Serbian Herald, August 06, 1946

              atgtf'ilT.afjllliiiinH' WitiiiiffiiftHWii s-Pi-Ut V -- - #)У --#=- Vt3r
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА' Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9347
Цена ГОДПШН.ОЈ претплатв за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
_-.- - — - 1ПЛ No. D. N. 764. March 12. 1942
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, иил. vrt. .v.
Год. 6. Број 333.
ДВА ВАЖНА МИТИНГА
И ШТРАЈКОВНА СИТУА
ЦИЈА У ХАМИЛТОНУ
♦
(CA ШТРАЈКАШКЕ СТРАЖЕ СРПСК0М ГЛАСНИКУ)
Пише: МИЛ0Ш ГРУБИЋ
У уторак 23 јула у Вуд-лан- д
нарку одржан је масов-- н
и митннг Радннчке прогре-снвн- е
партије, на коме јс
главни говорник био Ј. Б.
Салсберг, члан парламента и
један од главних воћа Л1Ш
ЈСаиадс. Било је преко 3000
ларода, а прнлпчан број ју-гослеовсн- скнх
радннка, међу
I п.има доста оннх којн до са-д- а
нису иосећпвалн мнтипге
ЛИП.
Мнтнигу јс иретседавала
Алдермаи Хелеи Андерсон,
вођа Раднпчке лрогрсслвле
партије за хамилтонски округ
н Алдсрмаи у граду Хампл-тон- у.
Митииг су исто поздра-вил- и
члановн штрајкашких
комлтета од yniija које сс
налазе иа штрајку, а којн су
нсто члаиови ЛНН. Говорио
јс н ирегссдиик ЛИН за про-винцн- ју
Онтсрно, Хсрн Хаи-те- р.
Сврха митинга је да се об-јас- нн
народу штрајковна сп-туацн- ја,
те је најавллно да
ЛГШ града Хамилтона има
свој "вслфер комнтст" који
и ма за дужност сакуплдти
храну за штрајкаше. Говор-ннц- к
од Фајерстон (гуменс)
уиије, електричарске, челнч-н- е
(Стнл унион) говорили су
о потребнјединства свнх рад-нн- ка
бсз разлнкс полнтнчке
пшшалности. као н готовости
!— члаиова"ЛШ1 да со-- жртвује ј
свс да on сс постигла пооеда
штрајкаша. Хери Хантср je у
свом говору нодвукао да свн
радиицн који раде требају
сарађнпатн са штрајкашима,
јср he једнио тако победа
бптн оснгурана.
Ј. Г. Салсберг у свом гово-р- у
објаишлва закулнснн илаи
владе у Огави а нровокацнје
компаиијз, а особнто Стелко
(чсличис комнапнје), која
настоји пошто пото сломнти
штрајк чслнчних радлика
Салсбсрг кажс да штрајк рад-ни- ка
у Хамнлтону, особито
челнчннх, uiijc само локална
ствар, па ни сама канадска,
всћ je то каже мсђународна.
Објашн.ава то тнмс, што су
чсличии барони новсзанк
мсђусобно у свии зсв.гама, a
нарочито амсрички, брнтан-ск- н
н канадскн да у првом
реду скрше радиичку борбе-нос- г
у својим земљама, како
бн лакшс могди нроводиш
ирипреме за Tpehii свстскп
пат, којн би био протнв Сов-јетск- ог
Савеза н свих европ-скн- х
прогрсснвпих зсмаха.
Салсосрг, Xairrcp и сви ос-та- ли
говорници опомнпу на-р- од
да сс сбн смсло дозво-лит- л,
да иарод Канаде падне
у исту ситуацију каква је
била од 1930 па све до 1936
годнне, т. ј. бсспослпца, глад,
пнска плата, и коначно дола-за- к
рата. Наглашују да су
у доба крнзе н у доба рата
велнке компаинје зараднле
огромно богатство, док јс па-ро- д
luahao таксс, ишао у рат,
а сад опст мора да радн за
мизерпу плату. Да се то ие-повра- тн
потрсбпа јс солидар-пос- т
радника, да се добнјс
оио што радиицн тражс.
УНИСКИ МНТННГ
25 ЈУЛА
Уннје које се налазс на
штрајку, "Робер у u п о п",
"Стил униои", "Јупајтед еле-ктрика-л"
(Всстингхаус) ор-пшизова-ле'
су масовнп Mu-tual",
којн се јс претворио у
праву манифестацију борбе-но- г
радииштва. Омладвва је
орпишзовала утрку на бпци-кли- ча
кроз град Хамплтон, и
носидн су огласе за мотпиг
п за штрајкаше. Овај млтивг
је посетнло близу дегетак
хнллда народа, који јс са
својим аплаудирааем одобра-ва- о
говорпма њнхов no-з- ив
иа јсдинство п слогу. Гла-Bi- ui
говорннци су били се-крет- ар
Електрпчне у и н ј с
Георг Харнс п благајнпк
Цена једпом прнмерку 5 цен.
"Канадиаи конгрес оф лебор"
Копрој. Обадва говорника су
позвали народ да сс сложпо
одупру навали комианпја ко-ј- е
xohe да разбија штрајк.
Харис је казао, како канад-ск- а
влада има доста иоваца
кад ложе дати амернчкој вла-д- и
мнлиои долара за усавр
шава-- е атоиске бомбс, што
значн прнпрема за трећн свст-ск- и
рат, док iiehe да прего-вар- а
са радницииа за иихове
поштсне захтеве. Стога је по-треб- но
да се н радништво у-једн-
ни,
којој год унпјп прн-иадал- о,
м да ли били ла шт-рај- ку
нлнрадили, тако he се
само присилитн посодавце н
владу да удоволе радннчким
захтсвииа. Али, рскао је Ха-рн- с,
штрајк сс не добива са-м- о
на штрајкашкој стражи,
која јс врло важиа, eeh да
радииштво трсба бити довол.-н-о
борбепо да би спречило
доважаи--с сксбова; што јс још
потрсбно за победу, јсст свсст
радинштва да их сс ие хожс
заваратн и подвалити u сму-тнт- н
кроз капнталистпчку
штамну н радио, и ииховнм
прсдлозииа. Потрсбпо јс да
и срсдаа класа, трговци
другн стоје са штрајкашиуа,
јер свн они овнсс о потроша-чнм- а,
радпицима, ако онн
нмају iiMahe и трговцн.
Ионово је упозорно радни-.te-Jcoj- iu радедалврсЈостоЈЧ
са штраЈкашика јср, ако се
дозволи сломнти овај штрајк,
онда he компанија пааојати
да С1Ш311 платс и онима којц
сада радс, не само у Хамил'
тоиу исго цслој Капади. Рад-ннц- н
су громогласно аплау-днрал- н,
што јс зпачнло одо-брава- ич:
говора.
НА ШТРАЈКАШКОЈ
СТРАЖИ
IIIipajicauiKa стража код
Стслко компаннје није само
обична стража, то је сав иа-ро- д,
људи, женс, омладнпа,
деца, а велнка поворка сс у-в- ск
pehc тамо и овамо. На-ш- н
Југословснн се држе од-личн- о.
Ио цслу iioh су не-кој- и,
u доста велик број иа
стражн, зову нх да су "осма
армија". Омладииа игра, ие-в- а,
подцтнзира, Beh како ко
зна да се забави. Али је сви-v- a
једно иа уму, што је иај-главни- је,
a то јс добитн
штрајк.
У четвртак 25 јула ујутро
опст је коипаимја Стелко
хтела да довезс храиу .е-бови- ча
у фабрику. Овај пут
јс полиција иравнла вут за
лровоз хране, али је марод
нагЈнуо са свпх страиа nie-и- а
улазу, а машиновоћа н
кочничарн су одбили да возе
храну скебовима. Ту се опет
показала оргаиизоваиа свест
радиика, и доказ како се мо-ж- с
извојевати победа кад су
радцици сложии. Говори се
да је компаиија суспепдира-л- а
са посла ове радпикс, же-лезнича- ре.
"Канадиаи Трибун" од ка
да штрајк Tpajc продаје се
прско Једиу хидлду приме-рак- а
у Хамнлтоиу. На оба-дв- а
катипга видиш свакога
да чита "Трпбуну" или уни
ску новнау. Штрајкашв код
хамидтонске мовнве Спскта
тора нздају своју малу иови-a- y
a ue скебску, стим је ма
слио pehu да he се ускоро
покреиутп нова бода иовипа
за иарод. А говорницн од
разиих уиија су поздравдалн
"Каиаднан Трпбун", да је то
права радиичка новина, ва
коју бн се сваки раднвк тре-ба-о
претплатптн.
"Спектагор" и Хамплтон
Ревју, подижу галаму протпв
штрајкаша, дижу у небо ске-бов- с,
пазпвајући их да he п-хо- во
дело yhn у псторпју ка-надс- ке
послератпе рекоцстру-кциј- е;
нападају Сем Ловрен
ца, градопачелиика зато што
је предводио параду радншса,
TORONTO,
Почела je мировна конференција
Парпз, 29 јула — Прва
Мпровна конферснцнја после
другог светскор рата почела
је својнм заседаиеи да по-ку-ша
довршпти мнровпе у-гов-
оре
с Италијом, Фннском,
Бугарском, Маћарском и Ру
муиијои.
Совјстска новниарска аген-циј- а
Тасс, у свом извештају
из Париза о конференцији
изражава иаду за успех нсте.
На колференцији се нала-з-и
1-5-
00 делегата претставни-к- а
21 државе.
ПоиоћнИЦИ CI10.1IUIX МШ1Н- -
ЈУГОСЛДВИЈУ НА МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ПРЕТСТДВ-Љ- А
136 ДЕЛЕГАТА
Београд, — 25 јула. — Си-iio- h
у 20 часова са Београд-ск- е
железннчке станице спе-цијалш- ш
возом отпутовала је
де,1егација ФНРЈ иа конфе-ренци- ју
мнра у Париз. Отпу-товал- н
су делегаш: иотврет-седцпц- н
Презндиуна Моша
Пијаде и Дмитар Блахов,
нрсгссдшп; Савезпог всћа
Влада Ciiuiih, мшшстар ино-стран- их
иослова Станоје Си-Mii- h,
претссдник Прсзидиума
народне скупштнпе Црпе Po-pe
Мнлош PauiOBiih, минн-ста- р
фииапсија владе IIP Bo-cae
и Херцсговние Авдо Ху-- о,
коитра адиирал Срећко
Маиола н onyiioiiohcitu мн-ннст- ар
Јоже Вилфан.
Шеф делегациЈе, потпрет-ссдни- к
савезие владе и ирст-ссдцввКовтро- днс
хомиспјс
Едвард Кардел. rt члаиови
дслегације шшистар шду- -
,CTpiije н претседивк рнвред- -
ЗАПАДНОГ
Фраицуски генерал Де Год
ургирао је прскјуче да треба
лрисгуптн брзом ствараау
сиглеско-фанцуск- ог савсза,
који бн бно основ ствараи--а блока заиадних држава.
Де Гол на ствараи.е
енглсско - фралцуског савеза,
одиосно западпог блока жао
тобожшу лужиост због буду-hii- x
односа взмеђу Совјетског
Савсза п Сјсднњених Држава
АмервЕе.
Њујорк, 24 јула. — "Асо-шнјет- ед
Прес" јавлд да је
Совјетски Савез одбно да се
сложн са п,ланом Сјсдиаенвх
Држава о жонтролн атомске
енергвје. Совјетскп Qbcj
тражв да потпуна ковтрола
атомске епергије треба да
будс pykaWa Одбора tiiryp-вост- в
)једш1.е11пх нацпја.
Бернард Н. Баруч, делегат
Сједвњсипх Држава је пред-дожн- о
да се ауторвтет конт-рол- е
иад атоиском елергпјом
прснесе на све чланове Ује-дшиеи- пх вацвја .док се Анд-р- еј
А, ГромиЕО, де-лег- ат
еод комлспје за ковт-рол- у
arovcKe енерглје,- - еиер- -'
гнчво протлвво томе. Ов је
у своме говору протнв тога
плана и предлога међу оста-лн- м
Сје-дпоеп- пх
Држава у овој фор-м- п
соја је сада водпешева,
ве може бптп прлиле11а од
СовјетсЕог Савеза витп у це-лос- тн,
а пнтп v
У везп вето Громвко каже:
Ја желим да повово објас-bu- m
став Совјетсхог Савеза
о којој је бнло јавлено у про-шлв- н
бројевпиа Српског
Гласника.
Ц и р кулација "Хаивлтон
Спектатора" је овала за по-ловн-цу
од када штрајкују тв-пограф- скв
радинци,ча опаш-h- e
и ввше, јер се ла свакои
мнтнпгу говори вароду да не
купује свебСЕе новлне.
ONTARIO, TUESDAY, JULY
стара СовЈетског Савеза, Бри-таниј- е,
Сједни-еин-х Држава
н Француске сложили су се
на свои даиашњем заседану
да објаве у потпувости нацр-т- е
предложеиих мпровплх
уговора с поменутвм зем.га-к- а.
Питан.е слободпе пловпдбе
Дунавом 6nhe једно од глав-пи- х
питаиа на конферснцвјп,
коју захтевају Сједиисие
Државе и Брнтанија а којој
се протнви Совјетскп Савез
којн заступа гледнште да је
иодуиавско nmaibe пвтааеј
лодунавсЕпх држава.
иогсавета Борис Кндрич, ми-нист- ар
вошта Драго Мару-ши-ћ,
лретседник владе HP
Хрватске Др- - Владнмир Ба-кари- ћ,
минкстар просвете
владе IIP Хрватске Др, Зла-та- н
Сремец и uoiicnibop Др
Светозар Ритицг придружв-h- e
се делсгацији ла путу кроз
J у r о словенску тернторнју.
НеколиЕо делегата налазв сс
већ у Иаризу. Vf нашој деле-гациј- и,
заједио са стручиа-цим- а
и тсхЈшчким персопа-ло- и
има 136 лнца.
Дслегацију за Париз иа
станнцн испратили су ирет-ставниц- п
Народве ск)'пшти-п- е
ФНРЈ Савезне владе, На-род- не
владе Србије, Изврш-но- г
лародног одбора Бео-гра- да
ц дниломатски кор. t
После краћег задржаваид у
Лубллш1, дслегација he про-дужн- ти
пут за Париз.
Ivao л свн licupujaie.iii Сов-јстск- ог
Савсза, u као свн оив
који иду за твм да се орга-иизу- је
антасовјетски 6Liok ii
разбије оргаивзацију Уједв-ibeiii- tx
нацнја, Де Гол долазв
са својпм позивом тачво у-о- чи
заседа1каЛ1лровпе ковфе-ренциј- е.
Он тобоже ие укд.у-чуј- е
Сједни.еве Државе у тај
блок в н с говорц о осталпм
зсмлана Средие и Нсточне
Европе, али пз овог шта ов
да on ве воже прнмнтн вв-как- ву
пропозвцвју која бв и
иајиаае поткопала принципе
о д говорних
члаиова за очуваие л
свгурности". Ои да-i- c гаже
да би поткопавање тнх при-ици- па
бвло опагно и фатал-n- o
по очуван-- е иира.
ГровиЕо је нарочнто бво
лротнв изјаве Сједииених
Држава, која каже да овај op-ra- n
Уједнисипх вацвја вема
права да расправ.га пнтаие у
везв контроле, па raace "Coi-јетсЕ- в
Савез сматра да така
закл.учак ue воже бвти опра-,дан- ".
Ои дале каже да чар-те-р
УН даје noh в права
овои одбору да расправлл пн-таи- -е
Еоптроле в ов иоже в
ДЕ ГОЛ ПОЗИВА НА СТВАРАЊЕ БЛОКА
позива
совјетскв
поједнности-ма- ".
једподушиости
мпра
Boha РадппчЕе прогресвв-н- е
лартвје Твв Бак упутво
је аЕтујућев претседвлЕу
владе у Огавп Can Лора сле-дe- hв
тмефав у везв са од-луЕо- м
да се довремв у Кала-д- у
4000 војнвка по.гског вз-дајнв- Еа
Авдерса:
"Ми оштро
протпв плава за доврекадс
4000 војника полке Андер-сов- е
армвје у Кпваду. Ми за-хтева- мо
да се узие повово у
разматран.е то пптане н са-рад- шу
ганадсЕе владе са поли
ском владов в
Уј'едвпевпх вацвја за репат- -
30TH, 1946.
каже јасно јс да он предлаже
блок којн би се ослаило ва
Сједии.еле Државе п бпо упе-ре- н
ле само против Совјет-ско- г
Савеза Beh против свнх
зевалл које су пошле путем
папретка.
Де Голове желе и цвл. по-зиа- ти
су no itcroBiisi иедав-ш- ш
лзјаваиа и лредлозима о
потреби "врховног арбвтре-ра- "
у самој ФранцЈ-ској- , ло
naxeiby хомуинстичке лите-рату- ре
од страие .еговпх
следбеника н по потпори ко-ј- у
on добпва у земл.и н у
шшстранству од најреакцно-нарилји- х
кругова. Свему To-ne
ои остаје доследан кад у
својој садашиој пзјави кажс,
да се Аверика ociaita ла
своју iioh и па разумлост ио-једин- аца
а да "Pycnja кон-центри- ше
сву власт иад дру-штв- оу
у јсдвог човека"! За
Лверику оц каже да je lteiio
главно средство слобода ак-цл- је,
а Совјетског Савеза,
ропство !
Де Гол је заборавио како
је за вреке рата, када је при-зиав- ао
да је судбнна човечан-ств- з
одлучена код Стал-ин-град-
а,
говорво: "Hauia драга
Руснја"! Са својои садашиои
иолнтнкоу он доказује да јс
и тада говорно на уста свс
свстске реакције као што го-во- ри
п сада.
ОБЈАВА ЗА РЕГУЛИСАЊЕ
ПЕНЗША
На темелу Нове Урсдбе
ФНРЈ о установллљу права
на пензнју, потребио је да
свако лице, којс је досад у-жив-
ало
певзвју пововво ре-г'ли- ше
статЈ--с истс- -
Стога се позивају сва лица,
да се одмах пнсмево или ус-ме- но
првјаве obow Геперал- -
ном консулату, да вм се даду
или доставе потребне улуте
хако регудисати своју псп
зију.
СМРТ ФАШИЗМУ —
СЛОБОДА НАРОДУ!
ГЕНЕРАЛНИ КОНСУЛАТ
ФНРЈ,
Ш0 St. Ctkarinr W. 606,
Montreal 25, Que.
има пува права ва то.
На взјаву Сјсдиаепнх Др
жава да je ninaiLe еонтјкзјс
над атомсЕОв евергијом би-л- о
од кећувародве важпостп
a ue вациовалве п itcne ју-рвсдик- ције.
ГромвЕО је ре- -
као : "Када ]е тај чартер Ује- -
дв1мвпх вацвја стварав на
у Сав Фрав-цвсе- о,
пвгање суверевоств је
бнло једпо од кајважнијнх тпааа". Он је да.%е рекао
да је пптаое суверевостм
главвв хамев темеллц ua to-ne
лехв чвтава структура
Уједиаених вацвја и ако бп
ce у у дврвуло чвтавв оп-став- аЕ
в будућвост Уједшк-нв- х
вацпја бво би у опас-вост- в.
рвадију све пол-ск- е bojcec у
Uaixxy где је вогребва да
помогне у обвовв земхе- - Г.
Хпнт, кациар за Дучп н
ЛавЕастер, пвфорвпсао је
брвтавссн парлаиеват да јс
једва трећвва Авдерсове ар-ки- је
од 200 хљхада војиика
служила у Хвтлеровој арвв-ј-ц
протвх савезввка. Миоги
од ивх су ратпп злочввцв.
Овв ба требадп вћв у Пол~
ску да одговарају пред судом
а нр да бду допремавв у
Каваду. Влада би требала у-зе- тп
у обзвр захтев ханад-скв- х
раднпка за отвараие
Громико ce бори за очување чартера
Уједињених Нација
реЕао:"Пропозицпја ПРОТЕОТ ПРОТИВ ДОПРЕМАЊА АНДЕРСОВИХ ВОЈНИКА
УШДДУ
протествујемо
оргаввзацвјом
ковферевцвјн
Price per copy 5c.
ЈУГОСЛАВИЈА СЕ НЕћЕ
ДАТИ ЗАВЕСТИ НИКА--
КВИМ ПР0В0КАЦИЈАМА
ИЗЈАВИО ЈЕ АМБАСАДОР КОСАНОВИЋ НА КОНФЕРЕНЦ.ИЈИ
GA НОВИНАРИМА 22 ЈУЛА
У моме говору одржаном
претседннку Труману при-лико- ч
предаје акреднтнвнич
лисама, прошлс ссдмице, из-раз- но
сам својс задово.гство
што сам поставлхн овде за
амбасадора, као н паду да he
ојачатн веза измсђу Сједнп.е-нн- х
америчкнх држава н Ју-гослав- пјс. To je главии цил.
моје мисије овде. Толнко
много веза, а нарочито зајед-ппчк- п
пролпвена крв у два
светска рата, везују наше две
зем.ге тако да сам cnrypaii да
heMO бпти у стаиу да пре-броди- мо
прпвргмепе потсш-KOli- e.
ICaEO cau био повннар,
зиаи да he пас даиас, тсао
лрстставлнкс штампе пајви-ш- е
ннтсресоватн питал-- с Тр-ст- а.
Нре псго локушам да
потпуно одшворпм па иита-н.- а
која it и имате, жслпо бнх
да изпссем оишти прсглсд по
овои ннтаи.у.
У извсштају Eojii јс иеда-вн- о
лзашао у америчкој шта-ми- н
јавл.спо је да јс лјмггссд-ni- t
к нталијанскс пладс Де
Гаспсри изјавно, да је народ
и-его-
ве земл.е веровао у "аме-рнч- ка
o6ehau.a" Еад је иа
стралн савезпика ступио у
рат, протествујспдо та обе-hdi- ia
iiiicy 'liciiyibena."' Гово-peh- n
тако о томе, г. Де Гас-пер- н
noTceha а став Птали-ј- е
1915 годиие када јс она
лалустила савез са Нсмачкои
и Аустро-Угарско- м и преш
ла на страпу Епглсске, Фран
цуске и Руспјс пошто Јој је
било тајпо обсћано да he до-бн- ти
Јулиску Крајииу, Трст
и иола Далмације. Ја лс вс-руј- ем
да је гледап.е г. Дс Га
слсрнја ii глсдае истиискц
девократскнх снага у Итали-јн- ,
којс знају да је баш так
sa полнтнка — лолптнка во-hc- na
п а бази обсИапнх ва-г)а- да
и трговааа довсла
11талнју до катастрофс. Изве-сп- о
је да су погледи г. Де
Гасприа потпуно разлнчитп
од погледа Југословена којп
су на лрпмер 27 марта 19-4- 1
годиле — онда када je Be-лвк- а
Брптапија била сама у
рату са Хптлером — збацнлн
владу која је покушала да
прави компромисе са осови
now, ii ако су зпалп да твме
изазивају Хнтлсров и Мусо-лшшје- в
напад. Мојв змла
цн су то учшшлп без икак-во- г
o6ehajta иаграде а да нп-с- у
билп сигурив да he пре-Ж1!ве- ти
Онн су то учшшлн
за то ппо су мрзвлв фаши
зам п зато што су зиалн да
су цивплвзацпја и првлцппл
слободе п демократпје бплп
у опасноств. Држећн се тих
прпнципа без иаде у помоћп
или неку награду, онв су та-х- о
под водством маршалл
Тнта пзградпли моћпи Наро-дпо-ослободвлач- хв
покрет ко-ј- в
је знатло допрпиео савез-нпчк- ој
победп.
Сада, дајућн наш предлог
за деиократско рсшеие Јад-ранск- ог
проблема, мп oceha-м- о
да смо впспирисани ис-тв- м
духом, који лас је водио
и за време рата. Мв осећаио,
да пружајуЈш прпјател.ску
руку народу Италије можемо
да очекујемо поиоћ в разу-мева- и
сввх дмократскпх
слага света. Кзео још увег
ива и е разумевааа, желио
бвх да вам објасввв какав
је наш предлог.
Ми прсдлажемо да Трсг
постаие седма републвка у
југословенској федерацвја са
пунвм денократсквм прави- -
врата Кападе јеврејскпм и
другим нзбеглидама који су
жртае нацизма."
Vol. 6. No. 333.
ма која he дозватптп нговој
нгалнјанској већпнп да влада
(пако је Трсг географскп п
економскп део свог југосло-венско- г
залећа п етпвчкв је
окружеи компактном југо-словенск- ом
територпјом).
Мн Ппрсдлажемо да пун
демократски статус Трста —
нацлоналнп, економскп u со-цпјал- ни
— буде међународ-н- о
загараитован, од страпе п
под падзором елпке четво
рице нлп Савета безбсдностп
УН, који би надгледао пспу-aeib- c
југословенских обавеза.
Ми лредлажемо да све
заинтерссовапе зем.ге Цент-ралн- е
и Нсточие Европе, за
које Трсг претстав.га приро-ди- и
пзлаз — Чехословачка,
Mahapcxa нтд. — узму уче-uih- a
у управ.гаи.у тршћан-ско- м
луком која би била ии-тер11ациопа.1пзо- ва11а
Behiuia станошиштва Тр-ст- а,
како Југословепн тако л
Нталнјанп, желе овакво рс-шеи- е,
epyjyhn да je то ај
боља гарантија да unxoi град
iiehe постатн поприште стал-no- r
трвеиа него извор разу
меваиа и хармоније у овои
парочвто делвкашом прсделу
Евроггс, правп мост, нзмс))У
пстока и запада. Ма пе мо-жс- во
да разумемо запгто ова
демократска солуција ]ош у-в- ек
наплазп па отпор.
На П1тап.е повппара шта
с Југославија подузетн ако
пс добпје Трст, Амбасадор
IJocaiioenh je одговорио, да
се Југославнја irehe дап за-вес- тп
ипкаквпв ратнвм про-вокација-
ма
алп н да нпкада
iiehe прпстатп да јој се оду-зм- е
Трст. На упит новилара
да ли јс Дража Михаило-Bii- h
био ма.1трстирап у ист
разн, КосаиовнИ }с одговорио
да је МнхаиловвИ сам пред
судон у прпсуству осамдесет
страппх повппара нзјавпо да
је био добро третврац. Ам-басал- оо
ie позвао иовилар
-- да успореде Дражиие слвке
за врсве хапшеаа и каспвје
па he видети коллко се по-лрав-ио
за Bpeve истрагс. Нза
Дражнпог процеса ue стоје
иикаквп вдеолошкп разлозп
— рекао је Авбасадор Коса-HOBi- ih
— on je ocyheii зато
jep je бпо колаборатор п лз-дајн- ик,
зато јер је сарађпвао
с Немачкпм п Нталпјапсквм
окупаторима и домаћпн кви-сишзв- ма
Недп} и Павели-Ке- м.
Једаи измећу ловинара an-no
je Авбасадора да ли је
Југооавија затражпла екстра-двцпј- у фОт, на што је
Амбасадор Косавовић одгово-ри- о
да екстрадиција још нп-ј- е
тражепа, но то уопште ии-ј- е
ии важно, то је суввше
свтна ствар.
Одговарајући на питале о
тобожплј "железпој завеси"
за вести из Југославије, Ам-басад- ор
KocanoBiih je рекао
Да Јс У Југославвјн још у
Августу иеоецу 19-1- 5 ухпну-т-а
цензура над јавланем ве
стп пз Југосдаввје п да етра- -
ив вовпкарп у Југославвјп
пмају пулу слободу извсш-таваи- а.
Говорећв о nouohn Упре
Југославијв Амбасадор Коса-нови- ћ
је нагласио да лародп
Југославије врло внсоко цеие
ту nonoh. Цела Југославвја
— казао је Амбасадор — зна-д- е
добро да седамдесет л два
по сто од целоЕупне Унрвне
nouohn Југославвјв долази
пз С. А. Д.
~чнштшЈ чжчшаигир1ацн1'411ШЦНВч1чрг """
ф,
I