Serbian Herald, May 27, 1947

              e1Elfe-4- f Лб
,; гјцјцГјјДЈМШЈ
CTPAHA 2 "СРПСК1Х ГЛАСННК" Уторак, 29 алрила 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpeld Glcgnik PuMiehlng
. Company —proprietor! in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Out.
Излазн сваког утсрка и петка
Сва писиа п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ПРВИ МАЈ
ЈЈрви мај, као што јо познато, прогла-iiiq- ii
jo 1880 годино као .мсђународии рад-нич- ки
иразиик. У то прсмс, н дуго послс
тога, снтуацнја у снсту нијс била нн (Јлн-з- у
какна је данас. Ннјс тада било речн
"првн спотски рат". "други спстски рат",
иијо било иитањс борбс "да со спрсчи трп-л-и
систски рат". У то прсмо и само имс
фашизма бнло јс нспознато. Ннјо тада
биЈо на спету зомљс социјалнзма, нн на-родн- их
држапа и дсмократија Honor тниа
на Кпронском Југоистопу.
Од нрсмсна када јо нрпн мај постао
мсђународни радиички празннв, радници
у многим зс.мл.ама изпојспалн су миога
ирана н имали опммиа nocTiiniyha. У
Русији јс стнорсна' радничко сслачка
дрлсапа, соцнјалнзам. У Југоисточној Кп-ро- нн
— Југослапчја. Пугарска, Иољска,
Чохословачка н Румуннја — народи сј
со рсшнлн старих нзраб.гипачких, торо-ристички- х
U нздајиичких клика и на нуту
су оиштсг ирогрсса. У Лмсрицп од дсссти- -
на хил.ада органнзопаних радннка у син-дика- тс,
израсле су jioIiiip милионско син-дикал- но
оргаиизације, којл су изпојспалс
миога ностиглућа и ирапа радиог чопска.
У зсмл.ама гдс јс ндоја Нрпог маја најбру-талнн- јо
прогон.сна Ирпи мај ностао јо м-циолал- пи
лразшп;.
Сио то нромонс. cna постиглућа, стсчс-н- а
су у тсшкој н крпапој борби.Дапас со
поди борба нс само за учпршЈкш.о пслпких
тгкошша, за нопа лостлглућа, нгто п да
со сачупа то токошшо од насртаја старог
игпријатол.а у нопом руху.
Цснтар рсакцнјо лрепешол јо нз Епропо
н Азнјо у Амсрику. Лмсрнчки имшсрија-лиза- м
иочсо јо да доиоси "лопс" законп
са којпма со улнштапа у борбама стсчсна
радпичка и опште иародиа прапа и сло-бод- о.
Онај импррнјализам нма нсто амбн-цнј- о
којо јо имао Хнтлер и којо јо имао
руекн цар. Он нод гсрплкам борбс нротнп
комуиизма сакрипа ноодол.ипу тслш.у да
заилада н загосподари цслим спстом и борп
со за то на дпа фронта. као што јо тсишо
п као што сс борио н Хнтлср.
Тако јо п ирод радничкнм н општо про-грсснпи- лм
it демокпатскнм мдсама борба
иа дна фроита. Труманопа "доктрила"
борбо протнп "комунизма" у Грчкој. Тур-ско- ј,
Киии одиосио у Епропи н Азији, про-иа- ђа
со упородо са борбом протипу "ко-.мулпз-
ма"
у Белој ку1ш у Вашннгтону. У
Дотронту нскндаи домонстрирало јо и про-тсстпопа- ло
иротнп аитирадничког Трума-ноп- ог
закоиа 500.000 радника. Нротспи
протипу тога закона днпсу со но целој
Амсрнцн. У тим протсстима сс мало или
никако ио удара истопромсно н по снољ-н-ој
политици Трумаиа, али јо то ипак
нстопрсмон ударац и no тој полнтици.
У Канади питан.о стоји као и у Сједи-li.ciiu- M
Др;кавама. Канадска рсакцнја ino
стопама амергчке реакцнјс Она јо пол.на
да да амсричкоч лмиеријализму да од Ка-иа- до
напраии споју ратну базу. Порба ка-надск- их
радника н народа за конгролу
цсна, протнп сман.ипаи.а н погоршапан-- а
ипшотног стандарда борба jo, у исто пре-м- с,
за исзаписиост Каиаде.
Такан јо општн карактер данашљо си
туацијо; насртај рсакцијо н фашизма иа
слободу и незапнсност туђнх и својих на-ро- да
иа једиу страиу. н борба протнпу
фашнзма н рсакцлје за иезавпсиост и сло-иод- у
.споју н друшх народа, иа другу.
Прстсташшци сопјетског. југословсн-ско- г
н другнх ослобођсннх иарода који су
тшдпсли иајвећо жртве за заједначку стоар
Ујсдињсних нацнја. нс говоре о рату нсго
о миру. Онн говоре, н радс. о изградшн
спојих разорсннх земаља. Али опи. чинс-h- ii
сво што сс мо:кс учшштн да сс сачува
мир у свету. будннм оком прате махниа-цнј- с
н планово новнх Хитлсра и Мусолн-инј- а.
Порба за ушпнтсљо фашнзма није за-jipmc- ua.
Она се иастапл.а и постаје јача
јср u пбновно окунл.ане фашнстнчкнх
снага и њнхов насртај постајс отворсиији
и дрскијн.
У таквим прнликача н врсмсну пада
радничкн празнш; Први мај овр годшк4
-'-—- """
ПРЕТСТАВНИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОБРАЗЛОЖИЛИ
СУ ЗАХТЕВ ПРЕМА АУСТРИЈИ
(Наставак са стране 1)
ту мшшстара спољних посло-ва- .
Доведене су нове трупе и
сви гарпизони, као н полици-ј- а
у Корушкој су појачапн.
Масовна xantneiu н батпља-it- a
су постала све чсшћз. Ево
под каквпм околностнма Ко-руш- ки
СдоБеици нзражавају
своју волу за прнклучеи Ју-гослав- ијп.
Кардељ јс затпм изнео ва-жп- с
податке о учсшћу Кору-шки- х
Словеиаца у ослобо- -
дилачкој борбн. Иартизаискн
одредн Корушкпх Словепаца
нанели су тешсс губиткс
Пеицпма, паиие убијеиих ј(
бнло 3800, и око 10.000 изба- -
ченмх из строја. Корушкп
Словенци су претрпеди сле-де- ће
губитке: 1080 убнјеипх,
710 рааепих, 310 заробљеппх
и несталпх. Важпост и.пхове
борбс може сс вндсти взи-аеипц- с
да се бритапска вој-и- а
мпсија дуго задржала код
JtHX.
Говорећц о т. зш. плсбпсци-г- у
нз-192- 0 годиие, којим се
ипого служе протнвпнци
ирнклучела Корушее Југо-славнј- н,
Кардсл. јс подвукдо
да је овај плсбпсцнт извршеп
иа терпторијн, која јс зајсд-н- о
са осталом Словетјом бн-л- а
нсколнео стотииа годима
сталпо под аустро-немак- о
управом. Порсд упБСтаваил и
uacii.ia који су вршени током
исторнје уз утицај ирквене
хнјерархије која је била нс-мач- ка,
occhaifcCM страха н пот-ЧШ1.СНОС- ТН,
створени су носе-би- и
услови за плсбисцит ко-ј- н
је трсбало да осигура по
uowie рсзултате за Лустрију.
На ззхтев Нталије, Знелска
долииа је била уиапред ир-кључс-
иа
из плсбисцитне зо- -
Иослс говора Едварда Кар-де- љз
мшшстар спохиих no-dosa
Станојс Симић дао јс
изјаву о извесиим прнврсд-П1- ш
обавсзала којс происти-ч- у
нз одхрворности коју Ау- -
cTpuja vopa ciiocimt за caoje
учешће у рату на страни Нс-мач- кс.
Па ирвом мссту, рскао
јс мнпистар Citsiiih, Аустрша
јс дужиа да платн рслараци-ј- е.
Упркос офомие штсте к.-ј- у
је АустрпЈа својим чеш-пе- м
у рату на страни Нем.-чк- е
цапсла Југославији. )-rocia- eaja
тражп да јј А-стр- пја
иапмс рспарација ни-т- п
суму од 15 милиона дот-ра- .
У одрсђпваи.у овс сум--- .
пагласпо је мппистар Ciimih,
Југословеиска шада подта
je рачуна о томс да рма;а
цпје пе буду смсти.а а ск- -
номскп развој Аустрим ' 'чи
гледио је да јс опа 1ма нм
орцноцзлио iiiioro wao,a
изпоса рспарација Knje дру-г- е
сатслнтско зсмк1 трга ia
плате прсма нировнпм гово
pnua.
Мпппстар Cimiih jt-- itajK
чпто иагдасно да је д свц
зема-л- л које су учсствва.те у
рату прогпв Југославнје t
стрија пзвукла највишс к1-рнс-ти
од тог иапада и окуп-циј- с
делова Југославије. To
јс бнло зат0 што су Аустрп-јзнц- и
билн водсћи оргаии у
ирнврсдној администратнв-но- ј
служби окупацноиих вла-ст- н.
Ирнврсдиа окупација
Југославије вршеиа je no nia-нови- ма
којн су израђсии у
Аустрији још пре иапада п
Jyrociaaitjy. Чм јс Југо-ciacn- ja
окупнрана фнлија-л- е
аустрнјскнх банака, као
на прпмср Ш1ЕНЕР БАНК
Нсрспп, оснгуравајућа дру-штв- а.
разие привредне агсп-цв- је
и цеитрале постају ио-нополисти- чка
срсдншта која
прсузнмају у своје руке пзј-важнн- јс
послове у читавој
прпвреди Југославије. Иинср
банкферајн вмала јс спсцп-ја-1н- у
удогЈ--. Она је бнла цсп-та- р
где су сс стнпдлс све су--ме
од конфисковаиих nuaiui.
Скоро читав портфе.1 свпх
српских акциоиарскнх дру-шта- ва
дошао јс у ittiic pyte
1943 годипс. Нрнпудио прн-купла1- М
жсгвс ишло је прс- -
ко JbC.
Мипнстар Спмпћ с са жа-л,еи.- ем
констатовао да захтеа
југословснсквх парода за ре-парацлј-
ама,
којс прстставдл-ј- у
минимум штете панешенг
Југославлјп, инје лашпао па
разуеваи.с код лзвсснпх са-всзнн- ка. Огакав став нс но-х-е
се лиуком случају опрап-дат- и.
У. всзп с тнм. шшлстар Сл-мн- ћ
је навсо случај Пугарссе
упоређујупп га са случајси
Аустрпје', пстпчући да су бу-гар- скл
фашнстп у много мз-1- 1ч
обнму Учсствова.1л v оа- -
не и предата Лустрији, јер би
овај крај због своје јаке иа-цпопа- лпе
свести могао ути-цат- п
иа исход плебнсцнта у
корист Југославије. Кардел.
је навео мпогс другс чнн.ени-ц- е
које доказују, да нлебнс-ци-т
нз 1920 ие може дати
праву слику воле већипа ста-цовнпшт- ва
и објектнвнс сг-иич- ке
односе у Корушкој. У
преос свсга тога про-аустрн-- ска
већина у плебисцнту из- -
пела )е cavo b.000 гласова.
Затим се мрдељ задржао
ца тсзи т. зв. "неделивостп
Корушсе", icojy такође иссо-ришћава- ју
протнпппци при-кл.уче- ша
Корушке Југослави-ји- .
Чпиеница јс — пагласпо
je Кардсл. — да јс Словепач-к- а
Коруика од врло иале ва-жпос- ти
за Лустрпју у екопом-ско- и
погледу, док па другј
страпп њепе уске везе са Ту-гослав- пјом
су очпгледпе.
Преиа овој тсзп такође се
често истиче да су Карапап-к- е
селика прпродпа препре-s- a
за прпкључеие Корушке
Југославији. Опн истп луди
који дапас бране тезу "педе-ливост- и
Корушке", 1941 су
одушевл.ено поздравили аиек-сиј- у
већег дела Словеннје ко
ју јс нзвршио Хитлер. "Чи-та- в
један дсо Словсиије бно
је прнкл,учеи Корушкој, и
фаница Хнтлерове Корушсе
до нред са крај рата прола-зил- а
је кроз предграђа Луб-ллп- с,
главног града Словсни-је.- "
Кардел. је потом говорсио
о проблему Кургеилаидскпх
Х)вата, чији број изиоси 70.
000. Он је иШасно, да југо-словенс- ка
влада захтсва д.1
права Вургсландских Хрва-т- а
буду загарантована у уго- -
ту на страни Хитлсра jicio
што је Аустрпја. Бугарска ј
доцинјс ai.niBiio yjcia учеш-ћ- з
па орани ујсдип-епл- х па,-ци-јз
са много вишс снага п
СТАНОЈЕ СИМИћ
мн1о вншс губнтака пего иа
страни сн ia освинс Лустрни
је папротнв остала ла страии
Хнтлера до iKpaja. ife иожс
бити нн говора о учстћу Ау-стри- је
у покрету отпора пли
у рату на странл антихитлс-{кзвск- с
кохшцијс. Извозни
капацитет Бугарске je G--
пута M3ii.it од нзвозног кзпа-цнте- та
Аустрнјс, па ипак Бу-гарс- ка
лма да платл рспзра- -
ЦПЈС ' BHCIIIIH ОД 70 НЛЛИОИ1
долара, док бн jiickji савезна-ц- н
хтсли да Аустрнју потпу-и- о
ослободе те обавезс.
Млнистар CiiMiih je затпм
II3IUO низ података о томс ка-к- о
се Аустрнја обогапиа за
врсме рата иа Јичуи Југосла-внј-с.
Нриврсдну плдчку Ју-гослзв- ије
спроводплл су
угдавном Аустријаици. Beh
део оил.ачка1шх старп оти-ша- о
је у Аустрнју где сс и
сада налазе. Аустрнјске влас-т- л
су одмах по окупацлји по-чс- лс
са разараисм оовеначкс
приврсде. На члгаво подру-чј-у
Југославнје, не санп
у Словснлјл. у току оку-паци- јс
пајмодсрпије jyrocio-венск- е
тскстнлне фабрнкс,
ратна привреда п друга пред-j-зеК- а
била су систематска
развлачеиа и преношена у
Аустрију. Постоје непобитчи
доказл да су постројеид п
разпс машплс блле пренеше-н- е
из југословенскпх лндус-триск-их
предузећа у Аустрн-ју- .
Прилнком повлачснл иа
завршеткЈ-- рата великп део
иревознпх сретстава јс отл-ma- o
v Аустрнју где је п о- -
вору у виду посебног ауто-номн- ог
статута.
У свеЈу — pesao јс Кардел.
— данас се налази у Аустрп-ј- н
нешто око 200 хнлада Ју-гослове- па.
Ако се тсрнторр-јали- и
захтевн које је поста-внл- а
југословснска влада
удовсгс, прско 70.000 југо-словс- па
бн остало још у Ау--
ЗШЕВИ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ВЕЗИ МИРОВНОГ
G АУСТРИЈОМ
Потпретседник југословен-ск- с
владе Едворд Кардсл. у
зак.%учку свога говора, којп
је одржао пред Саветои ми-ппста- ра
спољппх послова у
Москвп, павео je у осаи тача-к- а
шта је потребпо унети у
одредбс уговора с Аустријом
1. — Забрапптп пе саио ап-шл- ус
са Нсмачсом у свакон
облпку, aero п сваку делат-пос-т
или пропагапду у тоа
цилу.
2. — Својим будућпм међу-иародпи- м
полптпчспм u еко
номскии везаиа Аустрнја пе
сме да правп ппсагву днс-кримипац- пју
у односу прсиа
поједппим Уједиљспим иацн-јам- а.
3. — Аустрнја трсба да бу-д- е
разоружава до грашта
yiiyiapitux цотрсба. Иотпуио
трсба да будс демплнтариао-са- н
пограинчни појас према
Југославнји у дубипн од пај-.vai- tc
од 20 em.
4. — Треба решпти пасслд-вап- с
Немпца пз 1'ајха или тзв.
"фолксдојчера" из других зс-ил- лл
спо и иопиштити доса-даиш- е
натуралнзације те вр--
CIC.
5. — Уговор треба такође
Говор Станоја Симића, министра спољних послова
стао.
Аустријсцр фнрме, one ко-ј- е
су neh постојале н one ко-ј- с
су наново основане после
окупације у цпљу експлоатц-cai- ui
југомовенских слровп-н- а,
увозилс су велнке количп- -
ие сировпиа које су добија-- Ј
ле лскл.учиво снлом на dCHU-в- у
закоиа којс су издале ок)-лацио- пс
властц. Ове спровн-ii- p
с унотребл-еп- е у аустрцј-(- мј
прпврсдп п Аустрија их
lie миле падокмадатв. Ha п---
hi
иачии аустрпјска прпвре-- .
}к- - ирпмпла десетине хпдл-- л
патпа дрвета, затпн руДа-ч- г
(.Н1ва. цппка, кавгава, ап-niuo- iia
н Epoua.
л време окупацне с& те-(-и
Kipiije Југослави јс силои је
ч1г, н огронав број стоес п аиј ш, што се тзсође ае но- -
;.. 111ЗТРТП.
'max цо осупзццји, взјт--
0
с с
' a
I ниппстар Свхвћ, ау-- )
'. иластп су отпочелс
1' иортиранл. хапшељен
и и ' lepiuipaacM преко 80 хи-u- uj
t товепаца од гојих су
оду е in чвтава иианд, уклу-4vjy- hu
робу у иапишипха,
3273 радие. парочито цело-fcvo- aii
по.шпривредни инвеч-та- р
езо н читава домаћла-ств- а
1941 годние већ су бк-t- a
делпмпчно послана ова до- -
бра у Аустрију доб је један
дсо дат АЈ-сгрпЈаици-
ма који
су билц у Југославији у orv-нациоп- нм
властима и као
гсрмапизатори. На свршетку
рата, за врсие новлачснл у
Лустрвју je одвучен велиЕв
део оп.гачинс робе.
Врсдност ових оп.гачкаввх
стварп. за које нема изглсда
да he бктн враЈкне цени се
на 7.954.000.000 диварв илз
оео 170 мцднова доларв. У
стварн много внше ј одву-чен- о
у Аустрнју. и аустрвј-ск- а
врнврсда још н данас с?
корнстц тиме.
Сула коју Југославнја тра-гк- и jesatta од вредиости робе
ко}а е нз Југославнје пренг-шен- а
у Аустрнју, не рачуна-jyh- n
прк томе другу готету
коју ј Југос1аввја прстрпе-д-а.
ЈугословеисЕа делегацнја,
паставио је мпвнстар Снмић,
поред захтсва за реварацпје
мора нарочпто да нстакне да
Аустрпја треба безусловно да
врати Југославнјн целОЕупан
возпл парк п речено Лродог-л-- е
без обзпра како је то сти-гл- о
у Аустрију.
Затии јс мивистар Симпћ
говорпо о губпцпма ЕЈ-лтур-п-
пх
вредностп за што Ау-стрп- ја
таЕође пха да спосл
део одговорности. Навео је
ВечЕу државну архаву за ко-ј- у
је "опуномоћенн ливлстар
за ок)пацпону управу" др.
Роберт ШанЕе п.гачсао нај-важп- ије
стварп архпвске
вредностп из Југославпје.
Том прилпЕом мпппстао Сч- -
.mmffii tummp&m ,.
стрпјн, док би G0.000 Ау-стријана- ца
дошлп под Југо-славиј- у,
што је маше од бро-ј- а
Југословспа који бн остали
у Аустрији."
Закл.у#чујући свој говор
Кардел. је изнео у 8 тачака
шта је потребно да уђе у од-рсд- бс
мировног уговора са
Аустрпјом.
УГОВОРА
да садрасн одредбе о репатри-јаипј- и
тзл. "раселлннх лица"
у љихове земл.е.
6. — Аустрија трсба да из-ру- чи
све ратпе злочинце и
издајппсс оппи зснлама које
су бплс жртва њнхових зло-чин- а.
одпоспо издајстага.
7. — Уговор трсба да за-бра- пп
CTeapaive нацнстнчкчх
плп бпло касвнх других фа
шпстпчкпх оргапнзацир да
предвпдн мсре за уклаилпс
фашпстичкнх н нацистичкнх
остатака у државној уирапи.
8. — Уговор треба да обез-Лед- п
да he грађани Аустријс
уагивати сва демократска нра-в-а.
После говора иотнрстссд-ипк- а
Југословенске лладе Кд-взр- да
Кардслд говорио је м-инс- тар
СПОЛ.ИПХ послова Ју-гословсн- ске
владе CumiiIi. Oh
се у свомс нзлагаи.у ocnpnyf
па економске обапсзе које
проистичу из одговорностн
Аустрнје за поштпчео и ско
номско поробллвап Југосла-внј- е.
Он сс чарочито задржал
на ннтаиу реиарацпја и по-но-во
указао па захтсв Jyto-словеис- ке
владе да Аустрнја
платп на име репарацпја су-м- у
од 150 милпопа долара.
мић je подвукао иужшкт уго-вор- а
по комс lie Аустрнја мо-рат- н
предатл Југославијн спу
југословеискЈ' архипу и до-кумен- те
којц се одиосе а рад
аустро - неиачких окупацнс-пп- х
властн у Југоставији за
време рата; опо треба да сс
унесс у мирошш уговор сл
Ауетријо.
Засршавају1ш свој говор
мпппстар CumiiIi je подвукао
да пзвеспп стралп сруговл w.
саво порпчу право Југославн-ј- е
ва репарацијс, псго чак
поста1лју захтев иа Bpala-а- л
п надокпадаиваис ауг- -
трпјсЕих добара нз Југосла-виј- е.
Мсђутим, сваком јс по-зва- то
да су ова добра блла
дпрсктно оружје за поробид-ва- в
Југославпје. To je бип
пнсгруиспат непријате 1.а
протнв нсзавнсиостн и слобо
де Југославије л као таква тч
су добра Еопфпссопаиа пре-в- а
југославепсЕим законп-ха- .
"ЈугословепсЕа влада-под-вук- ао je CiiMiih, ииукоа
случају не прнстаје на ди-CEycii- jy
о вредкости тих
засона. Прнпцкп да Аустри-ј- а
нс схе да се богати иа ра-чу- и
жртава немачкс агрссијс
ИУа да се прнксни и на нс-ћач- Ее инвсстпцнјс у Аустрн-ји- .
Вило бп апсурдно да Ау- -
ctpiija. Еад сс радн о ilciiiiu
обавезама буде у пополни-је- м
положају нсутралних зе-уа- лл. Кад пеки савсзници по-Е)'шава- ју
да праве изузстак
са Аустријом, изузетак којч
се иијс правно пи са једпом
земллм у свету, предлажуЈп
да се огЈКЈмна врсдност нсмл-- ј
чквх дооара у лустријн ире-д- а
аустЈНЈској влади езо ш#-кдо- н.
онда се поетав.га лита-н- л
: за еассе заслуге сс награ-ђуј- с
Аустрија?
ирсма yrooffpy о нсмзчепм
реварацнјаиа. којн је уговор
делвнвчно готов, ниједна
зехла се пе можс одрећл pt-парац- ија
у пме нске другс
хчљс. "Југославнја, зак.1.у-чн- о
је Свмнћ, ие може сс од-ре-ћл
рспарацнја нлтл учсш-h- a
у одређнван.у иствх.. Ми,
међутни, можеио разумсти
мотнве л наме]с којима сс
руЕоводе извесне силе да се
НемачЕа одрекие својих до-бар- а
у Аустрнји. To потичс
вероватво отуда што очи
ужнвају лзвссиа лрава и прк-вплеги- је
у Аустрији.
"Међутлм, положај опусто-шен- е
југославије, која доса-д- а
влје прпмила инсакву оз-бнхни- ју
вредност па пме ре
парацпја је сасвии друкчнји.
Оиа се не уоже одрећи репа1
рацнја. својих захтева. У лз-лага- ау
и форуулпсаау сво-јп- х
захтева Југословенсга
в-а-
да сс руководила интере-слм- з
унра да се ллввидпрг-ње- у
рата и условл, којл су
га потхрапнва.1и. лпквлднра-ј- у
v овом делу Европс."
Ш&ШШПШЗ ir. i ir i - -- 4Ив#К-
Zr--±
,
,
Политички преглед
- -- - -- -- . ... .. - -- - -- .
КОНФЕРЕНЦИЈА МИНИСТАРА СПОЉНИХ
ПОСЛОВА У МОСКВИ
Коиферснцнја мншичара спомшх иосло-в- а
пслнке Четворнцс у Москвн завршнла гг
п мнпнстри и деле!ације су се разнпии.
Конферспцнја ннје постипа споразм
по пнташу мировпог уговора с Немачком
Аустрнјом. У всзп стим мпровплм уговорп-м- а
треба.1о )е решнтн неколнко осповиих
и важнлх питан.а уеђу којпуа п пптаи,а фа-hi- i
ца, уједнњепс нлн распарчаие Неиачке.
ратних репарацнја.
ТГрстстзвнпци западннх савезипка, Аус
рпке, Прнтапије и Фравцуске су за рлспар-чавап- е
Нсмачке, док су претставппци Со-вјетск- ог
Савеза за уједипеиу Немачку. Го-воре-ћи
о томс на Копферснппји совјстск
мннистар ciiowmx послова Пјећселав Мо-лото- в,
рекао јс да бн распарчавал.р Неиачкс
само погодовало половпоу распа.чиваиу пс-мачк- ог шовинизиа од страпе нсузчкнх ми-литарис- та,
поиовнои спремаиу за рат про
тив савсзнпка. On пе порнче да би фгдсра- -
по уређепе езко га предлажу западпе сппс
нма-i- o за савсзлпке привремепу корпст. Aim
ако се то пнтапе разматра са гледпшта су-трашин- це,
рскао je оп. опда федератнвио
уређе.е ирстставлл озбиљпу опасност.
"ОстајуЈш на глсдишту федератпвпог уређг-- и
а Исмачкс, савезлици могу да погконлј
попсрен.е немачког народа према imixoboj
пплптнци. У том случају, лдеја једипства
Иемачке, која је, езео изгледа необичнодра-г- а
нечачЕом народу, биће предапа у ругр
иемачкнх мнлитарпста, којн тсже за обио-го- м
Немачкс као зем.м мнлитаризма н до-мппац- ије
над другим народпма". рекао јс
Момтов.
To јс иптаае ло којем није иостишуг
споразум. Друго важио 1штан.с по којсм ннјг
остигиут споразум јесте пнтап.с рспараци-ја- .
које трсба да добије Совјетскн Сагез. Зл-над- ии
сапезипцн сматрају да би то апачило
осиромашсн.е Немачке коју Ли онда оии мо-ра- ли
ппмагатл. Мнпистар споллшх ппслога
СЈСД1Ш.СННХ Држава Америке. Јјорђ Иар-1ПМ- .
рскао је да би Амсрнка уорала у то
случају платнтп рачун. Овакав став заучсли
су заиадпи сапсзницн пако Совјетскн Саве
пс тражи да му се у потпупости надоккади
штета панешепа од страпе Нсиачкс.
ГовореЈн о nitTaibv репарацнја на коп-ференцлј- и,
Вјећеслав Молотов }е навео стра-шн- с
податкс о уништавању које је ретопсп
СопјетсЕи (авез од страие Иемачве Истз-капш- и
шта је Совјстсеи Савсз учпмпо за
зајадпичку ствар у носледилм светскоу рату
борс!ш се сам против 200, a no псвад п про-тнв- у
240 псмачЕнх днвизнја н anxoinx са-тслн- та.
одбрапивти н спасавган европску
цивпчпзацлју. Молотов je pesao:
ЦЕНА К01У IE ПЛАТИО
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ
"СовјетсЕи Савез е подпео тгшке губнт-к- е
у рату протлву Немачке. Наша зем.га је
нзгубпла мллпоие људи it претрпела Офо-ми- е
маггрпјалле губитке. Совјетска влада п
цели совјетскл народ не могу дозволптп да
се ла To заборавп.
"Овде јс потребно потеетлтн на то шта
јс рат коштао СовјетСЕЛ Савез.
"Трошковл совјетск државе у ратУ пр°-тив- у
Немачке. а псто тако н протпву Јапа-н- а,
п губнци у приходпуа хоје су услед
окупациЈе претрпела дожавна предузеа.
кооператпве, колхозн п становнпгатво Coi-јетск- ог
Сагеза, достлжу офомну суму. Само
за време рата овл расходл и губици vnpit-ходим- а
достлжу iiaJMaibe З-- мплпјардп
до.гара.
"Тој сумл треба додати штету која је
наиешепа нашр! државп п становипштву
услед офомппх рушеил п п.гачке дртавне.
задружн п ллчне пмоовпне за врсме рата.
као п оном терлторлју којп је бпо под не-прлјате.гсх- ом
окупацпјом. Ваиредпа Држа.
вна комлсија, у којој учествују наЈпстакпу-тиј- и
друштвенл раднпцп земле. утврдила је
да оба директиа штета, на терпторшу који
}е бп0 лзложен окупацпјп пзноси 128 ми-лпјап- дп
долара.
"Да бп се обЈзсипла ова сума дпректнпх
губптака name земле потсетпћу па то да су
иемачко-фашнстпчк- п завојевачп п нпхови
сателптп потпуло илп делпмпчно лопушпли
п спалилп 1.710 градова п преко 7lM)iK) села
и засеока; спалплп п порушплп птуео
мллпола Зфада п оставпчп б кроча око
25,000.000 лудп ; порушпли 31.0 иидустрпЈ-скп- х
предузеНа у ЕоЈпма је папло око Л
мплиона раднпка! разорплп 65.000 гтоме-тар- а
железплчке пруге п 4.100 желсппчгпх
станпца: порушплп п спчлчЕалп 9S.C0Q кол-хоз- а,
1.87G совхоза п 2.890 машплско-тоаЕ-топскл- х
станпцаЈ заклалп. отели п огерали
у Немачку 7 мплиеиа коид, 17 мплиона грла
крупне рогате стоке, 20 мплпоиа свиил п 27
млллона оваца п Еоза. Оспи тога. онп су
унпштпли п разорплп 40.000 болипна п дру-гл- х
здравствеипх установа, 84.000 шеолд.
среднлтехллчкпх школа. впшпхшкола. на-учно-пстражпв- ачкпх
пнстптуција и 42.С00
јавних бпблиотека.
"Свему томе. ревао Је далл ВјеКеслав Мо-лото- в,
феба додатп губптхе у лудству који
се рачунају на неколпко мплпона.
"Надам се да вам је после овлх ццфара
јасно, зашто совјетска влада л целв совНт
скп народ пнслстпрају да CaieT минпстара
спо.гиих послова донесе такве мере које б
обезбедпле пзвршеи одлука Берлппске п
Крпмске Еонферепцпје о репараалјама. . . "Док укупна cyfaa само дпретнпх губп-так- а
наш земле на окуппраном тгрпторпју
изиоси 128 мплпјардп долара, Сов}етскп Ca-ses
подносп захтев да Немачка платп рпа-паци- је
у впсинц сд 10 мллпЈардп дотара.
Тпм пзнссом Немачка he платптп мане од
5едн десетппе онпх дпректнпх губптака ко-је- е
Совјетскп Савез претрппо па терпторпју
окупнрапоч од немачкпх завојевача. He мо-ж- е
се оспорлтл оправданост таквог saxiesa
совктске др-жаве.-
"
(Преиос ла странп 4)