000337 |
Previous | 4 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
ф -- чрЛвј . i;s- - СТРАНЛ 4 ш№ммшишммшнмм1 т"' гтћ"--т ггшујгтшш$Ш1Р10Ш 1 ШЈ-1ц-JW- fe , НАРОДНИ ДОХОДАК У СССР (У ПОЧАСТ 30-ГОДИШЊИ- ЦЕ ОПСТАНКА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕДРЖАВЕ) ( Наставак са стране 1 ) ннка, јер знатаи део ларод-ло- г дохотка одлази на пара-зитс- ко ужлваае експлоататор-скл- х класа и .иховлх слугу, тако да акумулацију капитд-л- а прати оснромашсае рад- - личке класе. позлато je, на прнмср, да je у САД, и по-рс- д огромлог пораста профл-та- , Koje су за врсме другог свстског рата згрнули моло-пол- и, иадница радпика послс спршстка рата опада н ство-рнл- а се чнтава армнја леза-послел- лх — трн милнјуна луди. ф У капнталнстичким зсил-а-м-а експоататорпма одлазп од укупие суме народног дохот-к- а лајмаие 50 — 60 посто, док трудбеници града и села, који члле дсвет десетина чл-тав- ог сталовнлштва, не добл-јај- у nit половниу народног дохотка. У народној прнвреди СССР "раслоређиваас народног до-хот- ка нс врши се у ннтересу о б о raluiBaita експлоататор- - ских класа н imixobhx млого- - бројнпх паразнкких слугу, eh у ннтересу снстематског itonehan.a матсрлјаллог лоло-жај- а радника н селлка и про-iniipeiu- a соцнјалистнчке про-изпод- ње у граду и селу". (Стал.ин). Целокуини лародлл дохо-да-к СССР дсли сс на фолд лотрошл.с, иа фолд акумула-циј- с н на рсзсрве. Cobj'ctcki држава сугласио привредно-лолитлчкл- м задатцлна распо- - pehyje иароднн доходак. Д1о-бплизац- нја извора акумула-циј- а н распрорећлвал.е ла-роди- ог дохотка вршс сс пу-тс- м државног буџета СССР. До рата фоид потрошље јс прстставлдо око трн четврти-л- с целукуплог народног до-хот- ка, а фонд акумулациЈе (унмучујупл ту н пораст ре-зерв- н) око јсдну четвртнну. Ири томс је, захвал.ујући лз-узст- но брзом порасту чнтавог народног дохотка, совјстска држава могла истоврсмсно да у знатној мсри увспава н фонд акумулацијс „ фолд по-троши- с. У годинама рата совјстска држава бнла јс прлморала да зпатаи део народиог дохотка употрсбн за обезбеђелс од-бра- не зсмл.с, за повећаас про-НЗВОДИ- .С ратне тсхллке, одр жавал-- с огромне армије. При томс се укупми изиос ларод-но- г дохотка, у всзн с окупа-цлјо- и многих рајола од стра-н- с окупатора, смаано у ус-поре- дбл с предратшш лзло-со- м. To jc довело да сллжслл како фопда акумулацлје, та-к- о н фонда noTpomite, "Сов-јетск- н луди су сс одрлцали многнх својих потрсба, све-с- ио сс подвргавалн озблллшм лишавал.лма, да би што ви iiic далл фронту" (Сталлш). Совјетска влада обсзбсдпла jc KopumheiLc иародног до-хот- ка, тако да јс нобсда иад лспрлЈатслем у иотпуностп ностнгнута. Нрсласком на мириодоп-ск- у нзгради.у брзо се увећава укупласума народног дохрт-к- а, корјсиито се Mcita исгово распоређиваи.с. Ilpeua плану новс сталлш-ск- е иетол.етке лародлл дохо-да-к СССР у 1950 годиис тре-б- а да достигис 177 млллјар-д- н рубалл (прсма цепама из 1926 до 1927 годллс) л да за 38 носто лреиашл предратни инво, ннво нз 1940 годнпе. Тако вслики пораст народ-но- г дохотка постпжс се лове-haibC- M нндустрнјске пропз-водш- е у 1950 годинн за 48 по-с- то у усиорсдбн са 1940 го-длл- ом, затим пол-опрнврсдн- е нролзводие за 27 посто н транспортног прсвоза за 36%. Нрсдратнн ниво пренашнће исто тако н каллталла лз- - НАПРЕДНИ ГЛУМЦИ ХОЛИВУДА ( Прелос са стране 3 ) Хсплвуду пзвршлла компсп-ј- а Претставлнчког дома, у ирестоллцп америчког фплиа настало мрачло доба. Ирепла-lueii- u филмскн укетлпци од-биј- ају да учествују у реаллс-тлчкл- и фплиовима, 6ojehn се да he бмтн окрлвлелн као "слмпатлзерп комулизма". Лиерпчки конопатн упор-и-о држе у CBojiiu рукама фнлмскууметиост, користећп је за своје политпчке цпљеве иотпуло страпе америчкои иароду. гради.а и обрт робе. Ири m ме he се знатно сиизитн тро шкови пронзводс, превоза и грађсвннских радова. Иочев од прве годинс иовс петољетке знатно се сннзио и онај дсо расхода нз опћег народног дохотка који одла- - зи иа војне потребе, пошто се укупна сума војних расхо-д- а знатно смаи.ила. Удио фон-д- а акумулације н фонда no-трошш- е расте. Као што је то у своме рсферату на првоЈ седници Ирховиог совјета ре-ка- о иретсединк Државно! плана Вознесенскн: "Удио фонда потрошне повећаће се у петолеткн за 57 посто, удно фонда акумулацијс за 21 посто, а државне рсзерве изпепе око 6 посто . Из фонда акумулацнје нз-вршн- ће се гцгантскц радовн на обнови привреде у постра-далн- м рајопииа и развијаљу ове изградње у свнм при-вреди- ии рајоннла зем.гс. У псриоду новс пстолсткс просечни оиссг капиталннх радова треба да изнссе прско .80 милнјуна рубалл свакс го-- дине. Производља робе за потро-iniL- y премашиће у 1950 годн-н- н предраши инво. О тоис говорс цифрс пораста робног обрта иа мало у државпој н задружноЈ трговпнп. Ирода-ј- а нндустријскс робе станов-инштв- у noaehahc сс за 26 по сто, животннх намнрннца — за 23 посто, а целокупно обрт робе iioaehalie сс за 28% у упорсдби са 1940 одпном. Иораст фонда потрошн--е лз-ража- ва се н у повспаау др-жавл- пх расхода на културис ЗА У На молбу многих лапшх у Каладп, да се проплтамо каквс су одредбе у поводом уио-inei- ta сграие валуте, примпли смо од Ф.Н.Р. у Мон-треал- у, одговор: 1. — У лашу земл.у могу се улоснти дниарскс лопчаницс у кома,има од динара 50 л маалиа, и то пајвпшс 500 ди лара нзиоса. Ви-iiiKO- Bii лреко 500 динара се. 2. — Улошеае днларскнх новчалнца од 100,500 и 1.000 дииара, сасвнм јс ЋЕ - - 150 Драгц другови. прнложено у овои ллсиу ша.гсм вам 162 долара који су како слади: У фонд, ла рачу-л- а лаше квоте 150 долара; 8 долара за 2 лове и 4 долара за 1 обпову. Од про-шл- н пут лмаио 51 долар што сада у ла рачул лаше квоте пзпосн 201 долар. he држатп високо барјак лад л реклл иашн ударлпци на састалку пеки дан. Састанак лаших ударни- - ка бло je врло жлв, — дис-кутопа- ло сс л договарало ка-к- о да одржпмо ме-- сто, тр јсст како he мо лаћч ловнх прсииата за лаш по-- лослн Српскл Гласлик. Стојан Радојчић л Наите Лубарда "иекудд сс ла далекн пут", а.ш куда, о тоис nehe ншсомеда кажу нл слова једнога. L, ја ваи же-лн- и сретал успех II Крцун UyjoBiih it њсгопа другарлца Стала кажу да п олл nehe бнтн ]ер је другарица Стана блла про-шл-е годиле у какпапл прва weby првии па иебп бпло добро да ове го-дл- не iteno лесто у Kaunaitu буде празно, то другарпца Стана каже, "ллкако псће до-- зваштл . Мој кум Миле HhitTOBiih лсто каже: "Е, богами ја ти се кунем ви-ло- и". да hy nahii једпу Тако лсто Јнлан каае да he и on iiahn 1 претплату. Ја знам да Вп-дов- нћ нма пскуства у раду. јер јс ои једно време бпо во-b- a "лутих Ви-дл- м да и Нлкола Ласилевпћ "хода до каспо у ноћн". . . спгурно н он тражн повлх претплата на С.Г. Велапд жнво лалп. све се Kpehe п ospehe, свако би же-л-со да лешто учпне за па--' потрсбе ти рас-ход- п he у 1950 годлни за 2,6 премашитл рас-ход- е лз 1940 годлне. Ниво благоста.а пове-hah- e се л због мера које he совјетска држава подузети у поглсду обнове н лрошлрел.а градске прнвреде и noBehaita стамбене изградн-е-. У 1946- - 1950 годилл обновиће се и лзградити 84,4 ква-дратн- нх метара стамбених простора, од чега 72,4 мллпју- - на квадратннх метара ла ра-чу- н државе. У 1947 годинл опсег сгамбене изградае по-Beha- he се двоструко у успо рсдбн са 1946 годипом. У новии историским окол-ностл- ма I.B. Стал.ин поста-- вио је задатак убрзаиа тем-п- а привредлог развитка сов јетске зем.ге. To je неопход- - но да би се што бржс прсбро- - днле поратне тешкопе, пзлс чиле тешке pane рата л учвр-- стила екоиомска моп СССР. Убрзаае темпа прнвредло! развитка злачл и y6p3aiLe пораста народлог дохотка, а такође и лароднс потрошн,е. л.уди успешно С) лспулллн план прве годинс стал.ннске петол.стке. Радни- - ци колхозницн и интелигсп цнЈа далн су обавезе да he до прославе трлдесстогодишии-ц- е Октобра (7 новсмбра по новом) преиашити плаи дру ге годлнс поратнс пстол.етке. Они су тврдо решили да про рока остваре великн стал.ин ски програк xohnor полста п процвата слага Савеза. Б. НЕКОЛИКО НОШЕЊЕ ВАЛУТЕ ЈУГОШВИЈУ сународ!1.ака Југославијн Гепералпог JyrociaBiijc С1иједе!ш цјслокуплог кон-фисцира- Ју забраиено, прет-плату- ". трудбеннка; одговарајуће истоврсмсно Совјетскн Совјетског БРАГИНСК11 УПУТА Коизула-т- а бсз обзпра на виснну суис и оне се колфисцнрају. 3. — Упошепе страннх ва-лут- а и дсвиза (чскова н дру-го- ) потпуло је слободно у лсограииченлм количннама. Тс валуте л девизе прлјавл.у-ј- у се граничлнм дарнларпл цаиа л исте сс пп у кои слу-чај- у ле од)'Знмају, а се код лов-чан- лх завода Народне Палке ФНРЈ, код п.симх сјсдишта у пародиим Иродаја улијетлх л])лватлим лицлма на црној бсрзн, строго је каж-алв- а ВЕЛАНД ДРЖАТИ ПОБЕДНИЧКИ БАРЈАК ВИСОКО НАД ХАМИЛТОН И СУДБУРИ КАЖЕ ВЕЛАНД ШАЉЕ ДОЛАРА У ФОНД И ДВЕ НОВЕ ПРЕТПЛАТЕ paciio.ci.ciin прстллате "Пеланд Хамплтоиом Судбури", су ударничко спреиају, ударипцн! лајзадал, ударннцима, "Нагоркпњох Вп-дови- ћ, ypKoimha". трудбенлка милнјупа уловча-вај- у овлашћслих републикама. врнјсд-лост- л шу лапредиу демократску новллу Српскн Гласппк. До лста, прнлично нас фалп, јер су лац једаи број лашлх до-бр- лх актпвлста отлшлн у тпи групс у нову ЈугославлЈу. Ллл, ето, ладолазе другн, са једлли делом старлјих актл-влст- а и свн вссело раде, јер зладу зашто то чилс, жртву-ј- е се п вреие н рад, п повча-н- и потрошци, али сс лде на-пра- д. To je добар злак, то је злак да су лаши члановл u старл и новн схватллл свој) д)пклост, — дужпост у лрвои реду лрсма себн као радлл ку. л дужлост прсма свомс лароду у старој домовшш, дужлост прсма својој лапред-но- ј ловшш без које лсби мо гли nuaiit aiiaiLc које нмају, па зато нлко и не :кали тру-д- а нл трошкова. песелиме чути како he на-ш- и соколови у Хамнлтону л Судбури, да лн је код л.лх све жпво н здраво, и да лл се код itiiHxaсвкерајKуpehпeринмнoтicсpeуhдаeр.нп-ч.к- ..н другарскп поздрав у nve ударпнчког одбора кампак.е у иелалду. Васо Чекпћ, секретар удар. лпчког Одбора ОД САДА ДО СУБОТЕ 15 HOB. У ТОРОНТУ Прпказуг се рускп фплм ко га нећете заборавптп ЧУДО ДОКТОРА ПЕТРОВА Почши дневло од 6 саш, у КИНУ Суботом од 1 сат по подне 'СРПСКИ ГЛАСННК" ПРВА ТАБЛИЦА 0 Д0СА-ДАШЊИ- М УСПЕСША У КАМПАЊИ С. ГЛАСНИКА МЕСТА ФОНД 0БН0ВЕ ПРВА ГРУПА: 1. 1ШНДС0Р 400.00 17 2. ТОРОНТО 269.05 1G 3. ШНКУВЕР 102.00 2 ДРУГА ГРУПА: 1. ВЕЛАНД 201.00 4 2. ХАМНЛТОН 3. СУДПУРИ 1. 202.00 58.70 ТРЕЋА ГРУПА: II0PT КОЛБ0РН 100.00 10 2. ЧАДАМ 105.00 12 3. КАЛГАРИ GOO 2 0 4. M0IITEH 50.00 0 0__ 5. Н0РАНДА 0000 1 7__ 0. М0НТРЕАЛ 121 () 0_ 7. АРТУР 7.00 ' 2 0 8. КРКЛАНД ЛЕК 00 00 1 9. МАЛАРТШС 00_00 () 10. "С ОПСЕННЦА" 75.00 9 1_ 11. АМЕРНКА 1Ш) 11 2_ СПЕГА УКУ1Ш0 1.G58.9G 83 Н0ВЕ ПАРК II0PT 0__ 0_ 38 Износимо прву таблицу о досадашњим успесима у кампањиС Гласника У овомс издаљу Српског Гласника пзноснма ирпу таолицу о досадашљсм успеху опогодишнс камнанл-Српско- г Гласинка. Као што сс види нз таблнцс која го-iio- pn сама за ссбс, и јасно показујо на добар почетак на- - шсга рада, као и иа мањкавостн код нскојих наших ор-гаиизац- ија. Мн са нашс страис са поносом можсмо канстатова-т- н да јс приа нсдс.га рада родољуиивпх каиадскихСрба за свој Сриски Гласник одлична! Што показује да јо ви-со- км спсст канадскнх Срба одлучиа да ифтвујс сво што мо;кс, да Си била пслшскн обавсштавана о догађајима у свст}' а наиосс о новој Југославнји, a то јс могупо јсди-н- о кроз свој Српски Гласник који је народна дсмократ-ск- а новииа, која шири братство и јсдииство мсђу Срби-м- а и свмма Југословсипма, као и лсђу миро.губивим на-род- ом Каиадо п свста уопште. Зато нсма нпкаковс сум-н,- о у опогодшшм! уснсх камиашс Српског Гласника. У јсдпом од прошлих бројова Српског Гласпика ми смо објасиили нскојс нравнлности о вођсљу камиаљс, утакмнцн итд. На зато мислнмо да nehe Ситн лошс ако со радн вишо јасноћс и оист нскоје ствари објаснс. Мн смо рскли да ћс мо износити на првом мссту у таблици ону органнзацнју која у својој групи до врсмена таблицо када таблнца нзлази, будс имала највишс у фонду, об-нов- ама н новим ппстплата, до тога врсмсиа. свс док јс друга организација но потисне са првог мсста. Тога за- - к.гучка мн ho мо се строго придржавати. У овој таблици можс се виђсш да jc у првој групи организацнЈа на првои мсстј-- "старац ииндсор, иа дру-го- м Торонто, и на трсћем Ваикувср. (Ванкувср слуагбс-и- о почнма са кампаљом 15 новсмбра, алн јс ииак no-M- ao из својс благајнс и нз благајнс Српског просвстног дома своту која jc у таблицн, тако да му нсби у таблици пзлазилс нуле на место цифрс.) Далн lie со "старац" Ниндсор одржати на првом мсстј', to je тсшко прсдвнђс-ти- ? молгс сс лако догодити да се "старп" постакнс и да опаио на друго или на трсћо место. Иошто Торонто u Иаикувер иастоје "подмстнјтл ногу" старпу". У другој групи на првом мсстј-- јо Нелапд. на дру-го- м Хамилтон н Судбури на трсћсм .мсстј-- . Овс свстри органнзациЈО сс пјст(Ј Једиа другој са поиедом, мсуушм Неланд за сада стоји на првом мссту, али то нсзпачи да сс и ои нсои могао "оклнзиутн" са првог мсста, дошто знамо за сигурно да му Хамнлтои спрема ту "клизал.ку". А ин Судбурл нсспава. У Tpchoj гпупи је, до сад Порт Колборн на првом мссту, Чадам на другом и онда редом. Порт Iicioopn п Чадам су у врућом коштацу, међу њима је свсга рахш-к- а за 3 долара, иаиме Иорт јс послао свега 143 долара а Чадам 140 долара. Нрема проценту својс квотс Чадам јо први, а према послатом новцу Порт Колборн је први, зато да нсбл онло можс битн неког неразумсвања, рсчс-н- о је и јсдном раннјс која органнзација прва нспуип своју квоту да ће бнтн проглашена УДАРННКОМ а ко-- ја учннн процентално највише да ћс бити проглашсна НОБЕДНИКОМ. До сада како ствари изгледају у трсћој групн, свн су нзгледи да he Чадам однетн име УДАРННК! А за нме П0БЕД1И1К то ћс се впђети на свршстку кам-паљ- с. У всзи са трсћом групом потребно јс још нскојс ствари oujaciiimi. a to су. Пошто ћалгарн и ЗЈонтсн Иарк исмају прилнку за нове претплате за то што тамо ие-м- а Срба који нису прстплаћенн на Српски Гласник, то ова два мсста н пемогу пћи у утакмицу са другнма за имс УДАРШ1К, алн могу за пме П0БЕДШ1К то трсба узети у обзир. Калгари је већ премашно своју квоту у новцу, а Моитси Парк јс испунио. Даклс они нду у утакмнцу за имс П0БЕДШ1К. Група "СТАШ1ША ОПСЕННЦА" како сс види у таблнци получнла је до сад сјајпс успехе, п од сад на у напред ш ћемо је пзноспти у таблнци као п органнзаци-ј- с, то јест на место где буде процентално и припадала. Зато апелирамо на све тако зване поједппце да сс боро —fЈМЈРЈЦиШДШ! - 1 УПРАВНИ ОДБОР АМЕРИЧКО-СРПСК- Е ПОМОЋИ РАТНОЈ СИРОЧЛДИ У ЈУГОШВИЈИ У npoiuioM пздаљу објави-1- и смо делимлчаи лзпешта) са Другог, Сјшског Народ-но- г IConrpeca, којн се одржао А) н Љ октоб])а у Илгсбургу. Овде излоспмо лмсиа вод- - ства л разилх одбоЈЈа. Иоред управиог одбора дслсгатл Д р у г о г српског лародно конгреса који су родои лз ПлашЕог и Кордула, ослова-л- л су свој одбор за подизаае болнлце у Илашкои. Накол што су делегатл вр-л- о оппшрно л озбиљло длс-кутова- лн л решили сва глав-н- а лнта11а ла дпевном реду, прешло се ла нзбор лове управе за идућу годину. Сле-дећ- и су лзабраии у Улравнл н Надзорли одбор: УПРАВНИ ОДБОР Почаслп претседник, Стсво Баблћ, прстседнпк, Мллан Будлсавл.евлп. За потпретсед-ннк- е изабрапн су: Истар Гр-коии- ћ, ђуро Огрлзовлп, Нл- - Нартлјс ссдллцу новсмбра дворали (лекцлје) ло-вемб- ра лекцлје Уторак, П новембра, MinaiiOBiih, Нладлмир (Браца) Лалнћ, Секу-л- и, Обрад Шупнћ, Мллап Павшца, Вслнмпр Попадпћ, Лазар Групћ. Пзвршлн секретар: Свеш-тсии- к, Појлслав Гаћнповлћ. Рачуловођа Зора Шуш-ид- р Плагајплк: Босалац Члаловп: Нрлпилћ, Пллја Буаевац, Лазар Куре-п-а, Лубомлр Тркула, Ке-ле-р, Мллосав Томаловнћ. Hyith, Матлјс. вип, Јослп 1'ajiioBiih. Надзорлц одбор: Иретсед-ли- к, Лазар Ba.inh, тајннк, Неро Шалетлћ, к члаловл; Милан MajdopoBiih, ђорђе Смилдллћ, Ристо Ногуллћ, Лукић, 3unoiba. Одбор Ра-ле- б, Лука Чучовнћ, Бошко Пецељ, Ijophe Ковачевлћ, Ми-ла- и HiuiKOBiih, Јовал Плапл-Hu- h, ToMOBiih. ОБ ЈА В Е ВИНДСОР - ДЕТРОИТ И ОКШШЦА Савсз канадских Словснаца у Инндсору, прирсђујс сроју јссснску забаву, и нгранку (дснц) у суботу 15 опсмбра у Руској хали иа 1220 Друлард Гд. — би-h- o спрсмљсиа прва домаћа крањска всчсра. 11рнпрамлс-н- о јо свсга доста за гладно н ;ксдио, за млађс и старијс. За нгранку (дснц) 6nho добра музика. Ночстак у 7 сати у всчо. Сав приход од ово забаво идо у фонд кампан.0 "ЕДИИ0СТИ". За добру послугу п сву обнлност јамчи прирсђивач-к- и одбор Словснаца у Ниндсору. Одбор ВАНКУВЕР ДО ЗНАЊА Ограиак Савсза каладсклх Срба одржава рсдовну ссд лицу сваке Tpchc ледсхс у мсссцу у 2 сата ло Молнк члаловс да ово до злааа л да nocehyjy ре секретар ВАНКУВЕР ДО ЗНАЊА Срлскл лросвстнн До одржава редовнс седллцс у 7 сатн у вечс сваке лрпс нсдслс у мессцу. се свл члало-в- н Дола да дођу ла ссдллце време, јср лматл ствари за решаваас. СтапнН, секретар ВИНДСОР - ОГРАНАК СКХ Драматски збор оргаллзацијс СКХ у Виидсору прл-рећу- је лретставлу забаву са два лгроказа, од којих једт врло ша.гипс ларавл, док јс други лгроказ лз догађаја у тс након завршстка лгроказа врехена лграика. Нгроказл су: ПРОСЛЦ У НЕПРНЛШП1 II ЛИЛИ ЦНРЧЛК. Ова забава he се одржавати у леделу, 16 иовем-бр- а у Чехословачком 13G7 Друлард род, у 8 сати всчс. Нозивамо свс Југословспс Вллдсора н околпце да ову забаву. А. МуспЦ ВИНДСОР - СЕДНИЦА 1иуб "Тлто" IMI. у Ниндсору одржава своју долнту у леделу 1G у 2 сата послс под- - ле у Руској ла 1220 Друлард I'i). i Позлва се свс члалство да лефал.сио лрисуствује овој ссдиици. Секретар. КРКЛАНД ЛЕК - ПРЕ-ДДВА- ЊЕ GKX Савез каладсклх Хрвата у овом мссту одржаваћс преда-ван- е у лстак 14 у салезилм просторл-јам- а па 40 Лабел — у 8 сати вече. Да би yeneni-- 1947. ко ia Јово v : Млћо Симо М. .Стаико Слмо Брашсо Слмо ла западу : Божо Н. нрву забаво 'AM. подне. узму седллце допло. Мпле Станпи, Mote ла заказало Iicmo. важллх Млле јс рату, ако буде 6nhe дому, почстак на по-се- те ре- - блле СУДБУРИ - СЕДНИЦ.А U, К id Оргаллзацлја С.К. Срба у Судбури одржава своју редо- - влту седлицу у ледел.у IB о-вем- бра у 10 н 30 сатл пре по-дл- е, у Савезпим просторија-м- а ла Песи улици. Вудући да је кампаља Срп-ско- г Гласилка л за лово члал ство у лаш Савез у току, то је нот1)сбло да све члалство дође ка ову ссдннцу, особл- - то, мл смо обепалн радмтн овс- - каилаие сто по сто, н за-т- о на овој седнпцл he сс вл-де- ти колнко сно до сад успе-л-и у раду, као и нан! план рада у будупе. Мплан Пл.га секретар. иијс, познвамо 6pahy Србе п CiOBeiiiie да п опи прпсуству ју тнм предавап,пма. Ј. Тонац, тајнпк п онн за прво мссто у овој кампањи градигсл.а Српског Гласника. Са овнм имато и ви браћо прилику да се по-кал;- сто мсђу својом браћач који су органнзнранн у ор-ганнзацп- јама С.К. Срба. "АМЕРНКА" под овим нмеиом износпћсмо свс што добнјсмо од наших другова и пријатеља из Амернке, та- - ко да са овнм иматс н ви брапо и сестрс "американцп" прилнку да порадитс у изградњн Српског Гласника, и да видите што стс ураднлн. Браћо и ссстрс! Српски Гласник сс родио у току другог свстског крвавога рата, он јс оида нама био по-трсб- ан као н зрак којн удишемо. Данас оп јс исто тако иама потрсбан у обиовн и нзградњн сталног мнра. Зато напрсд у зградљу јаког Српског Гласника! За управу Српског Гласника Никола Иванишевић. ПРЕТПЛАТНИЧБ, ВИДИ ДА ЛИ ТИ ЈЕ ИСТЕКЛА ПРЕТПЛАТА II ПОЖУРИ ДА ЈЕ ОБНОВИШ1
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, November 14, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-11-14 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000183 |
Description
Title | 000337 |
OCR text | ф -- чрЛвј . i;s- - СТРАНЛ 4 ш№ммшишммшнмм1 т"' гтћ"--т ггшујгтшш$Ш1Р10Ш 1 ШЈ-1ц-JW- fe , НАРОДНИ ДОХОДАК У СССР (У ПОЧАСТ 30-ГОДИШЊИ- ЦЕ ОПСТАНКА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕДРЖАВЕ) ( Наставак са стране 1 ) ннка, јер знатаи део ларод-ло- г дохотка одлази на пара-зитс- ко ужлваае експлоататор-скл- х класа и .иховлх слугу, тако да акумулацију капитд-л- а прати оснромашсае рад- - личке класе. позлато je, на прнмср, да je у САД, и по-рс- д огромлог пораста профл-та- , Koje су за врсме другог свстског рата згрнули моло-пол- и, иадница радпика послс спршстка рата опада н ство-рнл- а се чнтава армнја леза-послел- лх — трн милнјуна луди. ф У капнталнстичким зсил-а-м-а експоататорпма одлазп од укупие суме народног дохот-к- а лајмаие 50 — 60 посто, док трудбеници града и села, који члле дсвет десетина чл-тав- ог сталовнлштва, не добл-јај- у nit половниу народног дохотка. У народној прнвреди СССР "раслоређиваас народног до-хот- ка нс врши се у ннтересу о б о raluiBaita експлоататор- - ских класа н imixobhx млого- - бројнпх паразнкких слугу, eh у ннтересу снстематског itonehan.a матсрлјаллог лоло-жај- а радника н селлка и про-iniipeiu- a соцнјалистнчке про-изпод- ње у граду и селу". (Стал.ин). Целокуини лародлл дохо-да-к СССР дсли сс на фолд лотрошл.с, иа фолд акумула-циј- с н на рсзсрве. Cobj'ctcki држава сугласио привредно-лолитлчкл- м задатцлна распо- - pehyje иароднн доходак. Д1о-бплизац- нја извора акумула-циј- а н распрорећлвал.е ла-роди- ог дохотка вршс сс пу-тс- м државног буџета СССР. До рата фоид потрошље јс прстставлдо око трн четврти-л- с целукуплог народног до-хот- ка, а фонд акумулациЈе (унмучујупл ту н пораст ре-зерв- н) око јсдну четвртнну. Ири томс је, захвал.ујући лз-узст- но брзом порасту чнтавог народног дохотка, совјстска држава могла истоврсмсно да у знатној мсри увспава н фонд акумулацијс „ фолд по-троши- с. У годинама рата совјстска држава бнла јс прлморала да зпатаи део народиог дохотка употрсбн за обезбеђелс од-бра- не зсмл.с, за повећаас про-НЗВОДИ- .С ратне тсхллке, одр жавал-- с огромне армије. При томс се укупми изиос ларод-но- г дохотка, у всзн с окупа-цлјо- и многих рајола од стра-н- с окупатора, смаано у ус-поре- дбл с предратшш лзло-со- м. To jc довело да сллжслл како фопда акумулацлје, та-к- о н фонда noTpomite, "Сов-јетск- н луди су сс одрлцали многнх својих потрсба, све-с- ио сс подвргавалн озблллшм лишавал.лма, да би што ви iiic далл фронту" (Сталлш). Совјетска влада обсзбсдпла jc KopumheiLc иародног до-хот- ка, тако да јс нобсда иад лспрлЈатслем у иотпуностп ностнгнута. Нрсласком на мириодоп-ск- у нзгради.у брзо се увећава укупласума народног дохрт-к- а, корјсиито се Mcita исгово распоређиваи.с. Ilpeua плану новс сталлш-ск- е иетол.етке лародлл дохо-да-к СССР у 1950 годиис тре-б- а да достигис 177 млллјар-д- н рубалл (прсма цепама из 1926 до 1927 годллс) л да за 38 носто лреиашл предратни инво, ннво нз 1940 годнпе. Тако вслики пораст народ-но- г дохотка постпжс се лове-haibC- M нндустрнјске пропз-водш- е у 1950 годинн за 48 по-с- то у усиорсдбн са 1940 го-длл- ом, затим пол-опрнврсдн- е нролзводие за 27 посто н транспортног прсвоза за 36%. Нрсдратнн ниво пренашнће исто тако н каллталла лз- - НАПРЕДНИ ГЛУМЦИ ХОЛИВУДА ( Прелос са стране 3 ) Хсплвуду пзвршлла компсп-ј- а Претставлнчког дома, у ирестоллцп америчког фплиа настало мрачло доба. Ирепла-lueii- u филмскн укетлпци од-биј- ају да учествују у реаллс-тлчкл- и фплиовима, 6ojehn се да he бмтн окрлвлелн као "слмпатлзерп комулизма". Лиерпчки конопатн упор-и-о држе у CBojiiu рукама фнлмскууметиост, користећп је за своје политпчке цпљеве иотпуло страпе америчкои иароду. гради.а и обрт робе. Ири m ме he се знатно сиизитн тро шкови пронзводс, превоза и грађсвннских радова. Иочев од прве годинс иовс петољетке знатно се сннзио и онај дсо расхода нз опћег народног дохотка који одла- - зи иа војне потребе, пошто се укупна сума војних расхо-д- а знатно смаи.ила. Удио фон-д- а акумулације н фонда no-трошш- е расте. Као што је то у своме рсферату на првоЈ седници Ирховиог совјета ре-ка- о иретсединк Државно! плана Вознесенскн: "Удио фонда потрошне повећаће се у петолеткн за 57 посто, удно фонда акумулацијс за 21 посто, а државне рсзерве изпепе око 6 посто . Из фонда акумулацнје нз-вршн- ће се гцгантскц радовн на обнови привреде у постра-далн- м рајопииа и развијаљу ове изградње у свнм при-вреди- ии рајоннла зем.гс. У псриоду новс пстолсткс просечни оиссг капиталннх радова треба да изнссе прско .80 милнјуна рубалл свакс го-- дине. Производља робе за потро-iniL- y премашиће у 1950 годн-н- н предраши инво. О тоис говорс цифрс пораста робног обрта иа мало у државпој н задружноЈ трговпнп. Ирода-ј- а нндустријскс робе станов-инштв- у noaehahc сс за 26 по сто, животннх намнрннца — за 23 посто, а целокупно обрт робе iioaehalie сс за 28% у упорсдби са 1940 одпном. Иораст фонда потрошн--е лз-ража- ва се н у повспаау др-жавл- пх расхода на културис ЗА У На молбу многих лапшх у Каладп, да се проплтамо каквс су одредбе у поводом уио-inei- ta сграие валуте, примпли смо од Ф.Н.Р. у Мон-треал- у, одговор: 1. — У лашу земл.у могу се улоснти дниарскс лопчаницс у кома,има од динара 50 л маалиа, и то пајвпшс 500 ди лара нзиоса. Ви-iiiKO- Bii лреко 500 динара се. 2. — Улошеае днларскнх новчалнца од 100,500 и 1.000 дииара, сасвнм јс ЋЕ - - 150 Драгц другови. прнложено у овои ллсиу ша.гсм вам 162 долара који су како слади: У фонд, ла рачу-л- а лаше квоте 150 долара; 8 долара за 2 лове и 4 долара за 1 обпову. Од про-шл- н пут лмаио 51 долар што сада у ла рачул лаше квоте пзпосн 201 долар. he држатп високо барјак лад л реклл иашн ударлпци на састалку пеки дан. Састанак лаших ударни- - ка бло je врло жлв, — дис-кутопа- ло сс л договарало ка-к- о да одржпмо ме-- сто, тр јсст како he мо лаћч ловнх прсииата за лаш по-- лослн Српскл Гласлик. Стојан Радојчић л Наите Лубарда "иекудд сс ла далекн пут", а.ш куда, о тоис nehe ншсомеда кажу нл слова једнога. L, ја ваи же-лн- и сретал успех II Крцун UyjoBiih it њсгопа другарлца Стала кажу да п олл nehe бнтн ]ер је другарица Стана блла про-шл-е годиле у какпапл прва weby првии па иебп бпло добро да ове го-дл- не iteno лесто у Kaunaitu буде празно, то другарпца Стана каже, "ллкако псће до-- зваштл . Мој кум Миле HhitTOBiih лсто каже: "Е, богами ја ти се кунем ви-ло- и". да hy nahii једпу Тако лсто Јнлан каае да he и on iiahn 1 претплату. Ја знам да Вп-дов- нћ нма пскуства у раду. јер јс ои једно време бпо во-b- a "лутих Ви-дл- м да и Нлкола Ласилевпћ "хода до каспо у ноћн". . . спгурно н он тражн повлх претплата на С.Г. Велапд жнво лалп. све се Kpehe п ospehe, свако би же-л-со да лешто учпне за па--' потрсбе ти рас-ход- п he у 1950 годлни за 2,6 премашитл рас-ход- е лз 1940 годлне. Ниво благоста.а пове-hah- e се л због мера које he совјетска држава подузети у поглсду обнове н лрошлрел.а градске прнвреде и noBehaita стамбене изградн-е-. У 1946- - 1950 годилл обновиће се и лзградити 84,4 ква-дратн- нх метара стамбених простора, од чега 72,4 мллпју- - на квадратннх метара ла ра-чу- н државе. У 1947 годинл опсег сгамбене изградае по-Beha- he се двоструко у успо рсдбн са 1946 годипом. У новии историским окол-ностл- ма I.B. Стал.ин поста-- вио је задатак убрзаиа тем-п- а привредлог развитка сов јетске зем.ге. To je неопход- - но да би се што бржс прсбро- - днле поратне тешкопе, пзлс чиле тешке pane рата л учвр-- стила екоиомска моп СССР. Убрзаае темпа прнвредло! развитка злачл и y6p3aiLe пораста народлог дохотка, а такође и лароднс потрошн,е. л.уди успешно С) лспулллн план прве годинс стал.ннске петол.стке. Радни- - ци колхозницн и интелигсп цнЈа далн су обавезе да he до прославе трлдесстогодишии-ц- е Октобра (7 новсмбра по новом) преиашити плаи дру ге годлнс поратнс пстол.етке. Они су тврдо решили да про рока остваре великн стал.ин ски програк xohnor полста п процвата слага Савеза. Б. НЕКОЛИКО НОШЕЊЕ ВАЛУТЕ ЈУГОШВИЈУ сународ!1.ака Југославијн Гепералпог JyrociaBiijc С1иједе!ш цјслокуплог кон-фисцира- Ју забраиено, прет-плату- ". трудбеннка; одговарајуће истоврсмсно Совјетскн Совјетског БРАГИНСК11 УПУТА Коизула-т- а бсз обзпра на виснну суис и оне се колфисцнрају. 3. — Упошепе страннх ва-лут- а и дсвиза (чскова н дру-го- ) потпуло је слободно у лсограииченлм количннама. Тс валуте л девизе прлјавл.у-ј- у се граничлнм дарнларпл цаиа л исте сс пп у кои слу-чај- у ле од)'Знмају, а се код лов-чан- лх завода Народне Палке ФНРЈ, код п.симх сјсдишта у пародиим Иродаја улијетлх л])лватлим лицлма на црној бсрзн, строго је каж-алв- а ВЕЛАНД ДРЖАТИ ПОБЕДНИЧКИ БАРЈАК ВИСОКО НАД ХАМИЛТОН И СУДБУРИ КАЖЕ ВЕЛАНД ШАЉЕ ДОЛАРА У ФОНД И ДВЕ НОВЕ ПРЕТПЛАТЕ paciio.ci.ciin прстллате "Пеланд Хамплтоиом Судбури", су ударничко спреиају, ударипцн! лајзадал, ударннцима, "Нагоркпњох Вп-дови- ћ, ypKoimha". трудбенлка милнјупа уловча-вај- у овлашћслих републикама. врнјсд-лост- л шу лапредиу демократску новллу Српскн Гласппк. До лста, прнлично нас фалп, јер су лац једаи број лашлх до-бр- лх актпвлста отлшлн у тпи групс у нову ЈугославлЈу. Ллл, ето, ладолазе другн, са једлли делом старлјих актл-влст- а и свн вссело раде, јер зладу зашто то чилс, жртву-ј- е се п вреие н рад, п повча-н- и потрошци, али сс лде на-пра- д. To je добар злак, то је злак да су лаши члановл u старл и новн схватллл свој) д)пклост, — дужпост у лрвои реду лрсма себн као радлл ку. л дужлост прсма свомс лароду у старој домовшш, дужлост прсма својој лапред-но- ј ловшш без које лсби мо гли nuaiit aiiaiLc које нмају, па зато нлко и не :кали тру-д- а нл трошкова. песелиме чути како he на-ш- и соколови у Хамнлтону л Судбури, да лн је код л.лх све жпво н здраво, и да лл се код itiiHxaсвкерајKуpehпeринмнoтicсpeуhдаeр.нп-ч.к- ..н другарскп поздрав у nve ударпнчког одбора кампак.е у иелалду. Васо Чекпћ, секретар удар. лпчког Одбора ОД САДА ДО СУБОТЕ 15 HOB. У ТОРОНТУ Прпказуг се рускп фплм ко га нећете заборавптп ЧУДО ДОКТОРА ПЕТРОВА Почши дневло од 6 саш, у КИНУ Суботом од 1 сат по подне 'СРПСКИ ГЛАСННК" ПРВА ТАБЛИЦА 0 Д0СА-ДАШЊИ- М УСПЕСША У КАМПАЊИ С. ГЛАСНИКА МЕСТА ФОНД 0БН0ВЕ ПРВА ГРУПА: 1. 1ШНДС0Р 400.00 17 2. ТОРОНТО 269.05 1G 3. ШНКУВЕР 102.00 2 ДРУГА ГРУПА: 1. ВЕЛАНД 201.00 4 2. ХАМНЛТОН 3. СУДПУРИ 1. 202.00 58.70 ТРЕЋА ГРУПА: II0PT КОЛБ0РН 100.00 10 2. ЧАДАМ 105.00 12 3. КАЛГАРИ GOO 2 0 4. M0IITEH 50.00 0 0__ 5. Н0РАНДА 0000 1 7__ 0. М0НТРЕАЛ 121 () 0_ 7. АРТУР 7.00 ' 2 0 8. КРКЛАНД ЛЕК 00 00 1 9. МАЛАРТШС 00_00 () 10. "С ОПСЕННЦА" 75.00 9 1_ 11. АМЕРНКА 1Ш) 11 2_ СПЕГА УКУ1Ш0 1.G58.9G 83 Н0ВЕ ПАРК II0PT 0__ 0_ 38 Износимо прву таблицу о досадашњим успесима у кампањиС Гласника У овомс издаљу Српског Гласника пзноснма ирпу таолицу о досадашљсм успеху опогодишнс камнанл-Српско- г Гласинка. Као што сс види нз таблнцс која го-iio- pn сама за ссбс, и јасно показујо на добар почетак на- - шсга рада, као и иа мањкавостн код нскојих наших ор-гаиизац- ија. Мн са нашс страис са поносом можсмо канстатова-т- н да јс приа нсдс.га рада родољуиивпх каиадскихСрба за свој Сриски Гласник одлична! Што показује да јо ви-со- км спсст канадскнх Срба одлучиа да ифтвујс сво што мо;кс, да Си била пслшскн обавсштавана о догађајима у свст}' а наиосс о новој Југославнји, a то јс могупо јсди-н- о кроз свој Српски Гласник који је народна дсмократ-ск- а новииа, која шири братство и јсдииство мсђу Срби-м- а и свмма Југословсипма, као и лсђу миро.губивим на-род- ом Каиадо п свста уопште. Зато нсма нпкаковс сум-н,- о у опогодшшм! уснсх камиашс Српског Гласника. У јсдпом од прошлих бројова Српског Гласпика ми смо објасиили нскојс нравнлности о вођсљу камиаљс, утакмнцн итд. На зато мислнмо да nehe Ситн лошс ако со радн вишо јасноћс и оист нскоје ствари објаснс. Мн смо рскли да ћс мо износити на првом мссту у таблици ону органнзацнју која у својој групи до врсмена таблицо када таблнца нзлази, будс имала највишс у фонду, об-нов- ама н новим ппстплата, до тога врсмсиа. свс док јс друга организација но потисне са првог мсста. Тога за- - к.гучка мн ho мо се строго придржавати. У овој таблици можс се виђсш да jc у првој групи организацнЈа на првои мсстј-- "старац ииндсор, иа дру-го- м Торонто, и на трсћем Ваикувср. (Ванкувср слуагбс-и- о почнма са кампаљом 15 новсмбра, алн јс ииак no-M- ao из својс благајнс и нз благајнс Српског просвстног дома своту која jc у таблицн, тако да му нсби у таблици пзлазилс нуле на место цифрс.) Далн lie со "старац" Ниндсор одржати на првом мсстј', to je тсшко прсдвнђс-ти- ? молгс сс лако догодити да се "старп" постакнс и да опаио на друго или на трсћо место. Иошто Торонто u Иаикувер иастоје "подмстнјтл ногу" старпу". У другој групи на првом мсстј-- јо Нелапд. на дру-го- м Хамилтон н Судбури на трсћсм .мсстј-- . Овс свстри органнзациЈО сс пјст(Ј Једиа другој са поиедом, мсуушм Неланд за сада стоји на првом мссту, али то нсзпачи да сс и ои нсои могао "оклнзиутн" са првог мсста, дошто знамо за сигурно да му Хамнлтои спрема ту "клизал.ку". А ин Судбурл нсспава. У Tpchoj гпупи је, до сад Порт Колборн на првом мссту, Чадам на другом и онда редом. Порт Iicioopn п Чадам су у врућом коштацу, међу њима је свсга рахш-к- а за 3 долара, иаиме Иорт јс послао свега 143 долара а Чадам 140 долара. Нрема проценту својс квотс Чадам јо први, а према послатом новцу Порт Колборн је први, зато да нсбл онло можс битн неког неразумсвања, рсчс-н- о је и јсдном раннјс која органнзација прва нспуип своју квоту да ће бнтн проглашена УДАРННКОМ а ко-- ја учннн процентално највише да ћс бити проглашсна НОБЕДНИКОМ. До сада како ствари изгледају у трсћој групн, свн су нзгледи да he Чадам однетн име УДАРННК! А за нме П0БЕД1И1К то ћс се впђети на свршстку кам-паљ- с. У всзи са трсћом групом потребно јс још нскојс ствари oujaciiimi. a to су. Пошто ћалгарн и ЗЈонтсн Иарк исмају прилнку за нове претплате за то што тамо ие-м- а Срба који нису прстплаћенн на Српски Гласник, то ова два мсста н пемогу пћи у утакмицу са другнма за имс УДАРШ1К, алн могу за пме П0БЕДШ1К то трсба узети у обзир. Калгари је већ премашно своју квоту у новцу, а Моитси Парк јс испунио. Даклс они нду у утакмнцу за имс П0БЕДШ1К. Група "СТАШ1ША ОПСЕННЦА" како сс види у таблнци получнла је до сад сјајпс успехе, п од сад на у напред ш ћемо је пзноспти у таблнци као п органнзаци-ј- с, то јест на место где буде процентално и припадала. Зато апелирамо на све тако зване поједппце да сс боро —fЈМЈРЈЦиШДШ! - 1 УПРАВНИ ОДБОР АМЕРИЧКО-СРПСК- Е ПОМОЋИ РАТНОЈ СИРОЧЛДИ У ЈУГОШВИЈИ У npoiuioM пздаљу објави-1- и смо делимлчаи лзпешта) са Другог, Сјшског Народ-но- г IConrpeca, којн се одржао А) н Љ октоб])а у Илгсбургу. Овде излоспмо лмсиа вод- - ства л разилх одбоЈЈа. Иоред управиог одбора дслсгатл Д р у г о г српског лародно конгреса који су родои лз ПлашЕог и Кордула, ослова-л- л су свој одбор за подизаае болнлце у Илашкои. Накол што су делегатл вр-л- о оппшрно л озбиљло длс-кутова- лн л решили сва глав-н- а лнта11а ла дпевном реду, прешло се ла нзбор лове управе за идућу годину. Сле-дећ- и су лзабраии у Улравнл н Надзорли одбор: УПРАВНИ ОДБОР Почаслп претседник, Стсво Баблћ, прстседнпк, Мллан Будлсавл.евлп. За потпретсед-ннк- е изабрапн су: Истар Гр-коии- ћ, ђуро Огрлзовлп, Нл- - Нартлјс ссдллцу новсмбра дворали (лекцлје) ло-вемб- ра лекцлје Уторак, П новембра, MinaiiOBiih, Нладлмир (Браца) Лалнћ, Секу-л- и, Обрад Шупнћ, Мллап Павшца, Вслнмпр Попадпћ, Лазар Групћ. Пзвршлн секретар: Свеш-тсии- к, Појлслав Гаћнповлћ. Рачуловођа Зора Шуш-ид- р Плагајплк: Босалац Члаловп: Нрлпилћ, Пллја Буаевац, Лазар Куре-п-а, Лубомлр Тркула, Ке-ле-р, Мллосав Томаловнћ. Hyith, Матлјс. вип, Јослп 1'ajiioBiih. Надзорлц одбор: Иретсед-ли- к, Лазар Ba.inh, тајннк, Неро Шалетлћ, к члаловл; Милан MajdopoBiih, ђорђе Смилдллћ, Ристо Ногуллћ, Лукић, 3unoiba. Одбор Ра-ле- б, Лука Чучовнћ, Бошко Пецељ, Ijophe Ковачевлћ, Ми-ла- и HiuiKOBiih, Јовал Плапл-Hu- h, ToMOBiih. ОБ ЈА В Е ВИНДСОР - ДЕТРОИТ И ОКШШЦА Савсз канадских Словснаца у Инндсору, прирсђујс сроју јссснску забаву, и нгранку (дснц) у суботу 15 опсмбра у Руској хали иа 1220 Друлард Гд. — би-h- o спрсмљсиа прва домаћа крањска всчсра. 11рнпрамлс-н- о јо свсга доста за гладно н ;ксдио, за млађс и старијс. За нгранку (дснц) 6nho добра музика. Ночстак у 7 сати у всчо. Сав приход од ово забаво идо у фонд кампан.0 "ЕДИИ0СТИ". За добру послугу п сву обнлност јамчи прирсђивач-к- и одбор Словснаца у Ниндсору. Одбор ВАНКУВЕР ДО ЗНАЊА Ограиак Савсза каладсклх Срба одржава рсдовну ссд лицу сваке Tpchc ледсхс у мсссцу у 2 сата ло Молнк члаловс да ово до злааа л да nocehyjy ре секретар ВАНКУВЕР ДО ЗНАЊА Срлскл лросвстнн До одржава редовнс седллцс у 7 сатн у вечс сваке лрпс нсдслс у мессцу. се свл члало-в- н Дола да дођу ла ссдллце време, јср лматл ствари за решаваас. СтапнН, секретар ВИНДСОР - ОГРАНАК СКХ Драматски збор оргаллзацијс СКХ у Виидсору прл-рећу- је лретставлу забаву са два лгроказа, од којих једт врло ша.гипс ларавл, док јс други лгроказ лз догађаја у тс након завршстка лгроказа врехена лграика. Нгроказл су: ПРОСЛЦ У НЕПРНЛШП1 II ЛИЛИ ЦНРЧЛК. Ова забава he се одржавати у леделу, 16 иовем-бр- а у Чехословачком 13G7 Друлард род, у 8 сати всчс. Нозивамо свс Југословспс Вллдсора н околпце да ову забаву. А. МуспЦ ВИНДСОР - СЕДНИЦА 1иуб "Тлто" IMI. у Ниндсору одржава своју долнту у леделу 1G у 2 сата послс под- - ле у Руској ла 1220 Друлард I'i). i Позлва се свс члалство да лефал.сио лрисуствује овој ссдиици. Секретар. КРКЛАНД ЛЕК - ПРЕ-ДДВА- ЊЕ GKX Савез каладсклх Хрвата у овом мссту одржаваћс преда-ван- е у лстак 14 у салезилм просторл-јам- а па 40 Лабел — у 8 сати вече. Да би yeneni-- 1947. ко ia Јово v : Млћо Симо М. .Стаико Слмо Брашсо Слмо ла западу : Божо Н. нрву забаво 'AM. подне. узму седллце допло. Мпле Станпи, Mote ла заказало Iicmo. важллх Млле јс рату, ако буде 6nhe дому, почстак на по-се- те ре- - блле СУДБУРИ - СЕДНИЦ.А U, К id Оргаллзацлја С.К. Срба у Судбури одржава своју редо- - влту седлицу у ледел.у IB о-вем- бра у 10 н 30 сатл пре по-дл- е, у Савезпим просторија-м- а ла Песи улици. Вудући да је кампаља Срп-ско- г Гласилка л за лово члал ство у лаш Савез у току, то је нот1)сбло да све члалство дође ка ову ссдннцу, особл- - то, мл смо обепалн радмтн овс- - каилаие сто по сто, н за-т- о на овој седнпцл he сс вл-де- ти колнко сно до сад успе-л-и у раду, као и нан! план рада у будупе. Мплан Пл.га секретар. иијс, познвамо 6pahy Србе п CiOBeiiiie да п опи прпсуству ју тнм предавап,пма. Ј. Тонац, тајнпк п онн за прво мссто у овој кампањи градигсл.а Српског Гласника. Са овнм имато и ви браћо прилику да се по-кал;- сто мсђу својом браћач који су органнзнранн у ор-ганнзацп- јама С.К. Срба. "АМЕРНКА" под овим нмеиом износпћсмо свс што добнјсмо од наших другова и пријатеља из Амернке, та- - ко да са овнм иматс н ви брапо и сестрс "американцп" прилнку да порадитс у изградњн Српског Гласника, и да видите што стс ураднлн. Браћо и ссстрс! Српски Гласник сс родио у току другог свстског крвавога рата, он јс оида нама био по-трсб- ан као н зрак којн удишемо. Данас оп јс исто тако иама потрсбан у обиовн и нзградњн сталног мнра. Зато напрсд у зградљу јаког Српског Гласника! За управу Српског Гласника Никола Иванишевић. ПРЕТПЛАТНИЧБ, ВИДИ ДА ЛИ ТИ ЈЕ ИСТЕКЛА ПРЕТПЛАТА II ПОЖУРИ ДА ЈЕ ОБНОВИШ1 |
Tags
Comments
Post a Comment for 000337