Serbian Herald, September 24, 1946

              t r 1
Петак, 20 септембра 1S46. "СРПСКИ ГЛАСНИК" . k СТРАНА 3 Свежи
Нре неколико дана вратио
сс са иута по Југославији, где
је бно за време лепвих месс-ц- н,
наш млади друг Леон Да-влч- о.
II тако смо се окупнли
у петак увече у иашој халн
да чујемо најновнје вести о
нашој земли н утнсцпма ко;е
је из ite понео. 1'ешила сам
се да пзнесем пред чптаоцс
иашега листа оно што нам јс
Лсон причао, иако знам да
he он говорити у већии Ha-muli
колонијаиа, ради оних
којн iiehe нмати ирилике да
саслушају itcrono иричан-е-.
које he сигурио обрадовати
да чују свс оно лепо п добро
што прича о нашој родној
грудн. Иако примамо толнка
плсма нз краја, иако нам то-лн- ко
наша штамла доносп
матсрнјала одандс, ипак чо-ве- к
највнше волн да чује жи-в- у
реч оиога који је све иа
лицу места видео н дошао
још сав топао и свеж од утн-сак- а.
Леон нам није причао
о борби коју су наши народи
воднли и која јс уродила нај-слаћ- им
плодом слободс за ко-ј- у
су далн своју тоилу и мла-д- у
крв милиони најбол.их у
Југославијн. О аој су пам
причали многн којн су мећу
нама боравнлн, којн су се
сами борили. О л.ој смо толи-к- о
иута читалн. Ми је зламо
н ми је микада нећсмо забо-рапит- и.
Он лам је мзнео у
облику једне козерије своје
утискс са иута. II ево их:
Стигао сам најнре у Енг
лсску, у земл.у која, са нзу-зетко- м
извссннх градова као
Лондон, Ковснтрн, пнје била
тако опусгошсна од рата. У
Лондону сс ibcroBii страшин
трагови одиста пиде. Читапн
иорушснн блоковл куНа прс
творсии су у паркове; пред
сваком радљом впдећетс ду-гач- кс
рсдове л.уди који чека- -
ју да куне најнужниЈе потрс-б- с,
oceha се езадоволлтво.
Нн у Француској нс изгледа
мпого бо.ге. Црна Берза је
прво што вас cycpehc. Носач
на станицн нсћс да носи нрт
лдг по тарнфи, ио само по
цсни коју сам одрсдн. Тако
исто шофер у такснју папла
ћује.цеиу далско од олс коју
прсмашује такса. Ни ручак
ehcTc доблги по иазиачс-пл- м
цепама н тако је мсис
коштало 500 фралака. Срав-нит- е
то са радиичком платом
од 4000 па се оида запитајте
како тај француски радннк
мо:кс да жнвл.
У Швајцарској нма свсга
и свачега, алн јс све иа кар-т- с,
а скупоћа страховита. Ка-д- а
сам путовао кроз Аустрн-ј- у
мси.ао сам возове оеам ну-т- а;
већниа је била без вра-тнј- у
нли прозора. Нема ин-чс- га
и све јс оиустошсио. Пч
граинци прлблнжавају мн сс
некн л.уди. Пивши чстннци
нусташс. Када чују да идсм
у Југославију интају ме: "Је-ст- е
ли луди? Хоћетс лн да бу-де- те
стрелдцн? Знаге лн да
he вас дочекаги агенти ОЗ--
1Ш?" Нрсђосмо граннцу л;
мсјш бн топло око срца када
угледах нашу земл.у, позлате
и драге пејсаже. Уђоше два
милицајца. Вессло н л-уба- з-
Они су
"НЕКА ПУЦА, ДО
(28)
Изнад ссла Растовца диасс
ее брдо, од давиина лазваио
Граднном. Некада cy no ibe-м- у
лграла чобанчад н пасла
меку iipo-whn- y траву стада
оваца. To je бнла лекада,
прнје доласка туђилаца у на-ш- у
земл.у, који су ншаралн
Градину рововпма, бункерн-м- а,
павукујупн около пасју
длакаву жпцу. Нрво су ту
били Нта.1ијанн, а послпје
су дошли Њемцн, пребачени
у овај крај негдје из северне
Норвешке.
Овдје, на Грздшш, впше
сета Растовца, емачкп вој-ниц- и
билл су рпјешени да
глиу по жел1! тупог пруског
канлара Хлтлера. To лм се
и деслло у nohii између 30
п 31 августа 1944 годпне,
када је од цркве у Растовцу
2 баталол Шесте црлогорске
брлгаде пошао у напад на
Градлну.
Нека чудпа тшпила иада-л- а
је на луде н предмете.
Мјесец је заллјевао землу
утисци
но ме поздравлше: "Здраво
друже! Нмаш ли што у куфг-рнм- а
за царнлу?" Иа кад ре-ко- х
да иемам,, л-убав-
ло одго-вори- ше
: "У реду, друже". На-ш- и
возови су у реду. Дирек-та- н
воз Љублдла-Загре- б иде
свега 3 и по сата. а мекада ie
I та вожиа трарла четири. Од
Загреба до Београда путуЈг
се данас само 9 сати, иако су
поједипи мостови још пору-шел-н.
Возовп су пунн, луди
путују. У купеу где се нала-зи- м
јс жива дискусија. Једна
девојка из Словеиачке жалн
се што су је избацили из
школе зато што је похађала
1нколу под Немцима. Кажс
да јс бнла прлморала. Ннје
задовољна, други бране п
доказују да није смсла то да
члли и да су школске власти
у праву. Говорн се јавно, гла-сл- о. "Па добро, где је ОЗНЛ
о којој ми говораху лудн па
граллцн", помислих у себл.
Ја влдим да људи без усте-заи- а
говоре што мнсле н крн- -
тикују што нм се не свиђа.
Па београдској станпци но-са- чи
лосе лртлдгу по утврђе
лим ценама, папол.у чекају
кочлјаши, такси. Уђох у цел- -
тар града. Неки позлати и
прпјатан мирис заголица ми
лоздрве. "ћевапчићн"! Је ли
могућс, шта је ово? У изло-злм- а
кафана јагље па ражи.у,
печело прасе. He верујем очл-м- а.
Наљда је на карте, помн-С1И- Х.
II тек оида дођох пвт-пу- но
к себи када ми послс
добре вечере за коју сам пла-тн- о
свега двадесет днлара, не
затражише ллкакве карте.
Сутрадал отпочех своју шст-it-y
no Гсограду који ми је
одмах бно тако драг и ири-са- и
као да га пикада нисам
оставл-ао- . Нзлозн радан су
пупл, луа свега. Једлла ствар
која је још у ледостатку јесу
цнлеле н то треба ciani у
крај. Текстил је ла картс,
али лаше фабрике раде све
влше и све болл и блће га.
Ја сам донео лз краја два ди- -
вна кожна куфсра л niicav!
млого за ibiix платло када се
то нреведе у доларе. Пијацс
су пулс, ларод врон. Је ли то
Квропа коју сам влдео, нлн
Америка? Цене животшш ла-млрниц- ама
лз дала у дал па-да- ју
јер нх нма све вшле, јер
ни јсдаи део name земл.е ин-ј- е
остао необрађсн. Нсто та-к- о
н целе фабрччклм проду-ктнм- а
ладају н ја сац при-метл- о
ве.1лку разлнку када
сам ушао u када сам одлазиз
лз земл.е. Просечла плата лс-кваллфнков- алог
раднлка је
3000 дллара, квалнфлковали
доблјају внше. Члновлпцн
такође лмају naJMaibe 3000
дни, илате. Гадио време је б
сатл. Лете радло време је бн
ло од 7 — 1 по подле. 1Снри-ј- е
су миого пале' и даиас се
за стан од 2, 3 илн 4 собе
нлаћа свега 400 дилара. На-ро- д
је задоволдн. II ларод је
стварло на властн. To није
ликаква фраза. Народ влада
кроз своје одборе н пнједан
се закоп не усваја док се до-бр- о
ле нродлскутује са целлм
народои. Што се тиче рада
ла реиолструкцлјл земл-е- , ту
ЗОРЕ БИЋЕ НАШ'
блпједомллјсчлом свијетлош-hy- .
С времела иа врнјеме,
тншилу су прекпдалн крат-к- п
рафали "шарца" са утвр-heib- a
Градипе. Вукота faiy-бовл- ћ,
замјеиик коиалдпра 2
чете, рекао је друговима:
— Нека пуца, до зоре Cuhe
наш!
Нрллаз голои врху ннје
био лак. Некн заклоил спу-штен- н
су дубоко пспод чука.
Бијенац ровова умотавао је
други вијепац ровова, а оба
влјелца врх Градпне, начлч-ка- н
булкерлма. Уз брдо се
гмизало са ошарафл.еш!м бом-бам- а.
Кроз тишпму nohii не-прнјат- ел. ллје чуо нн најма-ii.- li
uiyM лашпх бораца у па-CTyna- iby,
све док је кроз ноћ
језиво одјеклуо прасак екс-плозл- је.
Ирво једна, па двл-ј- е,
трл, а онда брза па,гба
"крагујевкама" и из пушко-иптралсз- а.
Пламен је освијет-лн- о
Градлну. Детонацлја ек-силоз- ива
н парчад летећег
чслнка злособло су одзваиа-л- п
ла слвкастом кршу. Бор- -
из Југославије
je огромно учн.ело и чнлн
се. Направл.ен је план ре-конструк-
цлје
и по ему се
радн. Београд je у овоме ра-т- у
страховито настрадао.
60 процеиата кућа је пору-шен- о
нли оштећено. Алн све
је већ уређено, не виде се ни-гд- е
разваллле нли траговн
paTOsaiba. Ha место рушеви-л- а
изграђени су паркови.
Идуће годиле у пролеће по-че-ће
rpaheibe нових кућа за
сталоваље. Пзраћен је план за
нови Београд н no ibeiiy he
то бити не само један од лај-лепш- их
градова иа Балкану,
ло у целој Европи. Постоји
на
У "Амерпкалском Србобра -
пу" од б септембра ол., лза -
шао je Један допис под пас-лов- о
— "Борски рудник —
Тлтов бе,1цер", а нстог је
потплсао "Београђалин". Тај
"Београђанин" пнше у том
свом чланку како je у "Бор- -
ском руднику несношлнво
раднти" л како у аему лема
"чнстог ваздуха" итд. On го- -
вори како су нскн интелек
туалли", па чак и једаи "блв
ши мшшстар" били осуђели
од страие народа ла прнси- -
лан рад па н аих послали
доле у руднлк да раде.
"Београђаис", ја верујем дд
је "Борскн" рудиик neh до- -
ста лсколан још за време би-в- ше
Југославлје и у њему су
и тада раднли радпицн. ла
Bepyjeu да нису радллн иод
болнм условлма нсго далас.
Свакако да су радллн под
миого горли условима, па nil
један "илгелектуалац" се ии-ј- е
тада јавио н да је проте-стира- о
што су условм рада
у рудллку песношллти. 1'ад-нн- к
којл је тада радло у руд-нлк- у
ллје се смсо усуднтн
да се потужи, јер бл га вл
одмах олтужлли да је кому-ииста- ",
да је антлдржавни
слемеиаг п шта ти ја знаи
још касо, и копачио бл бло
лзбачсн са nocia, a у влше
случајева стрпан у затвор.
Али, влдшл, врсме се мел.а.
Дошло је време да раднлци
могу судлтн и млџистру л ја
верујем да то инје слабо. Да-на- с
л.уди вашс категорнје
ипого плачу, алн обичлл л.у-д- и,
Bchnna радпих л.удл, 100
пута више лсвају лего су пе-ва- лл
ранлје, јер нм je ibiixo-в- а
судблла у сигурним наро-дил- м
рукама. Дошло је времс
када се мора плтати и вепи- -
на ларода, je лн ieorpai?a-нлне"- ?
Овл твојл пријатели су
oc)heiiu, ncKii влше а лекн
маие, a-i- ii нн једап нлје иа
дуги рок. А шта велиш о
oiiiiu мнлиоиима који су осу-ђел- и
од тлх твојих лрлјате-л.- а
"интелектуалаца" н "блв-шл- х
млллстара" нре иего су
се родилн и ла вечлту роби- -
jy, док лх каннтал, којем су
служлли твојн приЈател.и
потпуно пе лсцрпи, а када их
исцрли л када нзнемогу, ка- -
(ба је трајала три сата. Члта- -
во то врлјеме. борцн и с Јед-н- е
л с друге страпс радллп
су ручплм граиатама. Од за-ла.1е- ле
сламе у бункерпмз
длзао се пламсн нсколико ме-та- ра
у влслиу. На том пламе-н- у
ropciii су п.сачки војнн-ц- и, пскасаплнп бомбаиа.
Смрг се ладноспла над л.уде
у заклонима, грабећл их не-мллоср- дло једног по једног.
Ocjehajyhn страхоту краја
којн се блнжло, пошен дпв-л.о- м
борбом и унорлли лале-тим- а
нашнх бораца, пепрл-јате.- 1.
се очајнлчкн бранио. У
niiTaiby je бло жлвот, a то је
бпло довол.ио да пепрпјател.
побјесни до луднла, ynocehu
у сваку своју иисао и сваку
своју желу, само једлу иисао
н само једлу жел.у — спастп
се!
Вукота Голубовип рекао је'
код цркве: Нека нуца, до
зоре 6nhe наш!"
To нлјееу бпле празне рн-јеч- п. Такве рлјечп обавезују
ла жпвот л смрт. One постају
заклетва. Ношен том млшл.у.
Вукота Голубовлћ бацло је
прву н посгедњу бомбу на
понос домовине
тако план за нзграђу Загре-б- а,
Љубљанец другпх нашпх
градова. Као најлепшн при-ме- р
реконструкције изнећу
вам граћеае оиладнлске пру-г- е
за коју данас цели свет
зпа. Код Бановића сс иалази
велики рудник угла којн се
нпкада није ексилиахисао са-м- о
зато што је то био пусш
н пеласељели крај it uiije се
могао угал. преносити. II ко
зла докле бн то тако било да
није дошло до данашие Ју-гослав- лје,
да лемамо такве о-млад- ине
којој је слобода да-л- а
нови п кеввћели полет.
(Наставак иа страип 4)
у о
i да остаре, олда са аима нарудар за 4 долара и
н у прошн.у. тн диевпо. Када сам
Ево, "Беофађане", pehii hy
ти једпу причу од једног че-сти- тог
старца ,којц је радно
са мном у једиом рудпику.'
To je био Марко Марковпп,
Бокез. Како рекох честити
старила и радплк, онда му
је било око GO годнна. Истн
је био Солулски доброволлц
са још два своја pohena бра-та- к
којл су нохрлилн из Аме-рик- е
да помогпу својој браћи
у борби за ослобођеи.е лајке
Србијс. Када јс рат био свр-ше- н
нстн је морао ићн у руд-ли- к
н радптп у Срблјн, не
сећам се да лл je у "Борски"
или који другн, н радно је
као рудар за пулих 20 дниа-р- а
на дап, са члме је издржа-ва- о
себе, желу и двоје деце.
Ево, впдиш, како су му ти
твоји прлјател.11 н бивши ми-ннст- ри
и кралви признали,
а имали су могупностп да по-мог- иу
не само аему, већ и
свима другнма којису се бо-ри- ли
за слободу мајке Срби-je- .
Оли су лмали за то млого
бољу приллку, него што је
има сада олустошена иова
Југославлја. Шта на то ве
ллш, iieorpapaiie r
У новој Југоставлји ce
wnoro внше води пачупа 0
тлм борцима, 'којл cy ce за
псту борнлн н to joj прлзна-јсм- о
a ja ii милиоли као ja,
a видиш tii н tbojii прлјатс-л.- и
"ллтелектуалца" je кри-тлкујет- е.
Што сн рекао у свом до-пл- су
а je у руднлку лесио-ШЛ.НВ- О,
ту сн можда рекао и
доста лстлле. Али та неснош-Л.ЛВОС- Т
ллје само у рудпицн-и- а
none Југославлје, она је
слгурло бнла далеко гора у
блвшој Југославнји и ола ио--
стојн у Каладн и другим зе-млл- ма.
Pehu hy ти мхто о рудни-к- у
у богатој и "демократској"
Калади. Ја сам радио 8 годи-на- у
рудлнку. Почеосам 1935,
лајпрво сам радно на тако-зваио-л
"мокаау", лопатои
товарло руду у вагоие по 20-3- 0
тола длевно, а зарађпвао
сам 3 долара и 75 цеити на
дан. После сам радио као по-Mohi- iiis
за 4 долара дневно,
а онда као кваллфисовани
пепрнјателлко упорлште Грг
длиу. ид рова до рова, од
бункера до бупкера, кроз гј--
сто чвориште заклона, свуда
је стпзала аегова рука. У чп-тав- ои
бнпу жлвје-т- а је само
једна млсао:
''Нека пуца, до зоре биће
nam I
Свитало Је грваво јутро за
њемачке војллкс на 1радиип
Још су се држалн два заоо- -
на, kojii cy, у прсдсмртиој
борби, "шарцима" пружа-i-n један другом nouoh. У једлои
тренутку, Иукотн 1олуоовп
hy учлнпло се да је баш н.их
чуо, када је рекао one судбо- -
поспе риЈсчи еод цркве.
Одмах се родпо плак за на-па- д.
Двнје "крагЈјсвке", брз
потез и све је готово.
Нокретп борца добнли су
ону чудну гппкост, када је
тлјело слпчно челпку у па- -
поиу enepnije, нсто тако слн-чн- о
мсканом ходу мачке, која
се спрема за скок.
У бллједој свијетлости са-апв- ог
јутра, које се рађало
из једле крваве ноћи, пзвнло
се тијело Вусоте Гатубовпга
лзмеђу два непрпЈате-гсг- а пшјезда. Запрепашпенп ау-томатнч- ари нпјесу пмали
времела Да промјеле правац
ла opyhnva. Стрјеловптом
брзнном падхте су "грагујев-ке"- ,
час ла једно, час на дру-г- о
упорнште. Оно са деснс
стране брзо је заћутало, док
је аутоматлчар с лпјеве стра-п- е
успло да у бјекству нспа
АГРАРНО ПИТАЊЕ ЈЕ РЕШЕН0 И
К0Д НАС НЕМА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ
Ч0ВЕКА ПО ЧОВЕКУ
ПИСМ0 ИЗ СТАР0Г КРАЈА
Осврт један допис "Србобрану"
"Борском" руднику
Јулицу
Ово писио је добио ђока
Рошулов у Випдсору од јед-и- ог
неговог друга још из
млаћпх годнна Тоше Марпп-кин- а
из Српске Цр.е, Банат,
који му пише следеће:
Српска Цраа, 23 јула 1946.
Драгн друже ђоко!
Примио сам твоје ппсмо
које ме је много обрадовало,
јер видли да лнсн заборавио
на наше старо позианство и
заједничку борбу, коју смо
некада заједло водплн. Мнло
80 цел
био ло--
моћник носио сам штила
(дрнл.е) за 16 ногу дугачке
и више пута не бл свршллн
посао па време, а длзаллца
је чекала на иас. Пншс пута
смо летн тркоу да лза!;емо
до длзалнце, к отвору, а из
лас бн се пушило, рекао би
да се магла диже. Када до-ђем- о
у одсгсле за нресвлаче-ае- ,
питали бн ме друговн —
зашто ми крв из рансиа нде,
— a ja то не бн itn прлмстло
на отраеном рамсну које су
''дрнл.н" одсрале. Када би
дошао кућн н легао, ле би се
могао окрспути па крсвсту,
мислно би да ми мссо од ко-сти- ју
отпада. Алн то јс само
у почетку, а после је блло
бол, па he тако блтл и тво-јн-х
пријател.нма "лителекту-алцииа- "
л бнвшси "иинис-тру"- !
Ево, влд1Ш1 "Београђалс",
просудн и ов0 да je у рудпл.
ку неподношл.нво и у Кала-д- и
и у Амерлци. Нма заиста
иеугодности у рудилку, као
днм, влага, гас u свс што ле
ва.га, али ce нисам смсо по- -
Т)"ЖИТИ, пошто бн мл било
као п oiiuva у "Борском" ]уд--
нику за време блвше Југосла-впј- е,
бацллн би ме наиолч;
са поста као ''комунлсту" н
"буптовнлка".
Данас су сс и овде прнлл-к- е
мало поболшале јер су
радннцн проглсдали п л орга-иизовал- л
ce у своје рударске
синдикате, те заједно воде а
борбу за побол.шаље услова
ла нослу, за бол.у плату, за
краће радно врсие, за прл-3iiai- be
својих силднката нтд.
А да пнје таквлх н овде као
што си ти "Београђаие", ко-ј- и
сеју отров међу радлнцл-ма- ,
заваћају их н цепају, бл-л- о
бн миого бол.е.
Ка бн се менс пнтало, ја
бц и тебе, "Београђане" ло-сл- ао
у "Борскл" рудллк, ба-ре- м
несолико месецн, па бл
знао тачио наплсати у "Ср-бобраи- у"
о том лесиош.1ивом
стаау у руднику иа оспову
властптог лскуства.
Јован Рајчевпћ,
Рударскп и фабрлчки
раднпЕ. са
Иортколбори, Онт.
ли шаржер нз парабелума у
правцу Вукоте Голубовнћа.
Борац. нако тешко погођеи, he
чврстнм кораком дошао је до
првог '"шарца", крај кога су
лежала два убијела смачка
војнпка п ту је чекао Друго-в- е.
На сакртничЕп блиједом је
лнцу разлијевао се осмјех
cpehe, Једва је изговорло дрх-тав- е
ријечн.
КОШТ
Јутро. Ваздух свјеж и ош-та- р.
Борба на Врелнма је утл-хпул- а.
Алп to je била вслииа
тишива пред o-iyj-y.
Борци 6 бата.кна Прве цр-ногорс- ке
бригаде Народле
одбране ' спремалн су се на
јуриш.
Пошлп су. Мало поглутн, се
у сратЕнм скоковпма, прнла-зил- и
су н-емачЕ-
нм положајл-м- а. је
Њпхове младе грудп горе-л- е
cy cavo једиом жсгом:
унпштнтн, згазптп прлве
скотове, који су дошлл да
пустоше п разарају нашу мл-л- у му
земљу.
ЊемачЕи "шарцп" оштро п
брзо засуше наше борце.
— Нека пуцају, напријед!
— чуо се поклнк младог вод- -
впка Душана рурлшпћа.
II нашн су пошлн напрн- -
јед. Бомбе су запраштале. To
cy нашп бомбашн ударали
мн je да те све илтересује
како је овде и да то нелнтс-ресу- је
само тсбе, већ да све
вас тамо лптересује.
Ја сам ти овде палнсао, ба-рс- м
донекле, како је код лас.
Требало бп читаве Kibiire ла-ппса- тп
да бнх те упозлао са
свпм дсталлша, алп сам лзлсо
некс момслтс лз паше длвов-ск- е
пародло - ослободилачке
борбе нз којих можеш иматн
барем прлближну сллку о тој
борби. Ја сам ти нлсао и о
аграриој рсформи, али у нај-грубл.- им
цртама, тако нмат
и о томе мало jaciuijy сллку,
јер лз твога ллсма влднм да
вас л to HHTaibe млого нлтс-ресуј- е.
Дакле, аграрла реформа је
iich спропедена у дело и могу
тн о томс дати долскле дета-л.л- е
нлформације. Прво, што
нлтсресујс лаше другове та-м- о
којн овде имају своју зе-мл- .у
коју су кулнлн нли су
јс од ранлјс нмалн, таквлч
лицнма ннје одузета земл-- а
уколлко ие прелазл, заколом
ирсдвићенн, макслмум од 35
хсктара. Пако се оли тамо,
можда, пс бавс зсмлрадљои,
алл онл су овде бнли земл
радпицн, а кулилн су ту зс-мл- .у
да би од ibe моглн живе-т- н. Тако јс исто остало н
овдапшлм сслдцима, зсмло-радилцн- ма
од 20 до 35 хек-тар- а,
прсма квалнтету и лло-днос- ти
зсмл.е, као и према
броју члаиоиа лороднцс. Па-равл- о,
да јс овдамммш сел.а-цим- а
у itchiniii оставл.сло око
20 хектара што злачн 35 ју-тар- а,
јср је овде сва землл
нлодпа. Друговлма исчалба-рнм- а
(пссл.сницнма) остав-л.с- л
јс макслму1 бсз обзлра
на члаловс породице, тако да
јс свима оставлен заколок
предвиђсн лајвсћи макслмум.
Друго, врло важно niiTaiw,
којс сл мл постанно: Да лл
постојн експлоатација човска
по човеку и да ли су сељацн
добили земљу?
Сел-ац-
и су добллл земл.у
која је коифлскопана у лрвом
реду од лародллх лепријате-лл- ,
па од Ислслоседпика л од
носедшпса којл су поседова- -
пишс од 35 хсктара и од
оннх којл се не баве зсмлли,
зсмл.а им је служлла као
лзвор релте. Цлл. јс био да
зсмлд ис може служлти ллко-м- е
као лзпор рслтс п таквлиа
је сва землд одузста. Ослм
тога одузета је зсмља л од
земллрадллка kojii cy je лма-л- и
прско залоком одрсћелог
макслмума, али с тлм да је
оставл.ено и ло два и три
млкслмума неклм задругама,
ако онс имају no две илл три
лороднце, јср јс за сваку ло-родл- цу
оставл.еп по једаи ма-кслм- ум,
а отац се убраја са
једллм од сллова у једиој
јс ниак блло доста.
тако да je овде код лас, у
Сриској Цр.и, гдс је билз
једио од лајјачпх мсста, т.ј.
iiajiicluiM бројев аграрнлх
иатерссалата, остало можда
— Злао сам, друговн, да
nehc дал.с лего до зоре, а да
олда блти паш. . . На Градини су оставллч
своје жлвотс 83 аемачка вој-иик- а.
Me by и.има всликл број
пао је од чпрстс руке храб-ро- г
15укоте Голубовл1ш, којл
касннје заллјечло своје
pane да бп опет похрлло у
борбу.
Љубо АнђелиН.
ДЦ
право иа пепрлјдтел.у.с бун-кер- е.
Душал је трчао напријел.
Држао je nyuiKy, спремлу да
оиалн. Ллп није видјсо пије
дног 1Беица. Олн су се за-копа- ли
у земл.у н упорно се
бралили.
Пзпенада, пспред Душала
нешто помјерл. Иза једног
грмела устаде — Њемац. Био
далеко од н.ега свега четл-р- и
метра.
Укрстлше п м се погледи.
као двнЈе муше. Немац је бпо знојав. Лице
дивллчки нскрнвл-ело- . Низ лијеву сл.споочлицу ол-вал- а
му се једиа вијуга крви.
— Чекај, гаде! — влкну
Душал и повуче за обарач.
Алн метак креса.
1Бемцу ce join више нскрп-в- и
ллце. Дч ли је то бно злу-рад- п
осмјех? Или очајппчког
унутраиивег грча?
5-6- % којн нпсу доблли зем-љ- у.
Кгуч је бно iiajvaibe 4
јтра по породици до три
члана, a no том на сваког чла-н- а
још по једно јутро. Треба
знати да је један број афар-ни- х
интересаната псклучен
нз доделе земл-- е и то реше-ае- м
самих аграрлих ннтере-сапат- а,
јер се ншло затлм да
землу добију ссгаци земл-о- -
радннци. а ле шпскулаши
нли перадпицп којн су своју
земл.у лакомнслено продали.
A to, ja млсллм да hem ти ра-зуме- ти
да је потпуно правлл-н- о
одлучено, јер је одлучепо
па јавлој коиферелцији ca-ll
их и cBitx аграрллх пнтерс-санат- а,
тако да ннко нлје мо-га- о
добнти землу noiiohy нс-к- е
лротекцнје илн да се ле-ко- м
леда из пског илата лтд.
Ослм ове землц; што је но-дсге- на
,овде постојн и јсдно
огледио народио добро од
1500 јутара, где се могу ти
ссллци без земл упослити.
Дак.1е трсба овако разуметл,
да је цилбиода земл-- у добију
зехл-орадпиц- н и да зсмл-орад-ли- к
радн на својој a ne ла
туђој ЗСМЛ.Н.
Има још се.гака који посе-дуј- у
земљу а уоед старости
нлн леспособлости морају
нсту обрађкватн пајаилом
радпом cnarov, или јс давати
у закуп или наполпцу, no то
ле значи да је омогупела ск-сплоатац- мја
радлнка па сслу.
Закоиои је тако заштићеи
радплк, да сс иикако пе кожс
говоритн о експлоатацнЈ!
радлика од страле пооода-вац- а,
eeh би се могло pehu да
су оли скоро сувласиицн у
иодел и производа. Колико
учествујс власннк нмаи.а са
имаи-ем- , тошко л радллк са
уложспли радом иа су им
лриходл скоро једнакл.
Ево иримсра ради да ти
лаведем колика је илата јсд-ло- г
годишасг ciyre npewa
прниремсиој Уредби Kojaje
доиста, да бк се момелталио
одрсднло to tuahaibc до ко-лачн- ог
peiuciba Закона о то-м- с.
Нлата за годину дапа је:
3.200 кг. жнта; 800 кг. куку-руз- а
илн јечиа; 20 кг. масти;
10 кг. слалллс; два јутра зе-м- л
ypabeno са стоком влас- -
лнка за кукуруз; четврт Јут-р- а
за башту ; 20 кг. соли ; обу-п- с
и вуие ле знам тачио со-ллк- о.
Ослм тога да може рад-ни- к
држатл једлу или двс
краве, две крмаче, овце, козе
л живние, ослм гусака и hy-рак- а,
коллко xohe.
Ja мислнм да heiti тн tiohii
лравилло оцснлти, прсиа
онин шта је лмао једак рад-лп- к
ралнје. Исто су тако У-редб- ом
регуллсале 1иате рад-ллк- а,
којп раде у најам или
лаполнцу, тако да јс то све
одређело према уделу у про
ii3Bo,;ibii л да радпик добива
ололлко LoiiiKH je iteroB удео
у раду. Он доблва све после
одблјеллх режлских трошко-в- а
око пролзводње, то јест
лорез п прлход земл, којп је
(Ндставах hi странв 4)
On подпже ппшто.т. и опа-л- и.
Душалу паде капа.
Да ли је погођен? Да ли
he ускоро пасти? Душан то
није зпао. Али у ссби је осјс-ha- o
мржиу према тој искежс-н- ој
звнјери и снагу да је
уништи.
Он одбаци пушку и скочн
па Њеица.
Дохватише се. Стегоше се
пз све снаге, као два сиртно
завађена дива.
Борба на живот и смрт.
Душан je ocjehao како га
пече отровнн, врели дах Не
мца. Ocjehao je и аегову cua-r- y.
Али био je прибран. On
je стојао на својој земл-и- . опи-ра- о
се на свом камену! У
ушлиа vy je шумило. vim он
je чуо јауке paibeiuix Њема-ц- а
п пјесму наших бораца,
којн су гонили разбијене
Тада Душан осјетн на шва- -
пском опасачу пешто тврдо.
Он опипа руком. Био је то
нож. Брзих покретом руке
извукао je нож из корица, по-дпг- ао
га н сјурло Немцу у
врат. Он урликну, као patte-lla
звијер.
Његове руке снлпо стеглу-ш- е
Душана, а затни задрхта-ш- е
п малаксаше.
Снажкнм покретои, Душан
га одгуриу од себе н Њемац
се тешко свалн па Камеп.
Б. Шошкпћ.