Serbian Herald, December 20, 1946

              ГI ,2 "
I
1'
1'
1
Ik if
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
V
Цена годвшаој претплатв за Канаду долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authoriied Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, под. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
s
a '
Год. 6. Број 375. Ирекинимо са прављењем атомских
бомби' - каже Хенри Валес
Ово су исколико извадака1
из изјавс Хеирн Валаса коју
је исдавно објавпо у часо
пнсу "Њу Репубднк", коју
он сада уређује:
"Размер свстског разоружа-а- а
јестс један од иајважнијих
нодухвата и успеха Уједиае-ни- х
нација. Све док Русаја
држн под оружјсм лет мнлн-он- а
л.уди, све док Сједписне
Државе производс атомске
бомбе, и свс док Пслика Прн-тани- ја
држк своје разбацаис
трупс no целом свету, ми ио-рам- о
знатн да иостоји join
утрка за наоружаае и да he
цсиа тога najnpe ударнти па
животпи стаидарт обичног
човека у свнм нацнјана it да
бн пајпослс уннштило циви-лнзациј- у.
"Руснја стварно xohe мнр.
Опа сс борн" алн даје н кон-цесиј- е.
Руснја јс дала много
Biinic концссија иа педавиом
зассдаау нсго Сјсднаене Др-жав- е.
llaJBche иојсдиио no
CTJirnyhe у нсторнји Уједн
аеинх нација до данас, бпз
јс драматичии нристапак
УССР-а- , Пслике Брвтаннје u
Сједвп.снвх Држава за сфск-тнвн- к
снстси мсђуиародне
нпспекције, с само за атом-ск- у
сисргију, исго такођс и
за Лруго наоружаас масовиог
уннштавааа. Усвајаис рсзо-"Чтуцв- је
Уједнаених нацпја.и
оружју можда нотврди даће
то бити један од мајважнајпх
актола у цслој исторнјн.
'Русија нам јс нзашла у
сусрст на иола нута. Зашто
ми сада лс нзађемо и ис спст
мемо п.у вишс од пола пута?
Kpojeibc боиба. . . Ирекшш
ло иравл-сњс- м бомба. . . Обс-haib- c
да сс веп произведеис
бомбе прсдају н пронзведсан
матерпјал, од кога сс оне уо-г- у
правитн, мсђународиом
трнбуналу, тако да се бомбс
могу овдс у Лмсрнцн држати
нод контршом до тога време-- а
док сс pcsoiyuitja Уједнае-ни- х
нацнја о разоружаау сту-- и
и у практивно дсјство.
"Ннко ис тражи да се тај-- с
атомскс бомбе дају ин јсд-н- ој
држави нрс исго сс по
стнгнс потпуиа гараитпја
безбсдностн, али Сједнаенс
Државс не могу се надати да
he дати импреснју на свет
CBOjitu siitpoBiuiM uaxepaua
све док one наставе пронзво- -
дплм бомба и нагоинлаваасм
материјала којн се употрео--
.гава за Ckjuoe. . .
Тако велнка капиталнстич-к- а
землд као што су Сједиае-п- а
Државе. која нагоиилава
атомске боибе "нензбсжпво
се појавлује пред осталим
светом иотенцпоналои пајвс
he имаеријалистнчкезсм.м
нсторији. '
"Одмах сада мн трсбамо ка-зат- и
свету кашко ииамо бом-б- а
и кашко очекујеио да he
ii х сг пјк)нзвсстн концем
1947 годиис прсма даиашиој
рати. Порезници Сјсдпасних
Држава имају право па ту uii
форуацију. Ми смо потро-шил- и
милијарде долара из-qiabyjy- hn
атомске бомбе. Са
да када су Уједпаене пације
усвојилс резолуцнју за разо-ружаа- е,
мп морамо импрссн
патн свет нашом вагом да об-јавп- но
не само ниформацпјс
у погледу иагоиплапих бом
ба, него такође и о могућно-стим- а
за употрсбе у време
мнра.
"У нспуидваљу одредаба
Уједнаеиих нација о разору-жап- у
сав важан посао учпни-h- e
се са стране повпх комп-сиј- а
које he, образовати Савет
безбедностп. Опда he пасту-пнт- п
време . . . дебатп пз-ieb- y
снла о саставу ових ко-мпси- ја.
Руспја, Амерпка и
иародп света без сумае xohe
да су спгурпп да се ппкаква
Kovnciija н пнспекција за
атоиску епергију пе, домп- -
Цена једнои прпмерку 5 цен.
иира директио или пндпрект
но, са страпе прмватних ните--
реса.
"Ове зсмле које нису још
разлилс на широко своје сп-сте- ме
пронзводиих сретта
ва, иаравпо, one xohe да бу-д- у
претставл.ене у комнснја-м- а
тако да буду снгурне да
се случајно упогреблдвае а-том- скс енергнје у мнрие свр
хе ие би саботирало у име
своје науке н безбедностн.
"Мсђуиародпа снтуација је
бсз сумас данас бо.га него
што јс изглсдала прошлог ле
та. У оно врсмс разнн Лнгло
Амсрнканци су проводидп
кампаау протнв Совјста, ос-Bphy- hit
се па пзвесне пнсанс
параграфе од страие Лешша
н Ста.гина који су изгледали
као да he комунпстн nohn за
доиииацију пад светом са у-мсрс-
иим
илн грубнм срстст-пии- а.
Руси, унсто в[еие, били
су нсто тако снгурин, на базн
онога шта се иојавлппало у
нашој штампи и акцијн на-ш- их
дипломата, као н иаших
војинх лнца, да Англо-Аме-рикаи- цп
he сс задовоштн пн- -
Ф.Н.Р. Југославија С.С.С.Р.
спремне за
искрену сарадњу
ЈЕ
МИР
Лопдои, 22 — Услед
јаке оиозиције у британскои
пар.Јамеигу н свс Јачсг при
ткска са стране
маса су прнси-Л.С1- Ш
да омекшају у својој
СП0Ч1ОЈ патитнцн н заузму
донсклс пријатсл-скнј- п стас,
бар у изјавама, преиа СССР-- а
н осталим
Европе. Опозицпја у
против реакцио-нарп- е
спол.не политике коју
су заузели Атлп it Бевпп, иа-рас- ла
је са 59 на преко 100
посланика из редова cane
Лабор партнје.
По повратку у Лоидоп са
зассдаид оргаинзацнје
пација Бевиц јс нзја
вно да постојп велпка "желл
Совјетске Русије за потпупо
разумсвап--е и да je свет
спреман да с ilom capanyjc п ,
мира,
врехе
повезао
да оиа развој
система свој сопстве- - Са
начин, и чланак Бла-друг- н
npi- - којег је
во вачпи 17 новсу-жнвота- ."
Бевин је рскао да и Југо- -
славија, кгла је суочеиа "ве--
лнкнм задаткок прнередпе
обнове такође xohe да са
pabyje за светскн мир у no--
родици пацпја.
Бевип је врло добро звао
to ii пре, да су и Југосдавпја
н СССР одавио бплп за са-рада- у,
пскреиу п праведну
сарадљу. Ллн овакву да
сс од Југосдавпје одузнма
И.С31ШО зем.шште, плп рецп-м- о
да се one Брптанија u
мешају у ппхоес
упЈјташие ствари, или
право Дупав. Само
је ствар да то Бевпп раппје
ппје прпзпатн. Сад
присплеи да то учипи без
обзпра да му драго ндп
и
Ои кажс дхге: "Верујем да
смо ушлп у прву .фазу поста-вгаљ- а
уговора п хармоппјг
мсђу велипнм сплаиа. Прво,
стожплп се по нпзу пр-вп- х
мнрошнх угово-р- а.
. Друго, усклађујемо ор-гаинзац- пЈу
од које Уједпае-п- п
пароди очекују чување п.п
ховог прпјате-гств- а и мпра."
он подвлачп, да
пма још да re постпгпе!
ЈИИИГЧр" 5-BS-R
ввч ' ' ЈЈ тП тс" е15 у в1 'g-i-T- ™
т-ПЈ-
-г i-f-
P w-- ЧГ "Р-- "
4 и
W
у
о
е.
шр
TORONTO,
[т
шта uaiLc него коптролом
над свстои. . .
"Наравно, пародп УССР-а- ,
Гједнаених Држава,
Крагевства желе
за сва врсиеиа, . .
Одушев.г;ае као што can
и ја о рсзолуцији Уједии.е-mi- x
пација за ja
ипак немам илузнја да су се
још многи фундаменталнн уз
роцп за рат По-тре- ба
за основно разумеваис
измсђу Лпгло-Лмернкана- ца н
Совјета је још велнка. . ." Го
Bopehu о томс.како иеки не
гледају иајбол-- е иа заједнич-к- у
рсшеност о очуваљу
Налас се осврће на неке v-перијали- стичке
струје ка-ж- е:
"Ми не можемо поссдовати
све клучсве трговинс, путевс
и сфсре Па ипак, уи
корамо прекннутн иашс та-риф- пе
префаде и отворнтл
цс.111 свст за слободну тргови-н- у
и cao6pahaj. To су некн
од цеиа за сталип мир. Пиа
још неснх жртава којс ии до-Miuiiipaj- yhe
спле имахо да
дамо."
на састанку Савета спол.них
мнпнстара у Москвн 10 мар-т- а,
па којем he се решавати
muaite Неиачкс. . . "Уисто
mi морано оспгуратн
да Немачса не буде у сташу
поново угрожавати савезнн-цнма- ". На крптику од
да је Брнта-лпј- у
са Амсрнком протнв
СССР-- а и другнх демократ-скн- х
зенала, он је морао изја-впт- к
да Прнтанија nehe бнтл
иаклоаена внше једној од
друге зеиле, иего да he пру-жит- и
"руку прнјателлтва н
сарадње слима". До сада иије
баш тако бнло, како Бевин
и
увек су биле
БЕВИН ПРИСИЉЕК ЛРИЗНАТИ ИСТИНУ ДА ФНРЈ И
CCGP ЖЕЛЕ СДРАДЊУ ЗД
дец.
народних
Лтли-Бсвн- и
демоЕратскни.зеи-ллм- а
парламситу
Уједи-ibeBii- x
цели
мир
опо-зпцп- је
н м а право на ,
свог на пзвесним пзузецима до-н-п
призиајућн да иосихо Душана
подједиасо амају г°јевпКа, објавила
па свој сопствснп "Борба"
бра, a у којем се on ocsphe
,
не
—
Амерпка —
по-свај- аЈу
па
хтео је
лн је
смо
пптаља
.
Међутпи,
мпого
Уједн-аено- г
разоружање
отстраннли.
па
утицаја.
меветеамернчкнхреакцц
онараца против демократских
нзбора Југославије, Бугарске
п других зсма-л- а.
У свом преглед Благоје-Bii- h
каже:
"Mcby парламецтарппм из-бори- ма,
којц су после рата
извршеии у нпзу земал-а- , по-себ- цу
пажпу заслужује не-дав- ио
бпраае чланова Кои-грс- са
Сједпњеипх Амерпчкпх
Држава. Као што је позаато,
амерпчкп Копгрес се састојп
из Претставнпчког дома, о--јп
nva 435 члаиова, п Сената
са 96 чланова. Сваке друге
годпие поиово се бпрају сви
члановп Претставппчког до
ма, a само једна трећппа се-нато- ра. Ове годпнс, 5 иовем-бра-аиерпч- кн
rpabann су бп-рх- ш
432 члана Претставпи
чког дома јер су 3 посланикч
у једпој савезиој државп иза-бра- на
раније, у За
Lenar се бпрало, уместо 32
нова сепатора, ипх 36 ради
luta uiiu jc оорсд трспипс се- -
натора чији су лапдатп исте-кл- и
требало још четворпцу
чија су места нз других раз-лог- а
остала упражнепа. Упс- -
г- - т
ONTARIO. TUESDAY, DECEMBER 24TH, 1946.
67-М- И РОЂЕНДАН ГЕНЕРЛ- -
ЛИСИМУСЛ СТАЉИНА
IT; t4-.- : IP
Til ' ЖЗгз.' Ж t
На С7-М- И рођеидан 21
сцомСра посстио јо гсисра-лиспму- са
Стаљина и Елиот
Рузвслт са CBoJorf" жслом.
IJcctii јавлају да су обадво-ј-о
јако иипрссирани од
стране Сталлша.
II р и лнком Стаљиновог
рођсидаиа дирсктор Hucxii-ту- та
"Маркс-Еигед- с" у Мо-ск- ви
изјавио јо да jo у
СССР-- у од 1917 годиис пз-1а- та
459 мплиона п 937
хил.ада Сталинових кљпга.
Всли се да ће Рузвслт
објавити. свој разговор са
Ста.Ђином када се иоврати
у Амсрику и да
одговорн ннсу били Једио-став- нн
одговорн, већ да he
на њпма требати проучава-т-н
иише даиа.
каже. У будуће има да се вп-д- н
и провери у пракси.
то време, вршеп је взбор ч
гувернсра у 35 држава амери-чк- е
федсрацаје.
IJeh пунпх 150 година бор-б-а
на изборима у Сједпнпил
Амерпчкиу Државака водп
се иск.1учиво нзиеђу две по-литич- ке
страисе, Деиосратссг
страпке, коју je 1S60 годпве
основао Џеферсон, п Репуб-лнкапс- ке
страике. Ова стран
ка је форхпрана 1854 годвве,
непосредно пред почетас гра
ђаиског рата "изиеђу севера
п југа". Први претседввк рс- -
п}блике пз ibcuitx редова био
је Лниколи. Обе ове буржоа-ск- е
страпке, које се Beh сто-лс- ће
it no смеаују на властп,
врло су тесно повезаве с аме-рпчк- ии фииааспсспк капи-Ta.i- ou
и налазе се у завасво-ст- л
и под контролок крупнвх
монополпстпчкпх трустова.
Мсђу фннаиспјере оввх стра-нак- а,
напрпнер, убрајају се
u круппп доларскц кагватл
Днпоп, шеф гпгантскогхени-ско- г
труста, Пју, власввк
компапије мСан
ојел", чланови мплпјардер--
скпх породпца гокфелер и
Мсиоп, претставиицп коипа
""jc vtucHa-- x uiupt
други. Магнат Рођерс Cipayc,
претставнпс труста "Амери-ке- н
смелтппг рефајвпвг кох
папи", руководио је пзбор- -
ОТЛРАВНИК ПОСЛОВА ФНРЈ
П, ЦАБРИЋ ОДЛАЗИ У
ДОМОВИНУ
СРПСК0М ГЛАСНИКУ,
У очи одласка на пут у
Домовину захваљуЈем се
исељеницима на сарадњи и
хуманитарном раду за пру-жа- ње
помоћи народима Фе
деративне Народне Репуб-лик- е
Југославије и честитам
божићни лразник и нову
годину.
ПЕТАР ЦАБРИЋ.
ДОБИЛИ СМО 500 ДОПАРА
И ЈОШ СЕДАМ НОВИХ
ПРЕТП. ИЗ ВАНКУВЕРД
Овпх дана прпмплп смо пј
Ванкувера ПЕТ СТОТИНА
ДОЛАРА на рачун ihixobc
новчане хвоте. Сада Ванку-ве- р
пма 568 долара, а фали
ии још 32 долара па да пспу
не своју хвоту у фоиду. Ис
ТОИ ПСШОЛЈСОи су ПОСЈХ1И још
седам новпх претплата, тако
да сада пмају 59 новпх прет-плат- а
на рачуп ипхове кво- -
те. Фалп их још b новпх
претплата па да ncnyire хвоту
100 посто.
УПРАВА СРПСКОГ
ГЛАСНИКА.
НШЊЕЧИТАОРМГСГ
Обавештавамо претпдатип
ке п чптаоце Српссог Глас-ник- а
да неК пзаКп пз штам
пе два пздаиа диста — од 27
децембра п 3 јануара — радп
тога што штампарпја nehe
радитп око бохпћа п пове
годпне.
Српскп Гласппк.
nnu комптетои рспубднкана-п- а
у гампаац 1944 годиие
Сдпчву дужиост у Демократ- -
сгој сфавци вршво је тада
Едвни Паули, шеф фнрмс
"Петрол иорпорсјшп".
Оваквн карастер једппх
већвх политичкнх страаака у
Седпаевви Амсрачкам Дј-хава- ха.
којс коиополистпчки
госпздаре чптавнм подптач
квм жпвогои зех.м, доволно
јасво говорп шта у ствара
звачн такозваиа амерпчка де
мократпја. II једна в друм
су оружје у руеама irpynuor
litRaaacncEor сапвтала. Њл
хова узајамва борба н апхо-в- о
схеавваае па властв слу--
же Једвно томе да пред аме
рвчквх масама и спа&ввм
светов прнгажу
начвв управлааа сао пстпн-ск- у
декокатнју. За амервчку
дехократвју јесасввв правпл-н- о
ресао један совјетсхв пу-бЈицнс- та:
"Друштвево-полв-гичк- п
жввот у Сједааенви
Авервчквх Државама не пре
лазв охввре двопартвске бур-жоас- ке
двгтатуре".
Оада плсац прелаза в уха
зује на тежае
п цмперпјалпста у Сједиае-цн- м
Државава сасо онп па-сто- је
да ватуре свету такву
апхову "демократвју. Ови cv
"авгажовала огровва пропа--
(Наставак ва странп 2)
ЗАШТО ЈЕ 50 МИЛИ0НА АМЕРИЧКИХ
БИРАЧА АПСТИНИРАЛО У ИЗБОРИМА
бсоградска
УЈеднаених
демократскпх
септембру.
Стаљиновн
пет-ролејс- ке
"амерачкв
властодржац!
Price per copy 5c
АМБДСАДОР КОСАНОВИЋ ОДБИЈА ЛДЖНЕ ОПТУЖБЕ
ГРЧКОГ РЕАКЦИОНЕРА ЦДЛДДРИСА
ПРОТИВ ШОШВИЈЕ
Да би сакрилн своје реак-ционар- пе
и провокатмвне ци-.м- ве
у вршсау терора ад
грчкии пародом н угрожава-ii- y
мира са суседниа, грчка
влада, уз iiouoh својих газда,
бритапсЕих окупатора, посла
ла је Коистантипа Цалдарп-са- ,
претседннка грчке владе,
иа конферснциЈу УЈеднљсних
пацнја са спакованнм "доку-мсатлм- а"
н са нахером да
оптужн Југославију. Бугап- -
ску п Албаннју да, тобоже,
поиажу и шал.у наоружаие
групс у Грчку да сс борс про-tu- b
грчких властн. Цалдарнс
је са тиис хтсо да преварн
свој сопствсии народ ц свст-ск- у
јавиост уопште. Наравно
да су он н асгопа клнка у
зем.гн u сиол.а, наишлн иа
uoinopy од страис брнтан
скнх н америчкнх рсакцно-нарнн- х
it u иернјалистнчкнх
кругова. A.1H on јс такођс
наншао на жнлав отпор од
стране прстставннка новс Ју- -
гославијс п других деиокраг
ских зсиаља.
Ha itcroBe онтужбе одгово- -
рио јс Амбасадор Ф.Н.Р. Ју-гослав- ије Сава Косаиовпћ.
KocanoBiih је рскао да опту
жбе Цалдариса "не саио што
су нетачие, seh one, недго-варај- у
нстцпп". Ои je одбио
сваку q)4i:y подвалу да Југо
славнја недозволава страним
новннарпиа да слободно до
иосс извештаје и вестк. Ко-caiioB- iih је рскао да ,је Југо-славн- ја
бнла прва од окупи-рани- х
земалл у Евррпи коЈа
je ногпуно отклоннла цеизу
ру на всстнма н нзвсштајииа
страннх повнпара.
У свои далеи говору Коса
nosiih je ионово nooiijao on
тужбс да Југославпја номаже
пограиичне наиадс у Грчкој.
Вилики покрет у Америци за
иодизање радничких плата
ЗЕМЉУ ОБУХВАЋА ВЕЛИКА БЕСПОСЛИЦА А ЦЕНЕ
НЕВЕРОВАТНОМ БРЗИНОМ СКАЧУ
Па. био
УјсЈнаених челичинх радин
ка — Си Ај О yiinje који је
саставхеп од 174 лица за вз-pabiiB- aae
листе о платаиа
нзрадпо је захтеве који ча
сада обухва1ају 500.000 рад
пика, а каспнЈе he још једаи
uiuiioii, пли свега 1 милиои
ii 560.000 адика. Покрај
тога, Комнтет је упутио шт-рајков- ие
поте 44 сомпанијч.
У плаиу Комитет тражи ве-1н- ку
повишицу плате; со- -
цнјално осигураае; исплапл
ваас на излазу; гараити ју
годншае плате (са одређепон
количнном) ; годишан одвор
са платов н доплата на рад
суботом и иеделом.
Преговори нмају да отпо-tii- y
око 15 јануара, мссец да-в- а
пре него пстече рапији
уговор са 86 произвађача че
лнка.
Иретседник Сп Ај О Фплпп
Муреј нзјавно је да he рад
ницв ступпти на преговоре
ca отворенвм нашнм картаид ,
па Ја саи протав стал
ног штрајса и потпуно веру
јем да челпчиа нидустрвЈ!
може удоволатп вашив зах
тевпма бсз да повнсује цеие
па своје пропзводе", рекао јг
Муреј.
Муреј је рекао да he се
гпреговора за поввшицу пда
та водатп са свасом компа
ццјом посебпо па пот-реб- а
раднвка и могућвоста
ruahaita. Унвја по првв пут
у историЈн тражв мвппвум
повпшнцу плате за навеште
наке (такозвапе "вајт колор")
иа базп заједнпчке радпнчкг
рате о платама.
Од како је рат завршеп то
је друга уппскц захтев за по
tesr
Vol. 6. No. 375.
On je тДкођс pesao да je Цал-дарисо- ва
влада узела у за-штн- ту
ратне криминалце ii
проузрокује немире иа гра-нн- ци својих сседа. Говоре-h- it
о спору којк је гсредого
чен у Македоннјн, Kocanoeph
je побио оптужбу да Југосла-внј- а
угрожава територпјалиа
iiiiTcrpitier Грчке.
"Алн to je очевпдно", про-дужу- је
KocaltoBiih, "да спм-пати- је
парода Југославпје, a
нарочито народа Македонпје
су са потлаченон својом бра-ћо- м
у Јегејској Македонпј-- л
н страдаиа Македонаца у
Грчкој ие могу noohn а да се
не подпже иегодоваие у Југо-славпј- п.
Ово је јасно п нпко
нена права да забранп тежив
чакедонског народа за своје
национално ослобоћење и оп-ределе- ие."
"Љујорк Тајкс" од 20 де-цемб- ра
доиео је вест да he
Савст безбедности Уједнње
н нх нација послатп једиу ко-нис- нју
која he нспнтаги си-туац- иЈу
у Грчкој и на граии-цам- а
Југославпје. Бугарске и
А.1банијс. У всстн се каже да
he комнсија бнти саставлпа
од санх држава које су у Са-вс- ту
безбедности н да he no-hn
тамо пе касипје од 15 ја-нуа- ра
1917. Та комисија he
истрахнвати иа тсрсиу према
оптужбама грчке владе п пре
на комтраоптужбааа Југосла-виј- е,
Бугарске и Албаинје.
Она he саслушати владвве
званичне органе и саслуша-bahe-наро- д
па хом спорпои
тепнторнју.
Бажно je овде вапомепутп
да јс баш влада ФНРЈ тра-жи- ла
још раније да Уједине-и- е
пације пошалу јсдну так
ву комисију а основц чсга
јс сада то решепо.
за време летотаег штрајка
челпчнпх раднака па освови
чега су раднвцв добвлн 18 и
по цснтн н а сат повишице,
после којег су уследвлв вио-г- и
штрајковн н преговори за
новишнцу плате в болс рад-в- е
услове. Ношто је уквнута
контрола над ценама (ОНА),
цсае су у Сједшкнвм Држа
ваиа поскочпле ла мпогви
артнклвва од 50 па 100 в вп-- ше
посто a one ста-ia-o иду
на ввше.
Сада се eh у Сјсдваенчм
Државама палазн преко 3 мв-лио- на
раднага без посла, ра-чунај- ући
ту н једап милаоч
отпуштапих војвига којв још
немају sanocjeika.
ШТРАЈК К0РАНД4 РУД1РА
ЈЕ СОЛИДАН
Норанда. — Пеств вз Но- -
ранде jaexajy да je uttpaje
РУДара Нораида кајн лвмв
тед врло солвдав в улази
у пету веделу борбе.
Ковпаваја пва вахеру да
почпе плаћатв оно вехолвко
раднпса што раде у уредвма
прева повој лествицн, т.ј. 10
центп поввшвце по сату које
је оча нудвла пгграЈЕашвва.
To je свакако покушај да ип-днрек- тао
утвче на штрајса-ш- е
да приме хохпаввску no--
НУДУ.
Радницп траже 16 цепта
повашаце no сату. Начелввс
града Ровапа понудпо је да
аосредује взмеђу компаввје
а Уввје за преговоре, алв су
обадве страие одбвле попуду.
Питсбург, — Комптет.вишицу плате. Први је
астал.
бази
О"
V
.1