000328 |
Previous | 2 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
d 5 r шШВш&'-- г 'Bra1" . tf HBfc - да-- Ч If CTPAHA 2 "L-fULK- " - - - ll 1ЛЛ1;гШК , , „ V Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice weekly at 200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont. tiy Srpski Glasnik Publishing Company In the Serbian language Proprietors Нзлазп сваког уторка □ петка. Сва ппсма и чекове треба слатп на: SUPSK1 GLASNIK" 200 Adelaide St. W., Toronto '1, Ont., Canada. Pyioniicit cc не epahajy. Доипси без потписа cc не примају. СЛ0БОДНИ БЕОГРАД Прсксутра, 20 октобра, прсстоница Фс-дсрати- вно Иароднс Рспублико Југослави-ј- с, Псоград, сланиће другу годишњпцу свог ociouoljcif.a нспод иемачкнх окуиато-р- а н дама1шх нздајпика. Тим данои Гео-гр- ад нрпи пут у својој бурној историји иостајо слободан у пуном н правом смислу. Много јо значајинх момсната који су исзапи за 20 октобар, за слобођсљс Гсо-гра- да исиод нацистичких хорда н Ноди-hc- no и Мнхаиловипсвс лздајннчко појскс. Тмм спојим ослобо1;сн,см, којс зајсдничкн допршапају славна братска Црпсна арчн-ј- а и јсдиако слапна Народно-ослободнла-ч- ка појска Југославијс Бсоград лсн.а свој дотадашн.11 лнк. Од цситра угљстапаи.а народа Југо- - слапнјс ои тада иостајс цситар и.нхоио слободс оличспс у нопом државном рспу-бликанск- ом демократском урфњу, у ио-0- 4 дсмократскам социјално и нолитичкн рсполуцнонарном уставу н иопнч закони-м- а који осигуранају развнтак н cpchaii лснвот свих народа Југослапијс. За ослобођсн.с Бсограда много јс вс-за- но братство и јсдннство ис само народа Југославнјс, itch н јсдиистпо и братстно ' свнх словснских иарода, којн сви зајсдио тсжо за братстиом и јсдииством с осталим народима Квроно и цслог спста. Значајио јо, да јо баш Всоград од свих словснских ирсстоница одрсђси да будс мссто одржа-ваи- ,а ирвог послсратиог Свссловснског копгрсса, који ho бити даљс цсментиран.о всћ постигиутог јсдннства Словспа и којн иружа братску руку осталнм слободољу-бнвн- м народима за очуван.с правсдног лира у спсту. 20-ти- м октобром 1944 Бсоград прсстајс бити мссто у комо со пскунлају иираио својо издајничкс илановс пснријатсл.и воликог братског Сопјстског Савеза, раз-бија- чи општссловснског јсдннства, прпја-тсл,- и н слугс страних освајача и нчпсри-јалнст- а. Од тада он лостајо јодна од нај-јач- их карнка словснског братстиа и једин-ств- а, сковапог у огн.у ослободнлачког ра-т- а, у зајсдничкој борби протнв зајодпн-чки- х 11сирпјател.а н прскаљсна у зајсд-ничк- ој крпн словсиских народа. 20-ти- м октобром Бсоград постајс истин-ск- а зајЧднпчка ирсстоница иарода Југо-слави- јо, из којо сс даљо шири и учврнЉу-ј- о њихово братство и јединство, којо и.и-х- ов вођа н учитсљ маршал Тито зовснај-всћо- м тскошшом ослободилачкс борбс, a којо пријатно запљускујо п нас у иссл.с-нншт- ву хиљадо мил.а даљине. To јс побсда онс иапрсдпо дсмократскс ствари, за коју су давно нро 27 марта, G аирнла и 20 октобра по цсну. својих жнвота лодилн борбу бсоградскн раднпцн бсоградска славиа студситска омладина, од којнх су многн данас, посло чстири годино ослободилачког ратовања, на уп-ра- вн ослобођснс домошшс чнја јс Бсоград славна прсстопица. 4 У Бсограду су со формнрали првн пар-тнзаис- кн одрсди под воћством маршала Тнта, којн су набрзо нзраслн у Народно-ослоботнлач- ку војску вслнку по броју и још всћу по јунаштву, нову од диа до врха, војску која јс заиста пародиа и као таква даиас спгуран чупар слободс и нс-зависн- остн као што јс била curypiia у борбама противу нсмачкнх и италијан-ски- х фашистичких хорда н домаћнх из-даји- пка. Само нсколико даиа прсд прославу ос-лобођ- сља Псограда, када ћс љсговп осло-бодио- цн о;кипл,апа-п- 1 успомсно иа дан када су сс ирви пут састалн са својом браћом н ратним друговнма Црвсноармеј-цим- а, с којнма су га зајсдио ослобађали, новсшано јс у Ннрибсргу исколико oiiiix који су сањали да ћс Бсоград, Југославнја и цсо спст пасти пот љихову чнзму и под и,ом всчно остатп. Када јо Гсрннг, јсдан од јодаиассторнцс повсшаних дао нарсд-б- у својој авијацнји да саспо кишу огља и чслшга на Гсоград, on иијс мислио да ho судбиис бити таквс. . . Живсла борба против фашпзма! Народ Београда слави на улицама прву годишњицу града. 20 октобар-друг- а год.ослоооЂења Београда (Преиос са страие 1) iiaiLe свнх изоора за дал.е ио-ђен- .е рата" (Генсраг-лајтнан- т Лрсо ЈовановиИ.) У Ксоград је, кратко времс пбсле aeronor ослобођсља, дошао лруг Тнто н чнтап На цпонални комнтет. Кеоград постаје мозак и дуиа у вође iLy дал.ег рата нротив лема-чки- х завојсвача. Спажна офа-пзнл- а паше Народно-ослобо-дилач- ке појске кроз Србију у есен 1У44 године н ослобо-ђец.- е Пеограда 20 октобра ис-т- е године нотврдилп су сил-u- y сиагу наших иарода, нашс појске, нзазвали су иоповно дивл.ен.е читавог слободољу-бицо- г свста према борбн иа-пш- х парода. 11ослс свог осло-бође.- а, Бсоград постаје по-латпч- кн и адмшшстратншш цснтар наше зел.ге, престо-инц- а демократскс федератнп-и- е југославнје. У Псограду је ({lopMiipana једмнствеиа на-род- па влада, послс чсга јс слсдило ЈспоставЛдае динло-матски- х односа са велнким сапезиицима и осталнм зем-ллм- а, што је учврстило мсђу-лародн- и иололсај Југославије и доиело заслулно признаи.с борби нашнх парода. Нобсдом код Београда ство-рен- н су свн лредусловн за аотиуно н коначно ослобође-it- e наше зсм.ге. После побсде код Београда наша југосло-венск- а армија заједно са Цр-вено- и армнјом, која јс отада рамс уз рамс са аашом народ-но- м Армнјом воднла борбу за колачно ослобо1;ен.с иашс земл.с it иа тај пачнн крв.гу запечатила братство н нсраз-рушнв- и савсз народа Совјет-ско- г Савеза н Југославнје. Нзиучеи, искрвав.геп алн иоиосаи на свбје слободарске традицнјс, а своју борбу иротив свнх ненароданх рс-жн- ма join од пре para а на-рочи- го поносан иа своју че1-ворогодиш- шу бдрбу иротнп окупатора, Београд је одушс-влен- о дочекао својс ocioCo диоце. Одушевл.еие и л.убав преиа ослободиоцнма нашли су вндног израза у сарадаи саинх грађана који су нод руховодством својнх, унапред п р н прем.гсннх, днвсрзант-скн- х група прнпомоглн ocio-бође1- ву свог рођеног града. Ннсу рсткн случајеви да су Београћапи жртвовхш своје :кивоте само да бн помоглн раисцни Црвсноарисјцима н борцима nauie војске. II не само то, Београ1;ани су по-мага- ли и извршеие борбених задатака. Онн су узималн о-руа- сје, борнлц се, служилн као водићн прнналазнлн ск-- . рнвеног иепријатсга. Тако су омладинци, ibiix двапаестррн-ц- а на челу са среднлшколци-ii- a Батои Перишићеи и Дра-гано- м Бучетнћем, смелнм пре-иадо- м убнлп net непрпјатсг-ски- х војника н тнис у иос-ледае- и часу спаслп телефон- - ску ценгралу коју су Неицпј веп бнлн мииирали. To хе- - ројско дело нје усаулено. ј Случај старог учнтсга Зарп-h- a којн је под кншом нспрн-- ј јатсгскнх куршума допрннсо спасаваау земЈ'нског моста н због тога одлнкован од стра-- ие АВНОЈ-а- , остаће као свет-л- и прниср иатриотизма и са-мопрег- рра грађашша који зна шта му је дужност када је у miTatby спасаваае јсдног тако важног објекта за дал јсисшно вођсе рата. У нсторији пашнх иародз, оној од раннје, као и у нсто-рнј- и славие пародно-ослобо-дтач- ке борбе, Псоград је увек давао достојаи одговор свнм таквкм и сличиим по кушајпма. II оТГда, када јс бсснио најокрутинјн терор иенародне владе Цветковип-Мачс- к, Бсоград јс у демон страциЈАиа 14 иовембра 1939 годпис потврдио, крвлу сво-јн- х сипова верност слободи it демократнји. А када је вла-д- а Цветковип-Маче- к заглнби-л- а у тоталну нздају слободе н незавнсуости наше" зсмл.е, када је потиисата срамни Tjojiih лакг, Београд јс, иа челу лашпх ларода, устао као јсдал човек л у 26 марга 1941 дао одуш-к- у своме бссу и огорчел.у, да би сутрадач, у веллчалстве-ин- м маллфестацпјама 27 мар-т-а мушкн it од1учно лрого-ворн- о да је болл смрт у бор- - "ЗА И Пише: МЕЛ КОЛБИ (У лрошлом броју донели смо ла овоч месту лреглед рада конвслцнје ЈСаиадског Копгреса Рада одржаие у To ронту, а овде доиосимо пре-гле- д рада колвеицнје Трсд смд Лебор Колгреса одржале у Ннлдсору лстс лсдсгс). Човек лнје иогао а да е оуде длрнут младслаштвои иедавло одрл.анс Gl-в- е кон-вснцп- је Тред енд Лсбор Кол-гре- са Каладе. Пстлиа, ту је блла обачла квота ћелавих и проседнх глава, алн прете-аснос- т је била м.ади л слаас-и- н састалак. Ово је само no сс5н злак брзог развптса Конгреса кроз врсуе рата, до Л.СГОВОГ садаптсг броја члал-ств- а од преко 330.000. Млади мориари п текстлл-л- и радллци, који још увек лосе жнво ссћаае на велике борбе ла штрајкашким стра-жам- а, ј-здиг- лн су Конвенци-Ј- У Тред еид Лебор Колгрсса ла всллку влсллу. Онн су унели у процедуру олај дух, који чиин да крупии бизлпс лзгуби велп-к- у послсратлу борбу која сс сада водл лзмеђу реакцпје п радлика. To је бло олај дух, који је освежавао cehane ла пскадалш.ег члала Америчке федсрацпјс рада, noTcehajyhn га ла дане када се ои могао сећатн Конгреса као младог, тела које је пред-водпл- о у еконоускнм борба-и- а канадске раднпке. Значајно јс-д- а јс ова прва nnciepania коивенција Т. Л. К. састала се у вилдсорској касарлп, чувепоу Доуј чуве-ло- г пука — Есекс Скатиш. Сиуболичло је да се овај ве-лл- ки радплчки Копгрес — којн је учипио тако много да , ~ фт ослобођења демонстрацн-јам- а би лего сраино ропство. II гпорсд кукавлчке издаЈс др- - 'кажвлог воиства од 6 априла, Београд је кроз чнтаву ла- - родло-ослободплач- ку борбу остао веран речл коју је дао 27 марта. У Бсограду је друг Тлто 1941 годпле, зајсдпо са BohcTBou лародлоч)С1ободи-лачко- г покрсга. пзрадло плал за лочетак оружалс борбе против окулатора. Из Београ-д- а су 1941 креиуле прве гру-п- е бораца у лартлзалске од-рсд- е. Иа БеОтрадскнм улнца-м- а 1941 пали су од осветлн-чк- е руке први мрскп окупа-торск- н војлицп, горнли су лрвл окупаторски камноли запагеии рукамасмсллх град-скн- х лартизана. Сви покуша-ј- л Нсмаца ii лздајиика. Не- - дића и Драгог Јоваловлпа да теророи, вешаиеи родољубаЈ ла Тсразијама, 1ан.нцом и Јајилллма, ciouiijy отпол Бсограђана, лртпали су. је четлри годиле стеаао лод германском члзмом и бо-рн- о се, док 20 октобра 1944 лије дочекао зору своје ?ло-бод- е п постао лаш, лародли — ло речлуа друга Тлта — ' ставли и iianahcini павпл РАД ТРЕД ЕНД ЛЕБОР КОНГРЕСА МИР, РАДНИЧКО ЈЕДШВО НЕЗАВИСНОСТ" лелзбежлии борбелог помогне нзвојевати побсду — спреуао за будуће борбе у дому тела борбспнх .гуди чн-ј- с нуе је писано у крвн прс- - ко KOiiTiiiiciiTXiiie tfipone. Ово је била прва колвен-цнј- а Т. Л. К. од 1886 г. ла којој се делегатн ннсу саста-л- и за 24 кесеца (илаче овс коивенцнје се одржавају сва-к- е годнне) ; am 61-в- а Колвен-циј- а састала се пе сауо да забелсжн велпса iiocTiirnyha од 1944 годпие, већ такође да се обавеже са својоу ловоу слагоу за позптлвну п про-греслв- пу политнку за Судућ-лос- т. Обнчнн елегатн свесло н, елергнчно су тражлли про-греспв- лу поллтику, која би, кад се прствори у акцију блла позлтивла проба спаге овог лајстаријег н највепег тела канадсспх радниса. Ова желл за прогресивну лолнтн-к- у акцијс допрпнела јс једин-ств- у колвенцпјс, јсдпиству коме се уала алп агреслвна група С1сдбеш1ка рсакцио-нарп- е политпке Бнлиама Грп-н- а није уогла успротпвптп. Прпликоу OTcapaiba Кон-венци- ја je yohno дсуолстрл-pxi- a Једпиство кападсклх унлја Ауспчке федерацпје рада, када јс одгласала да ирнми улпју уашлнпста. Је-дннст- во по овоу пптаи.у лред-водл- ли су прстссдлнк Псрсп Бенго п сесретар Лет Сулп-ва- н. Ова одлука конвелциЈе да прнуи уашинисте био је отворен пркос наредбп Ви-лна- ма Грина (претседника Ауеричке фсдер'ацнЈе рада) ла се нскл,учн yamnnncte нз Конгргса. Пар дана касиије Копвен-цнј- а је прогласпла незавнд-аос- т Трсд енд Лебор Колгре-с- а Кападе. Тпуе је Конгрес (fi Бео-гра- д град демокЈ)атскс фсдсратлп-л- е Југославнје". Данас, лрсд лрославу 20 октобра, ако се бацл јсдап летиилчал логлед улазад, ло-гл- ед на протсклу годипу да-л- а од ослобођсл.а Бсограда, олда се јасло вндн са коллко су л.убавн л ложртвовања Бсограђалл радллл на обио-в- н вога г])ада. Нако Бсоград у току саме биткс за град и-j- e млого страдао, захвал.ују1ш обазрлвостн л ua'KiLii Црвс-лоармеја- ца који су чссто лз-лага.- ш свој живот оиасности да би лоштедилн град од ру-nieib- a, ллак су билн лотрсб- - ии офомли лалорл да се ж вот у ibeMy лормалнзујс. Ami, захва.гујупи снлном лслсту н одушевл.сљу лародилх маса, ларочнто омладилс, захвал.у-јућ- и хллддама оинх који су своју радлу снагу добровол.-n- o ставили ла paciioio;i.en.e лароднлм властлма, Бсоград је за рслатвло кратко врсмс, лако join лн је лотиуло залс-чи- о pane вишсструког бом-бардовал- .а, ллак одигнут лз ]ул1свлна л ослособл.ен за ;клвот П. А. дао злати да ол ache пише трлети McmaiLc у п.сгове улу-Tpauii- ic nociOBe Грина, Хачс-сон- а, Hoica и друшх imixod.i кова у Нашингтону. (Иолс је бно прнсутац иа овој нонвен-цији- ). Овом декларацијоу иезавислостл ударсн јс тако-ђ- е шаиар Гриловој жел.и да претворн Т. Л. К. у реакцло-ларл- о, аптлсовјстскок про-атоу-боубс- ко тело, у тело ко-ј- е бнбило у сагласлости са лолитнкоу црпеиог страппич и ратлоу поллтлком главлог вопства Амсрнчкс федсрацл је рада у Сјсдип-ени- м Држа вама. 1Сада је Колгрсс јсдаллут узео своју судблну у cuoje сопствсле pyue, .лриродио je било да he ол без оклсваил од1учлтл да се присајсдлли Cbcickoj федерацнји радни- - чких синдиката. Кс.1л за при- - caje,vtibcibe бнла јс изражела join 1У44 годлне на конпеи цлјл Т. Л. К. н лссумшлво бнла S усвојсла да се пнјс ланшло ла опозпцију глав лог рсакциоларног воИства Ауерлчке федерације рада у Нашингтону. 1ако je деоа рација лезавнсиостн ове 61-в- е сонвенције била у ncio време потврђипаи.е ословнлх лрава каиадскнх радпика да самп одлучују о својом иећунаро-длц- у одпосима. Колвелција, која се саста-i- a nocie антлсовјетског стра-шил- а о шнијулажц н у часу новилских наслова којн пот-ceha- jy ла дане Млнхена, да-i- a je јасло знати да калад-ск- п снндикаллстн одбацују покушаје крупног бизпсса л владеда nmienajy раднлке па тажниу niiTaibiiua: Конгрсс јс потврдио право коууниста ла водепе позицнјс у покрегу радннчкнх yinija снпдлка-та- ) ; on јс осудио владнпо у- - (Наставак ла странп 4) Петак, 18 октобра 1946. ИНТЕРВЈУ ДОПИСНШ ЊУЈОРК TAJMGA GA МДРШАЛОМ ШОМ Долнснлк "Њујорк Тајмса" Сулцбергср пптерпјулсао је маршала Тита у Београду 14 окгобра. У одговору ла п.егова пптаи.а о одиослма према Грчкој- - и другим балкап-скн- и зем1дма, као н прсма Сјсднн.спии Државама, uapniat Тлто је рскао: ". . . Прпспл,сн сам да подупрем изјаве лаше владе н лаше делегацпје у Парпзу коју предводц Едвард Кардел.. У сагласлости ' са тлм, ми ле можемо потппсатп мпровиж уговор под таквпм условнма каквп су одгла-сал- и всКллом гласова ла парпској копфергп-цлј- п. "Ово ле злачн полптпчкп притпсак. Ал змлпачспмвое.плспккруелпоепруавведруеппиредмаа тнаакраовдпмуаговор Ју-гослав- лје — неправду са којои се ми ле можемо сложптп. Наравло да мп очекујемо да Кг у тоу погледу у колпко се тнче nmaita о којпма су всћ одлуке одгласале ла парпској кон-фсренцп- јп, још бптп прнлпке да се дпску-туј- е о тлм пптањпма, да се чује споавлаие аорбзгнури.глтМеи лсамшое снзегмурлнеп пдда аheнхсесеопуезтме у по-светн- тл паж-ib-a лашнм интереслма. "Овде говорпмо о пројектованој колфе-ренцлј- и Савета мпнпстара iinocipaiinx по-сло- ва велпке Четворнце." Загнм је Маршал Тлто лретао ла пнта-lb- c статута југословснских 1ахтева за Ко-руш- ку л Клагснфурт "У овом погледу, рекао је Маршал Тнто, мц тражлмо пзвесле псправке паше граппце . ..jrwiiijuia iii-ijrn- ii и; uiiiia ПОДруЧЈа, КОЈЗ су iiaciaibena чнсто словеискпм сталовппш-тво- м а која би ое морала дата Јутославпју. To je наш чврст став који he бптц подле-ше- л у изранваиу мпровног уговора са Ау-стрнјо- м." Иослс тога Маршал је прсшао ла питаае Максдоллјс. У всзн с тцу оп јс рекао: "Ми iiiicMo поставили пптаие Jerejcw Македолпје уопште у овој првој фази мв ровие ко!1фсрепцпје. Али обзпром ла снту-ацп- ју која je ласта1а од ледавла у Максдо-Hiiji- r, а која долазп због nporaibaita маке-долск- ог ларода, ле само од страле оргала влад Beh и од стране плегалнлх банда ж молархлстпчкпх група које терорлшу ла-ро- д, ми ле можемо остатп равлодушлп прс-м- а оиом шта се тамо догађа. "Ми иамеравамо подузетп нзвесне кора-к- е на заседаау Уједшинпх иацпја. Какви he тн корацц бптп ја ле могу pjhu. Ллп лзвесли корацп he бптп подузети — у то сам сигуран. "Уједшмне лацпје састају се ла колфс-релцл- ју где he расправ.гатц о заштптн ма-лн- х лацнја, као п о заштптп машша. На таквом састалку п у такво време ire може се дозволити да македолскп народ буде пз-лож- ен пајбруталипјпм п најнечовечппјпм nuiaitaibiiMa, чпјп je цпљ упиштеие п пзго-itei- be члтавог ларода из аегове Kyhe. "Наравло, ја морам одбацптп свв гласн ле ii тврдие које кажу да Југославпја уче-ству- је бпло ла какав иачни v догађајпуа којц се далас однгравају у Грчкој. Ја то могу одређело да кажем зато што ми је си-туан- лја добро позлата. "Ја лаглашавам да Југославпја nehe по-дузе- тл ппкаквпх другпх корака v том по глсду ослм код Уједшмлих лацпја. Свака друга пзјава или гласшгг лажле су п смпш-љел- е само зато да оштете нашу земду." Што се тлче Бугарссе и Албапнје о ко-Јм- а сс литсрссовао дописнлк "Н.ујорк Тај-мса- ". маршал Тлто јс рекао да ие постој иикакав план ча сада о лекаквом ујсднпл-nan.- v с п.лма Он је додао- - noc"ioЗjаehсnаxда одллемосаа лппзкмаекђвуогЈупглоасллаавзнајеизпмеБу-гларс-уке у лпквом погледу. Све што се сада радн јесте ројачаваи прнјателлкпх одлосј пзм"еМћун джвгалјпумобрдатаскппохмоглиаермоодаб.угаоском ла-ро- ду колпко је лајвише xioryhe. Нашп одло-с- и требају да буду прнјателскп колпко је вгоедллMкнoryјhаeз. Млзнмесђмуатрапуаошададјвеа полсатроојдаао, пкрасо резултат лапора влада п Југоатавпје п Бу гарске пре рата, које су радпл протпв ла-родн- пх плтереса. "To злачп да је данас ntnaibe само раз-Biija- ite братскпх одлоса п полптпчке, еко пом"сИкестпо ксуелтмуоржнее pсeаhрnадпнзасалаБптуегаордспкоомсе. с. а. АлбалпЈом као п за олносе ел Бугаоском. "За сада још нема нпкаквог плана за vc-поставл- ,аи подуневске плн балкалске фе-дерац- лје. Међутпм, истина је да Југославија желп одржавати лормалие одпосе са поду-иавскп-м и балканскпм 3-гм.га- ма са којима је она иедавно бпла у рату, као што је показао лаш пајновпјп споразум са Мађарском." ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО СА СЈЕДШБЕ-НИМ- . ДРЖАВАМА Говорепл о одпосима Југославнје са Сје-Д1ш.еп- им Државама, уарша.1 Тито је рекао- - "Околиосгп које су од ледавна погор-шал- е одлосе 1!змеНу лашпх двеју зема.га iiitcv се родплг у Југославпјп. "У првпм редовпма зма.га са којпма Југославпја желп добре одлосе бпле су Сје-диае- не Државе, које су у току рата допрп леле млого победп. "Ја лпчло сматрам да оло шта ie у пп Taity ггсте пзвесна полптпка владе Сједпае-лп- х Држава прсма ловој Федератпвној На-родл- ој Републпцп Југоставпјп. Има лего-лик- о околиостп које потврђују ово моје MiiiiLieite. "За време читаве парпск конферелције амерпчка делегацпја протпвпла се жеоама Југославпје no nnraity Јулпске Крајпле, Тр-с- та п по пптаиу дулавске пловпдбе. "Мп смо прпсп.генп на закл.учак, да аме-рпч- кн претставппцп у Парпзу спажнпјг по-дупп- ру лнтересе олпх којп су се за време рата борпли протпв Сједпн-елп- х Држава и Уједпн.епих иацпја. "Алп све то не значп да код народа Југо-славп- је ле постојп врућа же.га да сг одпосн пзмеКу паше две земле побо.гшају. "Мн желпмо такво побол.шае, алп, ла-жало- ст, морамо pehn да то не завпсп о нама."
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, October 18, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-10-18 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000080 |
Description
Title | 000328 |
OCR text | d 5 r шШВш&'-- г 'Bra1" . tf HBfc - да-- Ч If CTPAHA 2 "L-fULK- " - - - ll 1ЛЛ1;гШК , , „ V Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice weekly at 200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont. tiy Srpski Glasnik Publishing Company In the Serbian language Proprietors Нзлазп сваког уторка □ петка. Сва ппсма и чекове треба слатп на: SUPSK1 GLASNIK" 200 Adelaide St. W., Toronto '1, Ont., Canada. Pyioniicit cc не epahajy. Доипси без потписа cc не примају. СЛ0БОДНИ БЕОГРАД Прсксутра, 20 октобра, прсстоница Фс-дсрати- вно Иароднс Рспублико Југослави-ј- с, Псоград, сланиће другу годишњпцу свог ociouoljcif.a нспод иемачкнх окуиато-р- а н дама1шх нздајпика. Тим данои Гео-гр- ад нрпи пут у својој бурној историји иостајо слободан у пуном н правом смислу. Много јо значајинх момсната који су исзапи за 20 октобар, за слобођсљс Гсо-гра- да исиод нацистичких хорда н Ноди-hc- no и Мнхаиловипсвс лздајннчко појскс. Тмм спојим ослобо1;сн,см, којс зајсдничкн допршапају славна братска Црпсна арчн-ј- а и јсдиако слапна Народно-ослободнла-ч- ка појска Југославијс Бсоград лсн.а свој дотадашн.11 лнк. Од цситра угљстапаи.а народа Југо- - слапнјс ои тада иостајс цситар и.нхоио слободс оличспс у нопом државном рспу-бликанск- ом демократском урфњу, у ио-0- 4 дсмократскам социјално и нолитичкн рсполуцнонарном уставу н иопнч закони-м- а који осигуранају развнтак н cpchaii лснвот свих народа Југослапијс. За ослобођсн.с Бсограда много јс вс-за- но братство и јсдннство ис само народа Југославнјс, itch н јсдиистпо и братстно ' свнх словснских иарода, којн сви зајсдио тсжо за братстиом и јсдииством с осталим народима Квроно и цслог спста. Значајио јо, да јо баш Всоград од свих словснских ирсстоница одрсђси да будс мссто одржа-ваи- ,а ирвог послсратиог Свссловснског копгрсса, који ho бити даљс цсментиран.о всћ постигиутог јсдннства Словспа и којн иружа братску руку осталнм слободољу-бнвн- м народима за очуван.с правсдног лира у спсту. 20-ти- м октобром 1944 Бсоград прсстајс бити мссто у комо со пскунлају иираио својо издајничкс илановс пснријатсл.и воликог братског Сопјстског Савеза, раз-бија- чи општссловснског јсдннства, прпја-тсл,- и н слугс страних освајача и нчпсри-јалнст- а. Од тада он лостајо јодна од нај-јач- их карнка словснског братстиа и једин-ств- а, сковапог у огн.у ослободнлачког ра-т- а, у зајсдничкој борби протнв зајодпн-чки- х 11сирпјател.а н прскаљсна у зајсд-ничк- ој крпн словсиских народа. 20-ти- м октобром Бсоград постајс истин-ск- а зајЧднпчка ирсстоница иарода Југо-слави- јо, из којо сс даљо шири и учврнЉу-ј- о њихово братство и јединство, којо и.и-х- ов вођа н учитсљ маршал Тито зовснај-всћо- м тскошшом ослободилачкс борбс, a којо пријатно запљускујо п нас у иссл.с-нншт- ву хиљадо мил.а даљине. To јс побсда онс иапрсдпо дсмократскс ствари, за коју су давно нро 27 марта, G аирнла и 20 октобра по цсну. својих жнвота лодилн борбу бсоградскн раднпцн бсоградска славиа студситска омладина, од којнх су многн данас, посло чстири годино ослободилачког ратовања, на уп-ра- вн ослобођснс домошшс чнја јс Бсоград славна прсстопица. 4 У Бсограду су со формнрали првн пар-тнзаис- кн одрсди под воћством маршала Тнта, којн су набрзо нзраслн у Народно-ослоботнлач- ку војску вслнку по броју и још всћу по јунаштву, нову од диа до врха, војску која јс заиста пародиа и као таква даиас спгуран чупар слободс и нс-зависн- остн као што јс била curypiia у борбама противу нсмачкнх и италијан-ски- х фашистичких хорда н домаћнх из-даји- пка. Само нсколико даиа прсд прославу ос-лобођ- сља Псограда, када ћс љсговп осло-бодио- цн о;кипл,апа-п- 1 успомсно иа дан када су сс ирви пут састалн са својом браћом н ратним друговнма Црвсноармеј-цим- а, с којнма су га зајсдио ослобађали, новсшано јс у Ннрибсргу исколико oiiiix који су сањали да ћс Бсоград, Југославнја и цсо спст пасти пот љихову чнзму и под и,ом всчно остатп. Када јо Гсрннг, јсдан од јодаиассторнцс повсшаних дао нарсд-б- у својој авијацнји да саспо кишу огља и чслшга на Гсоград, on иијс мислио да ho судбиис бити таквс. . . Живсла борба против фашпзма! Народ Београда слави на улицама прву годишњицу града. 20 октобар-друг- а год.ослоооЂења Београда (Преиос са страие 1) iiaiLe свнх изоора за дал.е ио-ђен- .е рата" (Генсраг-лајтнан- т Лрсо ЈовановиИ.) У Ксоград је, кратко времс пбсле aeronor ослобођсља, дошао лруг Тнто н чнтап На цпонални комнтет. Кеоград постаје мозак и дуиа у вође iLy дал.ег рата нротив лема-чки- х завојсвача. Спажна офа-пзнл- а паше Народно-ослобо-дилач- ке појске кроз Србију у есен 1У44 године н ослобо-ђец.- е Пеограда 20 октобра ис-т- е године нотврдилп су сил-u- y сиагу наших иарода, нашс појске, нзазвали су иоповно дивл.ен.е читавог слободољу-бицо- г свста према борбн иа-пш- х парода. 11ослс свог осло-бође.- а, Бсоград постаје по-латпч- кн и адмшшстратншш цснтар наше зел.ге, престо-инц- а демократскс федератнп-и- е југославнје. У Псограду је ({lopMiipana једмнствеиа на-род- па влада, послс чсга јс слсдило ЈспоставЛдае динло-матски- х односа са велнким сапезиицима и осталнм зем-ллм- а, што је учврстило мсђу-лародн- и иололсај Југославије и доиело заслулно признаи.с борби нашнх парода. Нобсдом код Београда ство-рен- н су свн лредусловн за аотиуно н коначно ослобође-it- e наше зсм.ге. После побсде код Београда наша југосло-венск- а армија заједно са Цр-вено- и армнјом, која јс отада рамс уз рамс са аашом народ-но- м Армнјом воднла борбу за колачно ослобо1;ен.с иашс земл.с it иа тај пачнн крв.гу запечатила братство н нсраз-рушнв- и савсз народа Совјет-ско- г Савеза н Југославнје. Нзиучеи, искрвав.геп алн иоиосаи на свбје слободарске традицнјс, а своју борбу иротив свнх ненароданх рс-жн- ма join од пре para а на-рочи- го поносан иа своју че1-ворогодиш- шу бдрбу иротнп окупатора, Београд је одушс-влен- о дочекао својс ocioCo диоце. Одушевл.еие и л.убав преиа ослободиоцнма нашли су вндног израза у сарадаи саинх грађана који су нод руховодством својнх, унапред п р н прем.гсннх, днвсрзант-скн- х група прнпомоглн ocio-бође1- ву свог рођеног града. Ннсу рсткн случајеви да су Београћапи жртвовхш своје :кивоте само да бн помоглн раисцни Црвсноарисјцима н борцима nauie војске. II не само то, Београ1;ани су по-мага- ли и извршеие борбених задатака. Онн су узималн о-руа- сје, борнлц се, служилн као водићн прнналазнлн ск-- . рнвеног иепријатсга. Тако су омладинци, ibiix двапаестррн-ц- а на челу са среднлшколци-ii- a Батои Перишићеи и Дра-гано- м Бучетнћем, смелнм пре-иадо- м убнлп net непрпјатсг-ски- х војника н тнис у иос-ледае- и часу спаслп телефон- - ску ценгралу коју су Неицпј веп бнлн мииирали. To хе- - ројско дело нје усаулено. ј Случај старог учнтсга Зарп-h- a којн је под кншом нспрн-- ј јатсгскнх куршума допрннсо спасаваау земЈ'нског моста н због тога одлнкован од стра-- ие АВНОЈ-а- , остаће као свет-л- и прниср иатриотизма и са-мопрег- рра грађашша који зна шта му је дужност када је у miTatby спасаваае јсдног тако важног објекта за дал јсисшно вођсе рата. У нсторији пашнх иародз, оној од раннје, као и у нсто-рнј- и славие пародно-ослобо-дтач- ке борбе, Псоград је увек давао достојаи одговор свнм таквкм и сличиим по кушајпма. II оТГда, када јс бсснио најокрутинјн терор иенародне владе Цветковип-Мачс- к, Бсоград јс у демон страциЈАиа 14 иовембра 1939 годпис потврдио, крвлу сво-јн- х сипова верност слободи it демократнји. А када је вла-д- а Цветковип-Маче- к заглнби-л- а у тоталну нздају слободе н незавнсуости наше" зсмл.е, када је потиисата срамни Tjojiih лакг, Београд јс, иа челу лашпх ларода, устао као јсдал човек л у 26 марга 1941 дао одуш-к- у своме бссу и огорчел.у, да би сутрадач, у веллчалстве-ин- м маллфестацпјама 27 мар-т-а мушкн it од1учно лрого-ворн- о да је болл смрт у бор- - "ЗА И Пише: МЕЛ КОЛБИ (У лрошлом броју донели смо ла овоч месту лреглед рада конвслцнје ЈСаиадског Копгреса Рада одржаие у To ронту, а овде доиосимо пре-гле- д рада колвеицнје Трсд смд Лебор Колгреса одржале у Ннлдсору лстс лсдсгс). Човек лнје иогао а да е оуде длрнут младслаштвои иедавло одрл.анс Gl-в- е кон-вснцп- је Тред енд Лсбор Кол-гре- са Каладе. Пстлиа, ту је блла обачла квота ћелавих и проседнх глава, алн прете-аснос- т је била м.ади л слаас-и- н састалак. Ово је само no сс5н злак брзог развптса Конгреса кроз врсуе рата, до Л.СГОВОГ садаптсг броја члал-ств- а од преко 330.000. Млади мориари п текстлл-л- и радллци, који још увек лосе жнво ссћаае на велике борбе ла штрајкашким стра-жам- а, ј-здиг- лн су Конвенци-Ј- У Тред еид Лебор Колгрсса ла всллку влсллу. Онн су унели у процедуру олај дух, који чиин да крупии бизлпс лзгуби велп-к- у послсратлу борбу која сс сада водл лзмеђу реакцпје п радлика. To је бло олај дух, који је освежавао cehane ла пскадалш.ег члала Америчке федсрацпјс рада, noTcehajyhn га ла дане када се ои могао сећатн Конгреса као младог, тела које је пред-водпл- о у еконоускнм борба-и- а канадске раднпке. Значајно јс-д- а јс ова прва nnciepania коивенција Т. Л. К. састала се у вилдсорској касарлп, чувепоу Доуј чуве-ло- г пука — Есекс Скатиш. Сиуболичло је да се овај ве-лл- ки радплчки Копгрес — којн је учипио тако много да , ~ фт ослобођења демонстрацн-јам- а би лего сраино ропство. II гпорсд кукавлчке издаЈс др- - 'кажвлог воиства од 6 априла, Београд је кроз чнтаву ла- - родло-ослободплач- ку борбу остао веран речл коју је дао 27 марта. У Бсограду је друг Тлто 1941 годпле, зајсдпо са BohcTBou лародлоч)С1ободи-лачко- г покрсга. пзрадло плал за лочетак оружалс борбе против окулатора. Из Београ-д- а су 1941 креиуле прве гру-п- е бораца у лартлзалске од-рсд- е. Иа БеОтрадскнм улнца-м- а 1941 пали су од осветлн-чк- е руке први мрскп окупа-торск- н војлицп, горнли су лрвл окупаторски камноли запагеии рукамасмсллх град-скн- х лартизана. Сви покуша-ј- л Нсмаца ii лздајиика. Не- - дића и Драгог Јоваловлпа да теророи, вешаиеи родољубаЈ ла Тсразијама, 1ан.нцом и Јајилллма, ciouiijy отпол Бсограђана, лртпали су. је четлри годиле стеаао лод германском члзмом и бо-рн- о се, док 20 октобра 1944 лије дочекао зору своје ?ло-бод- е п постао лаш, лародли — ло речлуа друга Тлта — ' ставли и iianahcini павпл РАД ТРЕД ЕНД ЛЕБОР КОНГРЕСА МИР, РАДНИЧКО ЈЕДШВО НЕЗАВИСНОСТ" лелзбежлии борбелог помогне нзвојевати побсду — спреуао за будуће борбе у дому тела борбспнх .гуди чн-ј- с нуе је писано у крвн прс- - ко KOiiTiiiiciiTXiiie tfipone. Ово је била прва колвен-цнј- а Т. Л. К. од 1886 г. ла којој се делегатн ннсу саста-л- и за 24 кесеца (илаче овс коивенцнје се одржавају сва-к- е годнне) ; am 61-в- а Колвен-циј- а састала се пе сауо да забелсжн велпса iiocTiirnyha од 1944 годпие, већ такође да се обавеже са својоу ловоу слагоу за позптлвну п про-греслв- пу политнку за Судућ-лос- т. Обнчнн елегатн свесло н, елергнчно су тражлли про-греспв- лу поллтику, која би, кад се прствори у акцију блла позлтивла проба спаге овог лајстаријег н највепег тела канадсспх радниса. Ова желл за прогресивну лолнтн-к- у акцијс допрпнела јс једин-ств- у колвенцпјс, јсдпиству коме се уала алп агреслвна група С1сдбеш1ка рсакцио-нарп- е политпке Бнлиама Грп-н- а није уогла успротпвптп. Прпликоу OTcapaiba Кон-венци- ја je yohno дсуолстрл-pxi- a Једпиство кападсклх унлја Ауспчке федерацпје рада, када јс одгласала да ирнми улпју уашлнпста. Је-дннст- во по овоу пптаи.у лред-водл- ли су прстссдлнк Псрсп Бенго п сесретар Лет Сулп-ва- н. Ова одлука конвелциЈе да прнуи уашинисте био је отворен пркос наредбп Ви-лна- ма Грина (претседника Ауеричке фсдер'ацнЈе рада) ла се нскл,учн yamnnncte нз Конгргса. Пар дана касиије Копвен-цнј- а је прогласпла незавнд-аос- т Трсд енд Лебор Колгре-с- а Кападе. Тпуе је Конгрес (fi Бео-гра- д град демокЈ)атскс фсдсратлп-л- е Југославнје". Данас, лрсд лрославу 20 октобра, ако се бацл јсдап летиилчал логлед улазад, ло-гл- ед на протсклу годипу да-л- а од ослобођсл.а Бсограда, олда се јасло вндн са коллко су л.убавн л ложртвовања Бсограђалл радллл на обио-в- н вога г])ада. Нако Бсоград у току саме биткс за град и-j- e млого страдао, захвал.ују1ш обазрлвостн л ua'KiLii Црвс-лоармеја- ца који су чссто лз-лага.- ш свој живот оиасности да би лоштедилн град од ру-nieib- a, ллак су билн лотрсб- - ии офомли лалорл да се ж вот у ibeMy лормалнзујс. Ami, захва.гујупи снлном лслсту н одушевл.сљу лародилх маса, ларочнто омладилс, захвал.у-јућ- и хллддама оинх који су своју радлу снагу добровол.-n- o ставили ла paciioio;i.en.e лароднлм властлма, Бсоград је за рслатвло кратко врсмс, лако join лн је лотиуло залс-чи- о pane вишсструког бом-бардовал- .а, ллак одигнут лз ]ул1свлна л ослособл.ен за ;клвот П. А. дао злати да ол ache пише трлети McmaiLc у п.сгове улу-Tpauii- ic nociOBe Грина, Хачс-сон- а, Hoica и друшх imixod.i кова у Нашингтону. (Иолс је бно прнсутац иа овој нонвен-цији- ). Овом декларацијоу иезавислостл ударсн јс тако-ђ- е шаиар Гриловој жел.и да претворн Т. Л. К. у реакцло-ларл- о, аптлсовјстскок про-атоу-боубс- ко тело, у тело ко-ј- е бнбило у сагласлости са лолитнкоу црпеиог страппич и ратлоу поллтлком главлог вопства Амсрнчкс федсрацл је рада у Сјсдип-ени- м Држа вама. 1Сада је Колгрсс јсдаллут узео своју судблну у cuoje сопствсле pyue, .лриродио je било да he ол без оклсваил од1учлтл да се присајсдлли Cbcickoj федерацнји радни- - чких синдиката. Кс.1л за при- - caje,vtibcibe бнла јс изражела join 1У44 годлне на конпеи цлјл Т. Л. К. н лссумшлво бнла S усвојсла да се пнјс ланшло ла опозпцију глав лог рсакциоларног воИства Ауерлчке федерације рада у Нашингтону. 1ако je деоа рација лезавнсиостн ове 61-в- е сонвенције била у ncio време потврђипаи.е ословнлх лрава каиадскнх радпика да самп одлучују о својом иећунаро-длц- у одпосима. Колвелција, која се саста-i- a nocie антлсовјетског стра-шил- а о шнијулажц н у часу новилских наслова којн пот-ceha- jy ла дане Млнхена, да-i- a je јасло знати да калад-ск- п снндикаллстн одбацују покушаје крупног бизпсса л владеда nmienajy раднлке па тажниу niiTaibiiua: Конгрсс јс потврдио право коууниста ла водепе позицнјс у покрегу радннчкнх yinija снпдлка-та- ) ; on јс осудио владнпо у- - (Наставак ла странп 4) Петак, 18 октобра 1946. ИНТЕРВЈУ ДОПИСНШ ЊУЈОРК TAJMGA GA МДРШАЛОМ ШОМ Долнснлк "Њујорк Тајмса" Сулцбергср пптерпјулсао је маршала Тита у Београду 14 окгобра. У одговору ла п.егова пптаи.а о одиослма према Грчкој- - и другим балкап-скн- и зем1дма, као н прсма Сјсднн.спии Државама, uapniat Тлто је рскао: ". . . Прпспл,сн сам да подупрем изјаве лаше владе н лаше делегацпје у Парпзу коју предводц Едвард Кардел.. У сагласлости ' са тлм, ми ле можемо потппсатп мпровиж уговор под таквпм условнма каквп су одгла-сал- и всКллом гласова ла парпској копфергп-цлј- п. "Ово ле злачн полптпчкп притпсак. Ал змлпачспмвое.плспккруелпоепруавведруеппиредмаа тнаакраовдпмуаговор Ју-гослав- лје — неправду са којои се ми ле можемо сложптп. Наравло да мп очекујемо да Кг у тоу погледу у колпко се тнче nmaita о којпма су всћ одлуке одгласале ла парпској кон-фсренцп- јп, још бптп прнлпке да се дпску-туј- е о тлм пптањпма, да се чује споавлаие аорбзгнури.глтМеи лсамшое снзегмурлнеп пдда аheнхсесеопуезтме у по-светн- тл паж-ib-a лашнм интереслма. "Овде говорпмо о пројектованој колфе-ренцлј- и Савета мпнпстара iinocipaiinx по-сло- ва велпке Четворнце." Загнм је Маршал Тлто лретао ла пнта-lb- c статута југословснских 1ахтева за Ко-руш- ку л Клагснфурт "У овом погледу, рекао је Маршал Тнто, мц тражлмо пзвесле псправке паше граппце . ..jrwiiijuia iii-ijrn- ii и; uiiiia ПОДруЧЈа, КОЈЗ су iiaciaibena чнсто словеискпм сталовппш-тво- м а која би ое морала дата Јутославпју. To je наш чврст став који he бптц подле-ше- л у изранваиу мпровног уговора са Ау-стрнјо- м." Иослс тога Маршал је прсшао ла питаае Максдоллјс. У всзн с тцу оп јс рекао: "Ми iiiicMo поставили пптаие Jerejcw Македолпје уопште у овој првој фази мв ровие ко!1фсрепцпје. Али обзпром ла снту-ацп- ју која je ласта1а од ледавла у Максдо-Hiiji- r, а која долазп због nporaibaita маке-долск- ог ларода, ле само од страле оргала влад Beh и од стране плегалнлх банда ж молархлстпчкпх група које терорлшу ла-ро- д, ми ле можемо остатп равлодушлп прс-м- а оиом шта се тамо догађа. "Ми иамеравамо подузетп нзвесне кора-к- е на заседаау Уједшинпх иацпја. Какви he тн корацц бптп ја ле могу pjhu. Ллп лзвесли корацп he бптп подузети — у то сам сигуран. "Уједшмне лацпје састају се ла колфс-релцл- ју где he расправ.гатц о заштптн ма-лн- х лацнја, као п о заштптп машша. На таквом састалку п у такво време ire може се дозволити да македолскп народ буде пз-лож- ен пајбруталипјпм п најнечовечппјпм nuiaitaibiiMa, чпјп je цпљ упиштеие п пзго-itei- be члтавог ларода из аегове Kyhe. "Наравло, ја морам одбацптп свв гласн ле ii тврдие које кажу да Југославпја уче-ству- је бпло ла какав иачни v догађајпуа којц се далас однгравају у Грчкој. Ја то могу одређело да кажем зато што ми је си-туан- лја добро позлата. "Ја лаглашавам да Југославпја nehe по-дузе- тл ппкаквпх другпх корака v том по глсду ослм код Уједшмлих лацпја. Свака друга пзјава или гласшгг лажле су п смпш-љел- е само зато да оштете нашу земду." Што се тлче Бугарссе и Албапнје о ко-Јм- а сс литсрссовао дописнлк "Н.ујорк Тај-мса- ". маршал Тлто јс рекао да ие постој иикакав план ча сада о лекаквом ујсднпл-nan.- v с п.лма Он је додао- - noc"ioЗjаehсnаxда одллемосаа лппзкмаекђвуогЈупглоасллаавзнајеизпмеБу-гларс-уке у лпквом погледу. Све што се сада радн јесте ројачаваи прнјателлкпх одлосј пзм"еМћун джвгалјпумобрдатаскппохмоглиаермоодаб.угаоском ла-ро- ду колпко је лајвише xioryhe. Нашп одло-с- и требају да буду прнјателскп колпко је вгоедллMкнoryјhаeз. Млзнмесђмуатрапуаошададјвеа полсатроојдаао, пкрасо резултат лапора влада п Југоатавпје п Бу гарске пре рата, које су радпл протпв ла-родн- пх плтереса. "To злачп да је данас ntnaibe само раз-Biija- ite братскпх одлоса п полптпчке, еко пом"сИкестпо ксуелтмуоржнее pсeаhрnадпнзасалаБптуегаордспкоомсе. с. а. АлбалпЈом као п за олносе ел Бугаоском. "За сада још нема нпкаквог плана за vc-поставл- ,аи подуневске плн балкалске фе-дерац- лје. Међутпм, истина је да Југославија желп одржавати лормалие одпосе са поду-иавскп-м и балканскпм 3-гм.га- ма са којима је она иедавно бпла у рату, као што је показао лаш пајновпјп споразум са Мађарском." ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО СА СЈЕДШБЕ-НИМ- . ДРЖАВАМА Говорепл о одпосима Југославнје са Сје-Д1ш.еп- им Државама, уарша.1 Тито је рекао- - "Околиосгп које су од ледавна погор-шал- е одлосе 1!змеНу лашпх двеју зема.га iiitcv се родплг у Југославпјп. "У првпм редовпма зма.га са којпма Југославпја желп добре одлосе бпле су Сје-диае- не Државе, које су у току рата допрп леле млого победп. "Ја лпчло сматрам да оло шта ie у пп Taity ггсте пзвесна полптпка владе Сједпае-лп- х Држава прсма ловој Федератпвној На-родл- ој Републпцп Југоставпјп. Има лего-лик- о околиостп које потврђују ово моје MiiiiLieite. "За време читаве парпск конферелције амерпчка делегацпја протпвпла се жеоама Југославпје no nnraity Јулпске Крајпле, Тр-с- та п по пптаиу дулавске пловпдбе. "Мп смо прпсп.генп на закл.учак, да аме-рпч- кн претставппцп у Парпзу спажнпјг по-дупп- ру лнтересе олпх којп су се за време рата борпли протпв Сједпн-елп- х Држава и Уједпн.епих иацпја. "Алп све то не значп да код народа Југо-славп- је ле постојп врућа же.га да сг одпосн пзмеКу паше две земле побо.гшају. "Мн желпмо такво побол.шае, алп, ла-жало- ст, морамо pehn да то не завпсп о нама." |
Tags
Comments
Post a Comment for 000328