Serbian Herald, July 18, 1947

              SaP™ СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1 Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: 9947
Цегод. г2о.д5и0ш. њЗоај жпнроесттпрлажвсттнво,за гКода.на5д.у00,4 пдоолл.арпа,зд.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА AuthorisedNo.asD.SNe.co7n6d4. MClaarscsh M12a.tt1e9r 42under the
Год. 7. Број 425. Цена једпом првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JULY 4, 1947. Price per copy Vol. 7. No. 425.
ПАРИШКА К0НФЕРЕН-ЦИЈ-А
CE РАЗИШЛА
Парнз, 2 јулн. —
претставника Вслике
Британије, Француске н Со-вјетск- ог
Сапеза иа чслу са
министрнма сполних посло- -
ва Бевином, Бидом и Моло-тово- м
по питању помоћи Ев-роп- и
од стране Сједллллих
Држава Лмсрнкс, разишла се
када је Молотов одбпо брп-танс- ке
н фрапцуске предло-г- с
за успоставлд11е економ-ско- г
управлдчког одбора за
Евролу. .Moiotob је опоме-иу- о
западпе силс на последп-ц- с
ако нроследе са нлапом
без Совјстског Савсза.
Француска н Британија
односно ilhxobh претставни
цн Бндо и Бевнл, изјавили су
одмах да he они нроследити
са илапом ncnyitaBaita про
грама државног секретара
Сједии.еш!х Држава Америке
Маршала са оним землама ко-ј- с
су вол.не да у томс учсству- -
Совјстскн министар сиољ-нн- х
послова Молотов изјавио
јс да би британскн н фран-цуск- и
илан рсзултирао "по-дсло- м
Европе у две групс др-аса- ва
и створно новс тсшкоћс
у односпма нзмеђу иих."
"Совјетска влада сматра за
лотребло да ономене Велпку
Британнју н Француску на
иоследице такве акције."
Бсвии, у загрејаиом лспа-д- у,
иазвао је нзјаву Молотова
"лзвптап-с- м чииеница" н ре-ка- о
јј да Британнја иеће би-т- и
одврапела од лдмшх одлу-к- а
да нзводи Маршалов нлаи,
са или без совјстскс сарад-л- с.
Миннстар СПОЛ.ИИХ посло-в- а
Француске, Бндо, бацио
јс крнвњу на Совјстски Са-вс- з
за сваку евелтуалпу по-дс- лу
Еропе н рскао је да је
Француска учиннла све
је могла да се нзбегне таква
подела. Он јс такође изјавно
да he Француска иаставити
лроучавапсм мстода за лспу-н-авлн- .с
Маршаловог плаиа
ЊУЈОРК. — Иа ссдннци
Савста бсзбедности од 27 ју-н- а,
ла којој јс дискутовано о
нзвештају Лнкстне комнснје
за Грчку, амернчкн делегат
Лустии предложпо је резо-дуцнј- у
у којој се потпуно
лрс.1азн преко улутраиш.нх
прнлнка у Грчкој, које су у
стпари узрок сптуације на
граннцаиа. Упркос чињсннца
које доказују агресивни ка-ракт- ср
дананше Грчке и од-говорн- ост
рекнма за нередовно ста- -
н.с на границама са чпме je
Ликстка комнслја имала прп-лн- кс
да се упозна, у рсзолу-цнј- н
коју јс поднео аисрнч-к- н
делегат, нстим мернлом
се мерн Грчка н гмгии демо-кфатск- и
суседи. У реза!уцп-ј- ц
се препоручује Савету
безбсдлостн да донесе одлу-к- у
о успоставллау сгалне ко-мнси- је,
која he раднтн до 31
августа 1949, и вршнтц кон-тро- лу
па граннцама као н
нмати право да повсде пстра-r- y
у свакој од поменутих др-жа- ва
на тражеае владе бнло
које државе. Предлог за ства-pait- e
једне овакве компснје
доеазујс обнчну тендеицпЈу
sa ограннчаваием суверени-тет- а
балкапскпх демократ-скп-х
зсмаљл, као и жел.у за
мсшаи-- с у itnxoee упутрашие
послове.
После говора грчког деле-га- та
Дендрамнса узео је реч
албапсБл претставнпк пуков-ли- к
Керенџп, који је подву-ка- о
да Ллбаплја nnje инкада
бнла за ствараие лерсда и
леспоразума са својнм сусе- -
(Сједиаеннх Држава Амери-ке- .)
Одбијајући нлан Молотов
је рекао да би истн претстав-лл- о
опасност за суверенигет
другнх евроиских земаља и
мешан.е у аихове унутрашле
послове.
"Совјетска влада, рекао је
Молотов, одбија овај план
као лотлуио незадоволдвају-hi-i
и песпособап да уроди
било каквнм позитивним ре-зултатим-
а."
У пези са америчким кредн-тнм- а
Молотои је рекао:
"У овом случају америчкн
кредлти служнлл бн не да
олакшају економско опорав-л.еи- с
Европе, лего да иско-рист- е
неке свропске земл.е
лротлпу других европских
земал--а на било какав начип
који лзвесне јаке силе које
иду за тнм да успоставе сво- -
jy дочилацнју нађу за профи-тп- о
да подузму."
Молотов је рекао да бн Be-ли- ка
БританиЈа л Фрапцуска
лретставлдле домилирајућу
групу у лрсдложеном одбору.
Он је такође истакао ц лепо-кушава- ше
да се успостави оп-шт- а
нсмачка улрава, а да се
локушава да се створн још
већа лодела западне Немач-ке- .
У ллану се, рекао је Мо-лото- в,
лредлаже употребља-иан,- с
лсмачких репарација за
друге сврхе a не за репарацн-ј- е
л да се у аему не посвепу-ј- е
"нарочнта брнга за one
земл-- с које су дале највепе
жртве у рату и важан допрп-но- с
за савезиичку победу."
"Совјетски Савез је за иај-лотпуци- ји
развптак економ-ск- с
сарадн.е нзмеђу европ-скн- х
н другнх зеиа.га иа
здравим основпма рапноправ-лост- и
н узајаииог поштова-н.- а
нацноиалних иитереса п
сталио је допрнносло н ла-ставн- пе
да допрнноси томс
цнгу развиткои трговнне са
другнм земллма."
дима.
Пуковник Кереиџи указао
је иа чишеннцу да садашпа
Грчка води скспапзионисти-чк- у
патитнку. У цнл.у да при
вучс пажиу светског јавног
MiLcika за асие територијал-н- е
захтевс и да се призпају
енн експанзиоинстички цн-л.св- и,
грчка влада је за ства-ран- .е
немира уздуж своје гра-ни- це
без обзира што таква
снтуацлја значи претну мнру
у овом делу Европе.
Грчка влада с једне стране
улорно тврдп да пијс у рат-но- м
daiby са Албаннјом. док
е друге страпе грчке погра-ничн- е
војне власти врше про-вокациј- е
п лреге оружаннм
сукобнма на грчко-албацск- ој
гранпцп.
Иосле пуковннка Керепџи
говорно је бугарски претстав-ннк- .
Ол јс подвукао да у то-к- у
рада Апкетна компнца
ннје плкада наппма пн ла
један случај којн би говорио
у npiuor грчких оптужбп да
северан суседп помажу грч-к- е
партпзапе.
У своме нзвештају пкез
компснја не прпзпаЈе да у
Грчкој бссии rpabaiu кц рат
а у нсто време иомиае акчп
је грчкпх
терорнстпчкпх апдп
помнне концентрационе io
rope, na.i.eibe села игд што
све доказује да V Грчко1 бе
спи грађанскп рат.
Оптлжбе да Блгатка ша- -
ле оружапу помоћ Грчко) п
да партизанп прс!азе фапп-ц- у
базнрапе су па nnjanaua
двојнце сведока. које су о"-јавхе- не
у "Белој књијп". о
не могу служпти као докап-п- н
матерпјал.
Амерички претставник и
унутрашње стање у Грчкој
монархофашистлч-ко- г
мопархофашпстпч-ки- х
КРАТКЕ ВЕСТИ
БЕОГРАД. —Плалинска н
морска летовалишта примпће
ове године око 56,000 деце из
свих пародннх ренублика
Ова летовалишга оргапизо-вал- а
су министарства за со-цијал- но
стараае лародпих
република у саради.и са ма-совн- им
органпзацијаиа п
Кочитетом за социјиио ста-раљ- е
при влади ФНРЈ. У ова
летовалишта ла првом месту
лтљу се незбринута деца,
ратна сирочад и радлпчка де-ца- .
САРАЈЕВО. — 2000 гра- - ђевииских лројеката лалази
се у изградн.и у HP Бослн л
Херцеговинн у вредности од
Ј.21Х) мнлноиа дииара. Овн
радовн се изводе у оквнру
11етогодиши,сг плана. Пспп
део ових пројеката изграћу-ј- у
25 државних грађевнлскпх
предузећа.
САРАЈЕВО. — Ове годп-н- е
100 најврединјих и иајсн-роиапшпј- их
радннка у Ба- -
н.ој Луци добнће бссплатпе
станове. Ове куле бнће из-грађе- пс
добровол,ним радом
баи.олучких радника, док he
народне власти датн потреб-н- а
материјална сретства.
ЉУБЉАНА. — Пуниен јс
у лромет ловн далековод,
дуг 20 км. лзмеђу Потпећн н
Боровнице у IIP Словелијл.
Овнм далеководом слабдева-h- e
се електричном струјом
иидустриски центри у сред-.о- ј
Словелијн. У радовима
на нзфадаи далековода уче-ствова.- 1е
су масовнс антнфа-ПЈлстлчк- е
до-броволн- нм
радом.
БЕОГРАД. — У ЦР Макс-доии- јп
поднже се у току ове
године 100 новнх осиовпих
школа 5 гимназнја, 5
сред!шх школа и зграда за
философскл факултет у Скоп-л.- у. За ове радовс одобрени
су кредитц од преко 1G4 мн-лио- на
динара. Белики број
оснопннх школа поднже се у
шпптарскни селима где их до
сада уопште пије било.
САРАЈЕВО. — Влада HP
Босле п Херцеговиле усвоји-л- а
је предлог закопа о Ието-годншие- м
плану. Предлог јс
упућен Народној скуг1штилл
HP БнХ.
шада je одоорила ванре-да- н
крсднт од 5,5 кнлнола
динара за опоравак и лечее
омладнне н креднг од 120.000
дилара за пабавку дарова
г р а д н тсшма Омладинске
пруге Шамац-Сарајев- о л Кла-данСтупар- и.
БЕОГРАД. — Данас (23
јуна) је отворен редовап тро-лејбус- ки
саобраћај у Београ-д- у
ла пајпрометнијој лннијн
Калимсгдан - Славлја. Прсд-виђсн- о
је да се тролејбуска
мрежа лроширн па друге
градске крајеве
Два радничка
слажу се по
Отава, 1 јули. — Персн
Беиго, претседплк Тредс енл
лебор конгреса Канаде, ре-к- ао
је данас да је Копгрес
снреман да прнхвагн пови
радиички закоп којн је сада
у разматран.у пред одбором
за радннчко-нндустриск- е од-нос- е.
Ову лзјаву дао је г.
Бенго пред овнм одбором.
Овај Конгрес претставља
300.000 органнзованих раднп-к- а
у унлје.
Овај став Тред еид лебор
конгреса je у супротности са
ставом Канадиаи Конгрес ов
Лебор. Ирстседннк овог Кон-гре- са
г. А. Р. Можер н Глав-- п
и секретар г. Пет Конрој,
којн исто толн-к- и
број организованих pav
иика, ле прлхватају тај за-ко- н
велећи да су .егове мно-г- е
тачкс антирадничке прнро-д- е.
Нл претседиик К1Л .
Бенго не атаже се у потлуло-ст- и
са овнм законом, али ка-ж- е
да је он ипас корак у пра-во- м
правцу н радн тога ур- -
Отава, 2 јулп. — Вође стра-лак- а
у парламенту састалн су
се данас да нзраде план за
тајно заседаље одбора за
спољне послове. ЗaceдaIbe he
бити отворено за све чланове
парламеита н сената а одржа-h- e
сс no прилнци у идућп
уторак. Очекује се да he за-ссда- и.Ј(
црнсуствовати 300
чланова.' ' %
Нсма иикаквог слецијалпог
иитаља које nauche потребу
оваквог заседаил, кажу нн-формис- ани
кругови, веп. да је
жел.а владе г. Кннга да даде
члаповпма свих странка лио
je noryhe потпуннју стпку
ситуацнје у свету. Члаловп
he бнти слободнл да лзнесу
које год желе плтаие и до-би- ти
лнтиман одговор п сли-к- у
ситуацијс онако како јс
она позиата члаиовима владс.
Ирво и главно пнтал-- е биће
Руснја н тврдоглавост са ко-јо- м
се оиа одупнре свим по-кушаји- ма
за успоставллше
делотворннх одиоса са запа-до- м
по десетак различитих
ннтаи.а. Дознаје се да he ба-ре- м
један члап парламепга
захтеватн отворен одговор па
плтапе, каквк су изгледн за
рат. Њему he бити одговоре-л- о
да према лајболпм инфор-мација- ма
које имају западпе
владе, рат је једноставпо не-мог- ућ
најмапе за девет годи-л- а.
t
Нојни ауторнтетп кажу да
већина оних који говоре да
је рат voryh ле знају какве је
ужасне губнтке претрпела
Русија у задаем рату Опп
кажу да he Руснја за идућих
Полпцп ја у Молтреалу растерава акеле које демонсгрпрају
жлвежнпм нампрлпцама
конгреса не
питању закона
ТАЈНО ЗАСЕДАЊЕ
ПАРЛАМЕНТА
гпра да буде усвојен на овом
заседаљу парламента, а да се
његове слабости исправе када
буде стављен у операцију у
току врсмсна.
Што се тпче ограппчеиостн
овог закона да он лс обухва-т- а
свнх оргапизоваиих рад-ник- а,
г. Бепго окрнвљује за
то провннције које нпсу хте-л- е
да сви радницн буду укл.у-чен- и.
Провннцнје лаиме тра-ж- е
пезавислост радинчкнх
провиицнских
и тако оиемогупавају среди-шн.- ој
влади да усвоји олшти
канадски радллчки закон. On
je радн тога рекао да би тре-ба- ло
учннитл измене у ка-надск- ом
Уставу, тако да би
срсдншн-- а влада могла иматн
законодавство за читаву зем-л.- у.
У свом излагап.у о новом
закону г. Бснго нијс се дота-ка- о
оног оделка о коме прет- -
ставници Јханадског конгре-с- а
рада кажу да је то "позив
нескрупаозннм послодавцн-va- "
да разбијају радинчЕе
упнје.
10 година бити 'ј тако ослаб-.епо- м
пошжају да нема зем-л.- е
ла свету којој је потребаи
мир внше иего ној.
(Topibe je готово доеловаи
извештај како је објавлен у
канадској гатампп).
УСВОЈЕН JE ЗАКОН 0
ПЕНЗИЈДМД
Отава, 1 јулп. — Парламе-па- т
је далас коначно усвојио
закон о пеизнјама за остаре-л- е
пред.10жсн од стране ми-нпст- ра
здравлл Иаула Map-тнин- а.
Овнм законом повнсу-ј- е
се пепзија за пет долара
месечпо за остареле и отвара
пут провинцијаиа да могу да
повнсе лепзије до 50 да!ар!
месечно. (La овом поппшн-цо- и
од пет долара пеизнје
остарелима су 30 долара на
месец). Закон је усвојеи са
мало опозиције. У исто време
амандманом соји је предло-жи- о
мннпстар г. Мартии сле-п- н
he примати државну по-uo- h
када наврше 21 годииу
на место 40 годнна како је
било по ранијем заколу.
Прнлнком отварапл заседа-it- a
ларламелта 1 јула, однос-н- о
прнликом 80-т- ог рођенда-н-а
Доминпопа Канаде, прс-мнје- р Кпнг в воће осталих
поллтичких странака говори-л- п
су о лсторијп земхе н из-рази- лп
ладу да he Канада ко-рача- тв
иапред у даваи.у по-vo- hn коју она може даги за
учвршћене трајниг светског
wupa
h)s&A
захтеве за снпхсие цена
KLL'l 1W еше.еи— -- шдуктч i 1 . . - ш . г~"1П1 ШЛ штшш
шхашттшвшткшамк.??:. тШШШшШшшШТ шШЖш ШтшЊ
КЛЕВЕТЕ ВАТИКАНА
ПР0ТИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ
БЕОГРАД. — "БОГГ.Л"
од 28 jviia у члапку под на-ciob- om лПЕЗОКЗИРНЕ KJ1E-ВЕТ- Е НЛТИКЛНЛ ИРО-ТИ- Н
ЈУГОСЛАШ1ЈЕ" оспр-ћ- е
се на нападе ватнканског
органа "Оссрваторе Ромаио"
на народну дсмократнју н на-род- ну
власт у југославијн.
"Осе1)ваторе Романо" објавио
је овнх дана члаиак у коме
се између осталога тврдн да
у Југославији лс постоје вер-ск- с
слободе.
Иоелс одбрапе југосшвен-скп- х
ратинх злочпиаца —
iniuie "БОРПА — ватнкаиска
пропаганда даиас измишлл
Тито у срдачном
разговору с делегацијом
повратника из Канаде
ЉУБЉАНА. — Таијуг од
26 јула јаплд- - Прстссдник
вмде ФПРЈ Маршал Тито
примио је јуче дслсгацију
југословепских иссл.сппка нз
ЈСападе, којп су се ледавио
вратиш у Југославлју. Дсле-гат- н
11ссл.еника iiokioiiiuh
су Mapinaiy Титу јсдан ау-томоб- ил.
Маршал Тито зах-Bain- o
се делегатнма и еа н.и-м- а
се задржао дуже времеиа
у срдачпом разговору.
БРИТАНСКИ ОМШДИНЦИ ДОЖИВЕЛИ НЕЗАБОРАВНЕ
У ЈУГОСЛАВИЈИ
ЗЕНИЦА. — Прва гпула
оиладииаца из Великс Брн-талн- је
стлгла је 26 јула на
омладнлску пругу ПГаиац-Сарајев- о.
Пеллки број југо-словелск- их
л миострапих
очладнпаца ирлредло је мла-ди- м
срдачан до-че- к.
Поводом iMixoBor долас-к- а
ириређен јс млтнпг ла ко-м- е
је лрстставмнк Главиог
штаба оиладилсклх радлпх
брнгада лоздравло брнгал-ск- е
оиладлнце п пожслео ли
ј д о б р одошлицу. Прнтапска
онладипка Иерицна 1,ул у
лме брнталсклх омладипаца
захвалнла се ла ердачном до-че- ку
и изјавлла да he бри-танс- ки
омладллци ластојати
да се што бол.с упозпаЈу л
збллже са југословслскоч ом-ладлн- ои.
Комалдаит швсдскс омла--
ТУНЕЛ ВРАНДУК ПРОБИЈЕН
ЗЕНИЦА. — 28 јуна лро-бије- л
је тукел Врандук, пај-већ- н
објект на Оиладилској
прузл 1Намац-Сарајев- о.
Ио-С.1СДМ.-
НХ
дана млади градите-д- и
водилн су одлучлу Сорбу
да л1То лре проблју овај ту-ле- л. Трелутак. када су се мл- -
лерн л компрссорске екнпе с
оое странс састале, поздравн- -
te су велике масе иарода са
уазие и излазпс странс ту-е- а.
Целтралло nehe Народне
омадиие Југославлје чести-sza- o
je ГЈ)адител.11ма тулела
Враидук а постиглутим ус-лесл- ма
У честцгцн се иод-вач- н
да је пробој тулела
Вралдук вешкн л радостан I
БЕОГРАД. — У току ове
одпле у читавој Југостави-- ш 6nhe утрошело 10G1 мили-о- н
динара за изградњу обје-кат- а
здравствеле службе и
обЈеката соцлјаллог оснгура-ita- .
У HP Боспи л Херцегови-и- и
пзграћујс се 10 здравстве-ли- х
станлца л 14 градскпх и
сеосклх амбулапти. У ИР
Македоилји пзграђује се ке-дсцпнс- ки
факултет п једла
иедецппска школа у Скоплу
п £$ стручпих здравственлх
установа. У HP Срблјп отпо-чет- о
je mabeiw 15 боллица п
19 лечпллшта л амбуланти,
довршава се доградил меде- -
маввшШмкшЛглитКЛЛШИШ, ЗћнМ; ин
WAverley
5c
Конфр-рсициј- а
што
оргалнзацнје
претстав.гају
јурисдикацнј
Маршал
ионс hicBeic против Jroc"ia-niij- e
Ha Taj лачнп Натикан
побожио нЈвршава иарсђсна
својнх нарсдбодаваца и фи-iiaiiciijc- pa.
Подвлачећи да би бнло су-виш- по
доказивати очигладну
бесмнс1елост лажлнх тврдаи
ватлкалског листа, "БОРБЛ"
itanauiaea да је пропагалднн
апарат у служби 1!атикана и
досада шприо чнгав лиз кле-ве- та
лротив Југосдавнје, а да
при томс ватиканска днпло-матн- ја
лије ли у најолходлк-ј- ј
мери водила рачупа о чн-исин- ци
да ФНРЈ одржава ре-дов- не
днплоиатскс одиосе са
Ватлканом. Осим тога Вати-ка- н
је без иретходног спора-зум- а
са југословенссоа вла-до- ч
паимеаопао бпскуле у
некнм мсстнмд Југославнје.
Овнм безобзнрним нспадима
притив Ј)гославије — пише
'БОРБА" — Ватнкаи је чи-таи- у
југословсиску јавлоет
ставпо пред пнтан.с, да лп
uicoiiioCTiiua може н дал.е да
одржава дниломатске одлосе
с Натнканом. У сваком случа-ј- у,
у KO.H1KO се лродужи u да
л.е са оваквли лелрнјатсл-скн- и
исладима ватикапске лрола-гапд- е
протпв Југославлје, ју-rocionen- cKa
јаплост је снгур-л- а
да jyroc шгелска В1ада ле-h- e
ттерисатн ове и счичис
npouoKaiiiijc Ватпкала.
УТИСКЕ
Брптанцима
дилске бригаден лрстставиик,
аустралиске омладпле по
здравнт су такође долазак
Лнгло-Саксола- ца иа пругу.
На мнтилгу је говорно брл
талскл окладннац О 'Даул-ин- г,
који је рекао: "Ја лисам
ннкада у жлвогу влдео исшто
сличио. Ми смо всома длрпу-т- и
и одушевмли овлм прлје-но- м.
До1аском у Југославију
запазнлн смо једну чипснп-иу- ,
која нам до сада ллјс бл-л- а
лозиата, a то је страховл-т- а
леобавештелост брнтал-ско- г
ларода о приликама, о
раду п изгради,п Југославл-je- .
Мн псмо овде учити, a no
повратку у своју земл.у нре-iiehe-uo
ла лашу онладлну
свс ове незаборавне утлске
соје смо дожнвели доласкои
у Југославију."
МЕСЕЦ ДАНА ПРЕ РОКА
дап не само за градптел пру-г- е
псго и за читаву омладипу
и све лароде Јутославије. Ту-ле-л
Врандук je место где се
лз дана у дан доказивала ода-лос- г
домовини и Маршалу
Титу.
Тулел Врандук, којн је дуг
1528 мстара, пробијен је ју-ч- е
у подпе МЕСЕЦ ДАНЛ
НРЕ ШЧгДВИЈјЕНОГ РО-КЛ- . Поста1лиа лорма од
1,30 устара за једиу смспу у
почетку, дпгнуга је ла крају
иа 3,5 метара. Највсћи успех
је лостигнут када је за 24 ча-с- а
проЛпјеи 17.35 мстара.
Онакав успех досада ннје ии- -
кад iioctiithvt иа туиетским
радовима
циисеог факултета у Београ-д- у
и подпже средн--а медецин-ск- а
шката у Нишу. У HP Хр-ватс- кој обнавлд се 14 болеи-ц- а
и гради 46 амСулапти н
здравственлх цептара и про-ширу- је
иедецивеЕН факултет
у Загребу. У HP Црпој Гори
градп се факу?тет за лечен.е
туберкулозе костнју и пзгра-ђуј- е
15 амбулапги п здрав-ствен- нх
установа.
Здравствена служба соцк-јалн- ог
ocnryparta пзгпаћује у
целој Југославпјп 61 полп-клплпк- у.
У оквлру петогодп-ntrte- r
плала ипвестираће се
па лзградиу здравствепих об-јека- та
5.400 милнона дниара.
БРИГА ЗА ШРОДНО ЗДРАВЉЕ И ПОДИЗАЊЕ Б0ЛНИЦ.А