Serbian Herald, April 01, 1947

              as
t
i
% i
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕПААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL SERBIAN HERALD TELEFON:WAvcrley99l7
Цеиа годмшлој претплати ia Кавжду 4 долара, ва пола НЕЗАВИСНО Au&orued a Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 394. Цепа једнок првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. Friday, March 7TH, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. NO. 391 Међународни празник жена--8 Март&Ј;!™ S
ЖЕНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ДАЈУ КРУПАН
ПРИЛ0Г ДЕЂУНАР0ДН0Ј СОЛИДАРНОСТИ
ЖЕНА ЧИТАВОГ СВЕТА
Идеја 8 марта као нећународпог празника жена понк-о- а је у предвсчерје првог светског импсрнјалистичког
рата, кад је свсту претила опасност од иовнх освајачких
ратова,, itoBiix жртава народа, нових иатки жсна л мајкн.
Та идеја је понпкла у крнту социјал-демократск- ог покре- -
та, у асговом најоолли, пајздравијеи делу, оном дслу којп
и у преме нмпсриЈалнстнчког рата и послс ibcra mije на
пустно борбу против с-пајачк-
их ратова за праведан лнр,
за л.убав н братство међу народима света.
После првог светског рата та идсја још увек ннјс мо-гл- а
да добнје својс пно остварси--е у јсдиој сиажиој међу-народи- ој
организацпЈи жена, органнзацнји која бн се су-простави-
ла
новнм поцушајима рата, која би могла да по
нссс на ссбн борбу за равлопралпост жсна у свнм земллма
свста, н Koja би vor.ia да сс сунроставн одузимаау оних
прзва Koja су женс до тада оиле постиглс. no закпслн оних
који су првн обелсжпли 8 март као мсћународнн женски
празнпк, тај дан трсбало је да сс у будугшостн претвори у
јсдап такав сиажан покрст жена којн бн бно саставпн дсо
покрста напрсдпог дела човечанства.
Дуго година 8 март јс у појсднпим зсм.гаиа прослав
ллц пао такав празник. Сваки пут он јс обухватио огромпе
жспске масс у читапом свету. повезујупн их увек око једне
зајсдничке ндејс борбс протцв патова и агрссије, — идсјс
дсиократнјс н ираседиостп мира, раппоправиости жена,
заштнте дсцс. Иојавом фашпзма, 8 иарт је почео за женс,
читапог свста да свакс годннс зиачн још снажинји пот-стпс- к
за оргаиизацнју. у свстском опсегу, борбе жсиа про- -
тнв варварства који ]е у ссбн носио фашпзам. Н сваки нут
кад би жсис свста празповале 8 март, као ирнмср н као
исрспсктива прсд очпма нм јс увск лсодсла срепа совјет-ски- х
жена, које су јединс у спету, всп дуго годипа славилс
8 март као даи победс нстппских демократсих сиага, као
даи остпарем.а равноправиости жепа, снгурнс будупностп
народа, мајки и дсцс. Живот сопјстске жене у ibnxoeoj про-страи- ој
и богатој домовини стужло је женама чптавог све-т- а
као ослонац н всра да he зајсдничком борбом са својнм
народима, и онс јсдпог дана доживсти слободу и ужпватн
бигодатн равпонравпог rpahaititna демократске землс.
У току овог paia, као н у току првог свстског рата, жс-н- с
света ннсу ималс могугшости да иа заједнпчким конгре-сим- а
мапифсстују своју свс зретпју свест о нужнбстцд.
лучис борбс протип фашизиа и иасилд, против освајачкнх
ратона, иротип панада на основна човечја прапа. Лли као п
све народе који су сс борнли против фашпзма и жепе чита-вог- а
света хсђусобио су повсзали зајсдимчки иапорн, за-јсдмич- ка борба н жртве, заједиички интерссн да сс у свету
уништи и иослсдаа клнка рсакцијс којој јс на челу стајао
фашнзам.
Опет су совјстске жсис. у својиј зсмл.н мира и благо-ciaiw- ,
показалс жснсма читавога свста како се бори за
слободу н за мнр својс дсце, за cpchny будућност и благо-стаи- с
народа, против завојсвача н злочинаца. Учсствујућл
и хсЈојским панорнма својс домовннс, која је стала на чсло
борбс народа народа чнтавог свста иротнв фашизма. н оне
су, спмпм тнм, crate на чсло борбр жена чнгавог света про-тп- в
завојевача и децоубнца.
Жсие окупираиих земалл н жсне свнх демократскнх
зсма.1л сталс су у корак са својнм лароднма у борбп сто-бодолубн- вог
човечанства против завојевача. не заостпјугш
ппнало иза иапора својих парода.
Жсне Југославијс cnoinu ппимепом лале cv потстпека
и снажио су утнцале иа уобилизацнју жена другнх иарода
у овој борбн и стскле су призишк чнтавог сгста за своју
херојску борбу.
Кјмз дугогодишау, упориу борбу напредиог човечан-ств- а,
међу женауа света сазрвала је ндеја о тто тепш.ој
повсзапостн у борбп протпв заједпичког пепрпјатсм про-Гх;с- а. После овог светског рата, лосле страховнтих жртава
и патљп које је прожпвело човсчанство, та пдсја захватнла
јс лајшнрс жснске масе у иизу земам света. Све тсшпом
везом мсђу демократским зеиллмз, на челу са Совјетскнм
Савсзом. та пдеја се сваког дала оживотворује у све чвр-nihii- w
формама мсђупародие еолндарностн у борби протп
6осов6ајпачкнлрхотирватоивман.сријуа-тпбзмоа-р.би за нзТгреадзиа.јуедпирпачвсееднпонгтемрснсреа, иу
тежн за успоставлд!1.ем прпјатс.гхкпх н правсдних одпо-с- а
мсђу иародмма, y4Bpnihfii.ei иравсдног мпра, са подржа маем праве,т.не 6ој6с народа за дсмократнју и нсзавнс-нос- г
у свим зсм.кша, за уишнтсн.ем свпх оетатака фдшизма
у свсту, у свлм зсмлдма, за равноиравнпи нолоисајсм жена
и заттптои мајке п дсце. пзразнлс су пргтставнице 45
зечалл а првом конгресу у Паризу одржаном v говембру
veceny прошле(1945) годипе.
Паученс пскл-ствим- а дугогодпите борбс протнв осва-јач- а
и фашнзма, научсне пскуствпма из овога рата — у ко--е
се, видело да сс све напредне снаге човечанства морају
збнги у један фронт да би победпле свог заједничког не-upujare- .ui.
— жснс су па свом Мс1)упародном конгрссу. пр-во- и после овог рата. створллс мсђународну органнзациЈу
— мсђународнп демократскп савез жена. има задатак д'а
повезуЈе же11с чптавог света у заједничку борбу за пзград-п- у демократнје п праведпог мнра. у заједппчкоЈ борбп про-ти- в
свих нових покушаја освајаља тђнх земалЈ. задагак
да оуди н лооилпше жепе свпх зсмалл да стану у корак са
својпм иародпма у пзградип денократнје и чуван.у пеза-висиос- ти својнх зсмалл.
Jam pehy cuarj-- мећупародпом демократском савезу are-na
даје учешће совјетских жена које првп пјт учествују иа
међународном коигресу п у међупародној демократској
органпзацијп жена. учествују са своч ynopnomhv н прпн-niinnje-THOH- ihy опробаннх бораца аа демократпју п пра
гедаи мир.
Иојачавајући учешће иајшприх жеискпх маса у обно-в- п
н изградип name Демок{атске Народпе Рспублпке, да-ј)ћ- и
п опет прлмер жепама другпх парода, пзграђујућп
демократпју у својој земл.и, жене Југославнје дају Kjiynau
прплог међупародпој солпдарпостп жг па чптавог света.
ХХужуЈУ се желдиа. пптереснма п цп.гевпма жеиа целога
света.
Нска овогодпт.п 8 iiapr буде пова. Још гапра уобплп-зацпј- а јупачкпх жена Југославпјс у борбп за обизву п пз-градч- .у своје домовппе.
"ЖЕНА ДАНАС"
гг(л У Л lf& # чЧ-
-
ч . л I in J %ll (
Као што cy биле y рату y првпм редовима тако cy
впи редовпма у обиови земле.
Борба канадских жена за
мир и демократију
Ппше: Енн Андерсоц
Осми март, Међународп
дан жсиа iiwa дугу нсторију
н богатс траднцнјс. Насу-про- т
извссннм Miuin.ciuiwa,
8 март потнче ие из Европс,
него са овог континента. To
је било 8 марта 1908 године
када су социјалистлчке же-н- г
у Њујорку органнзопалс
велику и стну демоистра-цнј- у
радних жена за право
г.таса жене, која јс дала о-rjWM- iiy)
покрстну ioh целом
нокрету н којн јс све до тада
у главлом бно ограпичсн iu
жеие богате и средау клас.
To je био тзј покрет н акг
жсна у Њујорку који је дао
потстпска ehviiai)omou со--
цијалистичком конфесу 1910
године под ударцем xohiior
руковоћства Ктаре Зеткин да
8 марта прогласи као међу-народ- ни
даи жена у борби
за полнтичка и екоиомсш
права. Од тада па унапред
тај дан је забелсжпо много
борбсних списода као што
је марш петроградскнх жсна
у 1'усијн 1917 годнне за мнр, Х1еби землу; дсмонстрацнЈе
) .ptlioj децснији овог вска
против рата н фапшзма, can
и 34 соцпјалиа ПЈкппа п за-штн- ту
деце н породнца од
бсде и за потпуну равно-правН1с- т
са мушкарцима.
8 марта 1947 годнне беле-ж- н
неиуне 2 годннс од но-бе- де
у иту над фашнзхои у
косм су сс милионн женч
xjxi6j)o бориле и раднле. У
Европн цент]алној н источ-но- ј.
нанчито надахнути сло-бодо- м
и правом жена у Со-вјетск- ог
массзу, нове народ-н- е
власти у т)м делу свеТа
донеле су жени првн пут н$-војсва-
ну
слободу. Све оно
што је понижавало. нзрабли
вало н запоставллло жепу,
које је остало још од феуда
лпзма н које je прихвапш
фашпзам, потпуно је отсфа- -
пено данас тамо жеиа нма
сва it потпуна права. У Лзн-ј- и
жене стоје у првпм бор-бени- м
редовима ослобод1у
лачкнх покрета у борби Зч1
ослобоо.ген-- е од ннперпјали
зка.
iKeiie cy п у овом рату нз-војева.- 1е
огромне и впта.тпе
тсковине. iebyтиy. жгнс и
дапас пмају отромнп зада-та- к. Оне давас морају вшпе
него пкада да буду будне, п
спремпе да онемогупе (спе- -
I liii 1 ПШИГАИШГ)ЈШШЈШ1ГМ1Г If i
I
т
i
1 ;;
цијалио па овом woiiTitiien твама u највпше су зрабл-е- -
ту) вополно оживллвапс фа
ишзма н за пораз Чсрчнла,
Хрста, Друа н анховпх сту-г- а
који кују трећп свстски
рат.
Због тога важиог задатка
са т.ојии се суочујело, демо-кратск-с
канадске жсие мора-ј- у
од свсга срца поздравпти
Копгрес канадских жена ко-ј- н
је иочео у Тороиту. To
сс данас мот прошпрнти
кроз utiy зсмлу н обухва
титн шнроке масе жена. Овај
покрет кападскнх жека je
секцнја МесунаЈодног демо-кратск-ог
савеза жена, чијп
се конгрсс одржао у Наризу
новембра 1945.
Мећуиародии демократски
савез жена претставла 81
инлкои жена из 39 зсма.м.
Тај конгрес јс усвојио:
"Одбраиу економских. во-штичк- их,
легалнпх и соци-јални- х
hpaBa жена; борбу за
вере које he гаранговати
нормалии развој ваше деце
и судбину будућпх ПОЕОДе-i- M
; борити се венрестано за
унпштсње фашизма, у свим
пеговив војавава. м за усио
ставу истинскс демократије
v целом свету; непрестано
сс борити за осиг}'ране стал-- н
ог мнра нто je главна га-раит- ија
наже совствене сре
he н cpehe наше деве.
Рат јс такође створио е-лн- ке
промсне п код канад-ск- е
жсне. Нако не директно
као 1впхове евроиске сестре,
Еоје су бнле на самом оој
ном полу, ганадске хене су
инак одигра-t- e днвиу улогу
у рату. 41.000 жеиа учесгво-вал- е
cy у оружаним свагама
ове земл. Од једав уилпон
унослених жена. велвЕв: број
је радио пувом варом у рат-н- ој
п другим вахним ввду-стријам- а,
у фабрпкама п ва
фармама. Нарочито у про-Biiiiitn- jii
Квибеку кавадсЕе
они
створе
СтрнЈу само фврмс ј та.
жене бпле међу најак--
тивпијпм н најборбенијнм v
впогпу борба-м- а,
спецпјално текстплвој
ндустрпјп Мовтреа.ту, Ве
лејфплду, Торонту, Велав
ду, Хампттону п другим ме-стпм- а.
Жене Jiehy прввм жрт- -
и данас жене у пр--
' ,~?~У$
, нс од стране монопатистнч- -
ких ратних хушкача. Сада
када сс рат завршио, у коме
женс однграле херојску
улогу, оне прве које сс
отнуштају са лоста пз фа-брнк- а,
нз канцеларнја и раз-нн- х
положаја влзје су пзвоје-вал- е
за врсме рата, спецнја-лн- о
тамо гдс се впшс ruaha.
Опет жене м омладнну прн-силавај- у
да буду резсрва јсф- -
тнме радне снаге.
Kci;e гледаЈ.у са joiu више
презвра на покушајс рсак--
циј разбију Јадш1чке
синдикате; жене су још ви
погоенс сталним екстрп
таксама. Реасција укнда чак
и дечЈа ооданншта. дру н
Дуплссн недозво.гамју со-цијал- но
оснгурањс за поро-диц-с.
за деку, за жсне; осн-г)-ран- .с
народног здравлл; ждиаае стаиова,а ннти ос
тварек свих дугих обећа-ни- х
социјалмнх рсформа.
Умссто тога, вретседипцп
вокрајинсгнх влада — Дру
и Дунлесн — чак одузпмају
од деце н млеко, озакон.ују
ноднвањс цена на свим живо-тнн- м
намигжнцама што
то угрожава животми инво
народа.
Улесто нснунамна обс-ка-ка
воје су дади народу,
he их роеодити у дело од-va- x ао cpiietky рата они
поднжу цсиу на хлеб, иа
ренти, на оделу. млеку, ма-сл- у.
на хесу и свим друпш
потребама; онн свс впш?
роузросују болести ту-бервуло-
зе,
чирева и рака.
Тако оин --брмају економ- -
СКв ПрЈОМ. СЕОВОМСКу ЕрИ- -
и масовну бесвостнцу. Се те славс 11рајет интер-opejje- t"
(нрвватног капнта-јнсгнчко- г
водузепа) зе-МЛ.- И.
зајЧдно са мнлитарним
aporpftxoM, воји п{етвара
маду вотчинвом п слу- -
Франпузице помагале су ве- - гом амвериЈалвста Сједп
jiiKii пндл-стриск-
н врочес. нннх Држава — xohe
Некпх 100.000 жева у тој да Каваду ратнпм по-провинц-пјп је ушло у ивду- - ] врштех tpeher светског ра
са ,
га. су
шграЈЕоввпх
у
у
cy
југословенске
су
су
да
we
ссе
да
од
зу
у
ТаЕва будућност вије не-савлади- ва! ТаЕва будућност
ве мора да дође! Ова се мо-ж- с
сиречнтв, п уора се спре-чнт- и!
Жене. 50 носто вашс
нагкда. то морају спречнти!
Нека вас Мећувароднп
(Наставак ва странп 4)
1ltn 1И 1И1 ' I !'' '! ltfij М'ф'ј"-- 1
(Спецнјално Српскои Гласннку)
Пише: М. МАРШШ
Ннтсресоваиост коју по-каз- ује
цели свет за долазећс
заседа.с Савста сиол.11нх ми-ннста- ра
CCCI'-a- , Сједи!1,сппх
Држава, Псликс Прнганнје н
фраицускс којс lie се одржа-т- н
у Москви (10 марта) пот-иул- о
потврђује важиост u
одговорностн од10се1ш сс
задатака којн суочују засе-дап-- с. Као што је познато Са-в- ет
СПОЛ.ИИХ мшшстара ре-шава- ћсо
нЈнзблемима Пема-чк- е
— једаи од иајважннјих
проблема којц сс односн а
оснгураи.с оиштег мира н
бсзбедности,
Спакомс јс Јасно да јс ре-mci- bc
тога роблема суочсно
и засповаио са миогим потс-шкоћам- а.
ЛГора сс унамтитн,
мсђутим, да he Савст спол-нн- х
мшшстара отиочети са
радом добро наоружан са
разннм мпогобројнии нску-стви- ма стсчепим у послерат-но- м
периоду. Та нск-уств- а
су ноказала да сс уз добру
вол.у може ,ohn до споразу-м- а
и одлука, одговарајућн
нптересима спнх слободо.гу-биви- х
зсмалд — ислнкпх н
валнх. Чин-сниц-
а да је иот-пнс- ан
MiijKiBiin уговор са
Нталијом. Румуннјох, Пу-гарск- ом, Мађарском и Фцц-ско- м
не остав.га пнкакве су-ми- .е
о томс.
Народн сс интересују за
дал-- с учвршћсас шиптсг мн- -
ра II безбсдпости, у ствараље
3?с.1ова који he окемогујшгн
iiononiut повратак arpecuje
нсмачког нмпернјалнзма, у
претваран.с Нсмачкс у сло-бодо1.уб- ипу
дсмократску др-жав- у.
.јоог тога, ншпта друго cp
Издајничке активности
Владике Дионисија
"Го)Га' од 27 фсбруара до-нос- н
члапак о спдашиој нз-дајнпч- кој
а ит п в II ост и амс-рпчк- о
- канадског Епископа
Дцовпспја, Kojii je заједио
са бившим југослпвепским
ахбасадором у СЛД, Ividii-стантпн-
ои
ФотпНем, за врсис
рата бно јсдаи од пајактнз-iinjii- x
америчких помагача
Драже MnxaiuoBiiha.
У чланку се истичс да јс
Пинсков диониснјс, заједно
са рсакциоиарима окупл-- с
IIH1I лнста
унутио телегра америчком
претседиику г. Труману од
кога тражи да узме у зашти-т- у
"Југословснс у Италији"
н да сс брига за ibiix npe'ny-ст- н
Мак Даулу, билшем шс-Ф- у
vepii4ke liiiciiic при
штабу Драже Михаиловићз,
Савсза у безбед
нацнЈа
јс осудио npcKjyhe
марта) Сједиаеннх
Аиерпчких о атои-СЕ- ој
Гјјомико је да
о међународ-no- i
атомске енер-rnj- e
ynepen пјкјтив независ-- н
ост ii других парода.
je такоће рекао да
властн ие постав- -
ллју
једпе зекл, изиад
Уједнаенпх иација у одпосу
иа атомску енергнју, као
то једна држава.
јсдна држава — то су
одпоспо ае-зш- ш
прстставницн у
ii која заузима
становиште.
Громнко је такође
не ствара него по
од иовииа у иностран-ств- у
којс на све по-кушав- аЈу
да створе иесими-стичк- у
атиосферу мо-сковск- ог
заседапл Савета
СПОЛ.ИИХ мшшстара. још
нре je заседа-н.- е
и са својим радом.
ЛГогу ли четнри доћн
до у погледу по-tiimi-Ke
Koja се нма
за Нсмачку? — дннло-матск-н
посматрач лоидои
Телеграма" н "Мориинг Поста." то пн-таљ- с on даје негатнван од-гов- ор
н Велнку Брн-таии- ју
и Сједин-сн- с Лмсрп-чк- е Државс да појачају
па плану за
скономску ресторацију He
Несимизаи Је постао мо
дом англо-саксонск- е реакци-оиарн- с
штампе. Пски од по-сматра- ча
у Нсликој Прита-ииј- и
н СЛД-- у захтсвају да
се одбаце одлукс
Нотсдамскс конфсреицпјс —
Трију које садржс чвр-ст- с
осиове за рсшсн-- е блема Нрева "11у-јор- к
Трибуни" Нотс-дамс- ка
одлука атЈиктира јед-носгавиош- Ну својелошксали
је извапњела прсд догаћајима.
Тешко је устаиовитц о ка
квим догађајима
потпуно принципа
и садржаја Потсдаиских од-лу- ка
потнуно
IfcKit луди умссто да заузму
сарадне велпкнх си
ла у мсђународнпм одиосп-м- а,
су очсвидно ск.тонн
да заговарају и слсде
koja се одриче
сарадње.
на процссу ратном хто-чин- цу
и издајннку Дражв
MiixainoBiihy.
Дпомнсије,
сс у чланку. своје штићеии-к- е
назива жрт&а-м- а.
Међутим, добро је по-зна- то
да су у питаау најо-корсти- ји
нздајнпци арода
Југоставије, четмички ко-лд- чи на челу оа попом
и JeBhcBiihev, бандпти
нз Нсдпћсвс "Срнске држав- -
око "Србобраи",,"0 страже". .Ђотнћевог мДо- -
ороволчког корпуса , pai
nt! злочппац ДамјановнИ, ]. .1nnh и другп.
Иа кЈају чланка истпче се
да је Дпописије и
оно је
у току рата проповеднпк
најкрвавијнх з.шчниа, бра
чијз je мрачиа улога у оку ннлаи пздаје н заштнтннк
ппрапој Jyrociannjii осве 'ратшгх хшчипаца
КОНТРОЛЕ НАД АТОМСКОМ ЕНЕРГИЈОМ
САМО АМЕРИКА СПОРАЗУМУ ПО ПИТАЊУ
Лек — Гро-"дап- ас предлози
уико, претставник Совјет- - дам. од решеиа пајваж- - сеог Савету
пости Једпасиих,
жестоко
(5 плап
Држава
eiiepnijii.
рекао је
ахерпчЕн nuiaii
контјшлн
On тре-б- а
поздравитп искрсиост
oiiiix које
своје нптсресе, нитересе
иптереса
што чинн
Та Сје-днње- пс
Државе,
coun-cilји
влада та-к- во
казао
штета мнр
оннх
начиис
око
чак
исго огворено
ночсо
сшс
споразума
одреднтн
пита
ског "Дфи
На
нознва
ра-до- м иоссбиом
мачкс.
нотпупо
сила
про
Нсмачкс.
Хсралд
мисли, алн
одрнцан.с
јс очевидио.
линнју
они
рззлн-чпт- у
лшшју
таквс
i-e-iia
Епискоц кажс
"невимнм
ђуји-he- u
Нпископ
дал остао тто био
КОЧИ
Суксес. Лидреј амерички
воде
вијег м најхитвнјег ироб.1е--
ла који cy у вези нзрађнва-п- л
питааа к-овтро-
ле."
Говорећн да вема више
Других потешвоћа у решава-а- у
тога питааа, оне вели да
једиво еочи nocTJirnyhe спо-разу- ка
жсга једме змле да
патурп своју волу у пптану
атоиске енергпје ва друте
зем.ге.'
Јасна је, ако се заиста оз-бил- но
п без резервацнје на
очувању светсЕог хпра а ва
исЕрепој саради.н велиЕнх
сила. као и сарадни п учвр-uihei- ty
оргавпзанпје Уједп-ibeiin- x
нација, онда пнти
нма места а ннти бп се по-Еушав- а.то
кочити споразум
о коптроли атохске епергпје.
Алп без двојбе то амери- -
чки пертставннци чнне.
T9m"v
S
is
a