Serbian Herald, December 12, 1947

              ГТРАНА 4 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 12 децембра, 1947.
Why Pick on the Yugoslavs?
B CHARLES HERBERT HUESTIS
Нод наслопом "Uaj пнк ои дс Југославиа"
(Зашто зуб на Југославију) "Тороито Дејли Стар'
доисо јо прошлс нсдсљс чланак свог редовиог до-писн- ика
свсштсника Чарли Херберт Хјустиса. "То-рои- то
Дсјлн Стар" јс највсћи буржоаско-либсрали- и
лист у Канади. Днсвнн тираж му јс 3G0.000 примс-рак- а.
У том листу X јустис пишо о нападајима и клс-вота- њу
против Југославнјс од стране овдашњо a у
главном амсричкс рсакционарно штампс и извссних
званичннх кругова САД:
For the past two years rela-tions
between the Western po-wers
and the YugoslaTs— especi-all- y
the United States — have
been steadily deteriorating. The
American penchant for reading
moral lectures to other people,
inherited from their Puritan
ancestors, has exceeded all
bounds. In the eyes of Washing-ton
the Yugoslavs are the bad
boys of Europe. Nothing they
do pleases the state department,
and In the press even their pec-cadillos
are swollen into major
crimes. Despite the fact that
they fought Germany, Italy and
Hungary and suffered as no
other people, despite the efforts
they are making at reconstruc-tion
which has caused the ad-miration
of all who have visited
the country, despite the adop-tion
of a constitution that puts
the democracies of the West in
the shade in the matter of ju-stice
and equality, despite the
very different story told by com-petent
correspodents written on
the spot, the fact that their
leader, Tito, is a Communist
blackens the whole people In of-ficial
American eyes. Meantime
Franco, the sole survivor of the
Axis must not be disturbed!
While Tito is by no means
faultless and at times aggravat-ing,
it is the Americans them-selves
who have been most to
blame for the worsened rela-tions,
for their conduct has been
provocative and challenging.
American battleships have rid-den
in the harbor of Trieste with
their guns trained on the city;
wellknown Quislings have been
sheltered in territory under
American control; for 18 months
after the war they refused to
surrender to the Yugoslav go-vernment
130 river craft on the
Danube stolen by the Germans
and taken down the river; they
intervened on behalf of Mihai-lovic- h
on trial for treason and
collaborating with the enemy.
While for some time the U. S.
contributed food through the
UNKKA, in the spring of this
year supplies were cut off and
they refused to sell potatoes
much needed for seed and food.
They also refused to sell machi-nery
to Yugoslavia. Added to
all this, Washington refuses to
surrender some 40 to 50 millions
of gold sent to the U.S. at the
beginning of the war for safe
keeping. Deposits by other coun-tries
have been released. Why
pick on the South Slavs?
In every difference between
the two governments the Yugo-slavs
hare been put in the
wrong. It was so in 1946 when
two American airplanes were
shot down over Yugoslavia and
five airmen lost their lives. How
deeply the peasants of the loca-lity
deplored thU tragic event
was indicated by their reverent
burial of the airmen over whose
graves they scattered flowers.
Press accounts in the U.S. gave
the impression that the shoot-ing
was done in cold blood. Little
was told of the other side of the
story, namely, that for months
American bombers, fighters and
transports had been making
illegal flights over the country
and no attention was given to
protests by the Yugoslav go-vernment
till some six nonths
after the flights first began.
And even after Washington has
said that attention would be
given to the matter the flights
went on. Detween March 26 and
August 16 of that year, accord-ing
to statements given by the
government which were not con-tradicted,
no less than 340
planes of different categories
had so acted. Little wonder that
in the end some soldiers lost
their heads with such tragic
consequences. One may ask
what would have happened if
foreign military planes flew ille-gally
over the United States.
How the American eagle would
have screamed!
Then there is the matter of
Trieste. To understand this
question it is necessary to go
back into the past history. Tri-este
and the region in which it
fs situated, known as Venezia
Julia or the Julian March, were
part of the Austrian-Hungaria- n
empire until after the Great
War, when, as a reward to Italy
for breaking her alliance with
the Triple Entente, Italy was
awarded South Tyrol, Trertino,
Islria, Trieste and some Dalma-tian
islands. This did not satisfy
the Italian nationalists, and it
will be remembered how the Ita-lian
poet, D'Annunzio, made a
spectacular flight and seized
Fiume, which later Italy was
forced to disgorge.
The Yugoslavs have never
given up the hope that some
fjay Trieste would become part
of their country together with
the Julian March, which is pre-ponderate
Slovene in popu-lation.
Only in Trieste itself
are the Italians in the majority.
This port has for centuries been
the gateway through which the
trade of the Ilalkans entered
the Mediterranean. In the course
of the present settlement of the
matter all the great powers have
drawn boundary lines between
Italy and Yugoslavia. The Rus-sians
being the most generous
and the Americans the most nig-gardly,
in Yugoslav eyes. The
liusslan line followed generally
the Iliver Socha. Mr. Louis Ada-mi- c,
the Yugoslav American
writer, calls to mind a famous
saving of the great Italian pat-riot,
Mazzini, in his book, The
Rights of Man, that "the Itiver
Socha was the frontier that God
had given to Italy", and re-marks:
"It may seem ironic to
some that God and the Russians
should be at one here!"
What the Yugoslavs asked for
is stated by Kdtard Kardelj,
first vice-preside- nt of the Yugo-slav
Republic: "There can be
only one correct solution", he
said, "the whole of the Julian
March, which is an ethnic and
economic unity, must form part
of Yugoslavia, while Trieste, be-ing
a town with an Italian majo-rity,
must be given such auto-nomy
as to ensure full equality
rights and all national rights
to the Italian population. With-in
Yugoslavia Trieste would
enjoy the status of a federal
unit". The Soviet Union, which
was, of course, a party to the
treaty negotiations, had promis-ed
Trieste to Yugoslavia but
was unable to implement that
promise. Trieste has been made
4 a free port. The powers refused
to give to Italy territory she
demanded and endeavored to
meet the ethnic aspect of the
situation as well as could be
met, but they failed to save
Trieste for Italy. As for that
country, after swearing to high
heaven that it would never ac-cept
such a decision, the treaty
was signed when the time came.
How it will work out only time
will tell. If the great powers
wish to make it work they can
do so; but the history of such
negotiations does not offer much
hope.
I have great confidence in the
future of Yugoslavia and that
confidence was heightened when
I read the report of a group of
eight English Labor M.IVs after
they had made a visit to the
country. In an unanimous report
they say: "In the new Yugosla-via
we found a completely unit-ed
people, who are working on
the reconstruction of their coun-try
with great energy and the
same enthusiasm with which
they fought in the war. They are
establishing a society which is
best defined in the classic words
of Abraham Lincoln, "Govern-ment
of the people, by the
people, for the people . . . We
have seen in practice industrial
democracy in factories trade
unions and co-operati- ves; and
with deep feeling we have ad-mired
the wonderful accomplish-ments
of the youth. I have not
space for fuller quotation. Ask-ed
by a newspaperman on their
return how many other Labor
M.P.'s would have signed it, the
chairman of the press conference
expressed the belief that every
one of them would after visiting
the country.
MOJA ЗАПАЖАЊА HA ПУТОВАЊУ У Д0М0ВИНУ
( Наставак ca стране 1 )
ПРОСЛАВА ОКТОБАРСКЕ
РЕВОЛУЦИЈЕ
Седмог новембра освапула
је једно од најлепших јутара.
Нигде једног облачића и бла-г- о
jeceite сунце обасјавало je
"Радник", док су звучницн
разлосллл по чнтавом броду
мелодцје совјетских песама.
Ми смо већ до тада слушали
ипого совјстских песама, ка-к- о
бн која дошла на ред no- de неке југословенске или
чије друге пссмс, алп тога ју-т- ра
паставллле су се једна за
другом само совјетске. Многи
иеђу иама пнјс свс дотлс мо-га- о
ип да помисли о великом
дапу, о ТридесетогодиииБнци
великс Октооарске револуци-је- .
Тек већ у току просла&га-it- a
које је почело тим песма-м- а
сазнало се међу свнма да
је ч, тај вешки историскн
& j .._r terfiffiTW
iМЖШЛ I i iImWMMi ' m mi m ii
Lfn hJfTi atSwrn шЛ.шШ[ ш ГГ
тЧЈГтжЛГЖЧ ssv, — --vijsvwta. i. '
--Mv — ЧЖГ
ce стално изграђуЈе и проширује ХУМОР"
С и ндикалиа подружница
кобаснчарског радиог колек-тив- а
"Крвавнца" набав!иа је
малу библнотску за потрсбе
својих члаиова. Антун Каку-ба- р,
Еоји сс нримио дјткнос-т-н
ки.иж1шчара сав се сјао од
радостн, када јс говорно прег-седиц- ку
подружиицс Нлије
Мамац.
"Друговн — ствар с
у нашој подружнп-- ц
текла је до сада врло сла-б- о.
Међутим посве је крпво
Mutu.ieite да је пропзводиа
кобасица неспојива с ужива-itc- M
лепе кинге. Нскада је то
бнло друкчијс — сва се веза
нзмеђу Kihiira и кобаспца са-сгоја- ла
у томс, да су кобаси-ц- с
уматалн у старе Kibiirc. To
јс у иајболем случају ногло
дсловагн ла степен качптано-ст- н
потрошача. Даиас међу-ти- м
треба и мн да чнтамо."
Зак.1учеио је да се за чита-н.- с
проведе што живлл пропа-гаид- а.
Какубар је иаписао нс-koii- ilo
чланака за зидис по-вин- е,
дао јс нацртатн napaic,
а no поједшпш оделелииа
фабрпкс слике рсликнх nikii- -
жевинх твораца удисале су
иирис свсжних мссних прс- -
рапевина.
II л.удп су нсезко no Т1Ш
слнкама почелп н називати
поједнна оделенл. Нпко вн-ш- е
није говорио иа iipuucp о
оде.1еу за хреиовке. Напро-ти-в
руководилац би рекао:
"Огнђи до Шекспира и
реци нека мстпу више
Jj-ч- е су хрсновке биле
тако Јаа1о„сланс као.да про-ијводн- мо
за л.удс који патс
од упале бубрега".
Одио за л-et-ny
салаиу до-би-о
је часио име старог грч-к- ог
спика Хомсра. Достојев-ск- и
је био јнсштсн у експе-ди- т,
а Данте у адмпнистра-цију- .
Толстоја нису ставлллп, јер
је он — као што је то позна-т- о
— бпо вегетерпјанац.
Кад год бп претседнпк по-дружпп- це
сусрео
Антуна Какл-бар-а, а то је
талои прплпчпо рстко,
пријатсгски бн га потапшао
по раменнма п упптао:
"Но драги дрЈже Какубаре,
како је с чптаием" Уливају
лп што наши другови у пло-довн- ма
пнсане речп?"
"Слабо, слабо, врло слабо,
дрЈ-ж- е претседипче".
Нретссдшк се на то увек
необично рггтужио.
дан. У току даиа одржао је
кратко предавап-- е о значају
револуције свеш-тен- нк
Дреновац, a у вече ка-пета- н
брода Лончарпћ. Пре-дава- чн
су нстаклн, поред ос-тал- ог,
значсне тога дана и за
наше народе, нагласиши да јс
уз остала вслнке тековине тс
рсволуцнје ltena тековнна и
славпа Црвепа армија, uenri
чедо, која је спасла и и
остале иароде од ропства им-перпјалн- зма
и фашнзма. По-сад- а
је спремила коицертнл
програм са иашнм борбеним
песмама, а затнм су путлпцн
бнлн почашћсни ca по чашп-цо- м
добре југословенске ра-ки- је
и тортом соју су куварп
спрсмнли за рођелдан совјст-ск- е
државе радника н селлка.
На дивно спремљеиој тортн
бно је исписап покшк '"Kli-ne
ia ohrufiapcKa револуцнја!"
Зашм ty nta.ii!Baun неколи- -
iif жЈЈг Дк УигРИт HHi
дср
чало
солн.
уос--
бпло
наше
syEade
Титоград
начн-таиош- ћу
"Крвавпца"
Октобарске
БИБЛИОТЕКА У КОБаСИЧАРСКОЈ РАДЊИ
"Штста, уистнну штета.
Треба појачати нитсрсс".
Какубар јс појачавао питс-ре-с
како је зиао и умно. На-пига- о
је пова три чланка за
зидис иовипс, иодвостручио
број иарола, а уз сликс пш
жевника и иссника дао је на-прави- тп
н сликс главннх ју
нака иихових дела.
У одс1спу за хреновсс уз
Шскспнра јс висио н Хаилет!
Уз Хомера Одисеј, а уз До-стојсвск- ога
је била највећа
сшка, јср се Какубар капри-цнра- о
иа браћу Карамазове.
Но када је прстседнпк no- de неколнко даиа опет уии-та- о
Какубара како стојн са
чнтаасм он је опет могао од-говори- ти
само јсдпо:
"Cia6o, стабо, врло сллбо,
дружс претседннче".
Директор се на то п опет
необично растужно.
"Штета, унстииу штета.
Треба појачати интерес".
II опет јс Какубар стао пе
исцрпиво и иеуморно писатн
члаике, потростручно јс и
број парола, само што у слп-к- е
овај нут није днрао.
Но резултаг је још увек
бпо исти:
"Слабо, слабо, врло слабо,
друже прегседннче.
Сада је претседннк коначно
одлучно да узме схвар у сво- -
јс рукс. "ipeOa код свакога
лнчно апелирати иа чита-ич- -
ку свест, поивслио је он н
чврсто одлучно да са свакиа
својим трудбеникои поразго-вор- и
реч — две о погреби
што шпеизпванјег чнтан.
"Иа чигате ли штогодг"
упнтао је лако на пролазу
мајстора код сушиоае.
"Управо се тушам од од-вратн- ог
KajKiETeiKi ледп Мек-бе- г. Нз те проклете бабуска-р- е иајрадијс бих дао правпти
јсеафсаалиадМс. екјбаетвабсиоувоебраачваапи да па-пуч- ар
и да она спосп иајвећп
део одговориости".
ДОБАР ПРИНОС ЖЕТВЕ
У РУМУНИЈИ
Букарешг. — Овогодпшип
прниос жетве у Рулунпјл
много је већи него прошлого-дпша- п тако да је снабдеваае
стаповннштва хлебои обезбе-ђен- о за ову годиру Према поедапм резултатима добп-вен- о је 90.000 вагона пшенп-ц- е, 5.000 вагона ражц н 16.000
вагопа јечма. Овогодпшан
прннос кукуруза пзносп 520.-00- 0
вагона.
МИИјДЧЖв- - Ji
ко совјетскнх и Југословен-ски- х
филмова, а после тога на-ставн- ло
се свиркои за нгру до
после пола ноћн.
Тако се тпм добровољнни
радом, паждои управс и поса-д- е
брода према путпнцима,
бритом за човека, узајамлим
другарством, културнопро-светпн- м
радом к ирославо
пајвећег дана братских сов-јетск- пх
парода на броду ма-нпфесто- вао
дух пове Тнтове
Југославпјс, са којпм јс про-асе- т
свакн поштен и пскрск
љубптел. своје домовипе н по-борп- пк
братства н једипстса
пашпх југословенсспх и сло-всисе- пх
парода, ослобођепих
од стрампх п домаћпх утета-ч- а
п пздајпика.
ДОЧЕК У СПЛНТУ
У Снлпту у трп сата после
подне, после јакс, заглушу-jyh- e
рике "Радпнкове" спре-н- с
која је најавлисала дола-за- к
и поздравлдла огромпе
масе парода којп се нскуппо
око пристаиишта на челу с
претставиицпма иародннх
ц lacTn из Београда н
Јагрсба "Раднпк" се зау-- i
lamio Насталп су поклн- -
I mi добродошлацс поврат-ницнм- а,
Новој Југославијн и
i Маршалу Титу, брагству п је-диист- ву,
Коиуинстичкој пар- -
тијн Југославнјс. Изглсдало
је као да томе iiehe Спти кра- -
ja. Затим је војиа музика од-cniip- aia
"Хеј Словепи". . . a
иаш певачки збор н готопо
сви повратнпф! отпевали су
"Домовииа зрве нас", иосле
чега су претставници народ-ии- х
властн одржали иоздрав-н- е
говоре пуие топлине н ср-дачнос-
тл,
прекидаис чсстим
бурипм аплаузнма са обадве
Ирстссдппк се мдпвио.
Алп то нпје било све.
Пролазећк кроз одслсае до-зн- ао
је ипого тога пз псторп-ј- е
кн.нжевности што пи асму
иије бнло позиато.
"Па овн лудн лпак чнтају",
рскао је коначно бпблпотека-р- у
Как}-бару- .
"Нн једпе ишге још ннсу
пзвадилп to ваи гараитираи".
Сада је претседнику подру-жниц- е
постала ствар миого
зауршеинјои. II дозпао је да
луди чигају из разинх библи-отсе- з
и нз приватннх КШ1Ж-ииц- а.
"Ио добро", јадао се прет-седн- ик
коначно библиотекару
ICaEj-бар- у. "ђаво би га зпао
шта је с тим људима? Читају
us разнпх пзвора, а нз name
бнблпотеке nucy извадилн
још н и једае Eftine".
"Нису ни могли", с највс-ho- x
хладиоЕрвношћу н wnp-ноћо- м
прозбори бнб-иштек-
ар Какубар.
Иретседник је зачуђемо глс-да- о
за њик. "Па одаслс ваи
толисп интерсс за чнтаи.с?
питао је л-уд- с
"Па ето — читао чланкс у
зиднни вогпнама, пароле. II
дошли ско до заклучка да ун-сти- ну
вала чатата.'
"Али зашто онда не узпма-т- е
сннге з наше ен-нжннцс-
?" питао је већ сав очајан.
Ha то је одговорио сам Ка--
кубар: "А што ви мнслите,
друже претседниче, да ја са-м- о
otaco рвсполажем с врс- -
uenout
Кааге су ту, у то вас увера-ва- м.
Лли ниЕасо да досппјсм
извући оиај сандук с кв.нга-м- а вз кагазнна, н урсднти ко-нач- но
ту вашу кн-ижннцу.-
.." Можда није нв потребио.
Та д.ди чнтају већ н овасо. . . МИРКО ТРИШЛЕР
(Вјеснпк)
ЧАДАМ ПРЕШАО НОВЧАНУ
КВОТУ ЗА 205 ПОСТО
Кад је новина имала да
уђе у штаипу од Чадама је
стигло Још 100 долара. Ра
ниЈе Је послао 105, а квоту
Је имао 100 долара. Тако је
он своЈу новчану квоту пре-ша- о
за 205 посто.
Ако овако настави Чадам
5и могао добити, покраЈ на-зи- ва
Ударник, име Побед
ника у трећој групи.
стране и понавл.анпм поклн-цим- а.
Затим су се повратни-ц- и
почсли пскрцавати и про-лази- ти
у град кроз густе редо-в- е
парода који је настав.чло
к-шца-
аси и поздравииа.
Једап део повратпнка cue-сти- о
се у хотеле у Сплиту,
док је други дсо узет аутобу-сгм- а
н повезсн иа Каштсл
стари у хотелс где се иекад
разоиодила буржоазија а ко-ј- н
су сада постали радничка
одмаралишта н средиште п
Дом ратне снрочади.
Повратиици нису хте.1н да
ту остапу за дуго, него су сс
одиах док су дали своје адре-с- е
где да им се пошаљс inixo-в- а
пртљага почели разнлази-т- н
кућама нли у мсста где су
одлучилн поћп на рад. За не-еолп- ко
дана сви су се раз-ишли- .
ПРОСЛАВЕ ХЕРОЈСКИХ
ПОДВИГА
Ми смо приспелн у Сплпт
да прнсуствујемо прославн
довршеиа Омладиискс пруге
Шамац-Сарајев- о која је до-вртс- иа
пре одређспог врсме-н- а,
npodann херојских нод-гнг- а
наше омладинс н великс
победе itemi н свнх наших
народа. lieli првог дана у вечс
неколнко нас прнсуствовали
смо свечапости која је прире-ђен- а
у казалишту, да чујемо
dllKOBHTO OnilCIIBaiLCIIIX нод--
вига садржајинм нзпсштајем.
пссмом и рсцнтацијама које
су 113"воднлн радннчкн псва-чк- и
збор, всликн збор младих
пионнра и Други радинчкн
умстапчкк талснтн. Другог
даиа одржана јс оиет велнка
манифестација у којој је уче-ствова- ло
преко 20.000 грађа-н- а,
слапећи рад, бЈ)атство и
једипство, псраздвојпе брат-ск- с
везс са сопјстскнм иаро-днм- а,
кличућн онег Титу, Но-в- ој
Југославмји, Комуинсти-чко- ј
партијн, Стаљину п сов-јетски- м
иародима и манифсс-тујућ- п
одлучпост за нспуи.снс
Истогоднши.ег нлаиа с.1сктри-фпкацпј- с
н нпдустрнјализа-цпј- с
наше зсм.гс, потиуног
есопомског н кулгурног нре-пород- а.
Таквс маиифсстације
н проставе одржаис су тог да-н- а
по читавој земл.и.
ли довршсп.е омладинске
пруге рс врсмсиа лијс једи-и- а встка побсда и једшш ве-лн- ки
успех у брзом лоднза-а- у
и нзградн.п иаше земље.
Сва лаша домовлпска штампа
диевио јс лула лзвештаја о
нпоглм всллким лројсктима
довршслии пре времсна, којн
су обухвапсли првом годн-по- м
лаше Негол.стке. Извршу-ј- у
се пре времена лроизвод-л- и
плаиови у велнкои лнзу
предузећа, лпчу ловн удар- -
=
ннци — хероји рада ц чита-в- е
ударннчке групе. Разгова-ра- о
сам у Загребу с неколпко
иаших првнх повратнка ко-ј- н
раде у фабрици "Раде
Копчара" у којој се израђују
е1сктричке спрзве, у нашеи
како је зову "Вестингхаус",
која је сада у процесу лро-umpei- ua
и нзградие, у којој
he кад буде довршела радитн
30.000 --гуди. Онн мл причају
о дпвппм и лепии машикама
којс су већ тамо и кажу да се
исће стиднтн пп најбољих
аисрнчких или кападских фа-брп- ка
кад буде довршепа. О
томе су мн нарочито мпого
прнчалп младн Јапко Нопо-nu- h,
"Воби" Рошулов и "Луј"
Козлопић којн тамо раде. У
ЗКелезлику код Београда је
довршсла вслнка фабрпка
алатљпка, која покрива вслнк
тернториј а који је пре годи-и- у
дала Опо лразно пол.е.
Јуче л прекјуче увече 28 и
29 нопембра, свечалим акаде-мија- ма
у којнма су учествова-леогроми- е
масс лашег ларо-дапрослављ- ен
је всшчалствс-п- о
дан проглагасил Фсдера-тлвн-е
Иароднс Републнке
JyrodaBiijc. II р н с уствовао
саи једној од тлх прлрсдаба
у Централлом дому културе
у Загребу. To је била једла
између маи.их лрнредаба н
лрограм је био кратак, алн
такву свечалост л тако леп
лрограм смо л ја н ви са миом
рстко вндсли. Тај програм су
далц раднички силднкати,
ачи U.IIXOB левачкн збор, њп-хоп- с
нграчнце и рсцнтанти
изводс својс тачке тако да чо-ве-ка
нросто онлјају залосои
л радошћу. Како је само лз-всде- ла
рецнтацнја Маршалу
Титу од нашсг позпатог псс-ин- ка
Зоговића од страпе чс-тн- ри
радннка п једпе раднл-ц- с
од којнх јс једаи на по-зорпп- ци
а осталпх троје из
публике у огромлој салн. У
тој рецптацији прпказујс се
лик л всллчила вс-личи- лп
парода u борбе којз
су iteroca uajsa п отад a ео-ј- е
је он предврдпо у велнгпа
победама н које дапас пред-вод- и
у пзградгеи.
Ирнјатпо јс за менс бпло.
такођс, чутл преко радиа Саш
кад саи почсо ово да пншсм,
поздрав од Савеза каладсках
Срба, честнтку великог дала
29 Новембра лашим иародн-м- а.
To су утисци који се доби-вај- у
и који су се већ дебилн
овде, а који су запста прпја-тни- ,
јер зиаче претвараис na-me
досад заоста!е землс у је-д- ну
од иајпапредпијпх, боља
жипот за лаше лароде.
Макспм Бпјеллн
ОБ J A BE
Т0Р0НТ0 - СЕДНИЦА СКС
Огранак СКС у Торонгу одржава рсдовиу ссдницу
у нсдсл.у 14 дсцсмбра у 2.30 по ноднс у Македонском
дому на Онтарио стрит. Иозинају со свн чланопн да при
eve-ravi- v сслншш. icn јс нста прло паа:на, Сиће одрсђсн
даи за одриган.с годпшн.о содиицс. Тако исто јс потрсП- -
ио да сс иодмирн чланарпиа за ону годину, тс стога спи
они који пису унлатили споју чланарину нека то имају
иа уму, да попссу члаиско кн.ижицс са собом.
Молим да сс оно уиадсп.
АндриЈа Дражић, секретар
"ФИЛМ 0 ПУТОВАЊУ ЗА МИР"
13 дсцсмбра нрнказивапс со ирви пјт у Торонту
филм "ИУТ ЗЛ JIIIP", прнча нз путоваша и пскустка ка-над- ско
оиладпискс дслсгацпјс иа свстском Фсстнвалу
омладинс цслог спста у Нрагу п iliixoco присуство на
прузн Шамац-Сарајсв- о у Југославпјп.
Иокрај филма бићо н другнх концсртних тачака.
кога he изподптн омладнна локалиих разних иапредннх
оргашшцпја. Фсстивал прнрсђују Главни извршии од-б- ор
одгладинско фсдсрацијс у Торонту.
До1;нтс спи на 300 Катрсс стрнт у 8.30 вечс, 13 дс-цемб- ра.
ПРЕДАВАЊЕ У ТОРОНТУ
Долазећег уторка на вече, 16 децсмбра. одржаваће
се прво заједничко предавање ове зиме. Предавање је
организовао хрватски, српски и словеначки покрет у
овом месту.
Тема предавања: Организациони проблеми и друга
исељеничка питања. Предавач главни уредник Новости.
друг МариЈан Кружић.
Маршала,
Умољавају се сви чланови наших трију братских
организација, као и други југославенски исељеници у
Торонту и околини да присуствуЈу оеом првом важном
предавању ове зиме. Питања и дискусија дозвољена.
Заједнички одбор.