Serbian Herald, July 25, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
Цна за 4 долара, на пола СРБА as Second Qau Matter under the
год. 2.50. За год. 5.00, пол. грд. 3.00. No. N. 764, March 12. 1942
Год. 7. Број 427. 5 цеи. JULY 11, 1947. Price per copy 5a Vol. 7. No. 427.
И
гппти АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ L'PHLflN ГМСНИК "СРПСКОГ
Toronto
SERBIAN HERALD WAverley
годншној претплжтн Канаду Authoriaed
ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ
иностранстао,
једном првмерку TORONTO, ONTARIO, FRIDAY,
ЂУНИО BEPA CTOJE
Блато којим ce непријатељи
бацају на Југославију враћа
се натраг у њихово лице
Пивши усташки капетан Младен Ј;унно, изјавмо је на
отворењу "Хрпатског дома" у Бпндсору је Јакоб Дроб-mi- h
који је умро иа броду "Радник" уморен стране поса-д- е
брода зато што iinje дао новац који су itera тражнли
Рсакцлоиарна штамна направила је читаву сензацију од
тога. Торонто "Ивиннг Телеграм" дао је тој изваји наЈвид-ниј- е
мссто н свој глап-н-и наслов.
У всзн с том нзјавом "Торонто Дејлн Стар" повео јс
исграгу, са којом је установллио да нзјапа ђунпа ннје пи-шт- а
нсго још једпа безобразпа клевета протнв
нове Југослаиије н бацан.е блата на iby. Лли блато се нове
јупослапнје е прима. Оио сс Bpaha у лнце н.ешгх непри-јатсл- л.
У свом уводнику од 9 јула "Торонто Дејли Стар"
пише:
Л dispatch from Windsor this
week contained a charge from a
Dr. fiuino-Zorki- n that Jacob
Drobnich, a Canadian-Croa- t, had
been "murdered" on a Yugoslav
vessel leaving Montreal, for re-fusing
"to urrcnder his Canadi-an
currency." The ship's official,
the charge continued, had demand-ed
the money "on orders from Yu-goslav
authorities".
Itut from Canadian police offi-cials
a totally different account
came to The Star, Constable Let-rou- x
and Dr. Kaoul Itoulanger,
the coroner at Uimouski, where the
man was burled, both declared
death was due to natural causes.
The official death certificate,
signed by Dr. Itoulanger who exa-mine- d
Jacob Drobnich at the re-quest
of the ship's captain, states
his death was caused by "asthma
cardial arteriosclerosis," or asthma
induced by a heart condition and
hardening of the arteriee. The
files of the Council of Canadian-Sout- h
Slavs, to which Sir. Drob-nich
belonged, show he had work-ed
in Canadian mine for 20 years,
and that in recent years he had
been under a doctor's constant care
for heart ailment and asthma.
Dr. Guino-Zorlln- 'e "under-ground- "
reported that Drobnich
had died from roufch treatment on
board ship. But Constable Let- -
St.
1,
Дакле. нстрага "Тороито Дсјли Стар-а-", icao што се то
у овом неговом уводнику паводп, доказала је опо што je
иначс свак паметан могао однах да зиа. Та истрага доказа-л- а
је да је капстан брода сам тражно да се прегледа.
Ои јс очевндно био свсстан да бн се оптужбе п клсвете као
што јс ова ђунијсва могле лако појавити. С тим је он убио
ову клевсту пре исго се она залегла у покпарепом усташи.
Полпцнја и доктор који јс прегледао мртпо тело пре вего
је сахранеио, као што се то кажс у овом чланку "ДФ"
Стара' кажу да сс човек ДЕФШШТШШО тукао с
ннким и да ИА ЛИЦУ II ТЕЛУ НИЈЕ ИМАО НИКАК-1Ш-Х
ЗНАКОВА, већ умро од болссти за коју није кри-в- а
Југославија нсго 20-годиш-
н.и тсшкп рад у кападскнм
рудвицпма. .
Лек Саксес, Њујорк. — На
за"ссдан.у Атомске компспје
У!елш1,ених naunia 8 јула. ве- -
hiina члапова комнснјс прп- -
дружила се захтсву Совјет- -
ског претставника лндреја
Громнка да се понпгате атом-ск- е
бомбс. Само Сјсдшћспе
Државе уздржале су сс од
гласаил а претставпнк Сирн-ј- с
заговарао је да би Оргапи-зацпј- а
Уједипчевпх нација
требала да поседује атомскс
бомбе.
У Баруховом плану Сједи- -
П.СНИХ Држава захтевало се
да сс атомске оомое могу
одузети од Сједвн.еппх Држа-в- а
и прсдатп у руке ОУН-- а
тек када започне међупарод-п- а
коптрола пад атомски
оружјси. Л1сђтим, Громико
је захтсвао да се те бомбе
све понпште.
Гроиико је готсетно члано-в- с
комиспјс на реолуцпју
Гсиералне скупттпнс Уједи-Н.СШ1- Х
нацпја, са којом се
тражп потпупо поништеие
бомба. Нсгов став, односно
став Совјстског Савсза. отво- -
me
ГЛАСНИКА"
200 Adelaide W.
Ont.
TELEFON: 9947
НЕЗАВИСНО D.
Цена
да
од
од
фашистнчка
човек
inije
је
roux stated: "The man indentified
as Jacob Drobnich had no marks
on his face or his body, lie defi-nitely
had not been in a fight." The
constable said he was called to the
S.S. Kadnik by the captain of the
ship who reported the death of a
passenger. The ship returned to
shore to submit the body for of.
ficial examination. It was hurried
In Rfmouski instead of at sea on
the decision of the Council of Canadi-an-
South Slavs, which under-took
to pay all expenses.
The charge has been made that
Canadian Yugoslavs have been
forced on "orders from Tito" to
surrender their money and re-turn
to their homeland. At to this,
the Hon. Louis St. Laurent stated
in parliament in May that he had
found no evidence that improper
methods have been used In con-nection
with the Yugoslav recon-struction
project. The group
which left Canada last month, of
which Drobnich was a member,
had done so voluntarily. Another
group is leaing Canada next
month. Individuals and families
who desired to return to Yugo
slavia pooled ther sating in a
fund to buy industrial and farm
machinery to help reconstruct
their homeland. They did not de-ple- te
the dominion's currency; on
the contrary, they helped to Im
prove its export trade.
рспо су иодупиради гфет-ставпи- цн
Канадс, Белпке Бри-таппј- е,
Лустралије Кине н
Бразилпје.
ПОЗИВ НА ИГРАНКУ 01Ш- -
ДИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У
ТОРОНТУ
У петак 11 и суботу 12 ју-л- а
одржава се друга конвен-Циј- а
Југословснске омладин;
у Канадп. На копвенциЈу су
дошлн делегатп из већпне
места где жнви наш народ, из
Моптреала, Судбурп Винд
cop, Хамплтоп, Веланд, То-рои-о
и других иеста, па чак
н из далеког Ваикувера.
У почаст делегата одржаће
се пгранка у суботу вече у
8 сати у МакедонскоЈ хали на
Оптарпо Ст.
Позпвамо све Југословене
да посете ову игранку и упо-зна- ју
се са иашом Југосла- -
вснском омладпнок.
ОДБОР
Атомска бомба биће
уништена
РАСКРИНКАНИ ПРЕД CBOM ШАДСКОМ
НЕЋЕМО МИРОВАТИ ДОК
ШУ РОДОЉУБИВИ СРБИ, ХРВАТИ И СЛО
Виндсор, Онт. — Узбуђеие
које је прошле Јгеделе обух-ватил- о
нашу впндсорску на-сеобп- ну
поводом објаве пнс- -
ма четнпце децоубице Вере
Поткоиак, у коме је рекла да
је "дјецу клала као пнлнће",
није се још стишало, Напро-тп- в,
оно се прошпрује н об-ухва- ћа
све више народа.
Огорченост и згражаие ко-ј- е
су нзразнлп п изражавају
заједнички рододубпвп Ср--
би, Хрватп и Словеици, до-бн-ло
је велпког одјека међу
широком јавношћу не само
града Виндсора, већ и целе
Канаде. Велпкп дневнп лис-тов- н
донели су вести, о томе
на првим страиицама, говори
се преко радија и уопште се
ннтересује народ.
Четинко-одбранаш- и и ус-ташо-мачек-
овцн,
на огорчену
демонстрацију и акцнју ро-до.губн- вих
Хрвата, Срба и
Словенаца реже п лају као
побешаела пашчад, прпска-чућ- н
у помоћ једип друпша.
Четнпко-одбранаш- и устр-чал- п
су ce по Виндсору као
обадови. Дају криве п лажне
пзјаве новннарпма; говоре
да je to "комуннстнчки"
трпк. Децоубпца Вера Пот-Koita- K
пред јавношНу поку-шав- а
нпјекати да је она пнса-л- а
ппсмо, алп не порпче да је
тетнпк п да је убијала малу
децу. Одбранашкп главои-- е
заустав.гају лудс на улицама,
ncyjy их п нападају погрд
нпм речпма.
Усташко-мачекова- ц Др. ђу-нно-Зорк- пн,
главнп секретар
мачековске ХСС за Канаду п
Америку, да би одвратио
впндсорску и канадску јав-ио- сг
од протеста н демои-страци- је
родољубнвнх Срба,
Хрвата и Словенаца, коју су
онп повелн протнв иегове
четнпчив посестриме кол.ача
Вере IIoTKoitaK, нзмпшла
огавне лажп о "убиству" Ја-ко- ва
ДробннНа на југословеи-ско- м
пароброду "Радннк" и
даје пх канадској штампи.
Ово подло дело усташе 1;у-нп- а
требалп бп да добро за-пам- ге
она браћа Хрватп, ко-ј- п
се купе око ХСС у Канадн
п Амерпцп. Нпје усташа уу-нпо-Зорк- пн,
као Хрваг п во-ђ- а
странке која се кптп хр-ватск-
пм
нменом нашао за схо-дн- о
да рете ма п једну једп-н- у
реч протеста плп згража-ii- a,
било за штампу пли ма
где протпв четнпце Вере
Потконак, која отвореио ка-ж- е:
. . . мајку вам вашу хр-ватск- у.
. . Осветпла сам се.
ПРОСЛАВА
ЈУЛСКОГ
БЕОГРАД, 7 јула. — Да-на- с
сс навршава 6 година ка-к- о
је у Србнјп, у селу Пелој
Црквн крај Валва, планула
прва устаинчка пушка и тиме
означпла почетак орузкацг
борбе ерпског народа за
ослобођее. Српске иародне
масе у борбама 1941 н 1942.
када јс у другим крајевима
Југосгавпје Народно ослобо- -
дилачки покрст био тек у за- -
четку, учврстиле су тај по
крет и паштички u војнич
хн.
Поводом прославе шесто-годгштн- це
дана устапка у
Србији, лист "Народпа Ар- -
мија , орган Југословепске
армнје пнше да је Србија пр
ва. ва позив Комунистнчке
партије Југославпје, започе-л- а
народпн рат протпв оку-пато- ра
у време кад су осва-јач- и
вастојалп свпм сплаш
да пзмеђу народа Југосла-впј- е
продубе супротпостп ко-ј- е
су створилп управллчи
crape Југославпје. На тај И1-ч- пи
— ппше лнст — српскч
народ је доказао да впје нмао
нпчег заједннчког са полп-тико- м
великосрпске хегемо
СЕ У ВИНДСОРУ НАЛАЗИ УБИЦА ДЕЦЕ ВЕРА ПОТКОЊАК -
ВЕНЦИ ВИНДСОРА
ЧРВаиааа? St BwkkkkkkkkkVllkkkkkkBL !вН7У КШШш v%. лшЛ вЗРквТчН
Демонстрацкја протпв когача Вере. Mel;y itiixia je и једна
мала девојчпца која држп напис: "Канадска деца су у
опасностп"
алн п још hy. Дјецу хрватску
сам клала као пплнКе. . ." За-шт- о
се је усташа ђунио, баш
у овом-час- у огавном лахп по-служ-по
да завара канадску
јавносг it одвратп позорност
од злодела своје четничке по-сестрп- ме?
Нсто тако требали би се
упитатп онн Срби, којп се
купе око Одбране, зашто де-цоубп- ца
Вера Поткоиак ип-ј- е
иашла за сходио да своје
ппсмо поша.гс на начековскп
"Хрватскп Глас" плп усташ- -
ку "Данпцу" и "Нашу Наду",
које новпне од свога постап
ка ппшу протпв српства п од
[обравале су Антп Павелићу,
највећем крволоку нашпх
народа, кад је вршпо покол
Срба? Како то, да је своје пп-см- о
послала оној хрватској
новинп п оборила се прогпв
онпх Хрвата у Канадп, којч
су од увек бплп за братство
п једппство са браћом Срби-м- а,
борплп се против усташ-кп- х
кољача п данас поздрав-љај- у
п траже пзручпваие н
cyljeite усташама која су по-чпнп- лп
страшке хлочпне над
Србпиа? 5?(
Одговор је јасаи, према
ШЕСТОГ0ДИШЊИЦЕ
УСТАНКА СРБИЈИ
пистичке кликс Лист тако-ђ- е
истиче да је Србпја токои
целог ослободплачког рата
оста.1а верна новој Југосла-виј- и,
упркос нечувеие издаје,
и упркос настојаљима цело-куп-не
иеђународпе рсакције
да од Србије паправи упори-шт- е
за разбијаас нове Југо-славп- је.
Отава, 5 јулп. — Говорећн
о сполвој ПОЛИ1ИЦИ Канаде,
мвнистар сполввх послоза
Сен Лора взјавио je у парла
ленту да је кавадска cnataa
полптпка политика пријател
ства са свпм земллма.
Он је нстакао да слвса св-т'ацв- Је
у свету ввје вајлеп-ш- а
а.ти сматра да нема раз
лога за падање у панвку.
"Оно што бв, по мом мишдл
ну, могло посгати озбилла I
опасвост за мнр света. jecre I
оној нашој народној: "Врана
У
вранп очп ire копа .
„Четницц u усташе су једна
ка фашпстпчка браћа. He
прпјателн народа су Једни и
другп, п свога н туђег. Док
су билп у домовпни једнако
су служплп фашистпчком
окупатору. Борплп се протнв
нашпх парода заједно под је- -
дном командом п једнц л
другп су клалп и убпјали na-me
народе. Њихово фашнс-тпчк- о
срце и душа зблпжава
пх да н у овој зем.гп зајед-мпчк- п
иступају п водв борбу
протпв наше напредне и ро-долубп- ве
емпграцпје п про-гре- са
народа уопште, јер то
је фашпзму својствено, то
му је цпл п задаћа, да се бо-р- п
против напредка народа
бпло свога илп туђег.
Родолубпвп Срби, Хрвати,
Словенцп, осталп јужни Сло-вен- п
п свакп поштг човек п
хена, не смеју п неКе мпро-ват- п
све дог се децоубпце
четнпцп п ратнп злочпнци
усташо-колач- п не пстерају пз
ове зем-i- e п пе предају у ру-к- е
суду да одговарају за сво-ј- а
злодела.
После ослобођенл српскн
парод отпочео је обнову н
изградњу. Заједно са осталпм
вародним републикамаСр-бпј- а
је данас. захваљујући
тековнваха ослободилачког
рата и новој народној влас-т- и,
прнсгЈ'Пнла оствареау
петогодпшаег плана и кора-ч- а
путем бо.к и cpehinije
будућиости.
иегова подела, полвтички и
вдеолошкп, у две велике
групацпје", рекао je оп.
Ову негову првмедбу по-сматра- чи
сматрају као крвтв-совањ- е
в Совјетссог Савеза л
Сједииевпх Амервчквх Др-жав- а.
Мвввстар је затви ре-га- о
да се мора ваћи веки
метод који ба омугућво по--
лвтвчу в економску сарадп.у
између ове две супротне гру-- 1
nannie. I
Министар спољннх послова
о канад. спољној политици
НА
У
нз Bap- -
mace од 17 јуна јавлд:
Јуче je у отночс-л- о
ласедаае нленума
комнтета.
ласедан-- с
захвалио се
П01.СКОЈ влади н П01.СКОМ иа-ро- ду
иа дочеку и
nuuohn за рад.
Ношто је нрнмл.сн
днсвпи рсд заседам.а
плсиума, rciiepai
јс поднсо о раду
комитста.
На иочстку ге-пер- ал
je нзисо ус-!ов- е
под којнма је Оиште
словснски комитет
па прпом кои-rpec- y
у
годиие 1947, почео да ради и
који су бнлн
1. словеискн
народи су свс своје
снаге да обиове споје разорс-п- е
землц; и остпарс
нлаиове, да учврсте своје
народнс it ните- -
ресе за Сејм у Пол
ској, мзборп за народне од
ibe закона н Устава у другнч
словснским да о;ки- -
ве измсђу cio-вспск- нх
земалл
it да дођу до
прапог н мнра;
2.
6ina je спој рад на
мира са еатслн-тнм- а
на којој су сс
снагс
словепским
зсмл.аиа аихова
права (Трст,
право на ошгету н
учешћс у рату па страии
H.CIIHX
захтсва, као н
;
3. На конфе- -
ренциЈи четири
порсд позптив-нн- х
пису постиг- -
Амепи-к- с
пс издају пасоша својим
за у
Сава про--
тествовао je нсдавпо протнв
ове
да путују у
А.Ч1 ва место да укниу
ту др-жавн- ог
оделенл још су ввте
ту јавлл
се вз у вестива
од 8 јула.
да путују у
jy темсл.ила се до сада на то--
в да у
влада глад, а у
последи време се говори да
je то и ради тога јср да се ва
тај пачин
у
да вомошу грчкпк
да збаце грчку вла-д- у
коју
др-жавн- ог
оделен кажу да ова
на вема
нпшта са том
тврдњон о али
II а путоваие се
1румав je у
свом говору 4 јула рекао да
у свету мора поред осталог I
бити и слобода путоваиа. Али
ЈАВНОШћУ
Словенски покрет постао је
прогресивни народ. покрет
РЕФЕРАТ ПРЕТСЕДНИКА ГЕНЕРАЛА БОЖИДАРА
МАСЛАРИПА ЗАСЕДАЊУ ПЛЕНУМА ОПШТЕ- -
СЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА ВАРШАВИ
Дописник Танјуга
Варшавн
Онштс-cionencK- or
Отвар!-jyh- ii
нретседннк
Комнгета гснсрал-мајо- р По-жнд- ар
Maciapnh
пружсиој
предло-жен- и
МаслариК
пзвсштај
Општсслопспског
извсштаја
Maciapnh
изабран
нослсратном
Пеограду децембра
oicapauTcpiicanu
следсћим чнисннцама:
Ослобођсин
иапреглн
приврсд-н- е
демократске
(изборн
бореуЈугославији;-доио1н- е
зсмллма),
npnjaTciCTBO
(културнз
коиисицнја између Југосла-виј- с
Бугарске),
правсдног
Нариска конфсренциЈЈ
завршила
закл.учнваиу
Псмачке,
маиифсстовале рсакци-ј- е
оспоравајући
нациопална
Јулиска Крајн-на- ,
рсиа-рациј- с,
призиаваи-- е Бугар-ск- ој
савезпика, псиризиаваи-- с Бу-гарск- ој
оправданнх
пацноиалних
неправедио одмсраваае репа-рациј- а
Бугарској)
Москопској
мииистра,
постигпутих
резутата,
Сједпи.еие Државе
грађанима иутоваае Ју-гославн- ју.
Југословснски ам-басад- ор
ЈСосаиовпћ
забране америчкии гра-ђанв- ма
Југосла-вју- .
забрану, претставнидн
пооштрили забрану,
пашнигтона
Забрана америчкии грађа-пим- а
Југославн- -
'божилј несигурноств
Југославији
органнзују међу-парод- ве
"бригаде" Европи
револуци-онерин- а
подупиру Сједиаеве
Државе. Претставввци
забрана пуговаие
заједничЕог
брпгадауа, рс-стрикц- ије
по-оштрав- ају.
Иретседнпк
лн сиоразул о некнм принци-иијелин- м
питаиима, јер су
снле рсакцнје дошле до још
већсг изражаја него на IT?
риској коифсренцнји. По
следи-- а година, која јс отпо-чел- а
Черчиловим говором у
Фултону, б марта 1946 годи-н- е,
и завршша се програмоч
"iiOMohn Грчкој п ТурскоЈ'
иоказала је да снагс свстск
рсакције ие сао тто ннсу
пораженс. иего су у послед-и.- е
време постале много ак-тивни- је.
Иоред позивлна цд
крсташки поход против Сов-јетск- ог
Савеза, чнјн су одлу-чн- и
напори н донедн нобеду
над хитлеровскоу најездом.
реакција помаже фашистичке
елемсите у Грчкој, oriTj'a.'yje
народис владе у Албанији.
Бугарској н Југославнји, ои-туж- ује
пол.ску маду радн то-6o;i;il- iix
иеправилиостн на из-борп- ма
it ствара н учвршпу-ј- е
својс агенге — Микалајчи-к- а
у Пагској н Петкова у
Пугарсхој. Светска рсакција
сс данас све више мсша у
уиутрашае пословс другнх
држава, мзазнва спојим при-тиско- м
кризе у Нталпјн и
Франгуској. Ратнц злочиици
посрестиом "антоаме—
рнчке реасцпје нису нз
ручени и osioryhyje нм се иесметано кретан.е. Тс
оружане банде, поред тога
што врше тсрор и ад слободо
л.убивпи становништвои у
зсм.гака у којима се налазе,
почеле су да убнјају истак-нут- е
претсгавпике словснских
народа. Крајсм јануара уби-је- н
је код Напу.га у Итали-ј- и
југос1овенски к о н з у л
Глунчић, а недавно је убиЈеп
од варварских фашнста, сви-м- а
иама добро познати п ис-такиу- ти
п о л с к п генерал
Свјерчевскн (Ирисутии уста-ј- у
н одају почаст renepa.iy
Свјерчевском). Фашистички
елементп убијају раднике v
Иули, Трсту и другпм градо-вни- а.
Слобода1.убивп паро-д-и,
на првом мссту словеп-ски- ,
глсдају због тога са за- -
бринутогићу на такве дога--
haje;
4. Словепскн иароди, на
(Насгавак иа страпп 2)
говор су, да боис, речи, а пу-roeai- Lc je пракса. Југослави-ј- а
се не бојн да амсрички
rpahann вндс виа ce у iloj
радн в како се живе, али бо-j- e
се тога амервчкп претстав-ннц- в
и радп тога подижу же-лез- ну
завесу за cojy окрив-ХУЈ- У Јуославију
ЕНГЛЕСКА ВРХОВНА КОМАН-ДАПОМИЛОВ-
Ш
ТРИНА- -
ЦИСТИЧКА ГЕНЕРАЛА
Рпм, 4 јулв, — Британска
Врховва еомавда попвштвла
је смртне осуде взречеве тро-јвц- и
вацвствчквх геиерала,
фелдмаршала .1берта Kecet-рввг- а,
геверал пусовввка
Еберхарда фон Макевсева п
генерал - лајтнавта Курта
Малцера и замеввла вх до-животв- ох робвјок. Овн геве-рал- и
бвлв су осуђепи од
страве брвтавског војвог су-д- а
у Италвјв.
саопштеау о повој одлу-ц- и
брвтавсса анбасада у
Игалијн каже да је Врховва
комавда потврднла пссазе иа
СУДУ (иа тевелу гојвх су бн- -
ли осуђевв ва снрт) а затви
одлучвла да заменп снртве
казве дожввотиом ообнјов
Железну завесу подиже
Америка