Serbian Herald, January 17, 1947

              НА 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК- - Петак, 2 маја 1947.
рпски Гласник
(Serbian Herald)
ied twico weekly T Srpiki Glainik Publishing
any— proprietors in the Serbian language at:
Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Нзлазл сваког уторка п петка
а писма и чекове треба слати иа
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
ЈЕДНА ГРДНА СРАМОТА
смо сс у прстпрошлом броју освр- -
на Булатову и Диоиисијепу доло- -
у која јс бнла у Отапи да тражи
ш,с у Канаду чстнпка из Епропс.
ли смо кога они траже и шта хоћо.
прнлнкам јколимо нстакнути још
стпар коју кад смо то писали ни- -
стакли, н тагсођо осврнути сс са пар
на то како иначс протстављају ка--
ој јавиости српску иацију.
1зјани о којој јо било рсчи у иашем
чланку, господа Диоиисијс н Булаг
су да говоро у имо "1 10.000 канад- -
иаморичких' Срба." Постапплн су
тако да испадио да у Канади има
Срба исго у Сјодин.сним Државама
о као да мсђу канадскнм н амери- -
Сринма уоиштс нсча иикога ко сс
ико с љихонач иолнтиком. Осим то- -
надскн одбранаиш, којих нма толи- -
би их иа ирстс могао ирсбројитн,
it су и циркулиралн по Каиади у фор- -
имфлста на тп])Дој хартији изјаву о
i;o су и шта су Србн п колико их има
ади. У томо иамфлоту они наводо да
би "племо" ("трајб") н да их у Ка- -
има 10.000.
јс обма1г.иваи.с канадско јавности
ошси.о срамотс српској нацији.
Каиали нсма вшпо од чстнри и по
to Срба. Огрочна псћнна ових Срба
MixoBii следбеници, исго слсдбсннци
ог дсмократског напрсдиог покрста
сзу канадских Срба н око Српског
ика. Дионнсијо и Пулат ио могу ка-- ш
за америчкс Србо да прстстављају
V н.нх. Далеко су онн и тамо од тога.
кштика јо политика, па би со то
претставл.ањо могло нскако и разу-Не- го
каква јо потрсба ирстстављатн
иацнју као плсмс a no као нацнју?
рочнто. како то звучн Канађаиима
кал;о "тшлб"?
опо нмамо при руци у Каиадл нај- -
ipiiiijii оиглоски рсчиш: "Вебстср",
со "трајб" илн иломо објаиш.апа
лоди: "породнца, раса, или класа"
ачин.апа пособан дсо народа; норо- -
i.iii ииз гонсрација потомака јсдног
ичког протка. али задржаио разли- -
; нацнја нсцшшлизованог народа
дним шофом (иоглавицом, влада- -
група лпшотии.а нли биљака имс- -
а и гснуса (родослода).
со no ругамо нломоиима или "трај-i- "
којајош постојо као таква и која
lamija. Мн со no ругамо нн жнвоти-ii- ii
биљкама. Но ругамо сс ни исцн-вапи- м
л.удима, нп но глсдамо иа
,-р-
оз иаочаро расистичких тсорстн-tc- h
кроз наочаро историјо и развнт-хск- ог
друштва. Али ми пак пнтамо
" раснсто. зашто протставл.ати срп-иацн- ју
Каиађанима као ило.мс,
"? Зашто да Каиађани који ио зна-ам- а.
а таквих хвала богу има доста
byjylui баш таквој политици какиа
ранашка Дноиисијсва и Булатова,
да Tii Канађаии мислс о Србима да
гсда још на ступњу днвљаштва, као
ји но знају што јс модсрно обрађи-10МЛ.- С.
којп no зиају што јс школо,
л нтд. нтд.?
лн одбранаши мисло, можда, да ho
шпаљсм срвско пацнјс плсмопом
11 да ]о та иацнја јсдиа од главиих
i којо данас зајодно прстстављају
од пајнаироднијнх рспублпка на
која подижо иовс школс. болницс,
жолозиице. друмово. иидустрију, гдс
шјеиа и гдо со сада нарочнто раз-ултур- а.
просвота. спорт:
лсровски расистп говорнлн су да јо
ка раса највиша раса. да њој мо-би- та
потчнњснн сви народи и свс
ЧГаипГ расисти обичио тако говоро
ша, онн у иичсм нису долазнли. нп-i- ac
долазе. у сукоб са нсмачком ра-iko- m
и фапшстнчком тсоријом, па
i сада одјсдном ова тсорија о "плс-а"- ?
теорнја колико јс год 1сакцнонар-1стачн- а.
толнко јо и глупа. Бсдннци
ораии успоснма пове Југославијо
љима но свиђа у доспсратаи поло-- у
право лудило. 11 мп морамо прн-л- а
јо нама драго видсти их у таквом
ају, мада пе спадамо мсђу one који
ују туђом злу. али како год со бо-прот- иву
тсоријс о "вишим", тако п
iy тсорнјс о "ннжим", нарочито апо
итању такво теорстнсањс о Србнма.
ПИТАЊЕ РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И СТАВ САВЕЗНИКА
БЕОГРАД. — ПОМОћ-НИ- К
МИНИСТРЛ CHO.b-НИ- Х
ПОСЛОВА ДР. АЛЕШ
БЕБЛЕР ОДРЖАО ЈЕ 25
АПРИЛА КОНФЕРЕНЦИ-Ј- У
ЗА ШТАМПУ ИО IIU-ТАЊ- У РАСЕЉЕНИХ ЛП-Ц- А-
Ло. Беблео ie нстакао да ie
Влада ФНРЈ жслела да се по-с- ле
завршетка иепријатељ-став- а
удружевпм иапорима
Уједшкеиих пација прпсту.т
враћању па доиаћа опшшта
свпх оаих еојп су акцпјом
заједипчког пепријатеља па-спл- но
одведепп нз спојпх ас-ма.- га
пли су побегли пред
најездом Лсвајача, п да се ис-товрем- епо
оствари пупа са-рад- ња
свпх денократскпх зс-ка- ља
у пдептифпкацнјп п ха-пшељ- у
свих оппх хоји су уче-ствова- лп
у злочпппма окупа-тор- а
остварујућп истоврене-п- о
свечапу обавезу о љпховом
изручпвау судовпма оних
земаља у којпиа су вршилн
своје злочпце.
Наместо остварпвања овпх
ирнпцппа хумапостп п еле-иепта- рпе
правде — пагласио
је др. Бсблер — допустпле
су окупациопе властп у За-падп- ој
Немачкој, Аустрпји и
Нталијн да ово пнтаи по-ста- ие
узрос затсгнутих од- -,
носа мсђу савезпицима у ра-т- у,
Шта впше, са знаием, под
заштнтом и уз иомоп орнтап-скн- х
и америчкпх окупацио-нн- х
власти створспа је у тии
зопама оргатшзација иа чи-ји- м
комапдппи мсстииа су сс
од иочстка иалазнлн издајш!-ц- и
и сарадници окупатора.
Онн нс само што ннсу бпли
ухаишеин и предати југосло-вепскн- м
властима, нсго су
имачи пуну слободу да тсро-ро- м
и лажннм приказиваљсч
нрилнЕа у Југославијн н v
спету спрече рспатријацију
пстиисеих расел.сних лица.
Пјимз јс чак бпло допуштспо
да отворсно хушкају иа иови
рат, продуасуЈућн под окри-л.е- м
Савсзника опо нсто дело
сеја.а раздора мсђр' Уједи-U.CHH- M
иацнјама, Koje су ра- -
Hiije спроводнли у служби
Хнтлсра н Мусолннија.
Заттим је Бсблср упознао
прстставникс штампс са ста-во- м
Шадс ФНРЈ у всзн са
нотама којс су ових дана прс-да-те
нретставницима влада
САД и Ислнке Брнганијс као
одговор на двс ноте истог са-држ- аја
којс јс Плада OJIPf
примила од влада САД н Ис-ли- кс
Британнје н јсдне ноге
прнмл.ене од Нладс Белике
Брнтаннје.
У првс две ноте нстог га-држ- аја,
истакао је др. Бебле р
обавсстнле су владе САД п
Ве-тнк- е Брнганијс Владу
ФНРЈ да су препустнле нга-лијаис- кој
влади брнгу оео
идептифнкације. хапшсаа и
изручнвачл нздајникд и са-радпи- ка
окупатора, који се
налазс у Нталнји и да су
скрепулс пажну италнјаиској
в!ади да he нзручиване из-бсгл- нца
чија сарадчд са пс-прнјате- л.ем
niije доЕазаиа
пзазватн иајгори утнсак у
Великој Брптаннји и САД.
У засебпој ноти Владе Вс-ли- ке
Бригаинјс обавештавасе
Влада ФНРЈ да је Британска
втада оддучила да сва таЕО-зва- иа
расед.сиа лица из лого-р- а
иод брптанскои управо!
у Нта-шј-
к прссели у брнтаг-ск- у
зопу у НсмачЕОЈ. ирнзпа-јућ- н
пстовреисно да досада
нпје нзвршсио изручнван.8
пЈдајниЕа и сарадпнБа ое
патора, тј. оиах лнца за којс
се још у току ратз британска
в.1ада обавсзала да he их Еао
злочппце предатн југосдовеп-скн- м
властима.
Југословенска влада одбилд
је да прпхватп став нзражеп
у зајсдппчкои Eopasy британ-ск- е
п амерпчке владе п пзја-вил- а
екергпчан протест у своч
одговру на ове ноте.
— Одговорис власти Вели-к- е
Британнје н САД — на-став.- га
др. Беблер — ииале
су довол-н-о времена да од
прцмирја са Италнјом досада
npouaby н иама предају по-лену- те
злочинце, али су оне
систематски пзбегавале да то
изврше. Само незнатап број
тнх злочинаца бно је пзру-че-н,
док су под окрп.геи оку-лацпоп- их
властп несметано
наставлдле своју фашнстичЕу
ii терористичку актпвпост,
чаЕ н таквн опште познатл
злочннци као: Дамјановић,
Јевђевнћ, Луповпћ, Бобап,
Хереичић, Ирезел, Барага п
vuorn другп. Њпма су отво-ре- не
све могућности да фор-мира- ју
на терорпстичкој ба-з- н
логоре у Еојима су сме-штава- пе
целе усташке н чм- -
ничке војнс једнннце Mije с
се отворено борнлс па стра-н- ц
нсмачкнх окупатора до
самог ослобођенл и заједно с
ibitica побегле у Итзлију.
Др. Беблер је затим напо-мену- о
да је Влада ФНРЈ још
1945 године затражпла нзру- -
чнваи--е опаквнх н сличппх
злочипаца н предала 3 спн
ска издајника н сарадппка
окупатора којп су се налазн- -
ли у иностранству.
Брптапска и америчса вла-д- а
одобрнле су изручпсан-- е
нзвесиог броја кздајиика и
сарадннка окупатора, алп је
СавезпнчЕа команда у Ита-лиј- п
одбила да их пзручп из-јавлују- ћи
да пе можс нпкош
пзручнти ко није уиесеп у
сппсак за ратпе злочпие Ује-ДНИ.СН- НХ пацпја. Наставлена
је пзиена пота по овои ппта
љу. Међутим, упркос стрпљв-ви- х
напора владе ФНРЈ пије
учињеп ппкакав озбпљан по-куш- ај
да се пдептпфпкују п
похватају опи пајгорп зло-чнп-цп
међу издајппцпиа u са-радпиц- аиа
окупатора чнја cv
nuena п остали подаци до-ставк- кн
још 1945 годппе.
Ociphyhn се па последае
иоте ВелиЕе Брптаиије и
Амернке, др. Беблер је под-вука- о
да се тимс оставља нта-лнјлисс- ој
влади, одпоспо н.е-ни- м
судским оргашша да
иреузму иа себс функцнју
Еоја је прнзната једино југо-словеиски- м
судовнма, не во-дећ- и
код тога рачуна чак пи
о најелементарпијем ocehaity
прнстојиостн, а да се н не
говори о правдн, будући дл
се у sehiinii случајева радн
о л.уднма којн су иосталп пз-дајни- ци
н злочинцн управо
capahyjyhu са италијанском
војском у Југославнји.
— Опај став британскс и
америчке владе — нагласно
је др. Бсблер — није само
пршена датих обавеза н само-волл- н,
него је такоћс отворе-н- а
уврсда народимиа Југо-слави- је
којн су тако крваво
страдали од зверстава итали-јанск- их
окупатора п љихових
иомагача.
Др. Бсблер је .(атим упозо- -
ЛИКВИДАЦИЈА ПРУСКЕ
Савезпнчкн контролии са-вс- т
четпри великс силс у
Немачкој донсо јс крајем фс-бруа- ра
о. г. закон под бро- -
јсм 4G, којнм сс лнБвндира
ПрусЕЛ, исна uciiipa-tii- a вла- -
да и све и.енс организациЈС
"Ируска држава, — Ea:cq
се у томе закону, — Koja jc
одавно била оружје немач-ко- г
иилнтаризма и реаЕцнјс,
— стварпо je престала да по-сто- ји.
. . Територнје досада- -
tuitc нруске државе. . . до
6nhc статус зема.га, нлн Lc
бнти прнк.1.учене осталим
иемачкнм земллма". Нема- -
чка ie. наиме, онла cactat- -
л.еиа 1871 од 25 дотле само--
ста.1них. односно впло сла- -
бо иовезаних држава н др--
жавица, еојс за разлнку од
државе као цслннс (царства,
"Рајх") носе назнв "землд"
("Лсндср").
Ируска јс била пајвсћа м;-ђ- у
тнм землдма. Њена терн
торија изиоепла је пре рата
вишс од две трећнпс тераго-рнј- с
чигапог "Рајха" (близу
300.000 км), у плј је жпвело
више од половиие читавог
стаиовнпштва НсмачЕе (бли
зу 40 милноиа). Као таввл,
она је имала руководећу
улогу (хсгемоинју) у полн-тичео- м
жпвоту НемачЕе, што
је долазидо до изра:кајз, нз-ме- ђу
осталог, н у толе, што
су прс свршетка Првог свет-ск- ог
рата пруск Ералеви
бпли уједно и пемачвн ца-рев- и.
Нрусса вије била hceou-сЕ- а.
псго пова немачва зе
млл. Само име "Ирус" прво-битн- о
је Сило нис једиог
слопеисЕО-лптавсЕ- ог плсмсна
којс је жнвело "а обалама
дои.ег тока Внсле — у обла-ст- н
Данцнпга н Источцг
Пруске (Еоја је днквидирана
већ у Иотсдаму).
За време крсташких рато-в- а
у XII веку пустоловпн и
разбојиички "ритери" пз
свих немачкнх земалл саста-внл- и
су, езко се то тада ра-дил- о,
један монаршко-рнтер-ск- н
ред ('орден"), еојн се
звао "теугонскпм ордспом",
no лмеву старог гермапСЕОГ
племена Теутона, кога је пе-ста- ло
још прп првнм почеци-м- а
сеобе народа. Ирппадвн-ц- н
тога теутоиског реда. кл
су нх Арапи, а такође п дру-г- и
конЕурентсЕц редови, по-тнсну- ли
вз Палесгпне, дуго
су се скитали по Европц}
рно на чиаеппцу да зпатап
Cipoj иајгорпх злочииаца, са- -
ОЕупатора бежп из
Гталпје преЕО океапа бродо-впп- а,
уз помоћ извесппх ме-ћупарод- пих
реакцпопарпп
агсптура. С тим у везп до-шл- о
је до хапшеоа пзвеспог
броја зточниаца којн су се
спреиали па бехаи.е бродом
"Фнлппн" Лз луЕе ђепове у-Италп-
јн
у марту ове годпнс.
Тн злочипци су превезепи у
бритапссп затвор, адн досад
всћппа од п.пх ппје изруче-п- а.
Овај случај показује да
су брптанске властп бпле пад-леж- пе
за хватаае оппх зло- -
чпнаца којп су се аадазпли
пзвап логора у Италпјп, што
је у супротвостп са ставом
брнтанске владе.
Овај случај је карактер i-ст- пчан
по томе што су ушле
у акцнју братааске властк,
гато је у супротпости са ста-во- м
брптапске владе, каио
брнтаиске властп тобоже пн-с- у
падлежне з хватање опих
злочппаца којк се налазе пз-ва- п
логора у Пталпјп.
— Када бп Брптанска вла-д- а
запста желела да се стрпк-тп- о
прпдржава обавеза — ре-ка- о
јс др. Беблер — п да ве
вређа ocehaje другпх, опда бп
оиа пашла пута п иачипа већ
пре годппу дапа да нам нзру-ч- и
све one злочнпцс за којс
је бнла обавсзиа да пх изру-ч- и
Југославнјп, опда би опа
пашла пута н иачпна да пре-е- о
својпх органа устаиови
идснтитет и да ухапси one
четпичЕе крлдче еојн су по-ре- д
безброј злочпиа из вре-мен- а
рата повећали своје зло- -
чнне уморством претставннка
ФНРЈ у Напуљу ВицЕа Глу1-чић- а.
Ово је потребно иаро-ч1гт- о
пагласнти што осим бри-тансЕ- нх
н страинх оргапа сви
стаиовпици тзмошн.]1Х лого-р- а
знају имена тих злочпна-ц-а.
КаЕо се могло десити да
су југословепске власти пре-Е- о
ренатрираца сазнале та
пмсиа која су иаводпо још
увек иепозната оним брптап-скн- м
официрима који су би-1- к
очевидци и iiuatii бице
иа дохвату руке.
иајзад, у XIU веку, оии су
провзлили у земл помепу
тог пруског племспа, покори-л- и
га и за ератко врсме пз
пајзвсрскпјп ii пајварварски-ј- ц
начни истребвли. Наге-лввт- и
се у вруској землл,
коју су врстворнлн у базу за
даге пллчкашке в освајачкс
походс, теутопски ритери u
П.ИХОВИ потомцп н самн су
добилн прусЕо име. Маркс ie
те рнтере, због нлјховог вар-варск- ог
п зверског обрачуна
са првобптввк Upycnua, Лп-тавцп- ма
п другнм балтнчкиа
и словепсЕим плсмеинма, на-казпв- ао "всвла - рнтервма"
("Хупдсрпхер").
При једвом далесом вихо-во- м
походу на псток разбно
п х јс Алексавдар Невски иа
леду Чудског Језера (1242,
а почетЕо XV века сједиас-и- е
пол.СЕО-прус- ке сиаге ие-мили- дс
су их аоразиле у ве-лн- кој
бпци сод Групвалда
(1410). Таво је дае продк-раа-е
тих паеа-рвте- ра ва нс-т-ое
бпло Еовачво зауставхс-ло- .
Ночеткон XVI века зел.1л
ордева сјсдиаују се са Брав- -
девбургои ва средњем гожу
Одре в вретварају се у cse-тов- ну
вруску државу са Бер-лвв- он
као прсстонвцом (15-25-).
Од тада се и рачува по-стојан- л
Пруске. Године 1618
брааденбуртвп Хоевцолсрии
востају владајућа двнастн-ј- а
у llpycrajj. Она су као
бравденбуршЕв свезова саа-дал- п
међу седам неЈгачких
в.1адара, којн су бврали тзв.
рнмсЕО-неачко- г цара. в за-т- о
су имали татулу "избор-Ш1- Х
кнезова" (Курфврст).
Хоенцолернп су у XVII
веку прошприлп и учврстн-л- а
своју власт на рачув кон-курена- та
— другнх крупвих
прускнх феудалаца и вримл-л- и
у своје зсм-i-e велик бро}
прогвааих фравцусках аро-тестан- та,
тзв. "хутевота. Ху-геао- та
су били вајвећвв де-ло- м
елемевтп из редова град-ск- е
трговачко-заватлиск- е бур-жоазнј- е,
и они су далв пот-стнца- ја
за развитас зана-тласЕО-андустра- ске
пропзво-ди- е
п грађанЛге класе у
Брааденбургу п чптавој Пру-ско- ј.
Ослањајућв се ва н.у,
а такође па средн в сптво
јуВЕврСЕО ПЈСМСТВО (јуВКС- -
рлма се вазавају врусЕв зе-мллвосед- авцв
— свахвје,
властела, Хоенцолерн заво
де аасолутистичку власт в
— Када би Британска вла-д- а
— закључпо је др. Беблер
— запста желела да се прл-држа- ва
обавеза н цепи осе-ћаљ- а
другнх, онда бн нам
она предала бар најважнпје
ратпе злочинце Италијаие
као иа прнмер: bacTHjanu-иија- ,
Роату, Ппрцпо Бнролп-ја- ,
Орлапда, Лмброзлја и
друге. Онда не би бнла мо-ryh- a
иевероватиа ситуацнја
да ЈугославнЈи после две го-ди- пе
још пије предат питл
једап једиип пталијанскн pai-н- п
злочппац. нако је Ком i-с- пја
за ратпе злочиице Ује-дпњсн- пх
пацпја ставпла па
међупародиу лпсту ратинх
злочипаца пеколпко стотина
Пталпјана којп су убпјали,
плдчкалп и палили по Југо-славпј- п.
На крају је др. Беблер од-говор- ио
ва ввз питања која
су му постав.члли воввпарм.
Одговарајућв на питаоа о
делатносш ковпсвје геаера-л- а
Маклева, др. Беблер је ре-ка- о
да је долазак геверала
Мак.1ена п његове компсије
у Италвју сиатрапо пе само
у Југославпјн него и у свет-ск- ој
јаввостп као uepa Eoja
треба да доведе до лпквида-цпј- е
овог проблеиа н попра-di- i
односе мећу савезннцнма.
Незваввчпо је чзе бнло ре-че- по
да he Мавлеи после ис-тра- ге
у Пталијк доћ у Југо-славп- ју
да Владц ФНРЈ под-не- се
копБретне нрсдлоге. Ме-ђути- м
резултат тс истраге нн-ј- е
ликвндацнја тог проблсма
него дал.ие одлаганк; са нре-мсштаи.-
см
квнзлиига из лого-р- а
у Италијн у Нсмачку.
— По иашим обавсштсн.и-м- а
— подвувао је др. Беблср
— Еомисија Маклена преслу-шав- а.
алн не врсдузима нн-как- ве
мере. Чнм саслуша не-к- ог
познатог злочиаца она га
пушта иа слободу. Иремешта-it- e
у Немачку значи дал.н.с
отсжаи.е рсшаваиа овог иро-блеи- а.
Према томе ми сматра-м- о
да комнснја Маосна нијс
пи била започета са намсром
да се стварио нађс рсшси.с,
иитн је довела до таквог ре-шсп- .а.
арошнрују ПрусЕу. Тзв. "ве-лик- а
Ej-рфнрс-
т" Фрлдрах
Пелси (1G40 — 1G88) риса-једињу- је
Пруској нолхко
приморјс (Иоморјс, даиаш-п,- у
ПомеЈЈанају) н друге зс-нл- е.
1701 Ирусеа ностајс
KpaicBiiua.
Кра.г Фрлдрнх Вел.см I
(1713 — 1740) једаи сурова
маппјак, важл као ослпвач
прусге армије. Армије оно-г- а
доба у Западиој Квроии
бпле су вајамначке, тј. са-ставл- ве
од л.уда врбоваплх
за вовац лла купАенлх. Су-мапу- та
кра. лиао је манију
да купује no свој Европн љу-д- е
атлетске саагс л ларочнто
ппсокс, далеко нзлад сред-њс- т
раста — влше од 180
саптпнетара. On је мнслло
да he ва тај пачпн ггворити
арнвју Јачу од сваке другс
јсдпасе no 6pojy, па л бро-је- м
eehe армпјс. Али рапи
осапвач вруске армије и
пруске војас шсолс уопштс
био је влгов спа л насле-ни- к
крал. Фридрах II ("ста-р- и
Фриц") прозваа "всла-кнн- ",
која је владао 1740 —
17SS. Фрпдрих је а све ла-чв- ве
нзстојзо да важа езо
просвећса владар и слободо- -
умаа човсе. Говорно јс л
пнсао сано фравцусБи (ис-мачЕ- В
језвЕ јс врсзирао).
Саградно је чувеал потсдам-ск- и
дворац. Звао je е себц
Полтсра а посушавао да се
спрвјатехл с iuim. Ала, у
ствари. ол је бно Јсдаи дес-оо- т,
ијји је гледао да своју
завадаачЕу образовапост ис-корнс- ти
у цалу учвршћеил
своје сасвам лсточпдчке та-ранн- је.
Уараво ллгово доба
тзв. "фредерлцпјапсЕи" веЕ,
је есе Еоначног формираил
Пруске езо војнлчке државе
н "лруског духа" као духа
варварства вралагођеног гс-ковпв- ама
првопсковнс ци-вилизац- нје. Зато амс Фри-дрв- ха
11 пма у очима псма-чк- е
реакције л фашизиа нл-рочи- ту
цену ii једаа нарочл-т- и
сјај.
У седмогодашаем р а т у
(1756-176- 3) против .1устри-је- .
Францусие л Рсије, у
Kove je чав лзгубио Бсрлил
(заузели су га Руса), Фрпд-ри- х
је Еоначпо прлсаједивл
IJpycKoj ШлезаЈу од Лустрп-ј- е
п велаке дстове IIo.w:ec
подел,епе 1722 годвпе. Нз
рала је пзашао Еао победннк
(ма да је од 20 битака изгу--
(Настакак ва стравн 4)
$ј$ђтггвтл1шаллљвлллл~~~. .
Политички преглед
, ј. , . . .. . .. .. . . П
GOBJETGKA ШТАМПА 0 КОНФЕРЕНРИ
МИНИСТАРД СПОЉНИХ ПОСЛОВА
KoMCBTapniuyha рад копфсреицнје мвии- -
стара СПОЛ.ННХ послова вешке Четворпце
која je npoinir педеге завршлта свој ра
у Москвл, совјетска повава "Извјестија", за
разлику од амерлчке п друге западле шта-мпе- ,
нстпче да је коаферепција упркос свни тетЕоћама и леуспесвиа да се постпгне спо-разу- м no свнм питан.ина. учипи1а и лпачз-ја- а
прогрес. Према гпопштгн.ч- - оиисннса
"ILyjopic Тајмса" от 27 апрна ч Могкв?.
Мпдитоиа. совјстска штампа ме пгда кроз
црне наочаре иа рлт Гаигмл мнниотара г??ол.-пи- х аослова вакп отмсјс iript.iuHJr Сје-дтмп- пх Америчмчх ,4 гт.: гп 'и Г.питлније,
да су покушале ia нзм' " ioiv јчир tima-в- е другој држави и a ir m ипична и до-бр- о позната метол имнрријл хш гнчких in-жав- а."
"Извјествја". Mrftvnv. пгтич цеголвко
одлука н cnopanvwa ими пгитнгнугц иа
копференцијв. Пишугш о тошр "Пзвјгстија"
кажу да су те otvip погтапнг ош јсдан
камеа у темег srpat иирио и teoicnTCKe
неиачке држаие у ! ез првпррмаич vh-ровн- ог
уговора с Нгмачкоц.
ГовореЈш о неспппа-нчтм- а па коифереп-н- џ "Нзвјестија" v своц уиотику кажу да
јс совјетска депапша пп tiHian,y еиопом-скп- х иранцппа иампа кгктико доднрппх
тачака по којпва се мо-ж- р срсств на пола
аута саосталам дечегацијама, к-a-ta
би ipyre
га својс страае бие то хтстр учииптн. To
јПссмуачккосл.лкЈгодаспе отдичpеaaрioаrтaиих Грсавпеатранциијет од мо-ra- o nocTiihit внше јегтр. да су "пзаегие де-лсгацн- је" покутае да дискутују одлукс ко-j- e
су Beh биле донешене.
"У главноч амсрнчка н британсса (делс-гациј- а)
иокушале гу да попшпур охугр Иот-гдам- а
бпле јелдпЈоагчлтасеиопо упсвиотјаеинуе", Иагижасчкеее. укпувгод-нчску- у.
У пастаоку ноаииа каж да су аиепнчка
в брцтаиска дпггацнја покутачг "оживети
бапкротпрапс мстоде рппавава међународ-нн- х
iiiiTaiui ндметаи.см евојр вом другим
дслегацнјама". и да ]t тп изапваЈо енгргк-ч- у
оиознцају од страпе Совјртгког Савезл.
Оиа Еаже да је совјетска делггација учи-ппл- а
спе у својој Mohti да гг доће д0 гпора-зум- а
л да је доприиета лрочишпавању гтаиа
спаке зсмл-е- .
Часопис "Новоја Пргмја" ortphyhit гс кл
рад копферспцлјс додириуо Џ п амгпички
иредлог за гктапаи пакта Чгтирм гшр про-тп- в
смачке аг))ггнјр. "Honnia Нремја" кажс
да амсрички прспо--т nr ntv тогта далего
у прапцу примрн.ипаи.п ТТмт. пмгког гппра-зум- а
п да сс тим прсцпи imrp rvjr одуке
о окупацнји Прмпчкг.
"ПРДВДД" 0 М0СК0ВСК0Ј КОНФЕРЕНЦИЈИ
Hiiinyliii о Еовферрпппјп "ТТрав а" v еио
уподливу од 29 апрача каже. да ге може сло-бод- по pelni да је Савет ипнвгтара гпосних
пословл иа свом заседапу почожпп темелс
pcaiciby нсмачког проблема. "Гтмрпа пози-ци- ја
сваве земл.е по пптаиу пскачког про-блем- а
a iioimiTauy ncnynaa Kpavrirnx и
Потсдамскнх одлука одрећгиа }г' жажс
"Правда", додавти да }е to од вавррдне
важности.
"Без сумие, каже "Правда". да јот прс-сто- је
много TeniEohe. Али постпзакаир хар-моничн- их
одлука од страпе вппких сила
нијс било ппсад лако п једноставво. Доку-меа- тн
са заседаил. каже ЧТравчаи. у-ћагтав-
-sy,
"јасан су доказ о чпапвцп да је поств- -
гиуто арллпчпо доста.
"Хармоиичие одлуке постигауте еу no
пизу важннх плтааа прмачког проблема.
УсвоЈеиа је одлува за ллЕвпдаплју Прусије,
Еоја је пажиа sa олаЕгпаае услова зз демо-Ерзтазац- ију
пемачве државе. Усвојеи јр пнз
одлува тачућл се девплвтаризапијр, дева-цифнклп- ије
п дсмокрзтпзаппје Немачкс.
"Иравда" јс таЕође павгла пзмеђу других
nocTiirnyha л одлуку о расем?нви ливпиа
п о терпторлјалпој реоргавнзаавјп, сао и
репатрпјацијп аеиачких заробдсввка до де-цеи- бра
13 ове годлпе.
Ж Иц
Дов совјетска гатампа всточе позвтввне
страпе рада сопферепдпЈе, дотле амервчвз
u друга западва штампа готово п пе понпп.е
оио што е поствгоуто, пстичућа само она
питапл по којима паје дотло до спорачука.
Нсто тзео п мшшстар споагГпх поеловт
ЛмсрнЕе. Мартал, у свом пзвепггају са еоп-ференц- лјс
лстиче влше веспоразуме исго
оио што Је постпгвуто. Он у свом азвепттају
каже да је споразум био иемогућ ради тоЛ
што је СовЈетсвп Савез ппсистпрао да се
створп цеатралпзовапа Немачка в да тражи
премпого за ратпе репарапвје Мартал и
амсричЕа ттампа, сматрају да је дссет мнлп-јард- а
долара премпого тто тражп Совјет-ск- п
Савез за штету ол 357 мптијарди дола-р- а
Еоју еу лроузрочплп Немцп.
СЛОВЕНАЧКО-ИТАЛИЈАНСК- А САРАДЊА
Трст. — Дописипе Тапјуга јавља да еу
се у Трсту састали претставпици ковуии-стнчк- е
партпје Јулпсве Крајине п комуви
стичке партпје Итатије. Онп су отлчили
да оспују поЕрајввску федерапају Комупи-стнчк- е
партије 11талаје у 1орици, Eoja he
прппастл Птплијл. ДоцпвЈе пе се одлучитп
Еоје he подручје прппастп под ову Федера-цвј- у.
Иеп главпл задатав бнће боба за
демократнју. за братсву сарадау-лзмеђ- у Сло-вена- ца
п Италијапа п за усаостав.гап.е прп-јател.СЕ- пх
односа са Југославвјов.
.