini- -
прп
hi пам се оззри- -
што у Босии та- -
.tu стигло дотлс да се
(II Сви- -
)с, jactto да у
т. 1,11
.'hi у стаиу да ствара
и it.. in' којпх
hi
ипст, спима лам-ј- с jacuo да
МНТРА — i'fh сада трсба мпслнти о
мнинстар просвете моћи коју трсба пружптп
у II. Р. Србпјс. мајкама, породн- -
цама. Како кад нема
средстава, јсдан из
1Ш рејон отворио је савстовалиште
3i трудницс. је, one у дап
прнмап.а вазда пуно долазс жепе са другог краја
Л оио никога ле стаје иишта, сем јнто he лекар утро-I1IHT- H
изпссао својс слободно на тај посао. Корнст ко-ј- с
жепс од тнх сапета је. Лко такпа
учннимо н за ссоску жепу, ми- -
слни, да смо оида нсшто учннилн. Трсба се посавс-топат- и
са органима народиог здравлл н лекарнма и у до-гово- ру
са и.нма отворнти такву малу корисну установу бар
у сваком граду, гдс he у пазарне дане мајке са села лако
Mohn доћи до сапста н другн иримср. У су
другарицс нз АФЖ-- а у много, н то иалпх мсста, осповаде
мала само са no четирп крсвста. Алн н она
свакако значе вишс лего не лматц мсста сс
жена може породити, где жена може добпти
стручну помоћ.
ако Cm сс нашс другармцс бар у снако
окружпом мссту нотруднлс да у договору са органима
с.тужбе стпоре one устаиовс, за годнну да-н- а
нмали бисмо читаву малу мрежу у зсмл.л.
нз града ле би тсшко иала ни mi
noMoh опим је вслнка иотреба у на-ш- ој
зсмл-n- , to jc исликн корак унапрсд у заттптн мајкн, a
ту смо заштиту дужнс н мл да преко својс по-делнм- о са државом.
Оба ова примера само су подстрек .свима оиима који
имају какве год у своме граду да се угледаЈу
пл прсднс другарице шсстог рејона и
Овл прнмсрп треба да покажу да се
веп п сада, иако тек почињемо да тсшкоћс
обнове трсба за што но-лож- ај
мајкп. А то јс пнтан.е од значаја за ре
шаваи.е жсна. Ова брига за
женс са сла и из града, трсба да потстакнс же-и- е
са села иа помоп са женама града, да градси
дсца ие остају без млека, да сеоске жене где год је то могућ-и- о
помогну градским п дал.е, п дхге.
Пигае брнге за мајкс н иородиле. вигас
iioMohu
Кроз читав развој херој-ск- е
С1бс, Алшфашлстлчки
I'poitT жена бно је чврст о-елон- ац
лародно-ооободлла-чк- ог
покрета. Ндућн у ко-ра- к
с народло-осло-боднлач- ке
борбе, је
лачлн л фор-м- е
свога рада развоју.
Онако како је заузсо своЈе
место борби чнтавог
11а]ода протлв
треба н даиас,
обнови своје домовнле и ite-ло- ј
лзградал да заузме л од-ред- и
своје место.
Шта злачл то, да АФЛ
трсба да одредл своје место,
кад ]е он само део оног
покрета, Једлл
ствслог наХ)Д11о
Фронта чиии чл-та- в
ларод, сви и.еговн дело-1Ш-,
све и.егове
Уар желе reh ле
масовло л
обиови земл.е? У раднпм чс ј
тама и orpabvi
земл.у, тратове бор
бе и ратчшлћавају рушеви
не, граде путеве п купе. по
дижу пруге л творнице, прс
ду, илету н пшју у раднолн
цама, раде и твор
ницама, радс no
и др;кавннм уче
ла разлпм курсевнма итд.
Једном рсчју, преко ситнич
л крутших, и
послопа, хплддс
п миллолн наших жена као
и спссли фз-ђап- и
у оЛпови зе
Наша је народна власт м ia
да, а СЈедства којпма распо-лаж- е
оскудна. Та она је ро
hena у јеку борбе,
борбе протпв таквог ле
који јс зем.гу са
vo itycTouiiio п pa3apaq. Алн
ола н ма ту предност да је
ШЛМО ЕОЛЛЕО UIUO ц'шк оучајева
порођају. нау
.и толе,
дом
it. hi иоворођенчадн
иосдедпце пезсигп- -
ш пова порођају
сппиа
се
породплнште.
n.tM такоће,
п п обпове, држава
uehi in
чстаповс
ста]К)ј Југославнјп. А,
МИТРОВИћ по-1)ИЛА- С,
труднпцама,
матери-јалпл- х
уиитаћсте? Ilancinhy нрнмер
Всограда. Псоградскн
Саветовалиште како опнсују,
Београ-да- .
време
добијају нссумњмва са-встовали- шта
нрнступачиим
нпак
Војводппц
породилишга
ниједног где
слромашпа
Зампсдлте,
здрапстпеле мале
породплишта
Другарлцама дежурстпа
мајкама. To соцпјална
оргаиизацпје
могу]шости
бсоградског Војво-f;aiiK- c.
истовремсно
прсброђавамо
лослсратнс нобринути иопо.гнији
првеиствсиог
равноправпостн ирвенствено
снромашие
узајамну
породнљама, тако тако
ппцпјатпвс у
снромашннм породпллма!
развојсм
АФЖ
прилагођивао
томе
орга-ллзопало- г
oKynaTojia,
је-дннствс- иог
ослободи-лачко- г
којп
организацнје
учсствују
органпзовано
брлгадама
отклаиају
ударилчкл
болпнцама
установауа,
ссакодисгннх
повремелих
равпоправлн
учествују
мле.
паЈкрва-впј- е
прнјателд
Сарајеву
илје
пзиикла
ганнзовап м Једллствел сто--и
лза л-- е чува је и поуажс.
Н кад дапас говоримо о
да лоједлнцн лли народ
пе иасовнс оргаилзацијс уче-ству- ју
у обнови земл.е, ондл
то злачи да они народлу
власт помажу, да деле брнгу
с ibou у онлм лословима, ко-ј-е
је органнзовала да бп за-доваш- ла
лотребе војскс п
нам1да.
А који је то део посла којн
ћемо мн, жеие, у обновн зс-мл- .с
органлзовано и с пла-lio- v.
преко Алтлфашнстн-чко- г
Фронта жена, лреузетл
ла ссбе, л који hco nope;
свога сталлог залослелд, ос-тал- пх
послова н активностн
на бнло којем пол.у детатло--
Совјетске жене у борби за
уништење фашизма
Из рефсрата Нпне Попове,
прстседпицс делсгацпје сов-јетгк- нх
жсна иа Међународ-цо- м
колфесу у Паризу, пот-претседпи- це
Међународпог
делократског савеза жепа,
претссдцнце Аптифашнстпч-ко- г
сомитста СССР, геперал-по- г
сегретара сипднсзта v
СССР.
Под воћствоа иашег велисог Стаљлпа
совјетссн грађанн, у теспој сарадан.с па-родп- на
деиоЕратских држава кзвојссалп еу
победу вад пезиачкиЈг п јапанским имиерп-јалпзио- м
п спаслн Европу од фатпстичклх
бзндита.
Совјетсие жсне одпгра.1е су слалпу улогу
у пацнопалпом рату иарода СССР за сло
боду, част и независност отаџбние. Упоредо
с л.удима жепс су узеле учешћа у до сада
еппђсннм борбама протип јаког н лукаво!
нелрнјателд.
Наш Boha, геисралн-сиу- с
Стал.пи прлг-ла- о
је значај иашсг
рада п мн се попосн-м- о тис. У својој no
руцл совјетском ла
роду о јс изјави"
"Изванредил радт
подвлзл совјстсклх
жела л Hauie павие
омладине, који су ио-сил- л
ла својим плећн-м- а
главнл тсрст по-ci- a
у фабјшкама, ра
дпоиицама, совхозлма
л колховима, остапе
за увек свстлл лри-мер- л
у историјн. Ке-л- е
су се показалс до-стој- не
својих очевл,
синова, иуа;ева и бра-he- ,
који су бралллл
отаибнлу од фашнс
тичке иеиаил.
СОВЈЕТСКЕ ЖЕНЕ УЧЕСТВУЈУ У
ВЛАСТИ
Аела Koja join upe четврт века у царлс-тлчк- ој
Русијн лије имала нрава, сада има
сваку могућност да учествује у државној ад- -
цнл-ев- а i.uiv ;кса ])азнмл иаднисти нзаирани jc
за чланове Нарламелта совјстских републи-к- а
као л Врховног совјета СССР. Иоред то-г- а
454.000 жена лалазе се у совјетлма раз-лн- х
градова и ссла. Желе лмају важну уло-г- у
у државној адмллистрацији СССР: Гум-зии- а
Слдеиова је председинца прсзидлјума
Нрховиог совјета буријат-моиголск- е сопјст-ск- е
републике, Паша је
Врховпог совјета републпке Узбе
кистала нтд. Три источнс совјетске републи-к- е
Казакстан. Узбекистал л Таџнкнстан нма
jy 21 000 жсна народнлх послаппка.
иј народа, који op-- сти, свесно, водећн ста-iii-'j
то-м- е
орпгу о н.сму, довести до
краја?
Мл пе треба да лутамо,
тражс1ш тај посао и место
АФЖ-- а у обиови земље. На-м- а
га ]е одредно Маршал
Тпто. Недавно, у разговору
с аптлфаншстклплма Хрват-скс- ,
on је рскао: "Пелнка је
ствар збринутн децу чијл су
очевл п мајкс пзглнула ла
Фронту. To је један од лој-важлнји- х
задатака гас желз.
Тражпте noioh п подршсу
од иас, ми hevo г.ас свестра-n- o
iiosiohii.
Зашто нам је Маршал Ти
то, претседннк демократскс
народпе влале Југослапнје.
упутио one речнг Јашто ои
ЦРНОГОРКЕ С МАРШАЛОМ ТИТОМ
ЖЕНЕ II ОБНОВА
Сада je иаша землл прегла да решн огро
an задатак обпове пародпе прпвреде коју
су уппштплн Немцн. Следепа цлфра даће
једпу слпку у колпкој мсрл су почппнле ра
sapaika п штете хптлеровске агрсспвне спа-г- е
па совјетској тсрпторлјп
1.710 градова п впше од 70.000 села потпуло
плделимичпо су уииштенп нлп сагорепп,
впше од 6,000.000 зграда било је порушепо
влп cnxteiio. 25,000.000 стаповпика остало
је ез срова. Поред овога хпглеровцн су
порушилн или оштетплп 31.850 плдустрпЈ-crti- x
предузећа, упропастплп пли опллчка-л- н
9S.000 колхоза. Дпрестла штета коју јс
учнппла пемачка окупацпја лашој пародпој
прпвредп п совјетским граћашша уопште
neite се па 679 рубалл.
МЕђУНАРОДНА ЖЕНСКА
ОРГАНИЗАЦИЈА
Ми овам аамиш.гамо задаткс међупарод-- е
женгке оргализацлје ола мора допрлле- -
ти актипноц учсшћу
права за желу
демократлја
чвршпс
жепа мпр,
остварс- -
Што лас,
овога места да
да
желе Савеза
савеза
жпвн јача свлх
жепа
мнр
дима света
ja.ino стараше посап.
задатак
жела:
Зато, је то део
паше разореле зе-мл-- е,
лежи
срцу пашнх жена. Маршал
Тлто да he АФЖ тај
задатак часло пзвршити.
У току 4 борбе не
пстакле су се
жена п.ихова
н л.убав
којом стајале па
лоред бнла
naJBeha
борцл на фропту,
дсца
старци, очевн мај- -
партнзапа. Још онда. док
сталпо nar.iauiaca да је соцл су бплн само
женскпх маса у бор-"- ч
ja потпуло уллш-ifii.- e
фапшзма ц фа-шнстнч- клх
као
it rtoprtu за ус-посга-
ву
једног праве-дни- г
и трајлог млра
мећу народима да бп
спречила могућ-аос- т
полавллиа јед-- е
нове агрсснје, обе-Лгђе- љу
права која he
oMnrvhiiTH
р д а к. Одбра-и- а
аолитлчклх,
п
права свпх раса
ц народпости у
вак-'- 1 ем.н света#
мора да будс лерал-дв-мн- н
н сгалпл дсо
ове Лорбе и сталпа
Чригд у оиој
опде не по-- t
mm политнчка н
еичномска једлакост
не може постојати пи права
Драгс прнјатсшце, што буде је-днмс- тво
које воле to he брже п
оне успети да постпгпу
л солијалиоЈ актнвлости и,е својих илсмеиптлх
се тлче жсла, мог
лзјавнтл са смо ми учлллле
нзшу дЈ"л;лост н да пемо свс учллнтл
буду Mohan члал
Међународног у и.еговој борби
за демократнју. млр ц безбедлост ла-род- а.
Нека н лека прнјатеаство
кирагубивих целога света!
Нека жпв трајаи н чврст међу паро- -
Још један крупан задатак Антифаш. фронта шена
наш
лаш задатак Ан-тпфашистлч-
ког
фропта
што онај
обнове
којл tiajBiiuic ла
верује
годлне
јед.ном одликс
Југославије:
беслрлмерпа
мајчлпска топлнна
су one л
оппх којнма је
потрсбна nouoh
рањепнци,
лезбринута ллвалпдн,
neuohiui и
кс
НОО-- и органл
идеја
жепа
соцнјалнн
ско-помгк- нх
соцпјаллих
жеиа
свих
борби,
)ер где
сигурннје
wiiniictpauiiiit
Махмудова потлрет-сетппц- а
окупнрапој
милијардп
совјетсклх
Совјетског
жела
свпх
ложртвовност,
народлог устанка, првп де-чј- и
домови у Лицп л Корду-н- у
ословали су ва лллцлја-шв- у
АФЖ-- а, болнпцс л ра-аениц- п
бплн су потпупо ла
брпзн жепа, а да п ле гово-рлм- о
о огромној noMohit бор-цим- а
иа фЈХ)иту. Сноситл
сав терет брлге, рада и одго-ворлост- п,
иије лако бнло за
АФЖ. А коллк је тек тај T-oper
за иародлу власт данас
крај огромлог броја лезбри-путл- х
Солеснпх, иемоћллх,
раиеллх. Да понесемо ис-шт- о
од itera на својим леђл-ма- ,
зато смо иа жене пајпо-званпј- е.
Како је лепо, кад чнтамо у
ловлнама и извештајлма ко-ллк- о
болпица су жсле осло-ва.т- е.
KO.Into дечјих домова
уредиле, колпго народппх
кухнња органнзовале, колл- -
ко раднпх дапа да.те у дежу- -
paity no болницама, коллко
аоиуда одпелс. Велпки су
pen тати постпгаутн у то- -
ралних камнанл за помо
anenniuiiia u збршиаваис
tenc.
тп Лага та чпиеппца дз
ie било потребно водлтл re
сампаае говорн о томе да
нпје потпуна ии довол.па
rpura еоју посвелуЈемо ово-и-е
оитаау. Јссмо ли се пка-х- а
запптзле: шга још требл
да учлипмо да ракенпцимл
стварпо побол.шамо н олак-шам- о
жппот у болл'пцама дз
iioiiornevo децу у дечјлм до-мови- на
да забораве своје
тужно. naiiaheiio детш1ство,
да пм надоЕпадпмо топлу ро-дптегс-
ку
.губав, да им вра-тпм- о
дуг за 1фв п жртве које
су далп за опо што лам је
свцуа најдрагоценпје — за
слободу свакога од пас, свп-ј- у
нас заједпо.
Одборп АФЖ-- а iiopajy се
(Наставак на странп 4)
ltXZVXCZ4XK%CXXXXXX'€XXXXXKXXXXX2
S
¥VWУ
V9V
Владимир ДедиЈер
Белешке из Америке
31
ПРЕД МИКР0Ф0Н0М
Једиом притиком учестпопао сач дпскуспји с ау-сгралијс- клм
мнлпстром ciiowmx постова Еватом и гпефоч
делегацлје Фллппнла гепералом Ромулом. па се рсч по-вел- а о уделу Југославпје у победп над хлтлеровском Ие-мачко- м. Иоред осталих ствари говорло сам н о хилддама
амерлчклх авлјатлчара које су iiamit партлзалн спасилл.
Кад сам Иллнопјео.тспеи"сЧтаепуоnoосhдаiiмлвевркааоштглогЕомуволрхлоатперЛле,лкотвоелћрлајдиапе,а.јчеакчМепкозај осднрпжтелае-фваје-ем, бпо оборси излад вашс земље. 1{ада uamit смпови буду
моглл да кажу пуиу псторију борбе ватег пиемепитог па-род- а
п када буду моглл да лспричају све жртве којс je
вашtoнаhрeодбитпиодпјесдопоBpпaоhвaоjyhпiоt глнаоа.тгуе удецпустоурпсјвпо.ју дМоим,овииу Аие-рлкал- цц можсмо pehn вашем иароду само ово: "Ммлион
пута хвала".
Сутрадан је стлгло још псколпко телгфаиа н писпла.
Ппсала је и лека старпца: "Cnuoh je мој муж ммао лајве-h- e узбуђспе у свом жлвоту. On je ennoh чуо преко амг-рлчко- г
радиа лме свог отока Влса с кога је пошао upe толлко година. Он је болсстап н стално лежл у ппстслч
алл молц вас да дођете да му мало внгае припате о otokv
Влсу."
Стлгло је нлсмо леке the. Дад лз Сакрамепта следеКе
садржлле. "Југословспском потпукооплку од партлзала
господлла Тпта,
Драги гослодлие,
Прс лсколлко nohii мој муж н ја слушадп смо радио
п чулл вас како говорпте.
Ми ллсмо запамтллл ваше име, алл сматрамо да ду-гује- мо вашси лаЈкду всллку захваллост, па зато узимам
слободу да вам иишси.
Прошл јесслл мој can, лоручлик Дал пз 15-т- е Пазду-хоплов- ле армлјс бло је лрпмораи да скочп падобралом из
свог Иавепксолоадлвдаашнсех сдпоубстрилхпажевлаашусуземгал,ул.рлхватплс н one
'су се старале о л.ему, xpanchn ra. а да one саме плсу ииале
шта да једу. Вашц л.удл су га одвелл до једпог од ваших
тајлих асродрома одакле јс враНсп латраг у Нталнју.
On се сада вратио у Сједпп.еле Амгричке Држае.
где се лсчп од лсрпплх лалора л слаблх плупа.
On ам јс причао како јс дпвло блло поступапо с
љлме п лотпуло сам увсрсла да нлје блло вашег нзрода.
on далас ле бл бло с лама.
Моллм вас попссптс латраг у вашу зсмлу злхвалиог
лз срца само јсдие од миоглх мајкл и отаца лаишх дсчаса
које стс вл спасли.
Мој спп је лмао отсустио цре лего што је пошао у
болнлцу. Док је бпо код нас, прс лсго гато бл узео нрвн
залогај у уста, on се молло богу да сс побриле за ваш
парод којп пема довол,ло храпс.
Захвал.ујсм вам се још јсдлом, лскрела
Г-ђ- а К. Дал".
Оваква су лисма стлзала од многпх лудл, алп Фоти1
л иегопа компаплја дошлл су у радло-стапл- цу и лроте- -
стоватл, чак су лаллсалл јсдпу петлцлју амерлчком ми-ллстарс- тву спо.гллх послова у коЈој се буие што сач
лазвао Дражу Михапловића лздајллком!
Тако сам за време свог боравка у Лмерлцц упозлао
мпоге радло-комептато- је с разппх радло-сталлл- а it лалаца
радло-сталлц- а. Ироблсм амерлчке радиофоннје ve јс за-ллтересов- ао, иа сам no овом пптаау почео да прпкуллли
ллтературу л да лратлм шта се у штампп плше о радпо-фоилј- и. Ирво сам лз лсколлко годлшплка пзвадло ослов-н- с
лодатке о радло-сталлца- ма у Амерпцл, о каплталу у
радло-сталлцам- а, о програчлма л томс сллчло. Дошла wii
je до руке кл.лга професора Паула Лазарфелда, длректорд
уреда за лспитпвал.е радлофопије па уплверзлтггу Ко-лумбп- ја, "Радло штампапа страпа", а тако лсто и кн,нга С.
Б. Роза "Нешлонел лоллсл фор редло бродкестлпг". Сем
тога лабавпо сам радпо-апара- т и слушао појсдппс сталнцг.
Нре свсга трсба ncTahn офомпу улогу радпофопијс у
Амернцл. Радпо је продро у сваку купу. у свакп аутомо
блл. Годлпе 1944 блло јс 55 миллопа радло-апарат- а у
Лмсрлцл. Осрсдиа амерлчка Kyha лма по леколпко радио-апарат- а.
Отац држн свој апарат, мајка и деца свој и сви
елушају своје лрофаме. За жслу која радп у кући по-сто- је спсцлјаллл ирофамл. Опа пх ciyma н ради пп
куЈш. Ирпчао мл је мој лрлјатсл. Мопрое Штерп да ikc-го- ва
мајка пма трп радпо-апарат- а, једап у спавалој соби.
другл у радлој собп, a Tpehn у кухлал, па ујутру отворл
сва трл, свршава Kyhiui џосао, идс лз собе у собу, па тако
ле лзгубл ллјсдлу рсч рецлмо "жпвотле драме Стеле
Далас". Ого јс једла од лајулорплјлх амерпчклх тако-звалл- х
"сапулсклх oncpa". To су бапалпс драме о .губа-miii- M
јадлма н лодвлзлма разлих "јупакппл". које про
лазе све перппетнје; углавпом се ствар водн око удаје некс
удовлцс. Обичло се спака смлслја завргаава с тимс што
јулакплд треба да попше л.тл л.убавллк се спрема да јој
лзјавп л.убав, тако да слушаоцл једва чекају лдуће јутро.
Та "опера" сс ластапл.а, желе просто ају сваку реч, тако
да песс од тпх "сапупсклх опсра" трају по пет, шест, a
једпа п осам годлиа. Име "сапулске олсре" ова врста про-фа-ма
доблла је лме зато што је прво једна фабрлка са-пу- па
уве.та опај лачпи реклама за своје пропзводе. Утицај
радпо-сталпц- а иа децу у Лмерлцл је огромал. Она још ле
лауче да чнтају л iiiuuy. а злају тачпо у кодлко je сати
која емлслја. Иајважилје емпспје за децу облчло су на
програму између четлрн л шест и по часова увече, то јест
када дсца у Амерлцл вечерају. Једло време се чула у јед-по- м
делу амерлчке јавпости крптнка радн штетпости тлх
дечјпх програма. Давапн су подвозл галгстера, тако да је
радло постао права школа крпмнлала. Амернчса деца cv
под леобпчпо јаким утпцајем тлх емлспја које оргаплзују
иоједплс тргопачке фнрме за п1одају храие. деч!ег одсла п
томс сллчно. Тако је. ла лрлмер. решен проблем дз лп
деиа једу cnanah у Америцл. Ирско радпа су деца чула
да јс ГГалај јак зато што једе cnanah. па су после сва тра- -
жила да једу cnanah. Деца кад лду у радл.у да купују ства-р- п,
опа не траже К&тогопу кашу за доручак. већ Мнеи
Маус кашу, то јсст кашу коју лрслоручује Микп Мауг
нреко радпа. To je случај л са старлјлма. Оии траже sainv
Черлл Макартпја, позиате дрпене лутке. која леделлм у
осам сатл увече гопорл, па је сва Avepnica слута. Чарли
Мап-арт- п је због своје с.телс послушлостл ушао у посло-виц- у
у Амерлцл- - Кад је Херстова штампа лападала no-слапп- ке
којп су гласалл за Рузвелтове предлоге, опа их
јс назвала Чартл Макартпјем. Ирофаме америчклх ра-дио-стап-
ица
објаплл-ј- у ииллЈшице. бакаллпце н друге ра
дп.е. Кад купујете rohe у пллдрппцаиа, ла зиду плше ве-ллк- лм
словлма: слушајте тог л тог глумца који оглашује
те и те производс. Амерлчкн парод je пзложел ватиком
прлтлску радло-станлц- а, one су му постале саставпп део
днсппог жлвота, ои ле може без imix лп млпута. Посма-тра- о
сам иа бејзбол утакмлцама .гуде како гледају утакми-ц- у,
a ла крилу држе малс радло-апарат- е и слушају пре-ло- с
с других бсјзбол утакмлца плл своје OMii.iene про-грам- е.
(Наставпће се)
% mm
,
-
,
.'
(
i
..
..
t ..
. к- -
м
..
" и . .
'-
-
—
—
i
:
:
—
—
(--
о а п е
t
I'
'
и
(
,
;
—
,
с
и
гЈ& р-ц.5-
"
--%-
I I Ћ r"""°""-ifc-i.i.4- i јЧ.-та- м
Object Description
| Rating | |
| Title | Serbian Herald, April 01, 1947 |
| Language | sr |
| Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
| Date | 1947-04-01 |
| Type | application/pdf |
| Format | text |
| Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
| Identifier | SerbiD4000118 |
Description
| Title | 000071 |
| OCR text | gjy it-j-m Петак, 7 Mapia 1947. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СГРАНА 3 КАКО ШТО ХИТНИЈЕ ПОМОШ МАЈКАМА? Одломак пз реферата МИТРЕ МИТРОВИћ-ђИЛА- С, мпнпстра просвете HP Србпје, на Ш- - нарном заседапу Централпог одбора Антпфа- - шлстпчшг фронта жела Југославпје прошле го- - дпне: У Сарајеву је веп отворен једап материпски дом, којп може да upnwii 20 порпдл ta. Сви знамо како су бпле по-- разне цнфре о смртиости ловорећенчадп у nainoj зслљп. у у 141 ЈС мајки пл самом Свнма н, према дз тај -- пнгки у .h, !,iki) брзо смашттл пн I, ни- - fhini- - прп hi пам се оззри- - што у Босии та- - .tu стигло дотлс да се (II Сви- - )с, jactto да у т. 1,11 .'hi у стаиу да ствара и it.. in' којпх hi ипст, спима лам-ј- с jacuo да МНТРА — i'fh сада трсба мпслнти о мнинстар просвете моћи коју трсба пружптп у II. Р. Србпјс. мајкама, породн- - цама. Како кад нема средстава, јсдан из 1Ш рејон отворио је савстовалиште 3i трудницс. је, one у дап прнмап.а вазда пуно долазс жепе са другог краја Л оио никога ле стаје иишта, сем јнто he лекар утро-I1IHT- H изпссао својс слободно на тај посао. Корнст ко-ј- с жепс од тнх сапета је. Лко такпа учннимо н за ссоску жепу, ми- - слни, да смо оида нсшто учннилн. Трсба се посавс-топат- и са органима народиог здравлл н лекарнма и у до-гово- ру са и.нма отворнти такву малу корисну установу бар у сваком граду, гдс he у пазарне дане мајке са села лако Mohn доћи до сапста н другн иримср. У су другарицс нз АФЖ-- а у много, н то иалпх мсста, осповаде мала само са no четирп крсвста. Алн н она свакако значе вишс лего не лматц мсста сс жена може породити, где жена може добпти стручну помоћ. ако Cm сс нашс другармцс бар у снако окружпом мссту нотруднлс да у договору са органима с.тужбе стпоре one устаиовс, за годнну да-н- а нмали бисмо читаву малу мрежу у зсмл.л. нз града ле би тсшко иала ни mi noMoh опим је вслнка иотреба у на-ш- ој зсмл-n- , to jc исликн корак унапрсд у заттптн мајкн, a ту смо заштиту дужнс н мл да преко својс по-делнм- о са државом. Оба ова примера само су подстрек .свима оиима који имају какве год у своме граду да се угледаЈу пл прсднс другарице шсстог рејона и Овл прнмсрп треба да покажу да се веп п сада, иако тек почињемо да тсшкоћс обнове трсба за што но-лож- ај мајкп. А то јс пнтан.е од значаја за ре шаваи.е жсна. Ова брига за женс са сла и из града, трсба да потстакнс же-и- е са села иа помоп са женама града, да градси дсца ие остају без млека, да сеоске жене где год је то могућ-и- о помогну градским п дал.е, п дхге. Пигае брнге за мајкс н иородиле. вигас iioMohu Кроз читав развој херој-ск- е С1бс, Алшфашлстлчки I'poitT жена бно је чврст о-елон- ац лародно-ооободлла-чк- ог покрета. Ндућн у ко-ра- к с народло-осло-боднлач- ке борбе, је лачлн л фор-м- е свога рада развоју. Онако како је заузсо своЈе место борби чнтавог 11а]ода протлв треба н даиас, обнови своје домовнле и ite-ло- ј лзградал да заузме л од-ред- и своје место. Шта злачл то, да АФЛ трсба да одредл своје место, кад ]е он само део оног покрета, Једлл ствслог наХ)Д11о Фронта чиии чл-та- в ларод, сви и.еговн дело-1Ш-, све и.егове Уар желе reh ле масовло л обиови земл.е? У раднпм чс ј тама и orpabvi земл.у, тратове бор бе и ратчшлћавају рушеви не, граде путеве п купе. по дижу пруге л творнице, прс ду, илету н пшју у раднолн цама, раде и твор ницама, радс no и др;кавннм уче ла разлпм курсевнма итд. Једном рсчју, преко ситнич л крутших, и послопа, хплддс п миллолн наших жена као и спссли фз-ђап- и у оЛпови зе Наша је народна власт м ia да, а СЈедства којпма распо-лаж- е оскудна. Та она је ро hena у јеку борбе, борбе протпв таквог ле који јс зем.гу са vo itycTouiiio п pa3apaq. Алн ола н ма ту предност да је ШЛМО ЕОЛЛЕО UIUO ц'шк оучајева порођају. нау .и толе, дом it. hi иоворођенчадн иосдедпце пезсигп- - ш пова порођају сппиа се породплнште. n.tM такоће, п п обпове, држава uehi in чстаповс ста]К)ј Југославнјп. А, МИТРОВИћ по-1)ИЛА- С, труднпцама, матери-јалпл- х уиитаћсте? Ilancinhy нрнмер Всограда. Псоградскн Саветовалиште како опнсују, Београ-да- . време добијају нссумњмва са-встовали- шта нрнступачиим нпак Војводппц породилишга ниједног где слромашпа Зампсдлте, здрапстпеле мале породплишта Другарлцама дежурстпа мајкама. To соцпјална оргаиизацпје могу]шости бсоградског Војво-f;aiiK- c. истовремсно прсброђавамо лослсратнс нобринути иопо.гнији првеиствсиог равноправпостн ирвенствено снромашие узајамну породнљама, тако тако ппцпјатпвс у снромашннм породпллма! развојсм АФЖ прилагођивао томе орга-ллзопало- г oKynaTojia, је-дннствс- иог ослободи-лачко- г којп организацнје учсствују органпзовано брлгадама отклаиају ударилчкл болпнцама установауа, ссакодисгннх повремелих равпоправлн учествују мле. паЈкрва-впј- е прнјателд Сарајеву илје пзиикла ганнзовап м Једллствел сто--и лза л-- е чува је и поуажс. Н кад дапас говоримо о да лоједлнцн лли народ пе иасовнс оргаилзацијс уче-ству- ју у обнови земл.е, ондл то злачи да они народлу власт помажу, да деле брнгу с ibou у онлм лословима, ко-ј-е је органнзовала да бп за-доваш- ла лотребе војскс п нам1да. А који је то део посла којн ћемо мн, жеие, у обновн зс-мл- .с органлзовано и с пла-lio- v. преко Алтлфашнстн-чко- г Фронта жена, лреузетл ла ссбе, л који hco nope; свога сталлог залослелд, ос-тал- пх послова н активностн на бнло којем пол.у детатло-- Совјетске жене у борби за уништење фашизма Из рефсрата Нпне Попове, прстседпицс делсгацпје сов-јетгк- нх жсна иа Међународ-цо- м колфесу у Паризу, пот-претседпи- це Међународпог делократског савеза жепа, претссдцнце Аптифашнстпч-ко- г сомитста СССР, геперал-по- г сегретара сипднсзта v СССР. Под воћствоа иашег велисог Стаљлпа совјетссн грађанн, у теспој сарадан.с па-родп- на деиоЕратских држава кзвојссалп еу победу вад пезиачкиЈг п јапанским имиерп-јалпзио- м п спаслн Европу од фатпстичклх бзндита. Совјетсие жсне одпгра.1е су слалпу улогу у пацнопалпом рату иарода СССР за сло боду, част и независност отаџбние. Упоредо с л.удима жепс су узеле учешћа у до сада еппђсннм борбама протип јаког н лукаво! нелрнјателд. Наш Boha, геисралн-сиу- с Стал.пи прлг-ла- о је значај иашсг рада п мн се попосн-м- о тис. У својој no руцл совјетском ла роду о јс изјави" "Изванредил радт подвлзл совјстсклх жела л Hauie павие омладине, који су ио-сил- л ла својим плећн-м- а главнл тсрст по-ci- a у фабјшкама, ра дпоиицама, совхозлма л колховима, остапе за увек свстлл лри-мер- л у историјн. Ке-л- е су се показалс до-стој- не својих очевл, синова, иуа;ева и бра-he- , који су бралллл отаибнлу од фашнс тичке иеиаил. СОВЈЕТСКЕ ЖЕНЕ УЧЕСТВУЈУ У ВЛАСТИ Аела Koja join upe четврт века у царлс-тлчк- ој Русијн лије имала нрава, сада има сваку могућност да учествује у државној ад- - цнл-ев- а i.uiv ;кса ])азнмл иаднисти нзаирани jc за чланове Нарламелта совјстских републи-к- а као л Врховног совјета СССР. Иоред то-г- а 454.000 жена лалазе се у совјетлма раз-лн- х градова и ссла. Желе лмају важну уло-г- у у државној адмллистрацији СССР: Гум-зии- а Слдеиова је председинца прсзидлјума Нрховиог совјета буријат-моиголск- е сопјст-ск- е републике, Паша је Врховпог совјета републпке Узбе кистала нтд. Три источнс совјетске републи-к- е Казакстан. Узбекистал л Таџнкнстан нма jy 21 000 жсна народнлх послаппка. иј народа, који op-- сти, свесно, водећн ста-iii-'j то-м- е орпгу о н.сму, довести до краја? Мл пе треба да лутамо, тражс1ш тај посао и место АФЖ-- а у обиови земље. На-м- а га ]е одредно Маршал Тпто. Недавно, у разговору с аптлфаншстклплма Хрват-скс- , on је рскао: "Пелнка је ствар збринутн децу чијл су очевл п мајкс пзглнула ла Фронту. To је један од лој-важлнји- х задатака гас желз. Тражпте noioh п подршсу од иас, ми hevo г.ас свестра-n- o iiosiohii. Зашто нам је Маршал Ти то, претседннк демократскс народпе влале Југослапнје. упутио one речнг Јашто ои ЦРНОГОРКЕ С МАРШАЛОМ ТИТОМ ЖЕНЕ II ОБНОВА Сада je иаша землл прегла да решн огро an задатак обпове пародпе прпвреде коју су уппштплн Немцн. Следепа цлфра даће једпу слпку у колпкој мсрл су почппнле ра sapaika п штете хптлеровске агрсспвне спа-г- е па совјетској тсрпторлјп 1.710 градова п впше од 70.000 села потпуло плделимичпо су уииштенп нлп сагорепп, впше од 6,000.000 зграда било је порушепо влп cnxteiio. 25,000.000 стаповпика остало је ез срова. Поред овога хпглеровцн су порушилн или оштетплп 31.850 плдустрпЈ-crti- x предузећа, упропастплп пли опллчка-л- н 9S.000 колхоза. Дпрестла штета коју јс учнппла пемачка окупацпја лашој пародпој прпвредп п совјетским граћашша уопште neite се па 679 рубалл. МЕђУНАРОДНА ЖЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА Ми овам аамиш.гамо задаткс међупарод-- е женгке оргализацлје ола мора допрлле- - ти актипноц учсшћу права за желу демократлја чвршпс жепа мпр, остварс- - Што лас, овога места да да желе Савеза савеза жпвн јача свлх жепа мнр дима света ja.ino стараше посап. задатак жела: Зато, је то део паше разореле зе-мл-- е, лежи срцу пашнх жена. Маршал Тлто да he АФЖ тај задатак часло пзвршити. У току 4 борбе не пстакле су се жена п.ихова н л.убав којом стајале па лоред бнла naJBeha борцл на фропту, дсца старци, очевн мај- - партнзапа. Још онда. док сталпо nar.iauiaca да је соцл су бплн само женскпх маса у бор-"- ч ja потпуло уллш-ifii.- e фапшзма ц фа-шнстнч- клх као it rtoprtu за ус-посга- ву једног праве-дни- г и трајлог млра мећу народима да бп спречила могућ-аос- т полавллиа јед-- е нове агрсснје, обе-Лгђе- љу права која he oMnrvhiiTH р д а к. Одбра-и- а аолитлчклх, п права свпх раса ц народпости у вак-'- 1 ем.н света# мора да будс лерал-дв-мн- н н сгалпл дсо ове Лорбе и сталпа Чригд у оиој опде не по-- t mm политнчка н еичномска једлакост не може постојати пи права Драгс прнјатсшце, што буде је-днмс- тво које воле to he брже п оне успети да постпгпу л солијалиоЈ актнвлости и,е својих илсмеиптлх се тлче жсла, мог лзјавнтл са смо ми учлллле нзшу дЈ"л;лост н да пемо свс учллнтл буду Mohan члал Међународног у и.еговој борби за демократнју. млр ц безбедлост ла-род- а. Нека н лека прнјатеаство кирагубивих целога света! Нека жпв трајаи н чврст међу паро- - Још један крупан задатак Антифаш. фронта шена наш лаш задатак Ан-тпфашистлч- ког фропта што онај обнове којл tiajBiiuic ла верује годлне јед.ном одликс Југославије: беслрлмерпа мајчлпска топлнна су one л оппх којнма је потрсбна nouoh рањепнци, лезбринута ллвалпдн, neuohiui и кс НОО-- и органл идеја жепа соцнјалнн ско-помгк- нх соцпјаллих жеиа свих борби, )ер где сигурннје wiiniictpauiiiit Махмудова потлрет-сетппц- а окупнрапој милијардп совјетсклх Совјетског жела свпх ложртвовност, народлог устанка, првп де-чј- и домови у Лицп л Корду-н- у ословали су ва лллцлја-шв- у АФЖ-- а, болнпцс л ра-аениц- п бплн су потпупо ла брпзн жепа, а да п ле гово-рлм- о о огромној noMohit бор-цим- а иа фЈХ)иту. Сноситл сав терет брлге, рада и одго-ворлост- п, иије лако бнло за АФЖ. А коллк је тек тај T-oper за иародлу власт данас крај огромлог броја лезбри-путл- х Солеснпх, иемоћллх, раиеллх. Да понесемо ис-шт- о од itera на својим леђл-ма- , зато смо иа жене пајпо-званпј- е. Како је лепо, кад чнтамо у ловлнама и извештајлма ко-ллк- о болпица су жсле осло-ва.т- е. KO.Into дечјих домова уредиле, колпго народппх кухнња органнзовале, колл- - ко раднпх дапа да.те у дежу- - paity no болницама, коллко аоиуда одпелс. Велпки су pen тати постпгаутн у то- - ралних камнанл за помо anenniuiiia u збршиаваис tenc. тп Лага та чпиеппца дз ie било потребно водлтл re сампаае говорн о томе да нпје потпуна ии довол.па rpura еоју посвелуЈемо ово-и-е оитаау. Јссмо ли се пка-х- а запптзле: шга још требл да учлипмо да ракенпцимл стварпо побол.шамо н олак-шам- о жппот у болл'пцама дз iioiiornevo децу у дечјлм до-мови- на да забораве своје тужно. naiiaheiio детш1ство, да пм надоЕпадпмо топлу ро-дптегс- ку .губав, да им вра-тпм- о дуг за 1фв п жртве које су далп за опо што лам је свцуа најдрагоценпје — за слободу свакога од пас, свп-ј- у нас заједпо. Одборп АФЖ-- а iiopajy се (Наставак на странп 4) ltXZVXCZ4XK%CXXXXXX'€XXXXXKXXXXX2 S ¥VWУ V9V Владимир ДедиЈер Белешке из Америке 31 ПРЕД МИКР0Ф0Н0М Једиом притиком учестпопао сач дпскуспји с ау-сгралијс- клм мнлпстром ciiowmx постова Еватом и гпефоч делегацлје Фллппнла гепералом Ромулом. па се рсч по-вел- а о уделу Југославпје у победп над хлтлеровском Ие-мачко- м. Иоред осталих ствари говорло сам н о хилддама амерлчклх авлјатлчара које су iiamit партлзалн спасилл. Кад сам Иллнопјео.тспеи"сЧтаепуоnoосhдаiiмлвевркааоштглогЕомуволрхлоатперЛле,лкотвоелћрлајдиапе,а.јчеакчМепкозај осднрпжтелае-фваје-ем, бпо оборси излад вашс земље. 1{ада uamit смпови буду моглл да кажу пуиу псторију борбе ватег пиемепитог па-род- а п када буду моглл да лспричају све жртве којс je вашtoнаhрeодбитпиодпјесдопоBpпaоhвaоjyhпiоt глнаоа.тгуе удецпустоурпсјвпо.ју дМоим,овииу Аие-рлкал- цц можсмо pehn вашем иароду само ово: "Ммлион пута хвала". Сутрадан је стлгло још псколпко телгфаиа н писпла. Ппсала је и лека старпца: "Cnuoh je мој муж ммао лајве-h- e узбуђспе у свом жлвоту. On je ennoh чуо преко амг-рлчко- г радиа лме свог отока Влса с кога је пошао upe толлко година. Он је болсстап н стално лежл у ппстслч алл молц вас да дођете да му мало внгае припате о otokv Влсу." Стлгло је нлсмо леке the. Дад лз Сакрамепта следеКе садржлле. "Југословспском потпукооплку од партлзала господлла Тпта, Драги гослодлие, Прс лсколлко nohii мој муж н ја слушадп смо радио п чулл вас како говорпте. Ми ллсмо запамтллл ваше име, алл сматрамо да ду-гује- мо вашси лаЈкду всллку захваллост, па зато узимам слободу да вам иишси. Прошл јесслл мој can, лоручлик Дал пз 15-т- е Пазду-хоплов- ле армлјс бло је лрпмораи да скочп падобралом из свог Иавепксолоадлвдаашнсех сдпоубстрилхпажевлаашусуземгал,ул.рлхватплс н one 'су се старале о л.ему, xpanchn ra. а да one саме плсу ииале шта да једу. Вашц л.удл су га одвелл до једпог од ваших тајлих асродрома одакле јс враНсп латраг у Нталнју. On се сада вратио у Сједпп.еле Амгричке Држае. где се лсчп од лсрпплх лалора л слаблх плупа. On ам јс причао како јс дпвло блло поступапо с љлме п лотпуло сам увсрсла да нлје блло вашег нзрода. on далас ле бл бло с лама. Моллм вас попссптс латраг у вашу зсмлу злхвалиог лз срца само јсдие од миоглх мајкл и отаца лаишх дсчаса које стс вл спасли. Мој спп је лмао отсустио цре лего што је пошао у болнлцу. Док је бпо код нас, прс лсго гато бл узео нрвн залогај у уста, on се молло богу да сс побриле за ваш парод којп пема довол,ло храпс. Захвал.ујсм вам се још јсдлом, лскрела Г-ђ- а К. Дал". Оваква су лисма стлзала од многпх лудл, алп Фоти1 л иегопа компаплја дошлл су у радло-стапл- цу и лроте- - стоватл, чак су лаллсалл јсдпу петлцлју амерлчком ми-ллстарс- тву спо.гллх послова у коЈој се буие што сач лазвао Дражу Михапловића лздајллком! Тако сам за време свог боравка у Лмерлцц упозлао мпоге радло-комептато- је с разппх радло-сталлл- а it лалаца радло-сталлц- а. Ироблсм амерлчке радиофоннје ve јс за-ллтересов- ао, иа сам no овом пптаау почео да прпкуллли ллтературу л да лратлм шта се у штампп плше о радпо-фоилј- и. Ирво сам лз лсколлко годлшплка пзвадло ослов-н- с лодатке о радло-сталлца- ма у Амерпцл, о каплталу у радло-сталлцам- а, о програчлма л томс сллчло. Дошла wii je до руке кл.лга професора Паула Лазарфелда, длректорд уреда за лспитпвал.е радлофопије па уплверзлтггу Ко-лумбп- ја, "Радло штампапа страпа", а тако лсто и кн,нга С. Б. Роза "Нешлонел лоллсл фор редло бродкестлпг". Сем тога лабавпо сам радпо-апара- т и слушао појсдппс сталнцг. Нре свсга трсба ncTahn офомпу улогу радпофопијс у Амернцл. Радпо је продро у сваку купу. у свакп аутомо блл. Годлпе 1944 блло јс 55 миллопа радло-апарат- а у Лмсрлцл. Осрсдиа амерлчка Kyha лма по леколпко радио-апарат- а. Отац држн свој апарат, мајка и деца свој и сви елушају своје лрофаме. За жслу која радп у кући по-сто- је спсцлјаллл ирофамл. Опа пх ciyma н ради пп куЈш. Ирпчао мл је мој лрлјатсл. Мопрое Штерп да ikc-го- ва мајка пма трп радпо-апарат- а, једап у спавалој соби. другл у радлој собп, a Tpehn у кухлал, па ујутру отворл сва трл, свршава Kyhiui џосао, идс лз собе у собу, па тако ле лзгубл ллјсдлу рсч рецлмо "жпвотле драме Стеле Далас". Ого јс једла од лајулорплјлх амерпчклх тако-звалл- х "сапулсклх oncpa". To су бапалпс драме о .губа-miii- M јадлма н лодвлзлма разлих "јупакппл". које про лазе све перппетнје; углавпом се ствар водн око удаје некс удовлцс. Обичло се спака смлслја завргаава с тимс што јулакплд треба да попше л.тл л.убавллк се спрема да јој лзјавп л.убав, тако да слушаоцл једва чекају лдуће јутро. Та "опера" сс ластапл.а, желе просто ају сваку реч, тако да песс од тпх "сапупсклх опсра" трају по пет, шест, a једпа п осам годлиа. Име "сапулске олсре" ова врста про-фа-ма доблла је лме зато што је прво једна фабрлка са-пу- па уве.та опај лачпи реклама за своје пропзводе. Утицај радпо-сталпц- а иа децу у Лмерлцл је огромал. Она још ле лауче да чнтају л iiiuuy. а злају тачпо у кодлко je сати која емлслја. Иајважилје емпспје за децу облчло су на програму између четлрн л шест и по часова увече, то јест када дсца у Амерлцл вечерају. Једло време се чула у јед-по- м делу амерлчке јавпости крптнка радн штетпости тлх дечјпх програма. Давапн су подвозл галгстера, тако да је радло постао права школа крпмнлала. Амернчса деца cv под леобпчпо јаким утпцајем тлх емлспја које оргаплзују иоједплс тргопачке фнрме за п1одају храие. деч!ег одсла п томс сллчно. Тако је. ла лрлмер. решен проблем дз лп деиа једу cnanah у Америцл. Ирско радпа су деца чула да јс ГГалај јак зато што једе cnanah. па су после сва тра- - жила да једу cnanah. Деца кад лду у радл.у да купују ства-р- п, опа не траже К&тогопу кашу за доручак. већ Мнеи Маус кашу, то јсст кашу коју лрслоручује Микп Мауг нреко радпа. To je случај л са старлјлма. Оии траже sainv Черлл Макартпја, позиате дрпене лутке. која леделлм у осам сатл увече гопорл, па је сва Avepnica слута. Чарли Мап-арт- п је због своје с.телс послушлостл ушао у посло-виц- у у Амерлцл- - Кад је Херстова штампа лападала no-слапп- ке којп су гласалл за Рузвелтове предлоге, опа их јс назвала Чартл Макартпјем. Ирофаме америчклх ра-дио-стап- ица објаплл-ј- у ииллЈшице. бакаллпце н друге ра дп.е. Кад купујете rohe у пллдрппцаиа, ла зиду плше ве-ллк- лм словлма: слушајте тог л тог глумца који оглашује те и те производс. Амерлчкн парод je пзложел ватиком прлтлску радло-станлц- а, one су му постале саставпп део днсппог жлвота, ои ле може без imix лп млпута. Посма-тра- о сам иа бејзбол утакмлцама .гуде како гледају утакми-ц- у, a ла крилу држе малс радло-апарат- е и слушају пре-ло- с с других бсјзбол утакмлца плл своје OMii.iene про-грам- е. (Наставпће се) % mm , - , .' ( i .. .. t .. . к- - м .. " и . . '- - — — i : : — — (-- о а п е t I' ' и ( , ; — , с и гЈ& р-ц.5- " --%- I I Ћ r"""°""-ifc-i.i.4- i јЧ.-та- м |
Tags
Comments
Post a Comment for 000071
