Serbian Herald, June 24, 1947

              J
СТРЛНА 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 3 јуна 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Publithcd twice weekly by Srpkl Glainilc Publishing
Company—proprietori la the Seiblan language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка п петка
Сва писма и чеиве треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ЖЕЛИМО УСПЕХ У РАДУ
У ндућу суботу и иедсљу одржаћс се
у Хдмилтону седипцо Глашшх одбора Са-нсз- а
каиадских Срба и Савсза канадскнх
Хрвата. Нрсд оба Главна одбора стојс је-диа- ки
задаци, за којс би сс могло pchn да
су и зајсдиички.
Са одласком великог броја нашнх iiaj-бољ- их
другова и другарица у Југославију
рсдови нашсг покрсга ослабљсни су н na-me
ношшс изгубило су своју вслику пот-ио- ру
и миого сарадннка. (To, да боме, ва-ж- н
и за браћу Словеицо). Прсма томе, naj- -
главниЈН задатас н проилсмпрсд овпл
ссдннцама јсстс, питањо појачаља на-ш- нх
покрота HOBiiM силача којо још оста-ј- у,
а нису још у нашим рсдовнма, и пита-љ- с
даљсг осигураља наших новнна.
Надокиаднти онс силс које одлазо ии-ј- о
лако. Можда оне уоишто исће моћн 64-t- h
надокиађсис у потпуностн, али појача-њ- о
покрста н оснгурањс новина јс ипак
Morylic. Ми верујомо да he овс ссдницо до-iic- Tii
конструктивно одлукс у том правцу
it ианш покретн и новино 6nho у стаљу да
наставо својим пломснитим радом који су
вршило п до сада.
Ово ссдпнцо имаћо прст собом и дпупг
важних innaiba, за којо ho nalui правил-н- а
рсшеља, a nalui tic их зато што he их,
као н увск, рсшавати у духу и у саглас-ност- и
н са иотрсбама и могуЈшостнма, у
духу свога нскуства, а изнад свсга, у дух
братства u јодннства канадских Југосло-всн- а
ii каиадског народа уопште.
Српскн Гласши; ноздравл.а оба брат-ск- а
Главиа одбова н жсли нм успсх у пле-мсннт- ом
раду п насгојањима!
0 НАШИМ ПОВРАТНИЦИМА
HaJBcha и најпопуларнпја иошша у
Канади, "Тороито Дсјли Стар", на дан по-лас- ка
наших повратиика у ЈугославиЈЈ,
30 маја, у свом уводном члаику кажс:
"Нолазав всликс групс југословснских
Канађана којн со повраћају у своју рођс-н- у
зсмљу за нолсалнти јс, али јс разум-љи- п.
Опи join увек сматрају зсмл.у свога
рођсиа својом дамошшом. To је група
каиадскнх грађана који су откада сс за-врш- ио
рат одлучили да иду у своју рођс-н- у
зсм.гу да иомогну у н.епој изградњи.
Некоји бн могли одлучитн да остану тамо.
а други да со попратс назад у Каиаду.
Они путују са канадским пасошнма. као
што то и јссто Н.ЧХОВО право као канад-скн- х
грађана.
Да помогиу Југославију, оин су самн
створилн плаи да попссу соиом пољопрн-нрсдн- о
и нндустриско маипшсрпјс n ала-т- а.
Они су иродали својокућс п друго
власишптво. састапнли својо yiirreljcniuie
н тако са фондом од 2.000.000 долара ку-1шл- и
су тај ирибор у Кацадн. Оии са собом
нс носе готови иовац. Своје уштеђсвлно
они су нотрошилч овде и тако дали корнс-т- и
канадској индустрији, канадским рад-ннци- ма
и трговшш.
Обавсшгсњс о стаи.у у Југославији
они су добп.ш, кал;у они, од својс родбн-и- о.
Ссљаци који су били снромашни, бсз
зсмљо и бсз грађанских права иод монар-XHCTII4KI- IM
фсудалннм рескимом, поседу-ј- у
сада своју сопствсиу зсмљу, имају пра-в- о
гласа, (право) слан.а своје децс у
школу итд. Југословеиска влада провела
јс потпуну аграриу и соцнјалну рсформу.
Канадски Југословени :келе да помогну
H3Bpuicn.o тога програма.
Мора се изјавпти, да су сс Југословсни
у Канади показалн дивним грађанима.
Они су тврди радиицн. Неки од њих бнлп
су овдс још од прошлог рата и допринсли
су индустрискам развптку овс земље. Јс-д- аи
број њпхових синова пали су у борба-м- а
за ову зсмљу. Грој imixobiix породнца
повраћају се сада без једиог или вишс
својих синова које су изгубилс. Они he
бити добри канадски нзасланицп. Они ћ
унозиаватн са канадском машинсрнјом.
канадскнм начпном продукције као и са
канадским стаидардом живота у својој до-мов- шш.
To jo високн тнп људског бића.
у комс пламти љубав прсма својој рођсиој
зсмли за коју он жртвуЈО удооност и по-се- д."
"Стар" овде има пар погрешних иа-вод- а,
али оно што је главно и што је ва
жио и са југословенског и са каиадско!
глсдишта, врло ]о поштено и хвалеврсдно.
Јср само овакво тумачсљс овог повраћа-њ- а
наших нссЂсннка, можс да послужп
развијању п продубљнвању прпјатељства
и саради.0 измсђу два важпа савсзиика,
јсдиог на европском и другог на амсрич- -
ГОВОР ОТПРАВНИКА ПОСЛОВА ПАВЛА ЛУКИНА
(Наставак са сгране 1)
и да прнкрију богатства која
она цма. Сада наше народнз
властн открпвају свакога да-н- а
чега све пма.
Али природна богатства
иису дукагп којп се налазе
на путу, пз земљтге утробе
морамо извадптн та богатства
па нх у фабрпкама и радпо-ннцам- а
лрерадптн, пзрадптп
од itnx разне предмете, a је-д- ан
дпо од тога богагства по-сла- тп
у друге зем.м у раз- -
мјену за оне предмете којп су
нама потрсбнп. За то су по-треб- нн
мнлпонп руку. Мп-лпо- нп
руку које раде по је-дн- ои
дражвном плану, које
раде одушевљеко као што се
радп за себе п своју заједнп
цу, могу да учиие чудеса. To
се показало у обновп наше
зеиге, то се показује у пспу-itaeai- ty
иашега плана о елек-трнфпкац- пји
п пндустрпја-лпзацпј- п.
Кад се уједпнп мплпом ра- -
днпх руку ствараЈу се чуда.
Алп још већа чуда се ствара-- у
када се уједпне мплпони
нозгова да заједно са мпли-јоннм- а
руку пзграде иашу
соцпјалпстпчку привреду.
Сада код нас раднпцп раде
за onhe добро а пе за капп-талпст- е.
Сада пк рад нпје
бреме, сада пм машпна нпје
непрпјател.. Као што сслак
волн вола пли xoiba којп оре,
као што селлчка породпца
волп своју краву хранптел.
ку, као што селак гледа са
љубавл.у иа жпто које дозрн-јев- а
п на воћку која првп пут
доносн плода. тако сада рад-ни- к
гледа на своју машпну.
Нема дана када наше новппе
не доносе пзвјешта} како је
некп радник у фабрпцп про-наша- о
нешто иово што пове-liae- a
пропзводност рада, ола-кша- ва
рад, уштеђује матерп-јал- .
He само раднпци, него
радипцп у занатскпи радпо
нпцама, се.гацп, научнп рад-ниц- п
у својпм лабораторнја-ма- ,
шегрш, дјеца, студентп
обогаћују нашу землу про-пзвод1г- ма
свога ума п својих
руку. Чулп сте за геннјалног
проналазача, спиа наше зеи
де Николу Теслу. Он је про-наша- о
многе стварп и itero-ви- м
су се пзумима обогати-л- е
неке велике хомпанпје, a
on је умро у сиромаштву. У
иашој землн проналасив не
откуплује ннкаква компанп
ја да бн пх употребила за се-б- е
нлп чувала неискорпшће-ие- .
Нашн новп проиаласцн
одмах се прпмјеују и тако
богатство наше земле у про-нзводн- ом
знаку п јешгпни
непрекпдно расте.
У наш петогодшшт план
уложиће се 278 милијардп дн-нар- а.
Ви сте друговп и дру-гарн- це
недјелно зарађнвали
30 до 40 долара. Вп за то зна-т- е
рачуиати са малпм бројс-внм- а.
А мнлнјарде су велпки
бројеви. To су бплпјонн. To
јест свака мплпјарда значп
хп.гада. Нашн .гудп п жеие у
Југославијп већ се прнвнка
вају да мисле ire само на ма-л- е
бројеве кего к на велпкг
бројеве. У почетку од тога
заболп глава алп се човјек
свнкне.
Питаћете, па од куда нама
толпке парс. Наша темла је
била заостала, у рату је нај-вп- ше
страдала. Зајиова мпсмо
тражплк, јер се сада међуна-родн- п
зајмовп не дају земла
ма хоје напредуЈу п хоће да
напредују п које бп бпле по-mieim- jn
н спгурнп платпше.
Зајмови ое дају већпном
банкротпранпм режпмпма ко
јп воде борбу са својпм наро-дим- а
п даваие зајиова зенла
ма кч)је немају народне режп-м- е
зиачп псто као бацагп
златне полуге ондје гдје је
море иајдубле. Наше богат-ств- о,
наше мплпјарде, то су
пропзводп нашпх раднпка п
ссгака. Када нашп рударп
пропзведу толпко п толпсо
тона гвожђа, уг.га п бакра, a
нашп селлцп пропзведу пше-нпц- у,
шећсрну репу, онда in
пропзводп представлају мп-лпјар- де
које се удажу у нашу
прпвреду, јер he од тпхпро-пзвод- а
п novohy тпх пропз-вод- а
радптп наше фабрпке п
каш саобраћа{ и дал бпгп
прераћенп нлп размјеилнн за
друге пропзводе.
У 1951 годпнп наша пнду- -
стрпјска пропзводла бнће по
врпједностп nei пута већа
мего што је бпла 1939 годпме.
Пропзводиа електрпчне енер-гпј- е
повећаће се за 4 пута.
To значп да he електрпчна
струја тјератп наше машпне,
засјаће наша села која рампје
— i ДрШШМјШИМИИШЦИЈЈшЈДјЈг1, mnn ri ii'iniii Ш1рјТн1
нпсу знала за пвтролеЈ него
су лучом освјетлавалп своја
бједна насела.
Непрпјатели народа којп
се праве да су прпјатељп се-.га- ка
— то су разни мачеков-ц- и
н прпсталпце Драголуба
Јовановпћа — ударилп су у
јаук како ће наша шгдус-тријалпзацп- ја бпта пзврше-н- а
на штету наших селлка. Ви
који долазпте из Канаде свј
доцн сте да неиа напредне
пољопрпвреде без напредне
пндустрпје. Каиадскп фарме-р- ц
пмају тракторе, каипоне,
вршалпце, сијалнце, вјештач-к- о
гнојпво, јер је канадска
индустрпја то пропзвела за
шхх. Према петогодпшим
плаиу исушпће се подводна
зем.гпшта а наводннтп безво-дн- а
зеил.ппгта, тако да ће на- -
ши селацп добптп 800 хпла-д- а
хектара нове змл.е. Про-пзвест- п
he се 68 хпљада но- -
впх плугова, подићп he се
пропзводиа вјештачког гно-јпв- а,
полопрнвредно-машнн-ск- е
станпце повећаће своју
помоћ селлцпма. Даћесе ода-бран- о
cjevre, увестп he се no-B- e
бпдке и иове pace стоке.
Држава he кредптпма преко
задруга п појефтшкнпи пн-дустрнјск- пм
пропзводима по-Mo- hii
малом п средњем се.га-к- у.
Ја се nehy задржаватп на
осталцм начпнпма како he
Народна држава помоћп ое-лл- ка
да се дпгне до жпвота
достојног човјека п жпвота
културног човјека. Држава
нпје занемарпла нн иаше за
иатлпје. Њпх су каппталис-тпчк- а
пндустрија п капптз
лпстпчке банке тјералп у бје
ду. Сада када је народиа при-вред- а
у народнпм рукама за-натл- пје
he Mohn да дођу до
свога хлеба, да помћају сво
је прпходе п да не буду у
бризп за своју будућност
ПодиНн he оа наш саобраћај,
подизаће се нове школе, бол
нице ii здравствене устаиове,
позоришта, музеји и галерп-је- .
Подизаће се наша наука
и техиика.
Са порастом пропзводње
растпне радппчке паднице и
прпходп селлка. 30 мнлпјар-д- п
дпиара уложнће се за по
правку п подизаае новпх ста
иова. Ја ипсам ип пз далека
набројпо све што наш народ
добпва са оствареаем лстого
ДОПРЕМАЊЕ ЈЕФТИНЕ РАДНЕ
СНАГЕ КАНАДУ
корпорацнја
Тешко
да жпвотп-м- а
изјава
дозватн
увозе својпм потребама
док
"Дејлп
већ
У народа који-м- а
помоћ иужна, јср иа-цис- тн
п оставилн
себе страшно које
he требати лечпти.
треба нове емнграцпје.
Само је коме nonoh
занста и каквој
грацнји врата
како чнтапо иптаие нове смн-граци- је
са нн-тересп- ма
канадског парода,
са текови-наи- а
канадског раднпштва,
чнје нптерссе корпорације
атаковати помо-h- y
јефтнне радне снаге дове-же- не
нз Европе. Каиадски
нзјод и синдн-катим- а
емиграцпје, то
не бплн ратпи злочннцп,
професуонални шпекулантп
н издајпце иарода свога, јер
Tavnn штете
вестн гово-р- е,
Дајоне јавно Франк-Фурт- а.
Немачса,
ствари за стотнпу
девојака у које се са-д- а
ра-ccie- ua
лпца. Већппа овнх де-воја- ка
Укра-јнпк- е
п ЈугословепЕе. Позна-т- а
је чшинпца да су
власти пастојале
сваку
лпца са земллма одакле
потпчу. Поред тога, све уо-ryh- e
стављанс,
да се спречп повратак
одвелп, су не--
који као год што оди-гра- лн
важну улогу у заједничком рату и
допрннос зајсдничкој побсди
""'"'ЈУцгг
тј.,
дпшнег Кад се оства-р-п
петогодпшап план, а тх
у 1951 годпнн, наша ће зем-л- а
бптп пндустрпјска п на-пред- на
земла.
ове гглпке догађаје, за
разумјевагм треба
кматп п велпку душу и велп
ко срце. Сптнп лудп не могу
п неће да впде великпх ства-р- н.
Ви увпјек треба да вма-т- е
пред очпма велпкп пут ко- -
јпм je друг Тпто повео паше
народе: Пуг ропства,
кроз борбу, у слободу, пут пз
биједе п незиаиа, кроз рад,
ка п културном
животу. Ако вам се некп пут
деси да некп одборнпк плп
државнп функцпонер не ура-д- п
што треба да урадп,
урадн оно што не треба
да урадп, такве сптнпце мо-г- у
разочаратп само
човјека са снтном
душом п паиећу. Наће
се у Јутославпјп да народ
поједииа мјеста у управп не
взабере правог
екп пут пзаберу народног
епрпјателл. Таквп часнпцп
не представлају нашу народ-н- у
власт, не значе крета
ite онпн путем којпм је
Тпто повео наше иароде.
Онп значе скретаи са
тога враћене уна-тра- г.
На растаику, другови и
другарпце, xohy да скре-не- м
пажиу како бпједио
пропалп покушајн усташко-мачековскп- х
јамара н ituxo-вп- х
савезнпка кралевско-чет-ипчкп- х
колаша. He да вас
одврате од намјераваног
јер ваша одлука чврста
п непоколеб.гнва, него itnxo-в- п
јаднп покушајц да затру-ј- у
односе између канадског
народа и народа.
су тн бнједнп агенти којп су
се размп.гелп по овој велпкој
земли, дају пзјаве п ciixhy
отров? Ко је тај чп}з
Такозванп вођа иекада Хр-ватс- ке
се.гачке странке, вп-шестр- укп
пздајнпк, раиш
почпнац п непрпјател наро
да Мачек можда нпје дово.т,-н- о
познаг канадској јавнос-т- п,
када се у овој зем.гп мо-ж- е
наћц Kyha у коју овај зло-чпна- ц
плп иеговп агенти мо-- У
да уђу.
Мачк је био стуб владе
која се no нему н назвала
Током послед!М1х дана чпталп смо vecin о намерама ка
надских да из логора раселенпх у Ев-роп- и
доведу нове емигранте у Канаду. је бнло по-мпслп- тп
би се могла трговпна са
настрадалог народа. Али мшшстра рада Хампреј
Мичела у Федералном парламенгу, да је став фгдералне
владе да се приватнпм корпорацпјама да саме
емигранте преиа потврдпла је те вес
тн. II се је разправ.чало о могућностп п 1геиогућности,
Трпбјуи" је донела вест да је Ладжер Дајоне. Лпбе-ра- л,
члан Федералног парламента, довео пз логора ра-се.ген- их
лпца по.гске девојке, које раде у иеговој фабрпцп
за двадесетпет цептп на car.
Европи нка
је су
фашистн
иза cTaiw,
дуго 1Са-на- да
niuaite је
потрсбна емн
отворнти, те
уравнотежнти
дсмократскии
на
намеравају
радшшпво у
поздравилп би дола-за- к
нове ако
би
би само моглп
панетн Канадп.
1Сако пос-1еди.- е је из
да је уредпо
превоз join
Каиаду,
налазе у логорпма за
су Полакшк,
савез-пичк- е
one
могућптп везу расеље-mi- x
препреке су
расе-прпспд- но
плп
ком коитиненту, су
дали вслик
плана.
је
За
пхово
пз
благостау
оно
плп
сптног
човјека,
налом
на
човјека пли
онн
друг
плп
пута плк
ваи
су
пу-т- а,
је
нашпх Ко
у пме
онп говоре?
лица
легалпзовати
кнх других разлога ради мо-pa.- ni
папустити землу. Теш-к- п
услови под којпма се жпвн
у логорима јесу доводли раз
лог да пх шпекуланти и из-раб.гив- ачп
могу лако добитп
да се обавежу п под тешкпм
радитн у 1Сапада,
cavo да се ослободе логора.
Миипстар рада Хампреј
1пчел у својој нзјави у Фе-дералн- ом
пар.1амеиту je ка-за- о.
да је владпп ставда се
прпватннм корпорацијама да
одрешеие русе да импортпра-ј- у
пз европских логора за ра-се.м-
на
лица радпу снагу. To
импортпраие бп се вршпло
под контрасгом, у коме бп сг
расегеиа лпца морала обаве-зат- и
да раде за одређено вре-v- e
и под условима које бп
корпорације дистовале. Но-в- е
доселенпке би се зааосли-л- о
у текетилну, шуисху ру-дарс- ку
и железву иидустри- -
ЈУ
У већем делу ове пндус-трпј- е
раднпштво је органп
зовапо. па инје тешко вроз-рет- п
намеру канадских пос-лодава- ца
са уважалем пов:
радпе снаге из Европе. Ова
средн.еБеЕовпа трговпна роб- -
лен je потпуно у складу са
санпаљон коју кавадсЕа ре-асц- пја
даиас водп против ор-л-еп- пх
лица у зеилое одасле
су их нацпстп п фашпстп
ганпзовапог раднпштва. У
потерп за хасниу профптпка
канадсп екплоататорп су
упреглп п федералпу владу да
им помогне гомплатп мплпо- -
Ујсдињених нацнја, могу исто тако од-нгра- тн
важну п велику улогу у учвршћс-љ- у
мира у свсту.
, tte.
Цветковпћ Мачекова влада
подпнсала је тројнн пакт ко-ј- п
је, као што је исторнја по-каза- ла,
бпо уперен у првом
реду, не протпв комннтернс,
него протнв земала које гово
ре пстпм језицпма као п о
громна већпна англо-саксо- н
ског п француског порпјек- -
ла.
Мачек је првн у нашој
землп увео концентрационе
логоре у коЈе је стрпао iiaj
бол спнове раднпчке класе
u кародне борц који су ирз
Јели фашпстпчке завојеваче
којц су поробнлн Францус
ку, запрпјетплп Енглеској,
издајнпчки ударплп на Југо-славнј- у
п вјероломно напалп
иа Совјетскп Савез.
Мачек је Хрватску п цпје-л- у
Југослаапју хтпо да пре-твор- п
у базу за снабдјеванл
пемачког мплптарпзма хра-но- м
п спровпнама. Негова је
пдеја бпла да Југославпја пма
да постане "нива noflxyhim-ца- "
Хитлерове Њемачке.
Он је прпје ПавелнКа, пре-к- о
1ммачке агентуре која се
звала Хрватскп радничкп са
вез, лпферовао ропску радиу
снагу која Је радпла у Ње-мачк- ој
и пропзводнла ратни
матерпјал за убијаие нашпх
савезнпчкпх војнпка.
Мачек је Хрвагску предао
Павелику, а овај наци-фаши-стпч- ки
најамник у својем лу-дп- лу
објавпо Је Амерпцп рат.
Ствар нпје озбплна, алп нпак
врпједна напоменутп.
Мачека су Нијемцп држа-л- п
у резервп, ако будв по-треб- но
замјенптп Павсл1пЧа.
Пред oc.io6ol;eite цнјелокуп-н- е
Хрватске Ннјемцп су на- -
мјеравалп да сачуваЈу квиз-лпнш- ку
творсвнну, усташку
Хрватску н да крвннка па-вели- ка
замјепе Матеком. Бр-з- о
uaciynaite наше Армпје
осујетило је ове планове.
Ове чшмнпце требао бп да
зна сваки поштенп Капађап- -
пн и тако не насједне лажп
ма које шпре онн који су
унесрећплп Хрватску, упро- -
пастпли стару ЈугославнЈу и
ставплп се насупрот Новој
Југославијп. Од нпх Канада
не може нпшта добра очеки- -
ватп.
Друговп п другарице же
лпм вам добар пут, радостан
долазак у Југославију и сре- -
иан боравак!
У
условпма
ие н разбпти заиатскс уније.
У контрасту се каже да но-п- и
смифзитн морају раднтп
за корпорације које су их до-ве- ле
све док пе нснлатс све
трошкове око lutxonor прсво-з- а
из Европе. Иоред тога, мо-ра- ју
жпветн у специјалним
заводнма под коитролом ка-ташчк- их
опатпца, где he би-т- н
васпитапе за добре и ло-jai- ue
раднице. Ко he л.уде
васпитатн још нцјс рсчсно,
тј., када и ititx почиу уважа
тн.
Колнео тасвих рассгеинх
лпца свзез Еорпорација можв
увестн није речсио, neh се
препуцгта "потрсбн", Ео]а је
рег)лнсана у капиталистич-ео- м
свету виспнои прохтела
за профитом н иолптичким
ннтересима.
редералпа влада иије кон-султова- ла
орпшнзовано pav
и и шт do no овим пнтап.нма.
Џон Паклеј, финаицијски се-Ефе- тар
"Тредс еид Лебор
Конгрсс оф Кепеда" је казао
да се "ЕанадсЕо радпнштво
строго протпви да се пнтанл
емпфацнје препусш приват--I
им корпорацпјама. Канадски
народ се мора револтпрати
против владпне дозволе да се
Еанадсхе Еоипаиије Еористе
бедом и несрећом европског
народа."
Хампреј Мичел јс o6ehao
датн o6jatuiten.e о целој ства-р- н.
Али док се то објаип1.ен,е
очевује, радови око пмпортп
рааа рассгсних лнца су у то-с- у.
КанадсЕН иарод мора дићр
глас пЈКЈтеста протпв ове
срампе средевеЕовне тргови
не poo.wic и присплитн феде
ра.шу владу да забрапн прп-сатпп- м
корпорацпјама да о-сгв- аре
своје планове. Радпи
народ Канаде мора будпо чу-в- ат
своје теЕОвиис, Еоје се
данас иалазе у опасности
пред навалом реаЕције. Једап
део реакциопарппх Апдерсо-вн- х
"војннка" је већ стигао
у ЈСанаду. Да ли се Beh пзда-ј- у
пасоши за четннЕе који су
свој народ у пајтежим дани-м- а
ослободилачЕе борбс уда
ршп у лећа? Да ли се пздају
пасоши усташама, хојп су у
злочпнствпма одпели реЕорд?
Политички преглед
- .. . , . . . , . .
КО УГРОЖАВА ИТАЛИЈУ
ИОД НАСЛОВОМ "КО УГРОЖАВА
НЕЗЛ1ШСНОСТ НТАЛИЈЕ" "БОРБЛ"
објапл.ује чланак у коме се нзмеђу осталог
каисе: Подитичии круговн СЛД поред упад-1.ИПО- Г
Италијиннптоссрлеесоовсатааавкеза врлааздвеојДеснтГуаасцпиејренјау
много се бапе н проб.1емом ратнфиЕацпје
италнјанског уговора о мнр}. о чему се рас-прав.иа- ло
н у Одбору за спол,ие послове
амсричког сената. ИрнлнЕом днскусије у
САД о томе да ли треба илн не треба рати-фиЕопа- ти
уговор о ниру са Пталнјои спо-мнн.а- на је н ЈугославиЈа. Џорџ Маршал ми
ннстар СПОЛ.НИХ послова САД убеђујући Од-бо- р
за сиол.не послове да је потребно ратн-фикопа- тн
уговор о миру с Италнјом нзмеђу
осталог изјавно јс да he "ратнфпЕацнја оја-чат- и
демократнЈу да се супроставп свакој
евентуалној агрсснји протнв Џталпје од
страие Југославије."
Гншши помоћнпк кинпстра спашнх по-cio- na
САД Самнер Велс у своме говору пре-к- о
радна позвао је САД да пр)-ж- е зиатпу
подршку, у прнвредном погледу Пталији и
одложе ратифпкацију италпјапсЕог ипров-но- г
уговора езео бн се спречпла непосредпа
опасност преузнмаи.а властп од стране ео-мунис- та. У своме говору Вслс тврди да се
у случају ако у Пталпји дође до устакка ео-мунн- ста
тсшко може вероватн да југословен-ск- е
трупе с друге стране граппце пе бп од-пгра- ле
улогу активпих сараднпЕа."
Намсре које сс крију пза амерпчких кле-вет- а
да Југославија тобоже угрожава неза-висно- ст
11талије лако јс утврдпт. У посла-ннц- и
Трумана Конгресу те иамере су отво-рсн- о
израженс. Пшхову прнмепу ми смо веп
впдсли у Грчсој н Турској.
У условима данапн1.е крнзе у Италијн,
такођс, показало сс, да амсричБп usincpiija-tiicr- ii
кују пороб.гивачкс планове н према
Апспинском иочуострву. Мсре Еоје Самнср
Dcic предтажс прсма нталијп на иази клс-пс- та
протип Југослапије, отЕривају да у ие-ки- м
кругопнма САД постојс памере да се
Ilraiiija че потчинн не сако политичко-сео-иомск- ој
дочинацији САД, него да сс шго
вишс стапи н нод отпорену окупаторску
KoiiTjwiy амсричког мнлнтаризма, другим
рсчнма да се гурне у полохај у кое се да-иа- с
налази Грчка.
Kaniiaiua ратинх хушЕача Херстових ио-пииа- ра
заслужује само презнр, док "евск-туали- а
агрссија" коју Маршал припнсује
Jyroc.ianiijii претставдд занста исеојмјетнп
иодметаие, Еоје баца прло иезгодно свстло
па објективност п добропаисрпост дапаш-mi- x
рукоподилаца америчке спагпе полити-кс- .
Клспстннчеи аларип реаЕциопарпих spy-ron- a
у САД — заЕ.гучује "Горба" не могу
обманЈ-т-н ннједног грађанпна Италије ео-м- е
је сгало до слободе п пезависпостп ite
гове домопипе. ДемократсЕе масс Италпјс
знају да народн Југославпје пскрепо желс
да птатнјансЕн народ пође путем остварс-н.- а
споје пуие иезависпостн п пстинсеог де-мократ- сЕог
препорода.
ПашингтоисЕа галама против пзиига-леии- х
опасиости са истоез по пезависпосг
Иташјс открнва п овај пуг ео се стварио ба-п- и
плаповпма па штету жпвотпих пптерсса
италнЈаисЕог и друшх народа.
ДОГАБАЈИ У КИНИ
Пзвсштајн са Чаипуп п Чипгваптао
Фронта сведоче да се Диггатор ЧанЕајшек
прпблнжује Ерају свог дугог п Ервавог пу-т- а.
Упркос 1.000,000 нзвежбакпх војника,
Еоје су вежбалн прво пацистичЕн генерали.
а дапас вежбаип п опреманн по америчЕој
втади, он прсживлује судбопоспе поразс.
Неограиичсне суме иовца уштрцапе у жилс
yniipyher нацпонал-феудалистичЕ- ог режима
ННСу МОГЛе ОТЕ.10ПИТИ ДубОЕу СЕОПОМСЕу
кризу. Милиопи Кипеза су се дигли против
аеговог десиотизма. Ои се почшк срозава-т- п
и неће га спаситц ии свп светли долари
иа свету. Кинески парод је одлучио да себи
извојује слободу демократију. па га у томе
nchc зауставити пп Труман са свим својии
гепералпма.
Кипа стојн па видном месту у Трумапо-во- м
плапу за Tpehn светсхи рат. Прострапа
землд на јужпим граннцама Совјетског Са-вс- за
се CMatpa базо за будуће операциЈе
иротнв совјетсЕе државе. У псто време Кпиа
претстатл огромпу пијацуза Еаппталпстпч-к- у
сЕсплоатацпју, па Еоју се рачупа да тр;-б- а
донстп мпого мнлиона у џепове империја-лист- а.
Све ово пзпсЕује да ЧапкајшеЕ прошпри
споју Еонтролу преЕО целе Кине. Нп наЈма-н.- а
искра демократпје песие се појавитп, по-ш- то
се демоЕратија, рат п еЕСПлоатација пе-мо- гу
слагатп. Ни БелиЕа Брптаипја са сво-ји- м
монополистпчеик залогајпма иесме би-т- и
на путу продирапл амсричЕог долара.
Труманова адмиппстрацпЈа, од првога
дапа npeciansa рата протпв Јапапа, прпдо-нел-а
је пе маае од 4.000,000.000 долара у џе-по- ве
ЧанБајшсЕа. Трумаи је до сада послао
своме Еолегп топова, авпоиа, разпог оружја.
одела, ипструвтора и много савета. Много
тога се палази па путу.
ВелпЕој Британпји су усЕраћени неЕа-- д
аиш.н изворн сировпна и пијаце. В1есдесег
посто од уЕупиог лзвоза еојп пролази Ерод
ВГангај — Еуда пролазп 85 посто од ysyn-но- г
извоза ЗЈгм.м — пде за АлерпЕу. Хпдро-елеБтрпч- нп
пројеБтп. железпипе и разна
пред-зећ- а изграђују се под управом амерп-чко- м.
Кајшех се потпуио предао америчЕии
тргопачЕИм пнтересима еојп управлдју са
пиме у iteroBoi уздрмаиој кули v НапЕпиг