Serbian Herald, May 02, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
УБОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto lf Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цегвоад. г2о.д5п0п. гљЗаој ипнорсетграалнасттиво,за гКода.на5д.у00,4 пдоолд.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthoriseNdo.ааD.SNe.co7n64d. MClaorsceh M12a, tt1e9r42under the
Год. 7. Број 404.
ЕКСПОЗЕ МАРШАЛА ТИТА 0 ВАЊСК0Ј
ПОЛИТИЦИ Ф. H. P. ЈУГОСЛАВИЈЕ
Бсоград, 31 марта. — (Тап-jy- r)
— .Маршал Тнто дао јс
па Јучеранш-О- ј заЈедннчкој ' ссдницн оба Behr. Народгс
скупштине ФНРЈ слсдепи
експозе о СПОЛ.НОЈ иолитици:
"Друговн господо лосла-ниц- и,
У својој saibCKoj нолитнцн
влада ФНР Југославије не- -
иоколебл.иво стојн на прни
ципу досљедие борбе за очу
ваич; мира у свиЈету пао и
економскс н културне сарад-ilc- .
Водепи упориу борбу на
лсђуиародној конферснцијч
мира за иравсдне захтјеве
нашнх народа, иа лрипрсма-v- a
и прсговорима о ииру у
Лопдону, ЊуЈорку и Иаризу
дслсгацнја која јс заступала
нашу зсмл-- у вршнла је ту
своју дужиост са лајвсћом
ynopiioiiihy и достојанствсно
тражсНи да сс Југославији
као јсдиој од најтежс матс-рнјал- но
пострадалнх земалл
од окунациЈе " с orpovium
л.удскни жртвама у рату за-дово- лс
оправдани захтјеви. У
тим својнм напорима наша
дслсгација имала јс пуиу
лодршку са стране дслсгацн-ј- с
Совјстског Савеза, на челу
са г. Молотовом а такођср
и потпору осталнх делегацнја
иратскнх нам словенских зс-nai- -i,
Иол-ск- е и Чсхосдовач
кс. Ми смо много захвалнп
— великом Gobj'ctckom Савсзу и
нашим осталим братскнм зс-млл.- иа
Нољској н Чехослова-чко- ј,
за подршку н нуио ра-зумјева-
н.е
за нашс жртвс и
право. Но ми смосс иажалост
са всликом горчилом моралн
увјсрити да нам некн лаши
савсзннцн у рату, особито
Енглсска и Алсрика иа све
Morylic начине оспоравају
права н заузнмају став за ко-- ј
би сс нонскад тешко мо-гл- о
тврднти да је то став
прнјател.ских земалл. Сјетн-м- о
сс само нашс борбс за
Нстру, Трст и Словснско
ппимошс иа jihpobboi кон
фсрсицији у Њујорку н Иа
рнзу, бсз обзира иа све na-me
пргумснте који непобит--
по доказују нашс псторијско
н етничко право на те Kpaje
ве, без обзира на то што смо
сс ми сами са много крви ii
жртава ослободнлн од исма- -
чких окуцатора. . . iiciyy,
Тјкт it Словсиско ИриморЈС
наши савезннци у рату iiitr
лсскл и Америка, зајсдно са
некнм малнм землдма, на чак
н онина Koje иису ни учс
ствовалс у рату .упорпо су
се лротивили и на концу ус-ше- ли
постигнути да иаша
зсмлл која је од свнх зсмалд
у Евроии иајвншс лострада- -
ла н дала релативно више
жртава од иједне иалред на-всде- ис
велнкс савезнице v
рату, није постнгла добар дио
својих оправданмх захтјсва.
Но уговорЈ о миру са Нта- -
лијом јсдап добар дно name
браће у Нстри, Трсту ц Сло-кснско- м ирнАрју н даде је
остао изван граннцс иаше
земл пако је тај нстн дпо
иашс 6pahc у току рата дао
савезницпиа драгопјени при-ло- г
у крвн за заједннчку по-бјсд- у
и за своју слободу, ко
ју он благодарсћн тим савез-нпцнм.- 1
није постпгао.
Неправда према нашпм на-родп- ма била је тако велпка,
да је влада стојала пред ал-тсриати- пом
потпнсатн пли
нспотинсатн тај мпровни у-гов-
ор
којп је за нас зпачпо
диктат западнмх држава. ли
доследна у борби за оства-peiH- :
и учвршћаБе ипра, вла-Д- а
се је рнјешила пако тешка
срца, да потпнше уговор о
мнру са Италијим којп пред-ставл- л
всшку пеправду за
нату зсмљу, са п)нои увје-рсношћ- у
да тај акт одобра
вају не само сви народп Ју-гослав- ије
всћ н варод којн
је остао изван гранпце нашс
земхе, н иа којп пећемо пи-ка- да
заборавитп. као што је
Цева једном првкерку 5 цев.
то наглашсно у дсЕларациЈа
при потписива1иу мпровног
уговора.
Разумије се, да су сс многл
потпахнвачн новог 'рата ч
рсакциопарпи смут.гпвци иа-да- лн
да ми нећемо потппсатн
уговор о мнру са Италијом.
Хтјсло се с тимс приказатн
Југославију као државу која
угрожава мир. Са тим су сг
I правилс всћ спакакве комби- -
иацнЈе ал" " то Је Дало јсда
разлог више да уговор пот-пшпс- мо
и па тај пачии опс-иогуНи- мо
ратие нровокаторг
у том днјелу Европс, којн су
шпецулнралн на мржни и су-коби- ма
нзмеђу Италнје п Ју-гослав- нјс.
Са потпнсиваи.&м уговорд
о мнру са Италнјом створеин
су услови за успостављаие
иормалиих односа са том су-сједи-
ом
зсмллм, са којом же-лнм- о
жпвјстп по могућпостн
у што ООЛ.НИ односнма, са-рађив- атн
особито у екопом-ско- м
погледу.
Слнчно, ако ие још rope
стоји ствар са питањем Ко
пушкс. Иаша влада упутила
јс неморандун коифсренцпјг:
пслике чстворнце, у комс су
ненобнтно д о к у мситирапн
iiaimi захтјсви за прикхучс- -
н.см јсдног днЈСла Корушкс,
која је насе.гсна всћипом од
CioBenaua, и која са стпичког
1Гисторијског-гледиш- та пра-пад- а
нама, Осни тога, наша
браћа у Корушкој н сама у-пор- ио
захтјевају да се прн-кл-у- че
својој матицн — HP
Словсиијн Оиц тс своје за-хтје- ве
поткрсн тују п с тнме
што су се једино оин у Ау-стри- јп
стварпо борнли а
страни савсзннка, како про-тн- в
.емачког тако и протнв
аустрнјског фашистичког ос-ваја- ча
којн иије за врнјсне
рата бно н и мало нсдужнији
II СКрОМНИјИ у CBOJIIU ДЈС1И- -
ма ii освајачком апетнт- - од
п.емачког. Од бројних itcua-чки- х
дивизнја које су палпле,
вјсшалс и убијале иаше гра-ђаи- с,
било јс 14 днвизија у
којима с бнло од GO до 100%
ЛустриЈаиаца. Мн смо imixo-п- а
звјеЈ)ства pio добро упо-знал- и
у току рата, а коман-дапт- н
тнх аустријских дивп-знј- а
заврпшлн су илп заврша-ва)- у
своју кариЈсру због сво-ји- х
злочина прсд нашик на-ЈКјди- ма,
пред iiaiiiuu иарод-1ш- м
судовима. Нски данаш-m- i
аустрнјски властодршц!',
иодриЈавани од својих запад-нн- х
нокровитслл. xohe да
нрикажу свијету као Да Ау-стрн- ја
ннје ратовала протнв
иас и других савезипка, као
да нису 1.езннн војпнци плд- -
чкалн, убијали п уипштавалн
све до чега су стпглп у Југо--
славијн и свуда гдје су бнлп.
По пнтаиу репарацпја за
Тугославнју западне спле та
кођер заузихаЈу став који ип- -
зса.1о ннјс у прнлог Југосла
внје, јср cS'ne које се утврђу
ју ла пачуи Југославпје нп
прпблпжпо нс одговарајИ
стварној iutctii коју je Југо- -
главија npetpnje.ia у рат)
laso па прпмЈер, по миров- -
мом уговору са ИталнЈом у
МЈссто Muniixxiue сумс од
400 мнлијуна. колпко смо тра- -
жнли па couqy, додиЈелеио
je свсга 125 мнлшуиа да1ара,
иако јс штста коју су на
учнниле фашистпчке трупе
MycoJimnja за врпјеме оку-пацн- је
дпела Словеипје, Дал-иацпј- е,
Црпе Горе, Хсрцсго-впп- е
п дијела Боспе, Лпке н
Кордуна огромпа н пепроцје-.пв- а
у матсрпјзлппм и л,уд-ски- м
жртвама, тако да репа-раг.пј- е
од 125 мпдпјуна до-tap- a
koiiiko трсба да добпјс-м- о
од Италнје, у одиосу лре-м-а
ctBapimj ттетн представ-л- д
внгае снмбатнчну своту,
него пакпаду за штету.
Још горе стоји питаље рс-парац- пје
од Њсмачке. Нремз
Потсдамскои споразуму, Ју
госгавија треба да добпје ре- -
ШШШ a-feafeSiMg5feS-4fea3ife.°B-
-_&ir
--S1
TORONTO,
парацијс нз западне зоне коју
држе енглсске, амсричке н
францускс трупе. Енглеска и
Лмсрика су се обавезалс, дч
he one Југославији дати рг-иара-
цпјс
којс he битн одрс-1;ен- е.
Међутнм како ствар са-д- а
стојн у том погледу?
У Иарнзу је а преговори-м- а
о расподјели репарацнја
бнла договорсна внснна кво-т- е
коју he поједиие савезнн-чк- е
земљс добнти. На Југо-славн- ју
је дошло на рачуи
репарација од Њемачке 9.6%
за фабрике, разне инСталацп
је, бродове н тако даљс, 6.6%
за пмовину у иностранству,
т.ј. и-смач-
ку имовпну у нно-странст- ву.
А шта смо мн за
право до сада добнлн. Hit
сте већ овдје nua.ni прнлиге
да чујсте од .пашег прстстав-ник- а
у Међусавезннчкој аген-цнј- н
за репарацијс у Пелги-ј- "
Друга IlBCEOBiiha, каквс
нам све тешкоће лраве оку-пацно- ие
властн у западнрј
ЊемачЕој у логлсду добива-it- a
тнх репарација, н према
томе ја се nchy упуштатн п
у подробностп sch наводни
само приблпЖ1ђ цнфру ко-лн- ко
нзпосн до сада у дола-рим- а
сума за добнване ре-napa-mtja
из Н)смачке. До
сада Југославнјн је предат
материјал у врнједпостн од
око 5,180.000 долара од кога
je у землу дошло досада око
129S пбсто. ГТрема сноразуму
у Потсдаму цјелокуплс репа-раци- је
из Нсмачке треба да
лзносс 20 милијардн долара,
а од тога днјела десет мпли-јард- н
за Совјстскп Савез, у-К1учи-
вшн
и Иомку To je
сасха сшравдано jcp je Со- -
је
Прстставник Сједши-ин- ч
Држава Лмсриие Лустии, }
свом говору ла заседаиу Сд-ве- га
безбедиости Уједлаених
нација 28 марта. покушао јс
да објаснн амсрнчки зпјам
од 400.000.000 долара Грчго)
и Турској. Лмеричкн прет--
ставиик је иокулто не само!
да оправда ту акцију, hciu
н да докаже сако та акцлја
појачава Уједнаене иације.
Одговарајућп па говор аме-рнчк- ог
претставлнса, прет-стапин- к
Совјетског Савеза
Савету спгурности Андр;ј
Громнко, ]екао је у свом го-во- ру 7 алрила, да се с тои
тврдилм iieuorjhe сложитп
Како се могуће сложитн с том
тврднлм о грчко-турско- м зај- -
му, ка,т,а су СЈеднипе Држа-в- е
иотпупо нгнорпсале орга-шиаци- ју
Уједшиених лацијз
и обавгстнле је тек после
свршеног чина, каже Громп-к- о
"Таква акцнја Сједпие-нп- х
Држава, ресао je on, ле
сам0 да ле допрпносп појача-i.- y
оргаипзацпје Уједпиенпх
нацпја, већ. напротпв. слаби
oiy органпзацпју п поткопа-в- а
ifcen ауторптет."
Громико је затни рекао да
гакве акцнЈе од страпе Сје-днљен- их
Држава пензбежно
стварају пеповерене п спре-чава- ју
развитак пријателских
одпоса меоу државама. л
баш због тога разлога, кахг
он, то не одговара принци
ппма на којпма су актпвно-ст- п
наше органпзацпје зас-нован- е."
"Сврха п прпнцппп Уједп
иенпх нацпја захтевају да све
нацпје, мале п велпке, сара
ђују у решаваму међупарод-нп- х
проблема, а нарочпто
онпх којп се односе на одр-жав- а
мећумародног мпра п
безбедностп, . .
"Претставнпк Сједшинпх
Држава покушао је да иас
уверп да бп такозвана амр-рпчк- а
помоћ Грчкој п Тур- -
ONTARIO. FRIDAY, APRIL
BjeTitn Савез запста страш-н- о
пострадао у току рата a
слнчно н Ио.гска. Оста.1и
десет иплнјарди треба да до-би-ју
Енглсска, Амернка,
Француска Југославнја п
друге зсм.те које су бнле о-купнр- ане
од њемачких тру-п- а.
Из те рспарсцпопе своте
на Југослав ijy бн дошло по
нрмлици ovo 700 до 800 мп
лнјуиа долара, што је опст
далеко од тога да би одгова-рал- о
стварној штегн коју је
претрпјела Југославнја у ма-теријалн- ом
погледу од н-ема-ч-
ке окупације.
Pa3['Miije се, да сс ми не
можсмо помприти са такви
стаасм ствари н тражимо да
нам се nam одређени дно од
рспарационе суме Њсмачес
даде aeoKpiten, а лсто тако
тражнмо да иам Аустрија на--
докнади лпету у облнку ре-ларацл-
ја.
А ако некп савез-ннц- п
желе да нешто од ре
парација, пз било којпх ра
злога xohe да опросте 1Бема-чко- ј
илн Аустрлјп, онда ие
ка онп то учпне на свој ра
чун а не на рачун наше зе-иљ- с
која је н релапгвно ма-терпјал- но
претрпјела нај-jeh- y
штеу, н због тога се
ии у ком слупају не може
одрећп свога дпјела репара-ција- .
Разумлпво је да такав
став наших западнпх савез-ник- а
лрема wjyroaiainjiu у
поглсду ltesiiiiHX оправда
ннх лптереса пропзлазп пз
inixOBor onhe полптпчког
става лрема новој Југосла
вији којн се не може назва-т- н
прпјателскпм. Она нима
(Наставак на странп 3)
ској допрлиела учвршћену
мпра п безбедностп на том
подручју. У исто време он је
пстакао напету сптуацију ко
ја постојп у Грчкој, а наро-чпт- о
у ikeiioM севернои делу.
повезујунп ту напету ситу-ациј- у
са наводпо постојеКом
опасношћу за ту землу с по
ла.
"Нзгледало бп сам0 прпро
дио п потпуно у сагласпостп
са духом п словом повеле
Уједшинпх иација да сс у
таквом случају апелује на од-говарају- ћи
орган Уједпиемих
лацпја за подузпмаи потре
бних мера да бп се отклонпло
лаводну nociojehy опасност
"Алп у таЕвом случају ла
да Сједпиенпх Држава бпла
бп обавезна да докаже одго-варајућ- ем
органу Уједшмнпх
нацпја . . . да оласност о ко
јој влада Сједшкипх Државд
говорп стварно постојп у по-гле- ду
овпх земала. . .
мМеђутгш, влада Сједтм-нп- х
Држава је очевпдно пза-бра- ла
лакши — за у — ме
тод једностране акцпје, на
место да подпесе доказе Са- -
вету безбедностп.
ГромпЕо )е затии истапо
да су п саме Јединене Држа-в- е
почеле да схваћају посе
свршеног чпна, да је акцијз
о nouohn Грчгој n Tpi:oj
у супротности са прпнцини-м- а
органпзацпје Уједпиепнх
иацпја п да њпхов претстав-лп- к
покушава да објасвп tv
ствар повезујућп је са радох
компспје Савета безбедности
која испитује спт-ациј- у в
догађаје па северној гранпцц
ГрчЕе. У везп с тик Громнко
ппта, како се то мсже оправ
даватп радом те кохпспе ка-д- а
та коипспја још нијс за-вршп- ла
свој рад.
"He може се пропустпта а
да се не пстакве неколпко
друтпх страна ксра подузе-тп- х
од стране Сједпљеннх
Држава у погледу Грчке u
11. 1947.
М0Л0Т0В ТРАЖИ ИЗМЕНУ
ИНФОРМАЦИЈА 0 КИНИ
Москва, 7 апрпла. — Ми-нист- ар
СПОЛ.Ш1Х послова Со-вјетск- ог
Савсза Молотов, рс-ка- о
је СПОЛ.НОМ миннстру Сје-дноени- х
Америчких Држава
Маршалу да Совјстски Савсз
нема намера мешатп се у --
нутраши.е послове Кппе.
У нотн коју је предао Мар- -
шалу о нснспу1!авану услова
уговора Велнке тројнце, уго- -
вора о ii3MeitiiBaity ннформа-цпј- а
о iiiiTaibitMa Киие, Мо-лото- в
оптужује Сјсдни.С1!е
Државе да ннсу лспуннле
своје обавезе да he новупи
своју војску из Кине.
"Од своје стране Свјетсга
влада испунила је на врсмс
своју обавезу повлачеил сво-јн- х
трупа из Кинс. Евакуа-циј- а
Совјетскнх трупа iu
Манџурије завршеиа је 31
маја 1946 гвдиис", каже се у
поти.
"Прошла је приближно го-дн- на
дапа од тада н амсричке
трупе не само да иису сва-купра- пе
у потпуиости, исго
се уопште не зна када he Сје-диие- не
Државе Амернке лс-пупн- ти
обевезу повдачеил
својих трупа из Кнпс.
"У таковој ситуацнјн. Со-вјетс- ка
в.1ада аалази за сход--
но. као што је и paimje, да
ушшстпи спол-ни- х послова
држава које учествују на кои-фереицн- ји
У Москвн, налазе- -
hii се сада у Москви, измене
пнформацше о спуиаваау
уговора о Кннн.
"Таква мзмела ннформацп-ј- а
бнла би корнсна и помог- -
да би прочистити актуели cnxyxiHcjicjiyn ваша угввора 8акт.учепог у
Москви о Кнни, утолнко ви- -
ше што данаши-- а ситуациз
иије задовагавајућа н кор
повлачп за сооом суми.у јав-- I
ног миења да се нзврше у
потпуности закгучци наведс-- l
них уговора."
Турске. Сама "помоК" коју
влада Сједшкнпх Држаг.а
намерава датп Грчкој п Тур-СЕ- Ој
јесте такве природе да
се ие може прпзнати као до-след- на
сврхп п начелима Ује-дткн- пх нацпја. To je оче-впд- но
пз једноставне чпае
нпце да полптпка како је лз
ложена од стране владе Сјс-дпиеи- пх
Држава у погледу
oinx земала предвиНа, као
што је познато, ие само еко-номс- ку
помоћ, већ н војну н
другу "novoh" таЕоН.
"Шта впше, пз пзјава да-тп- х
у Коигресу од страпе
претставнпЕа владе Сједиие-нп- х
Држава, жпдн се да веллк
део суме намеилне ГрчкоЈ
ипје нанеин нп за обнову
еколомпје те земл нптп за
хатерпјадну помоИ стаповпц.
штву, већ за војне потребе.
To значп да даваие тахозва- -
не "noMohn" не може доиетп
еЕОвомског опоравленл Грч
cot плп поболшаае жпвот- -
нвх услова грчког народа.
"Што се тпче Турскс, пз
пзјава уппмнпх у Конгресу
од стране остпх претставнп-к- а
владе Сједпжнпх Држава
следв, да су све суме наме-нен- е
Турској, намеиеме, у
стварп, само за војне сврхе.
(Наставак ва страип 4)
Андреј Громико показао америчко пот-копава- ње
организације Уједињених нација
Мосхва, 10 април. — До-зна- је
се hs ФранцЈских сру-гов- а
да he мвлистар cno.viuix
вооова Франвуске, Бвдо, за-хтева- ти
од Савета спогвпх
пнистара одобреие економ- -
ског уЈедин.енл .aaja ј
ФраннусЕОм в вроучавање
иред.ига о успо-craiie- ay
независлпх (нема-чки- х
држава Рур--а н Рајн-ланд- а.
У нсто време. иа заседаљу
Price per copy 5c
УШ ЕЛЕКТРИЧКИХ X РЛДИО-МДШИНСКН- Х РАДНИКА
ТРАЖИ ОД ТРЕД ЕНД ЛЕБОР КОНГРЕСА ДА ПОВЕДЕ
КАМПАЊУ ЗА ПОНОВО УСПОСТАВЉЕЊЕ КОНТРОЛА ЦЕНА
Т°ронто. — Ирстседи и к
уније елеЕтрнчких и радио-машннски- х
радиика, Ц. С.
ђексон, нзјапио јс да је по-сла- н
телсграм Главиом одбо- -
ру Тред енд Лебор Коигреса
у коме сс тражн да Копгрсс
повсде кампан.у за поновно
успостављеи-- с коитрола цсна.
Ои је рскао да укндан.с
контроте цена стаиаринама
стварно јн.ччи мртпачкп сксер
свлм контролама цена н иа-гл- о
сман.нпалч: плата канад-скл- х
радинка.
Јавиа објапа оос кампаи.с
од странс Конгреса и уиијд
које су му лрпсаједиасне, 1е-ка- о
јс он дал.с, улутнло би
радннке и народ да ставе прп-тнс- ак
на владу за услостав-ллљ- с
пунс контролс.
"Свеопшта лоштичка ак-ци- ја
оваквс врстс од стран:
радиика .обапсзна јс ако hc-м- о
да сс сматрамо одговор-- и
н м nohcTBOit", кажс 1;сксои
Дозпајс сс да је Пзвршпи
ПРОФИТИ ЗА 1946 БИЛН СУ МАСНИ - ЗА 1947 ИЗГЛЕДА
ДА Т,Е БИТИ ЈОШ БОЉИ
Иод ropit.it м пасловои То-роит- о
"ДеЈ1И Стар", допосе1и
и детагиу таблшСУ колпко јс
које иидустријско прсдузсћс
лаправило лрофита кроз иро-шл- у
годииу, iniuie:
Годишњи извештајл миогнх
канадскихкорпорацпјакоји
су досада об]авл.ени за 1946,
показују да је прошла годн
па бнла једна од најбо.1их са
глсдншта нрихода.
Лко дал.с користи иастану
у 1947 годинл због олакшакл
такса н одстраи.ен.а ломан.-кап.- а
прнбора, иатсријала и
другог, иредузс11а имају прг-лик- у
да прожиие join једпу
годину простсритета, мож,а
6o.i.y нсго што је бнла 194G.
Фактор који допућава пер-спекти- ве
за ову годилу, јесте
укидаие коитроле цена.
Ти су фактори којн у ско
рмЈ бду1ипст iiariiiby ка
еутрализовану, или внше
иего неутрализовању, таЕвпх
против-утпцај- а као што су
внше плате н noeehaito кош-таа- е
материјала. . ."
GAM
СЕ
Ilpe трн дапа стнгао je на-за- д
у Канаду Лидро Палмс-јк)- в,
један од делегата који
cv пппсуствовали Свссловеи- -
скои Копп)есу у Псограду,
Иалмероп је после свршстк1
Конгреса отишао у свој род- -
н ii крај Тај део
у комс се он родио је под
Грчком.
јс дао изјаву до-писни- ку
Тојијнто "Дели
Стара" у којој кажс:
"Ја сам видео тероризац
трупа п,чкс владе у ce.ty где
сам се родно — у селу од само
100 кућа. Иреко 30 младина
тога ce-t- a били су присилени
да беже у Нји- -
хове породице, жене н дсца
били су бачени у затворе н
држанн тамо док imje дошла
Савета спод-ни- х мниистара
водв се за и пјнјтиз
noepahaiLa Немачкој терпто-рнј- а
ПГлезије којс је дато
ИагсЕОЈ спора- -
зумом.
СовјетсБп Савез сматра са-даш- ае
по.м:ке граннце стат-ни- и,
док АмериЕа, Британнјг
п ФранцусЕа сматрају да нх
треба изменпти у корист Не-мачп- е.
БИДО ТРАЖИ СДАРА СА
Француске
Vol. 7. No. 404.
одбор Копгреса на свом злк-П.С- М
заеедаау расправл.1о
нрсдлог да се на јавност нз
иесе погледе радннка о це-иа- ма
и шатауа. Сврха овога
била би да се побије аргу-мепт- е
претставннка индустри-скн- х
прсдузећа н владе, којч
тврде да су цене подигнуте
радн тога што су ловпшсие
радничЕе тате. Конфес,
npeua onnv
xohe да баци одговориост за
скок цена тамр где она прн-иад- а,
на
похлсна на рачуц жи-вотн- ог
ннвоа парода све ви-ш- с
расте, а која брзо доводн
до еЕономсЕс крнзс, кажс се
у изјави уније.
У лсто времс .уннја 12.000
ЖС.1С31П1ЧКИХ радника у Мон-треал- у
ша.ге своје лретстав-иие- с
на заседаае Уинсеог
aeha тражсћн зајсдиичке ак-ци- јс
свих раднцчкпх унија
за борбу лротив укндакл це-н- а
станаринаиа и живежннд
нанирницама.
на таблицу о
профнтима Kojy доноси ис-по- д
чланка, "Стар" кажс:
"Међу чнјн су
лрнходн наведени нижс ипј
уклучеиа папнрна нндустри- -
oojaiLi,ciii! a fJojii y тГото diy-чајс- ва
показују пЈкјфитс у
1916 два пута Behc него у
1945."
"Стар" да.ге кажс да таб-ти- ца
пок-азуј-е претежан дсо
нидустрискнх предузсћа и
паводи да су се профнтн кре-тал- и
за прошлу годииу н у
овнм нским cij-tajeBm-ia
д
лрсЕо 100 посто внше него
прошлс године.
"Од 31 еојс су
аведене у таблнци. 25 их е
рекордирало noeehaue лро-фнт- е.
Од ових 25, 21 поЕаза-л- а
је ловншеае (профита)
прско 30 посто (у iiojiebcity
са прошлом тодином), 19 лх
јс повеЈшдо профите за прско
40 посто и 15 за внше не-- о
50 посто . ."
Knxnciija УЈсдни-ени- х нацијг
коЈа нспнтујс граћапскс су-ко- бе
у Грчвој и присилила
да их се пусти.
"Док смо бвли у ГрчЕОЈ,
на нас је стално пазила ло-лнциј- а-
Они су нам јлелк,
Да не идемо нз наших хо-тстск- их
соба ако пе желимо
да се дозиа да смо Канађани
па да дођемо у неирнлику.
"Оии су иам рек,ти да аво
желпмо с неЕпк разговарати,
да кажеко име Ео је тај и да
he га довести к вама у собу.
Они су хтели да мп Јазгова-рам- о
сахо са лачелмицима u
а ве са варо
дом."
Ллн Налмеров каже да је
он впак разговарао с напо--
дом. "Ја сам хтео да прона-ће- и
истину", каже он. On
Еаже да се уверио из разгг-вор- а
с вародон да варод вије
за садагпан режив л монар-хпј- у
ШТРАЈК
РАДНИКА СЕ НАСТАВЉА
Вашпнгтоц. — ШтраЈЕ
300.000 телефовсЕпх аиери-чкп- х
радвлЕа се ластавл1.
Радпицл траже повишеие
плата за 12 долара ва недеЈл
и побољшан услова ва раду,
које
пpeдyзehe одбч-ја- .
Штрајк је проширен по це
ioj земт,и
"ЈА ВИДЕО ТЕРОРИЗАМ ГРЧКЕ ВЛАДЕ", КАЖЕ
АНДРО ЛАЛМЕРОВ КОЈИ УПРАВО САД
ПОВРАТИО ИЗ ГРЧКЕ
Македоинју.
Иалмеров
Југославију.
расппава
Иотсдамским
ЕКОНОНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ
ФРАНДУСКОМ
обавештслииа,
прфнтере-фабрнкан-тсчн- ја
РсфсрншЈћи
корнорације
корпорације
офшхнјалима
ТЕЛЕФОНСКИХ
свемоћпо те.тефопско-телеграфсЕ- О
(
(