Serbian Herald, May 07, 1946

              г--
тј "V %f --r
"СРПСКИ ГЛАСННК" СТГЛИА 3
Петак, 19 апрнла 1946.
ЧИКА ЋУРА КЕЦИћ ПИШЕ СВОЈИМ
. Михашвић спада под југословенски МОКРИНЧАНИМА
а v- -
Иншс: Ј. ОРАХОВИћ
Никоме се не треба чудп-т- и
зашто се и даље југосло-всиск- а
и свстска реакцијз
држн вздајпвка Махаалови-h- a
н настоЈИ да га истргпе из
руку народног судз, прсд ко
ј.им данас одговара. Ала се
ипак чудата амерпчкој вла-д- а,
која, иако баш не след(.
оиу исту политику у међуиа-роднн- м
патаипма као и Руз-вел- т,
да је она могла учипл-т- и
такав једаа покушај у од-бра- иу
Драже. У нотн амсрнч-к- е
владс коју је 30 марта уну-ти- ла
влади Федеративис На-род- не
Републнке Југослави-ј- е
тражи се двојс: 1) Разјаш-itcn.- e
када и какав судски по-ступ- ак
сс мисли подузетн
ирог.нв Михаиловнћа; 2) да
амсрпчка влада желн посла-т- и
своје официре, који су,
каже се у ноти, била током
рата у штабу Драже, да све-доч- с
у lLcroey одбраиу. У тој
иоти сс взмећу осталог кажс.
"Када су 1911 Немци пре-газпл- и
Југославпју, као што
ј позиато, генерал (онда лу-ковии- к)
Мпхаиловик је ор-ганпзо- вао
н предводно важпг
снаге отпора протнв окупато-ра- ".
. . н да је "без довољио
срстстава борсНп се под нај-тежи- м
околностнма допри-не- о
матерпјалпо савезничкој
ствари са својим сиагама ко-ј- е
су се тако херојски бориле
у Југославпји."
II дал.с, всли сс у амсрич-ко- ј
лоти, како асзшш офп-цир- и
знају да Др&жа иијс
колаборнсао са окупаторпма.
Југословенска плада Јс па
то одговорила, да жали што
нс можс удовољити такшш
жслдма аиеричкс владе, ве-ле- ћп
:
"Само војни суд који he
судитн Дражи МпхапловнНу
ииа право да лозове за све-до- ка
кога ов хоће и влада
ФНРЈ нема право да утиче на
суд. Дале, влада ФНРЈ ис
може се сагласитп са садржи
ном ноте (америчке) у којој
се негнра нздајнпчко држане
Драже MnxaiuoBiiha за вре-м- е
рата."
Истоирсисио мсћународна
рсакцпја са Фотипси и са
С. И. Одбрааом шаљс про-тсс- те
н захтевс у одбрану
Драже од иародног суда, нли
бар да сс он прсда мсћуна-родно- м
суду. Тс захтсве ша-л- у
а амерпчку, канадску
и брнтанску владу на п м
Савст безбедпоста оргаппза-циј- е
Уједип.еппх иарода аа-к- о
таква интапа нс сиадају
у дслокруг Јада Савета без-бсдиос- тн.
"Љујорк Тајмс"
ндс толико далско да каже
да јс Махаиловаћ "важиа ас-торпс- ка
личност" н'да га, ра-д- и
тога, трсба ирсдати међу
иаподном суду.
Да лп јс Дража Михаало-вн- п
"вслика нсториска лпч-лост- ",
нли јсдан крамнаалац
и разбојш1к, да .1" је нздај-ви- к
н ратии злочинац — о
томе јс сувншс доказивати
пошто јс хил-ад- с иута утвр-ђса- о
н доказапо какве всда-к- с
грсхс јс он починио нрс-м- а
свов српскои пароду, ирс-и- л
псталнм народчиа Југо- -
славпје. Ллн потрсбпо јс па-всс- ти
nap прнмера "'to сс о
н.ему кажс, нс радн доказпва-iL- a
о асговом вздајству и зло-чшш- иа
којс јс иочааио, всћ
ради тога да се потпупије
схвати значај амсрнчкс поте
н улога остале рсакид-ј- е ио
питаау Михаиловпћа. О To-ne
се у одговору југословсн-ск- е
владе амсрнчкој владп
вели:
11 сувпше су крупнп и
страшпв злочпнп издајипка
Драхе МпхапдовпКа прем
народима Југосдавпје, а да
6а се могдо плп смело водв-т- п
даскусвје о томе, да лп је
крав плп нмје крпв".
У овои случају је важно
напоменути да је четннчкн
вођа Иојнслав Лукачсвић,
као н низ других Дражиних
noiHiiibcuHX, нризнао на су-Д- У
да су сви четиичкн вођс
сарађчвали са окупаторима и
усташала. Оа је иа питане
тужноил рекао: "Рецпте мп.
којп четипчкп командант ин-ј- е
сарађпвао са окупатором."
Сам конзервативац Вии
стоц Черчпл, који је свака
нрилнкама y Југославнјнј
нсго Амернканци, изјзвно
je 24 априла 1944 y парла-нент- у:
"Разлог зашто смо мп пре-стал- п
снабдеваием Драже
не под мепународни
Михапловпћа са оружјем п
подупнрати га, јесте једно-става- и.
Ои се ипје борио про-тп- в
иепрпјатела. II штавпше,
некп од jteroBiix потчшдеппх
сарапвалп су са непрпјате-л.е- м
због чега је настала ору
llIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
V
Да буде сумње да ли је Михаиловић ухваћен. ово јс
која је снимљена када Је ухваћен
жана борба протпв cirara
Маршала Тлта."
Покрај осталих британских
прстставииса у Југославнји,
и код Тита и код Миханло
Bitlia, Чсрчсл јс, радн болнх
иифориација шта се радп у
тој зсмл.11, нослао и свог сн-н- а
у Југославнју. II Чсрчли
нзјавл.ујс званнчкпо, да сс
Дража није уоиште борио
иротив окунатора, eeh "пјкј-tu- b
спага маршала Тита", a
иослс две годнне те нзјаве н
накои хнлддс другнх доку-меит- а
Kojii доеазују сву срам-н- у
Дражнну .издају и злочин-ств- а
којс јс починио пад сво-ји- м
народом, америчка влада
нзволи јавао казатн како ;е
"генерал Михапловић 1911 г.
органазовао п предводпо ја
ке снаге отпора протш ие-прпјател- л".
Заиста, Дража је органнзо
вао нскс снаге и предводио
их у борбу иротв "нсприја-тс.1л- ",
алн тај iberoe нсприја-тс.1- .
бнла је Народио-ослоб-о
днлачка војска. био је срп
скн н остали ароди Југосла-вије- .
II сво, сам Д1ажа Михаи-jonn- h
шшзна.е иа сулу 13
априла 1946 годмис да је са
раивао са окупатором н nj)o-водн- о
издајанчкс актлвно- -
стн.
Чнме сс иожс објаспнтн
зиачај н цил аисричке note,
ако амернчка плада инјс nor
пала под уплпв интрига Фо- -
тлћа и других реакциоисра
ца, нсго тнме: 1) Благи, a.ta
зваПнчни нокушај да се ум-ш- а
у oiiytpaunue ствзри и пи-тан- д
Југославије, иокушај
иарушаваил сувереннтета Ју-гос-Јзв- ије.
2) Да cqwae ио-зорио- ст
са онравданнх захтг-в- а
Југославнјс да јој се уру-ч- с
свн немачки at италијаи-ск- н
ратии алочиицн iojn су
вршили злочнне у Југославн-ј- и
xsto и домаће издајнике
усташе м чешикс који су та
квс злочнне чнннли а сада сс
налазс у рукама савсзиика у
Пталнји и Аустрпји. 3) Дд
отсжа продубдлвае правих
прнјатслхких а трговачкпх
односа Југославнје са дру-гн- и
зем.гама, н 4) Да се на-сто- јн
створнти бар код пзвсс-но- г
деда иарода исповереас
у тачиост доказа о злочинп
иа Драже н потценити шнро-к- у
деиократпју која влада у
Југославији данас
.Мнннстап viivmamiiux no--
слова Југославије Алсксан-да- р
Ранковнћ каже да је на
тпажеи,е ТугославнЈе "оеги
стровано" у Лондону "до 15
л.1е .me л.1л.
злочинаца који би се имали
уручнти Југослааији за суђе-it- e
678 Неиаца и 625 итали-јаискн- х
ратилх злочинаца.
"Према томе иаша држава
тражп да јој се пзруче до са
да утврђенп ратнп злочпнца:
не
слика,
Неиаца 1.147, Нталијана
1.287," велн PaiiKOBiih.
Нокрај тога, у Нталпјн и
Аустрији сс налазе усташки
и чстиички крпницп — На
вслнћ, Јсв1;сви1., ђујић, Слав-к- о
Кватерннк, Др. Мсхмед
Алајбсгоиић, професор Да-iiii- d
Црл.си н cioiiine дру
гнх који сс налазе у савез- -
(CpncKOU Гласппкуод Гвс-мовеаск-
ог
одбора аз Moc-кв- е)
У аовембру 1943 годаас
бало јс рсшепо да сс поша-- л
у Каиро југословспска
Војна уиспја ко]а је имала
аретставллта нашу армају
код савезиачких арчаја. Чла-аови- ма
те масијс били су
ммсноваан Лола Рибар, Вла-д- о
Нмебиг a ја. Иоздравав-ш- н
се са својпи ратаам дрч"-говн- ма
у Бугојпо, ја сам, као
што је бало aapeheiio отпшао
у Јајцс, гдс сам сс састао с
Лолом и Владом. О даау no-лас- ка
ипјс шпита било извс-са- о.
Ирстстаплало се да he-v- o
tioliu у року од пст дааа.
У спаком случају, мч смо ба-л- и
дужаа да сс спремнмо за
то времс. Да ба били једаа
ко обучепа, ми смо сашплп
за ссбе пз подерапих војппч-ка- х
шппсла једпаке упафор
ме. Ио цела дан смо говора-л- и
о одласку, огледалп један
другога у новој уииформи.
Змали смо да je у свпх емп-гјшнтск- пх
apynja јсд"ака
уннформа — снгЈССка. Ми
смо ммали да сс разлнкује-л- о
од CB1IX.
Ире одласка хтсдо наи сс
да погледамо облажп.е место,
где смо сс сукобала с Нем-цим- а.
Немца су паступала од
Бапс Лукс, it и смо нх одби
ш у мападу. Да ба заустава-л- а
тевковска напад иа Јајце
tpe6xio нам'је да порушимо
велнка мост преко Врбаса.
Ношлп сио да разгледамо аз-ил- л
места нсдаваих бојева.
)л сл вшао заједно с Лолом
Дошла смо до моста. Дале
аам паје валдло nhii.
смо ct а поче.ш разглс-дат- н
развалине. Расаоредалн
смо се у стрелие. Пробали
смо чаји револвер бол-- е га-b- a.
За мету служпло нам јг
дрво, коЈе је варвло за пе-д- ал
аз воде. Ilotic тога npu
чал смо Једаа другом разас
по.елнноста аз паотазаасках
6od6h. Бнла сио у месшма
469, Италајана 662", a још Поповоу Долу, leicoj Гру-ј- е
тражила да се региструје дн п Голобрђе 1942 годаае,
суд
пичкиу рукама. Према међу
народиом уговору онп су ио
пали бнти лавио ппедани ју
гословепскпи властима н £eh
обуђеии као ратнн
Међутни, они покушавају
још и Дражу да спасе одго-ворност- и.
На Московској конфереп- -
цији потписана је одлукд
влада Амсрике, Брнтаиије и
СССР-- а о ратним злочинци-м- а
да се имају казиити и пре-дат- и
онии зеиллиа где су вр-шн- лн
злочинс. Тако се у де-клапаш- пн
са Московске коп- -
(feDeimnic од октобра 1943
годинс качсе:
"Нека оип којп још до сада
нпсу упрлалп своје руке не-Biiii- ou
крвн знају да He тра
савезннчке државе тражптп
злочпнце по целом свету п
предатп нх у руке тужптел-- а
да бп тако коиачно правдз
победила."
To је касннјс потврђено у
Тсхерапу, Јалтн, Потсдаму и
Лондоиу. Јулска декларација
всликс троЈице са конферен-циј- е
у Потсдаму 1945 r. о
томе jacito вели:
"Три владе поново потвр-ђуј- у
своју одлучност да прп-вед- у
све злочинце брзој п сн-гурн- ој
правдп. One се нада-ј- у
да he преговорп у Лондо-н- у
(пзмеђу претставнпка
Амерпке, СССР-- а н Брптанп
је) завршпш брзпм споразу-мо- м
п сматрају да је веома
важно да cyheae овам глав-нп- м
злочапцпма (раишм)
почне што је пре могуНе."
Ала злочнпца Југославнји
пасу прсдата Још, ссм само
15 нздајнака (усташа м чет-пак- а)
a 17 Немаца. Уместо
тога, у мссто да се сви ти
злочипци уручс, амерачка
влада жела да оправда и
Дражу страшаих оптужаба
за којс и саи.признаје да је
крав. Ал.а сад кад је сач
Дража празаао саради-- у са
окупатором могуће и амерач-i:.- i
плала nnoueaa мншлси.с.
Атлаадски Чартср и сви
,угопори всшкпх Савезанка
п Ујсднњсиах нација гараа- -
тују сувереаа нрава it cavo- -
сталаост свнх слободолубн- -
(Пренос иа страап 4)
када је Ирва бра-- ј
гада дошла у Херцеговаау
да ба иомогла појачау Хер
цеговачках удараах бата.м- -
аа. Тако у разговору аепра
MCTIIO СМО Д0П1ЛП ДО ЈДЈЦа.
Дa a п су пролазадп а авн-оп- а
још ппкад аема. Било је
хрђаво врсме. Наје се огд
седста. Јосап Броз Тато no-зва- о
аас је да иам да послед-а- с
ииструкцијс пред полас-к- о.
Ми смо решилн дз иде-м- о
до нрастааашта Иодгорс
аа аутомобалу, одатле да по-ће- мо
лаћом у Нталију и да
продужпуо п)т авиоаом аа
Малту и да-i- e у Алессандра.
ју. У штабу Осмог корпуса,
који се палазао у Ливау, до-зна- ла
смо да су Немци прс-сек- ла
ааш пут, ујсдиннвши
се пзмсћу Сп-шт-
а и Имотског.
Требало je iioiiobo чссата.
Лола, као и ми, хтео је да се
адс што скораје. Он је стал-а- о
говорво да ба ии eeh би-л- а
па месту када нс ба била
чекала па авпон, да смо би
ла пошли рапије са Вдадон
Дсдпјсром о којем је лондон-ск- п
радао саопштно да је био
v AiWiiih због onepannie нс
глава. Најзад, Лола је замо-да-о
друга Цраога, — Срсте-n- a
IKyjoBiiha. — да ли ои зна
ножда када he бати авио.
Друг Цраа одговорао је да
l.e nau казатн када can доби-ј- с
ипформацпје. Идућег Д4-а- а
on je саопштпо да псмг
наде да he авиов допи ско-п- п
i — —Мн с—мо случајно дозна лв да се иа аеродрому у Лнв- -
иу на-1аз- ио лака авиои, и
коме је к иама прелетео hi-чслн- нк
штаба Хрвакке ава-јаци- је
пуковнпк Пирц. Алп
аа том аввоау се нвје ногло
лететв преко Јадранског no-p-a,
јер нпје себало чнм бра-ввт- в
у сдучају напада од
страие уакаквог немачког
аваопа. Увече су иам саоп-штил- п
да је с нама прелетео
још једап бомбардер, који се
такође налазв ва аеродрому
у Лввву. У то време к пама
je дошао члап енглесгевојаг
unciije мајор Двкеп, који нах
је саопштно да he авдон до--
Желлм да се исврпем са
иекагако речи поводом ласиа
које сам добно од мога сппо-вц- а,
Иве Ксцаћа (Шаадоро-вог- )
нз Мокрипа, Банат. On
у свом писму описује страда-к- а
иашег народа и мзаоси
амсна велниог броја пашпх
селлка којн су азгубнлн сво-ј- е
животе у борба против о-купа- тора. Кво una Нве mi-me:
"Драгп чнка Јјуро, одгова-ра- м
тп па твоје пнсно, којс
си уп пнсао 11 дсцембра 1945
године. У том tuicuy са с
молно да tii одговорим којк
су то што су повешааа у Мо-краа- н
и влсслн о баадсраиа
аа прва даи Божпћа. Ја hy
ти опасати лкеаа пихова
родптстл, јер ћеш тако болл
знатн ко су пошто су то све
млађн л-уд- п које тк нс позаа
јеш. Повешаап су следећа:
Неде Јовнћа једаа син; Ми-л- а
Јолаћ (звааа Чнрика) ;
Наке Дражнћа 1 сиа; Всл.ка
Завпшипа сип; Шаадора Ду
катаровог сиаха; Веде Јола
ha два сиаа; Милана Ilepnha
сиа; Младен Чворак; Дана-л- а
Палакућипа син ; иот уја
ка Цвете Голића кћи; llace
Чворка сип; Жавс Салајсва
снаха; Малоша Фишкала
гпн: Миланл Cvnaiuima v- -
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ С Л0Л0М РИБАРОМ
Пише: Генерал-мајо- р МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ, народни хсрој ЈугославиЈе
Зауста-вал- и
злочннцр.
пролтерска
нук; Малоша Дуиатропа син , Жаве Аатапа (ЛСока) can;
Лукс ЈааиИа уаук; Витс Де- -
спотова два сааа; Л1ладспа
ЛапЕовог спн. сааха а јслап
упук тројс нз iMixoBC кућс;
ирсде ислошевог can, vcm;
Бачуловог сиа; Иере Tenia
аа can; Лазс hepanor can;
Потк-.-ч Теншног cna: Iivi:c
Дуднћа унук; Илијс ђукаао- -
вог два сина; iype uyjnin
can; Жаве Јолаћа син; Исс
Ma-teii4ii-ha
ciiu ; Среде Козар-ско- г
can; Нваа Новаков (пс
зпам очево пмс) ; Радс Ма-леичп- ћа
кпа; Аксепшја Уба
вић. Ето, драга чако, ово су
саио тек опп чаја саа ииепа
зааамтао, а која су виссла о
баадера аа првп даа Бож.а-ha- ,
ita вслики сокак. Нма пх
још маого впшс који су по-тучс-пи
од страае пепрајатс-зл- .
Сви ови ллади луди су
"балл н"а лпста за погублсас
још пре него јс испријатс!.
ушао у паше ссло, јср су се
Стојадпаовппсва луди за то
посгарала. Другом пралпком
hy та о томс ошнпрнаје нп- -
hii идућег дааа на I ламочко
подд;, одаклс heno aohn. I a- -
во јутром мп смо пошлп у
Гланоч. Магла je прскрава
ла пол--е са кога смо требала
подстстп. Од јсном смо чу-л- и
6pyjaitc мотора. Магла се
спустала до зем.. Авиои јс
кружво вад аеродромом око
један сат н пошао лротнвним
павцеи. Опсг смо чска-Ш- ,
опст су пролазалл дааа. Нај-за- д,
решалв сио да подиесс-м- о
преко друга Цраога пред-ло- г
да поћемо аа иашсм. бом-бардср- у,
а тск што су аам то
одобрвла, мп смо учинили
последпе припрсмс за пола-за- к.
На трупу и к-рлл-
пма ава-он- а
бвлп су naniicaaa ааиш
знасовм расиозааваад.
Коаачио јс свс готово. Од-рсђе- а
јс дан natacca — 27 no-вембр- а. IIouuii схо с гламоч-ко- г
аеродроиа, да ба завара-л- н
пепрвјателке лзвидапцс.
27 новсмбра рано jpow изз-ia.i- H
смо на колнма из Лпг-в- а
за Гламоч. где је трсбао
доћи аввои. Чесамо па авн-он- .
Видимо како се приб--ш
жује. Јасно се влди петокра-к- а
звезда. To je прва авпоа,
којн из хнглеровскс "свроп-ск- е
тврћаве летн па осшбо-ћел- у
територају од странс
савезвпЕа.1
Иарод из села нспод гла-мочкогп- ола
трчи к аваоау,
да внди свој првл авпоа. 0-кружс-
па
децом, која загледа-ј- у
ainoa мп га ватоваравамо,
разговарамо в поздравллмо
се са друговима која остају.
Један за другик улазпмо у
кабнну. 1лда је ушао Лола.
ja can стајао поред опјомпог
бонбардера и посматрао ра
мотора. Наши погледв сусрс-л- в
су се последши п)т! Ка-д- а
сах ставпо пог аа степе-вац- у
да идем за пии, ввдео
сам да народ бежв од авиопа
н виче! "нсмачси авиопГ Ја
сам ввдео како Лола нскаче
вз кабпве. Усаео сам да до-трч- пн
до репа авиоиа када
су засуле прве бомбе. Осетио
can како no мојвм леђама ли-ј- е
крв: окренуо сам се да по-глед- ак
шта се догодило с
cam.
"Паташ мс како жавамо.
Жавацо добро. Hncuo r.iav
ап mi жсдпа, само cuo голп
n боса. Kyhc сс впше ае про-дај- у.
Зсмл.а сс дедц снротп-ibi- i.
Одузпма сс од оаах који
амају више од 20 хектара, a
дајс сс опама која је пемају
а спакн добнјс najwanc no 5
хектара. Тако смо се доаекло
сва нзјсдпачн.ш а аако ни-ко- га
пс гледа нрско рамсна,
a то а јесте правда божпја.
Ки п м а зсмлл: а асобрађујс јс
сам, одузпма му сс све.
"Мој сиа Шандор је офп-ца- р,
поручнпк, у Југословеп-спо- ј
армаја, а Милош join
ltaje дошао пз зароб.гепиш-тв- а
аз Немачкс.
"У то аме, здраво ааш до-бр- а
чако, љубпмо те сва.
Иван".
Бпо бп срстаа.да ово пс-кола- ко
рсча аз пасма мога
спаовца прочитају civa мојп
ссллцн, — Мокраачанп,
Драга моја селлци, плачп-т- с
а радајте, ала пс очајапај-тс- .
Ови млада л-уд- а, аашч
лоб1)в сс.шпн. дала су своје
жппотс за слободу свају нас.
Ја лпчно верујсм да будућс
поколс11.с ache трсбата да у-за-
ма
торбу а одлазптп у да-лск- и
туђа свет за корон
хлсба, оаа he азградатн н
подп1ш своју земл.у, оспосо-бпт- п
је да свака п-с- а rpaba-i- i
ix ti буде срстак н задоволда.
јер су велаке жртвс дате за
то.
Драга мојп а мала Мок-риачаа- а.
Ја вас свс познајем
као п самог себс. Свп смо и
бнли саромашаа ссгаца, рад-ппц- а,
оставллли својс миле
л драгс it одлазала no свсту
да тражпмо зарадс. 11а докле
hcuo тако? Зар да псма за
кас хлсба под пашам суп-цем- ?
II ма брапо, ала само
нод rope навсдсаим условама :
"Ко пс обрађујс земљу, леиа
права на п.у". Ви заате да јс
Шнлсп (Јсврсј) код пас амао
око 300 јутара зсмље, аа Ша-ја- к,
Новакова, Цаитула, Всј-ле- р,
a у 110следп.с врсме Шаа-до- р
Вслиниров, Младсп Уба-ви- н,
спа су oiiii лмали no 300
a впшс утара зсмл.с. Oil и ту
земл.у iincy купала зато што
су 1СШКО Јшдила. или што су
билн врсдаа, веН зато што су
била прспрсдепи шискулан-ти- .
Користпли су бсду н па-пшш- ст
liaiuax добрих сс.га-к- а,
тс су па зелспашка пачаи
арекупала зсиљу од прсзч-дужсаа- х
сел.ака. Тога више
ache бати. У дапашп-о- ј цопој
Југославлји закопом јс зага-раатопа- по
сваком селдку 5
хсктара, а да то ас може про-дат- и
jep сс строго забрап.ује
А ако баш иеко ache да јс
обрађује, од аега he сс оду-зет- и
аа he сс дата опои ко
xohr да рада.
Ma, 6paho, која сс пала-зпм- о
са овс страас оцеапа
ансмо амала својс зсмлл, ла
смо зато и морала да дођсмо
у овај далеки свст. Ја знам
да пма Bchnaa пас која ис-Tiiiic- Kii
волс своју землу гдс
сс родио ала нска, оаа који
су дошлн још пре балкааског
рата а аасу аашла за врсдно
да оду и обађу своју н)дби-а- у
п своју зсмл--у где су сс
1одала ила да обнђу гробогс
својах мплих а драгих, такви
дааас говоре "пс вала Тито,
ае валлју аартизааа". Ја нс
могу да разумсм те л.уде, ала
апак могао би човск аешто
а вндсти па нима. Таква ,ху-д- и
нису ппкад бала чак пи
за краља, а иити за отаџба- -
ну oiiii су обмааива-1- и и
кралл н отаџбнау, на и садз
1Ш пајс добар ии Тато, ш;
партазапа, ин нова Jyrotia-впја- .
Јер, одузамају л.удима
другама. Лола јс лсжао нс-поивч- ао.
Иоред аега су лс-жал- н
саглсски мајор Фааед1,
саглсска кааетап а нолатлч-к- п
комесар аваоиске базе
друг Марко. Немац пе лре-стај- е,
Туче аз мвтрхгеза.
Ирошао can около 20 корака
в дођем лоред једаога тгла
које је пспомачио лежало.
С мукои саи скипуо капут л
полагаио се отпузао још до
100 корака. Немац није пре-стај- ао
пуцата а кроз 45 мл-ау- та
успсло му јс, аајзад да
унала иаш авиоа, чаја мото-р- а
су радили све-јач- е. . .
Селдци су ма аомоглп да
дођсм до аајблажа-- е купс.
Када је пеиачка авиои одле-тс- о
Вс1ебит је почео да нас
тража. Лолу јс нашао одмах.
Ои " био уртав.
Тако је погииуо херојска
борац за слободу, вођа a ор-гааазат- ор
југословеаске о-илад- ане
— Нван-Лол- а Ри
бар.
зсмл.у аа дају ономс ко всиа.
II, ето, to je вслаки "разлог"
што aehe пакад у старк крај.
Лалосао је то, браћо моја.
земллци моја да аећетс са
Титрм а повом Југославнјом
зато што је Тато Хрват. Ја
бах волео да су господа пз
старе ЈугославаЈе лстслв у
РРупсцајуп нБерМлопспк.вуПруодмаелсато суу
Југославвју Хатлеру и Мусо-лапп-ју
а оада су паауствлч
парод н Југославвју. Али су
оста.1а хсројв а аародвн д.у-д- и
који се аасу бојала оку-патор- а
да народ подигпу у
борбу за слободу. У тој Cop-e-n
су и oiiii aatun ссддцп
дала своје жпвотс. Из тс бор-б- с
асковало се па дссстке
ставннх српскпх n jyrocio-веаска- р
гсперала и јупака.
Руса су nau помогли да сс
ослобода наша зсмлл. Онда
су пошлн пазад у Русају.
Нска су иаслвла када Русп
дођу да he одузетн зсд.у од
иарода, да he одузимати од
пас. А шта he одузнматн од
пас када јс аасио лп ниалп?
Луда која тако маслс имају
само два разлога. Нлл ас сх-aaha- jy
ствара уоаштс ила су
покварепи па nchc да схватс.
Tpehu paxior пс постојн.
Ја can чстарп иута ишао
у старн крај a epahao сс па-за- д.
Дакле, дсвст пута сзм
прслазио Атлаатска оцсап.
Кад год ба оташао увск сам
бао разочарац. Зашто? Зато
јср 1П1кад;па6аа иргао одпо
та толико поваца да бн мо-га- о
спокојао жавста. Јсдипо
што сам одлазао јсстс дз ва-дп- м
родшсле, децу н свс ро-дов- с,
друговс ii пријатсл-- с :i
опда се с болом у душа вра-h- a,
у туђ свет. Јаача, вмао
сам јаку .губав аа спрам сво-ја- х
а своје отаибапе. Кадгод
сам полазао увск сам мнслнм,
валда he сад бата друкчаје,
алп саи сс увек преварао. Јср.
аакад насаи uorao хупвта tin
јсдао а камо ла 8 јутара зе-мл- -с
колако јс сада народ дс-бав- а,
да ба могао живстп.
Али даиас када јс дошло ова-к- о
да ко пе обрађује зеил.у
одузима се п даје оаоме ко
.xohc да je o6pabyjc, па ,да
говораи да ne na.u, ua да join
а друге наговарам — то сма-тра- м
за 3.10Ч1Ш. За ту свету
ствар стотаае младнх сапо-в- а
— мојпх другова из дсти-lucT- ta
дала су својс жавотс u
васала обсшснп о баидсра-- м
a па пр&и даа Божића,
Драга мојп Мокрнпчапн,
ва којп join обожавзтс one
koja су nac са nauiiix orn.ii-шт- а
отерала у туђнпу, како
уожстс а да вас срце не за-бо- лн
од жалостн када аоми-слит- с
за ополаке жртвс хоје
су нале, и опег да пс зангра
за опу ободу и добро што
је нзрод добио. Зар стс забо-равал- а
злогласаог Члексу
Ma-ieinah-a
која je join за
впсме првог рата, под AycTjK-Угарско- м,
бво касз у пашси
cciy па када ба која сирота
жеиа отишла да се ножали
к затражл! nouoh, a on се из-де- ре
аа ну и каже : "идите н
продавајте се, па here моИн
живста". Тако исто је гово-рв- о
в Младса Јолнћ. А када
је дошло ослобођеп ти исти
— Алекса Маленчаћ и Мла-(Ндстав- ах
на страни 4)
Делегарја Црвеног Крста
ЈугославиЈе у Судбури
У аедељу, 14 аарила, деле-гаци- ја
Црвеног Крста Југо-става- је
посствла je нашу хо-лоав- ју
у Судбугш. Од делс-гацв- је
у Судбури су била Др.
Роберт Најбауср н Гајо Рат-ковв- А,
којс је наша колоавја
јако лепо дочекала. Haul на-ро- д
у Судбури је бно веома
вссео и показао је своју топ-л- у
братску лубав према на-ши- к
гостима.
Локално Belt гападсхих
јужних Словена приредило је
бапсет у почаст иаших гостн-ју- ,
којн је био о,1Дпчпо посе-he- n.
Ha бангету je получен
велисв успех. Говори Др.
Најбауера и Ратковвћа су
балп врло пажл.нво саслуша-н- и
л поздравхеви. Њихов
приватвп разговор са пашнм
цародол је текао у иајвећем
расположељу и са једпе и
друге страае.
Верујем да he пашв деле-гат- и
гости одаети пајбољ)!
успоменс вз name солоивје,
а такође и ход пас овде he
остати вечвта успомева 'лл-хов- ог
братског посста иашој
коловвјв.
Влгда Мвшнћ,
секретар орг. С. К. С.