Serbian Herald, January 22, 1946

              -- m
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Ml TT... -- wTrmrt3 nruTnvattt t TTauawv A wnirana. м гтЛла Authorized as Second Class Matter under the
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
год. 6. Број ззг Цеиа једнои прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JULY 26TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 332.
0ТВ0РЕН0 ПИСМО ПОТПУКОВНИКА РАДЕ БУЛАТА CBOME ОЦУ ПЕТРУ БУЛАТУ,
ПРЕТСЕДНИКУ ФАШИСТИЧНЕ „СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ" У КАНАДИ
,M0 JA JE ЖЕЉА ДА CE ОДРЕКНЕШ ПРОТИВНАРО ДНИХ ОРГАНИЗ АЦИJA И ДА ПРЕКИ- -'
НЕШ САРАДЊУ CA РЕАКЦИОНЕРИМА И НЕПРИЈАТЕЉИМА ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ"
„ n --n ПИСМО ЦШСКОМ x .ЈилшЈу идw шху,хчишшка
Урсдннштву "Српског Гласника
"Канада.
У Внидсору, Канада, налази со мој отац Исро Булат. који сс ирсма свим ииформацнјама с којима ја распо-лажс- м
н ио садржају исговнх писама упућсиих ссстра ма (кћсри Нсро Булата — С. Г.) налазн у друштву рс-акцно- нсра
Фотића. Нанисао сам му до сада два пнсма у којима разоблнчујем сву противнародиу работу издај-ник- а
и чстиика Дражс Миханловића за прсмо Народно-ослободилач- ко борбо као н протнвнароднн рад издајннка
Дра Мачска.
Мођутмм, сво мојо ријочн и настојања остала су празна н отац до данашњсг дана продужава свој рад у
друштву рсакциоисра Фотића, пспрнјатсља нашо Федсратнвне Народио Рспублико Југославијс. С тога сам рс-ш- ио
у циљу информирања наших исељеника, који живе У Америци и Канади публиновати преко вашега листа
отворено писмо оцу, јср но могу дозволнтп да одржапам всзо са људнма, који неће да схватб правсдин карактср'
Народно-ослободилач- ко борбо п данас актипио радс на помагаиу издајничких банди нза нашнх граиица.
Молим Вас рсдовито мн шаљито Вага лист на адросу: ппукошшк Гадо Вулат, — ВАРАЖД1Ш.
Ако жслнто можсто слободно објавити и ово мојо пнсмо вама. Прилажсм своју фотографнју, која he још
вишо потпрдитн идснтнтст мога пнсма.
СМРТ ФАШПЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
Уз братски иоздрав!
Лагреб, 15 маја, 194G годинс. Нпуковник: РАДЕ БУЛАТ.
Потпуковник РАДЕ БУЛАТ
Ко је Раде Булат
Још као млади студснт загребачког Уннверзитета
Раде Вулат се прикључио антифашистнчком народном
фронту, радсћи у просветној органнзацнји Самосталпо
дсмократско страике — "Сслачком колу". Вио јо врло
активан у борбн протнв издајничког режима Стојаднно-вић- а,
Цвстковића и касинјо Цвстковић-Мачсково- г. Као
такав био јо прогаљан н затваран. Пред напад фашнсти-чк- о
Нсмачкс и Нталнје иа Југославију Булат со је као и
хиљаде осталнх српскнх аитифашнста јавно добровољно у
војску, али јо бно одбнјсн од издајничкнх војннх власти.
Након капитулацијо одлази у своЈо родно место Врпш
Мост иа Кордуну, гдс по директнвама Тнта ради па орга-ннзова- љу
иародног устанка. Зајсдпо са нстакнутим
српскнм борцима, Ћаннцом Опачићсм (садашљим ми-ннстр- ом
грађсвина у влади Народно Рспублнко Хрват-ско- ),
Богданом Орешчашшом (садашњим гсиералом Ју-гословс- нско
армије), пуковпиком Ннколом Видовићсм и
Хрватима Всћеславом Хољевцсм (садашњнм пуковни-ко- м
Југословеиске армијо), Нваном Манолом (дапаш-њи- м
гснералом Ј. А.) и покојшш Јосипом Красом, Р.аде
Булат спада међу најпстакнутијс органнзаторо устанка
иа Кордуну, Нстакнувшн се у првим борбама протнв
усташа у јулу и августу 1941, постао јо комаиднр једпо
нартизанскс четс, а у ссптембру исто годиие улази на
спсцијалпу дужност у Главни штаб Хрватскс.
У марту 1942 годинс, послао га јо Главни штаб
Хрватско у Кшшску Крајнну, по којој је тада харачио
злогласии чстинчки војвода поп Момчило ТЈујић. Као
командаит Кшшског партнзанског одрсда, састављепог
највећим дслом од Срба Кнпнско Крајинс н Хрвата Дал- -
(Наставак иа странп 2)
"Ако су теби важнији интереси шачице реакрнера
око Фотића него очувати хармонију своје породице,
онда продужи сарадњу с њима - зрео си и
самосталан па одлучи" -Раде
Драгц тата!
Ово је трепе uiicuo које
Ти пишеи од мога доласка
у Загреб. У прошла два пп-см- а
покугаао сам Тјг разјас-лит- л
карактер наше Народио-ослободллач- ке
борбе, држање
чстшиса и Мачсковаца у тој
борби као и прлсталлца pas- -
mix полнтнчких нартија cra-pe
Југославлје.
Нз пнсма која си лисаз
сестрама, видии да иијеси
правилно протуиачио voje
рнјсчи н сам си актнван иа
указиваи.у nouohn "јунацп-ма- "
у Нталији и Неиачкој,
који су под Титовом ''страхо-владом- "
морали иапустити
Југославпју. Постао си кле-bctu- uk
иаше пове Федератип
не Народне Ренублике Југо-aiaBH- j'e
и цјеиач јединства
наших исслеш1ка у Америцн
ii Канадн.
"Ја, Твој син, рнјешпо сам
да Тп пишем OTBopeito пнсмо
преко Српског Гласннка с
намјером да већпиа нашнх
псеаенпка у Канадц п Аме-рпц- п
знаду право ciaite па
шпх односа пз разлога шго
ја као учесннк у Н. О, борби
п данас актпвнп офпцнр
Тптоае Армпје ие могу по-држав- атп
односе са човјеком,
којп се експонпра као актпв
!ш сараднпк реакцпотра
Фотпћа п ставла се у ciyx6y
међуиародне реакције, која
хоће угрозптн свјетски мпр.
Тн klo да заборавллш па
жртве и проливену крв иа-ши- х
варода у борби лротпв
фашистичких окупатора, Ти
заборавллш да је иацнстичкн
агресор Хитлер био припре--
uuo иајцрие ропство иаиа
Словенниа, алн захвал.ујућп
херојској н нснобјсдивој Цр-вен- ој
Ариијн, великок пат-рпотиз- иу
м пожртвоваиости
совјетских луди, фашистички
плановп дожнвјелн су свој
фијаско. Ирво фашнстнчка II-талп- ја,
затим 11смачка и ва
крају Јапан морали су капи-тулпра- лп
под несаломљнвпи и
вепздржпвпи ударцпма вај-бо- л
Армнје сввјета братске
Црвене армпје п Армпја ва
шпх савезввка Амерпканада
в Енглсаа.
Нажалост импсријалпсти-чк- н
освајачн и провокаторн
поиово воЕушавају створнти
пспхозу песвгурлоств н ука-зуј-у
на всмпвоввост носога
рата. Господив Черчвл зврд-к- а
оружјеи в претн, алн иека
свн тв реакцвоверц не за- -
Јгаде rи.улсиа
борављују да he слободол,у-бпв- в
пародп света' зпатпочу-ват- ц
извојеванн мир' пе ште--
депн силе вн сретства да.за-штнт- е
своју слободу крвл.у
нзвојевану у борби протпв
фашнстпчких окупатора и
домапнх издајнлка.
А сада мало о ошт "јуна-цнма- ",
који су под Тптовоу
'страховладом" моралц ва-пустн- ти
Југославпју. Ко су
тн лудп? Ако пнгаш сваког
граћапвва ваше домоввве ов
he Тп одговорнти, да су то
злпковцп, којц се боје наро-дгг- е
правде, јер су окалллп
своје руке хрв.гу властптог
варода и коипромптовалп у
сарадп с вемачкпм в пталп
јанским окупаторпма.
Чудиш се што успоређује-м- о
усташе п четвпке? Каква
јс бптна разлика нзиеђу тих
коллча? Нвсакова, jcp једцп
и другп учсствовалц су за-јед- но
са окупатором у борбп
лротпв нашнх варода. Уста
ше су у лрватској клале в
убвјале Србе в најболе хрват-ск- е
родолубе, а у Србпјп
четивцв Драже Мпхапловвћа
п Косте Пећавца убпјалп су
Србе. Опи су то радвла гјо
паређешша својвх коллча u
варедбодаваца вз Берлпна в
Рнма, а онп то небн чвввли
кад би ии ва срцу лежалн
литересн отаџбиле ислободе
својвх варода.
Ми смо свп жвви сведоци
1У41 годипе, када je капцту--
лирала војска крала Петра у
чвјем су гевсралштабу сједв-л- п
Недпћ, а гевералштабви
официри били Дража и.дру-г- н.
"Највеће" перјапвце п
барјактарп српства, првп су
се пашлн у слуасбн охупато-р- а.
Никада већу забораввтп
другл август 1941 годпве, ка-д- а
саи ва збору у селу Бла-туш- а
вред веколико стотппа
лудл говорно да се ле иде
ва вокрст у Вргнн Мост, јср
јс то усташка уднца ва коју
xohe добвтп луде, да би их
лакше похапснлп. Многл
апсу послушалн, него су отв-шл- и,
а што се citnua догодв-л- о
у Глпвв свпма је добро
позвато. А ко су бвлц главвп
агптаторн покрста? Бпвшн
радвкалп п ЈРЗ-ц- п. Најве- -
hn" Србн, којп су побеглв пз
борбе, када се варод дигао
куком в иотнком да се ссасе
окуваторске чизме и васплл,
усташког вожа в чстпвчсе
хаме. Нама, хојп смо-наро- д
позвалп у борбу говорплп су
(Настажах на стравв 4)
I ПЕРО БУЛАТ У ДРУШТВУ КОНСТШИНА Ф0ТИЂА
На збору у помен Дражк,
потпуковнпка Раде Булата п
К. ФотиКа. Помену је такође
заједно са Фотпћем осу!;си
Ослободилачхи Устанак
27 ЈУЛА СПАСИО СРБЕ ХРВАТЕ ОД ИСТРЕБЉЕЊА
Прештампавамо члапак у
којем се говори о Народ-цо- м
устанку, 27 јула 1941
године, у Ликн, 1Сордуиу,
Баиијп, Босиц и Херцего-внн- н,
Далиацијн ц оста-дн- м
крајсвниа Хрватске.
Члаиак је објавила "Срн-ск- а
Рпјеч", оргав Српсхи
одбора у Хрватској, од 25
јула 1946, који тласн:
Годвиама, пред апрнлску
uccpchy, убице, олош, тало1
д.удског друштва разапнае
шпнјунску ирежу по свил
крајевима наше домовннс.
К-ia-ic
се по зсмли мрачне
ссике још мрачнијнх сподоба
— у лицу "вашнх" лудн в у
лицу туђиица; — проинчу
кроз улице градова; улазе у
државне п дсулурне устаио
ве, у клубове и школе, у бол- -
ввце it лечнлишта; освивају
разлачита удружсша; запосе-дај- у
седала друштвевог жи-во- та
од дна до врха; увлаче
се у војвс једпвнце и шта-бов- е;
повлаче се по железни
цама в по взлетпна; nocehyjy
ссоске xyhe в колибе; залазе
у радвпчка вредграђа; обн- -'
СА
Хамвлтои. 25 }ула. — По--
кушај Стелко комваннје да
давас око подве увезе 25 ва-го- на
разног је
пропао, када су
радипцн, дошавши са
возов до Улаза Стелко фаб-рп- ке
где су стра-жарил- в,
одбвлв дале возитн.
Тај постувак железничара,
одушевлено је поздравлси по
стражв, којкх
]е бвло ого 1000.
полнција, око
200, правплн су пролаз за воз
хроз стражу, алн
,пм СУ обавештевн да желез
ввчарв ве возе дал--е вовукли
су се в отиш.1п у
Ирсма повер.швнм подацн-м- а,
фабрика је у велвкој ос-худл- цц
за сировпм
в ако је пропзводња
скоро везватва.
t
којн јг одржаи у Виндсору ва 21 јула, Перо Булат, отац
Гл. претседиик С. Н. О. у Канади впди се у друштву
и бившн ппуковнпк Ж. Кнежевпћ којн је
ва 20 година робвје.
И
лазс фабрнкс и рудникс, a
no искад н истак оналс у чо-ве- ка,
у борца, у умаог рад-ннк- а.
Ако би' 'тНквв л.уди
случајно н упалн у полици-ск- е
руке и у таиАице --г вре-к- о
Holm исклнзиулн би као
јегуље.
Нампожио сс л.удскн паиот,
н нздаја јс отрои нустнла ду-бок- о
у земл.у, u ко је прома-тра- о
ствариост оних дана у
годинп 1941 в иретходни.х
годива, могао јс осстити u
видетн да у иашој зсил.н "рн-б- а
смрди од главс" — како
би рекао Фраио Супнло — и
да су даии асзнис цезавнсио-ст- ц
А свв смо м"
проматралн ту стварност —
цео иарод; проучавали je и
борнли се протнв jlc. Гаев,
огорчеае за судбииу отаџбн-в- е
у великом срцу ларода
разрасла се у олују: у
март. Свест н сиа-г- а
народних маса отпухвушс
Мачек-ЦветковиКе- ву влада-ввв- у
разорише тамвицу, за--
ковапу још и гвожем ipoj- -
вог пакта. А онда je землл
још неколико даТ1а ноживела
Око 9 сати у јутро свега
40 радвика је стражарило у-л- аз
у фабрику, а за једаи сат
се сабрало веколнко стотива.
Унвске вође кажу да су
бвли обавештени да he ком-паин- ја
настојатн увести воз
са материјалои. Али веле да
су железинчарц казалн да
iiehe возитн ако лруга буде
забарикадирава.
Прошле ведеље
je nouohy својих људи воку-шал- а
нзвести воз ватовареп,
али су их ва ка-пи- јн
дочекали са камеаев в
вратнли их.
Радннцц веле да јс јутра-ixiii.- ii
воз углаввов бво вато-варе- н
кречом, којн је вуждан
за дал.1Бу вронзводљу.
Једипство радннка иа шт-рај- ку је солидно в вера у по-бе- ду
.пхових враведввх за-хте- ва је
ШТРМШКЕ СТРАЖЕ У ХАМИЛТОНУ
материјала
железвнчар-ск- в
штрајкаши
штрајкашЕој
Хаивлтовсха
шграјкашку
аутомоби-лвм- а.
матери-јало- м,
присуствовао
одбројени.
два-десетсед- ми
коиванија
штрајкаши
непо.олеблива.
у тешкои ocehajy исчекнвааа
заилотллчкс иавале од осо-BiiitcK- or
фашизма.
II заиста црпс народпс
слутне зак.гучнла je врова-л- а
немачке, мађарске и ита-лијанс- ке
соЈдатескс у сви-и- у
землу. Југословенска др-жав- а,
подроваиа двадесетго-дкш1И- м
вздајом и пхачкои,
пије ввше постојала, док је
земла на нарчад, као Христо-в-е
хахпне, цЈиздана окрутпом
Tyhiiuy. Пета колоиа завеча-тнл- а
је дело вечувене нздаје
с престаиком нациоиалве н
држаиле саиосталиости изјкн
да Југославије.
Нојска je поиегдс н лрн
хватлла борбу с ужаслвв ве-пријатсл- см,
н. то пз ocehaita
CBccrit и дужиости да се борв
и да брами оно iuto je ite- -
зипо; народ, icyhy, доковиву.
Али воћство војног строја
обеслажило је саиосталност
сваког отпора, сахбиавција
тиву и акцпју, свело нх је
ла безначајие лодвиге. Ово
— воћство издаЈличкпх геле-pxi- a
— у самом лочетку вод-бацн- ло
је в у способлостп
и у лаверн да руководи вој-л- е
операције. Жалосви при-зор- л
слоиа државе и расула
војиих једввнца лретвараху
стварност овлх дана у пакао
обезглавлслостн в веизвесво-ст-и
са свива озвакама очаја-it- a
и безиађа. А како u ле
би? Војска је гладовала и
сирзавала се ла положајива,
док су големе количиле хра-в- е
н робе лежале у веваче-ти- м
Baciaraua no војпни ск-ладлштн- ва;
оружје н мули-циј- а
блјаху иеупотребљввн,
а у место савлтетског матерв-ja.i- a
салдусе је испуцавала
дрвева ввлотива. Чиаевлце
вреваре в саботаже вирвле
су пз заковаввх савдука, вз
државивх печата, вз орнги-валвв- х
вловби, које су ло-тврћвв- але,
да је тај иатервјал
прегледав од леколнко комв-сиј- а.
нмовицБее,зоучлвоажекнрааћуа вавоарруождан- е- '
ity, превара, саботажа в из-да- ја,
нздаја, превара в сабо
тажа државе, земле в варода
(Ндстжа&х вш стршш 4)