Serbian Herald, August 29, 1947

              IjMgm SlKpSMmw 1
CTPAHA 2 СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 19 август 1947.
Српски Гласник
(Serbian HeralcD
Published Iwic vrUr T Srpiki Glainik PublUhing
Company— proprittori in lh# Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка п петка
Сва писма н чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсн ce не epahajy.
Доппси бсз потппса ce не прпмају.
"ЛИСТН ХИР, ЛЕДИ"
Ирсд полазак друго групс новратника
у Југославију, фашистпчки иастројсни и
клсвстпички II за сваковрснс лажи вечпо
расположсни српски и хрватскн одродн.
ширили су у свим колоннјама гласинс ко-- јс
су ималс за цил. да поколсбају поврат-ипк- о
и да нх одвратс од путоваи.а. "Хр-ватс- кн
Глас" нз Ишшвсга ссрвирао јо ка-надс- кој
јавности 113мпшл.отш1у усташког
капстана Иунпа о тобоа;њсм ханшсљу 50
првих новратника: затпм да са другом
груиом полази само 141 осооа a са трс-ћо- м
да he ићи само GO, јер да со људи бо-ј- с
nhii у Југославнју; сриски одроди про-шпри- ли
су лаж да jo join неколико првих
новратника убнјсно a lie сам Дробнни, и
да су ради тога у Хамнлтону сви који су
иачсрапалн iioliii одусталн; у Судбури до-ш- ла
јс једиа "Кнглсзица" ћсрки Мишо
Станојспа када је он напустио то место и
отишао аутомобилом за Монтрсал да чска
иа укрцаван.о и, док јс упала иа врата,
рскла јој јс: "Знаш шта ти со догоднло са
оцсм?"
Шта — упитала јс мало уплашено Мп-ши- иа
licpna Стсла, иобојавиш се да ппјс
можда настрадао са аутом.
— Дошао у "трабл" с Титовом иоса-до- м
брода, потукао ce с н.има кад су му
отималн иовац — одговорила јс "Енглс-зица- "
која је малочас бпла у јсдној одбра-иашк- ој
кући којој "политичко" попстпо
дајо иознати агент свих бивших издајни-чкп- х
југословснских ре;кнма и данаши.и
агент Константина I'0Tiiiia и свих издај-ник- а
који би Јкелсли да опст продају на-ш- у
зе.м.гу и наш народ страпим нмиери-јалпстн- ма
— Гожа Марковип, српски из-дајш- пс.
Кала io оно чла. Мшшша tiopua бн- -
ла јо обрадована. qua је знала одмах о че-м- у
со ради. Пиала је да сс ради само о join
јсдпој измишл.отшш српских одрода и из-дајн- пка
иа челу са Го;ком Марковп1ич u
Нстром Гулатом, који клипшу сада за ус-таш- ом
Хуиијем н Иетром СтаикошЖом.
Мачскоиим амисарима у Канади и Сједи-н.оии- м
Државама. Гекла јо Мишииа hep-к- а
"ЕиглсзшпГ на ту нричу:
— "Листн хир..ЛрдГ'. то нс може би-т- и
иетпиа. Мој отац је отишао одавле пре
трв сата, а до Монтреала треба му 8 сати
иутоваи.а н према томе Титопа иосада ии-ј- е
моглада га зграби за врат!
Стела, која је дошла и сама са евојим
мужсм н малим сиичићсга у Монтрсал да
иснратн сплга оца који је отишао у Мои-тре- ал
иар даиа раније. имала је нпак је-д- иу
ненрилику због горн.е приче. Док јс
оиа нама од Српског Гласиика нричала о
тој одбранашкој крилатици коју је oiia од-м- ах
разумела. алн коју. да боме, "Енгле-зица- "
нијо могла разумели и.ен мали
"Mmcif ' can ce умусао чистспн ручицама
npaniii.ano предмсте н патос у нристапиш-ту- .
Мећутим. она је вредпа мајка која he
лепо умнтп и опратн свога малог "Мики --
ја, али нема тога ко би могао опрати за-маза- но
лице српских и хрпатских фашис-т- а
које јо умазапо опим и оваквпм клеве-там- а
н измпшљотинама. блатом које се
iiujo .могло npiiMimi мистог лица Југосла-виј- о
н паншх попратника. већ се пратпло
п пало иа н.их.
На помсиуте нзмши.готппе "одбраиа-ша- "
н усташа п ми бн сада скоро употрс-бил- п
Стелиис речи. и роклп овом смети-шт- у:
"Лнстн хнр. Ледп". у Југославпју одс
п оиом приликом lie 121. nero 500 liaumx
нссљсннка. а за трећу rpyny, баш кад сте
вн рекли да he нх бити GO. било је већ та-д- а
1фијавлРНо 5 GO. нлп GO впше иего што
можо да се укрца на "Радник" и мпого
вишо их се прнјављује из даиа у дап н пп-та- ју
да ли још има места. Иовипа која је
пвпа допела од вас бачену крилатпцу,
"Хамнлтон Гпектстор". да су хамилтоп-ск- н
повратници одустали од путовања. до-не- ла
је затпм слпку свпх повратппка из
Хамилтоиа, коју је узела на станнцп када
су били испраћавани. Слика показује вр-л- о
ведра н весела лица повратника. и та
nonniia то коистатујс испод слпкс. A Мнша
Стапојсв, уместо да се "потукао" с Тито-во- м
посадом, осећа ce с ном врло пријат-н- о
п отпловчо је с њом врло задово.гаи н
весео. Уместо страха од "xanuieiba" и дру-г- их
"зала" са којпма сте их покугаалп
устрашитн, онп одоше наоружанп свешћу
и знаљсм да иду у землу где he битп нај-срдачнн- јс
дочекани. где пм је осигуран
посао н хлеб. слобода од сваког страха за
будућиост љих и iMixonc депс. Oiin oio- -
I
"ОНИ ћЕ ВАС ДОЧЕКАТИ ДРУГАРСКИ И БРА--
ТСКИ КАО ШТО СЕ ДОЧЕКУЈУ НАЈМИЛИЈИ
(Пренос са сгране 1)
л,п неће нпкада заборавптп
да долазпте пз земље која јв
богата- - Алп вп хоћегг, да гра-дпт- е
,своју соцпјалпстпчку
домовпну п зато вас ппшта не
иоже раставптп од ае.
У врпјеие када су падалп
послед1ш сиоповп на нашпн
по.гпма нашп народп дожив-јел- п
су огрОман политпчгп
успјех. Годпиама протпвна-родн- е
снаге раставлале су иа
шу браћу Бугаре од Срба п
осталпх Југославена. Наша
македонска браћа бплп су
жртвг велпко-српски- х п вели-ко-бугарск- пх
шовшшста. Алп
у душама српскпх, бугарскнх
п македонскпх .гуди и жена
жпвјела је вјера да he једиога
дана сванутп дан када ће се
браћа сусрестп, заборавптп
жалосну прошлост п кренути
путевпиа које је у својој ве-лпк- ој
душп носпо Светозар
Марковпћ, зашто ое борпо
I Христо Ботев, а предвпђали
Стјепан Радпћ п Стамболпс
кп п о чем су маштали најбо-л- п
снновп Славенског југа, л
остварилп су од најбо.гпх нај-бол.- и
наш Маршал Тпто п во-ђ- а
Отечественофронтовске Ђу
гарске Г е о р г п Дпмптров.
Братство и једннство које је
остверено у нашој звмлп
прошпрује се и на, брагскп
бугарски иарод. Нашп наро-д- п
су очпстплп оне којп су
мрзјели Бугаре, а бугарскп
иарод темелпто је обрачунао
с онпма којп су хтједп унп-штпт- п
Србе, који нпсу при-знава- лп
Македонце као посс-би- у
пацпју. Уговорп којп су
потписапи везују п напге вла
де п наше народе. Македони-ја- ,
мезпмче иаше државне за-једнп- це,
неће иас растав.гатп
од Бугарске, она he нас спа
јатп. Ово је в-елп-
ка добпт за
мпр.
II тамо на Балкану, п та-м- о
у Подупав.гу утврђују се
везе са народпма којп пмају
пародне п демократске упра
ве. С Албанијом, с Румлипјом
п ииховнм народипм влада-ма- ,
везаии смо пстнм мнро-.губнви- и
цп.гевпма, пстпм те
жнама за мпрном изградилм.
II кад на Балкану не бп бплп
грчкпх монархофашпста п
ипховпх послодаваца не бп
бпло мпрмпјег краја гдје се
eyepehy иародн п државе.
Протпв наше земге шпжу
гадне клевете, иашу се зем-л- у
окрпвл.ује за то што грчкп
парод устаје протпв својпх
странпх п дoмahпx угиетача,
окрпвлују како иаша земла
xohe да заратп с Грчком v
друге групостп. Алп један по-штг- нп
човјек с овог контп-нент- а
који је пропутовао Ев-роп- у
каже да у Југославпјп,
Погској, Чехословачкој, Ру
муппји. Маџарској п Бугар
ској нпко не roiopn о рату.
Говорп се о мпру, само о мп-р- у
п мприо! пзград1.п.
Југославпја, Тпто, значпли
су борбу п побједу над фашп-змо- м.
Сада Југославпја п Тп.
то значе мпр ц другарскп од-нос- п
са онпм иародпма којл
&1ободно својом судбпном
одлучују. На то смо не пзмјер-и- о
поиоснп.
Кад сам поздравпо прву
групу баш на овом броду,
оптужплп су ме иашп фашп-ст- п
да сам лудпма ireian-н- о
оппсао као да у Југо-славп- јп
тече мед п млпје-к-о.
да је све добро п лпје--
по. да иема нпчега зла нп ру
зем.ге. унпштаван ко-ј- е
нас је задеспло, алп је лп-јеп- о
она снага која уклааа
рушевпне п на апма зпда нс-шт- о
ново, велпко п лпјепо.
Нма једнз зло које прптпс-к- а
нашу землу. To jt нашд
заосталост. је
наслпјеКе прошлостп. а ди
јелом крпвпца бпвшпх влас-тодрхац- а.
Алп протпв тога су
зла усталп нашп народи. П
тај се новп зове пето-годпша- п
план- - II као што
нашп народп пстрпјебплп фа-шпз- ам
п пстјералп непрпја-те.гсг- е
банде, таго сада унн-штава- ју
старо зло. Као што
ранп}г свакп куршум у ср-ц- е
фашпста сманпвао
стпчко зло, тако сада свакп
ударац чеЕпћем, замах мотп
ке, заорана бразда, пробпјеп
метар тунела на новој хелез
нпчеој прузп, тона пскопа
nor yr.ia, п тона пзлпвеног
V ЈУУ.ЧГДУУДРУ"8"-""'- '
гвоасђа значе сиањпвадо на
шег насл,еђеног зла, насте за-осталос- тп,
наше бпједе, иаше
некадашне полуколонпјалнс
зависности.
Ниа join једна ружноћа у
нашој земљп. To су онп којп
су пзбаченп са седла, госпо-дар- п
бпвше Југославпје, ус-таиг- г,
четнпцп, иачековцп,
фашпстп п остале пропалпце,
то је једна очајна маипна ко-ј- а
не може впше да продаје
зеилу али продаје своју ду-ш- у.
To је кукавна п немоћна
група реакцлонера која ce по-везу- }а
с мећународиом реак-цпјо- м
п наставла свој издај-нпчк- п
п протпвнародик по-са- о.
Алп наша је зем.га толп-к- о
снажна, а снаге реакцно-нар- а
толпко безначајне да
нам могу кашкодптп својнм
пздајнпчкпм радом таман
онолико колпко комарац може
нашкодпти медвједу. Ту руж
ноћу наши су народи смелп ' пх помаже пс
зато реците у Америци овде
има црква на сваком брду"
([ aitedis ез зон1тј)
штапан.а православних у ка-толн- ке
од стране католпчке
цркве".
Нослс тога, у разговору са
делегатнма о односима нзме-ђ- у
цркпе и државе, Маршал
тиго је рекао:
"Наше је гледиште да се
црква не мсша у државме по-штич- кс
стпарн, да свештенн-ц- и
врше споје перскс обредс
н да дејствују у правцу
учвршћснд морала н у пома-rait- y
државе уопште. To пнјс
политнчка ствар већ ствар
идп1итаппп.а добрпх грађаиа.
Ту се 1адн о једиом момеитЈ-о- д
националног зиачаја.
Конкретно, ми у Југосла-впј- и
чинпмо велике нанор;
око обновс и изфадн.е земл-е- .
I! народ јс са ретсо пићсиим
ентузнјазмом лрионуо на
тај посао. Потребно јс обно-DitT- ii
оно што )е порушсно у
рату, створнтц болл услове
жнвота него што смо нх нма-- ш
раннје. Мн мислнмода пс-т- и
ти катошчки кругови, ако
eeh iichc у томе да учсствују
најактнвпнјс, нс треба бар да
иаи сметају. Ми их не прн-снитпа- мо
да морају на томе
да сарађују, иего само тражи-м- о
да нам не сметају, асо всћ
неће да capahyjy. А бнло би
правнлпо и праведно да опи
поиажу напоре парода. јер је
то у складу са моралом који
грађани једне државе морају
ииати. Далл, што је за пас
прло важпо, Југославпја je
пише-иационал- на држава, и
што јс још важније, пацио-налност- н
су код иас у глав-но- м
рпреде.1.ене за појсднне
цркве: у Србијн су право-славн- и,
у Хрватској католн-ц- н.
У Поснп су уус.1имапи,
правослапнн п каташцп У
прошлостн, благодарећн
раду нзвесипх нр-квен- их
поглавара, код нас јг
1елнп1Ја била пдентификова-н- а
са iianiioiia-tiioiiihy- . због
чега се створио невероватни
националнн шовпннзам. У
томе је прква нграла доста ја-к- у
удогу. За време рата то јс
нмало страховите поскдице. . јср је баш благодарећи так-во- м
cejaity шовиннзма — у
комссу нзвссни црквсип гру- -
жног у нашој зенд.п. Нма дн , гови одпгпа.ш велику улогу
тогаг — пптапете. лма. — дошло до поколд који с
Ружна је она разореност.икупатори нскористплпза пс- -
наше
Она дпјело
устанак
су
је
фашп
у
треблеле наших народа. Мч
смо у току рата npoTiu ову-нат- оа
и домаЈшх нздајнно
има.1и једну од гдавнпх паро-t- a
н главних задаћа: спрсчи-т- н
братоубилачки рат, ство
рити 6patCTBO н јсдинство.
Ми смо у томе п успели. Са-д- а
после јата. због тога што
"је још доста старих схватааа
оста-i-o еод пзвесних црЕвених
кругова. било је поЕушаја да
се понова врати оно старо.
Али ми смо уставом п ззео-но- м
онелогућнли сејаае шо-вннпз- ма
и нацноналне мрж-а- е.
нарочито иа верској бази.
II разуме ce. aso свештгницп
буду хтели да руше опо што
смо ми тако тешко саградп-лн- ,
т. ј. братство и јединство
међу нашим народима, они
којн то буду радпли доћпће
под удар закоиа. Што се тп- -
че мога лнчпог мншлеаа, уоп
ште је неправилпо пдентпфп- - ез
сто хапшења u yonjaiba. ухапшено je и
ено управо осуђено псколико оних у које
вп и ваше газде полагали наде.
Иова Југославија привлачи сваког
ibena честнтог снна н кћео као магнет. a
гзовденон метлом, пма је још I правитп, пма неко ко наше
мало, алп можемо казатп са народе учп п одгаја. Ту је
поносом да је пргд насом
кућом најчпстпје двориште.
He тече нашом землом мед
п млпјеко. До сада текла је
потоцпиа крв. А сада тече
зној обплато- - А нз нега нпче
лепшп и бо.гп жпвот. Зато
наша з,гмл свпјетли као звп-језд- а
свпма народпна које
правда нпје огрпјала, којпма
слобода нсје спнула, којп до
своје незавпсностп још нпсу
дошлп.
Непрпјателп наших народа
говоре како у иашој землп
нема критпке. Узмпте само у
руке "Борбу". На свакој е-н- ој
страннцп пзносе се грп-јешк- е,
а пзиосе се за то, да
би се псправпле. Баш кроз те
грпјешке раднпцп, се.гацп п
народна пнтелпгенцпја уче
се да управллју државом. Нма
неко ко може да указује на
грпјешке, да
да
пе-правнлн-ом
коватн релнгнЈу са нацнонал-ношћ- у,
јср нсгој на-цнокално- сти
иоже бптн впше
религнја, ако постојн слобода
веронсповестп."
На питаи.е о ставу и поло-жај- у
Иатријарха Гаврила у
вези са аеговнм повратком,
Маршал Тнто је рекао:
"Моје мншллае о н.егово"
повратку е јасио, јср сам ја
сам настоЈао да се он вратн
у землу. Он је дошао са об-остран- ом
же.1ом и nauiou п
ibcroBOu. Ми смо се надали да
he асгов долазак много до-приие- ти
томе да се онемогу-ћ- н
Јад нзвеспих елемената у
правоспвпој црквп. којн су
се за вреле пона-ша.- ш
вр.1о рђаво, тако да бар
у_нравос.1авиој цркви буду
cpchene прнлнке, да бар она
не ради против државе-- У
овом краткои времену, од ка-к- о
ce je Иатријарх вратно у
земл.у ми смо приметили код
itera нзвесно залаган-- е у сми- -
слу поболшанл. Ја знам да то
не нде тако лако, пошто
иије свемоћан. Има
спнскопа потпуно супротног
мишл.си.а. пл принср она
двојица, Нринеј н Дионисн-ј- е
у Лмерицн. Они ннсу при
јател.!! нове Југославије. На-жало- ст,
Св. Синод join нпје
нашао за потребно да нм оду- -
зме право да тамо говоре у
име православне пркве. ип-л- о
би јопЈ прерано говорптн
о томе да he 11атријарх Гав-рил- о
Mohn да потпуно оправ-д- а
наше желл. али јз лично
вндим еод era — из разго-вор- а
којс can nap пута с апм
пмао — настојан.е да се то
стан.е поправи. Оно што је
познтивно to je да je, као Ју-rocioB- eit,
национално одго-вора- н
да то поправи. јср ои
схвата да црква трсба да бу-д- е
југословенска, односно
словенсЕа. иацпонална. To
зиачн да он не жели." као дру-г- и,
да служи интересима не-напионалп- нм."
На питаље др. Нусбаума да
ли је приицпп слободе всро-испомс- ти
сталан. да ла је он
ШТАМПУ ПРЕТСТВНШ АМЕРИЧКИХ
Ијетставннци амернчких
кретва дали су следећу из- -
јаву за штамну:
"Поводом вес-т- и
у штампи САД да се
Степинцу скраћују
верСЕе привилегиЈе и да се на
раннчеаа
jevo
восетиоСтенннцаузатворСЕОИ
у Леноглавп. што смо данас и
учвнти. Разговара.1и сио на
Француско и неиачкон јези-к- у
Стеиннцем у аеговој
соби иреко чланова наше де-легац- нЈе. Одговарај)и
пптање Степинач је изјавио
да је п.егоа храна добра. да
се добро oceha да je cpehaH
што је здрав за време свог за-творе- аа.
Два члана ваше де-легац- пје
су лекарн од којих
је један нз Њујорка другп
из Парпза. Онп су се сложи-л- п
у томе да Степинац
нзглед потпуно здравог чове- -
ше равио у петогодпшљн плаи. Умс- - то је зато што то ннје внше Цветковпћ-М- а
сте
има
чекова Југославпја, већ Тнтова, Југосла- -
nnja у којој има места за све љеие честн-т- е
синове н кћерн. али у којој нема места
за фашпсте нздајнпке туђем господ-ctb- v
и израбљпвању!
name државно руководство,
ту је Тнто.
Тпто јг учпо наше народе
да се дпгну против завојевача
и пздајнпка. Тпто пх је учпз
братству н једпнству. Он је
указао пут из спромаштва к
благостаау п срећном жнво- -
Друговп п другарнце, на-ш- п
народп знају шта сте п
колпко вп ураднлп за Но-в- у
Југославпју п онп су по-нос- нп
на вас. Онп he вас до-чека- тп
другарскп п братскп
као што се дочекују својп нај-мплпј- и.
Југославпја, рођена
мајка, а не вппгг зла
дочекаће вас рашпренпх ру-к-у
п мајчпнпм срцем.
Cpehan вам пут!
ДАЖИВИФ. Н. P. J.I
ДА ЖПВИ ВОђА
УЧИТЕЉ НАШИХ НА-РОД- А
ДРУГТИТО!
"И
појсдиој
окупације
На-трија- рх
нрошврених
над-биску- пу
јсдно оснопио начело владе п
државе, или само, као што
тврде пзвсснн кругови, мане
вар који iiehc дуго трајати,
— .Маршал 1ито је одгово
рпо:
"Код нас је то фикснрапо у
Уставу, оно што je у Устапу
фиксирано, to je трајно. Ми
v стапу немамо никаквих
маневара. Тамо нма стпарн
Koje можда иеугодне за не-к- е
кругове. алн нкх јс народ
утврдио-- став укључује сло-бод- у
религије. Оснм тога
хтео бих да Нам кажем да смо
ми чврсто уверенн да сс pe.ni-гиј- а
пе може укипутн дек-Ји-:
тима. To je нешто дубл.е н та- -
кав поступак био бн погре- -
шан, јер би тнме слабнла на-ш- а
држава. Настао бн хаос.
Ми знамо да цркпа кад се
ставн у службу народу, кад
служи аеговим интсресима и
кад не радн протнв државс и
nocTOjehnx закоиа, да може
бнтн и корнсна држави".
Затим је Мапшал Тито, од- -
говарајући на још исколико
питан41 пстакао да he увог
верских Kibiira. часопнса н
иовнна из ниостранства бити
дозволн уколико оии не бу-д- у
протнвии nocTojchiiM за- -
конииа н да протсстаитска
црЕва у Југославији има мо-rj'huoc- Tii
да се разпија и да
су протестаиити, чнји је бнс-ку- н
у Војводннн носетно
Маршала, задоволни својии
положајек.
На крају су делегати нзра-зИл- н
своје .дивлеае раднои
полету еоји су вндели у свим
КЈајевнма ЈЈЧомавнјс
свим раднлиштнма која су
посстилн, цстнчупи да je то
анх деловало као духоваи
лек.
"Јсднна кришка — peiun
су они — у везн са црквом,
sojy бисмо ми могли да да-м- о,
јссте да смо вндсш и об-иш- ш
н сувшис велики број
цркава."
"Да — сшжио се Маршал
и зато реците у Лмсрицн да
овде има цркава на сваком
брду"- -
ИЗЈАВА ЗА
ЦРКШ
Одговарајући иа пнтанс
Др "ЛГана Нусбаума. секрета-р- а
Међународиог удружеаа
ерске сшбоде, чнје се седи-шт- е
налази у Иашингтону,
Стеиннец је нзјавио да у за- -
твору не постоје нипаква ог- -
друге иачине алоставлл, да- - у погладу аегове
следећу нзјаву : хрске слободе. On je пзјавио
"Пнло нам је дотвчхгчЈно да Д има Свето писмо на хрват- -
п латинскон језнку и
Ирвп
и ни
сте
маћеха,
су
- IP11IV
са
на
и
а
II
а
на
на
ла иа п друге каиге,
иортабл nucahy машину, па
којој је ппсао када смо ми до-им- и
и да може да држн мису
у једној најКЈЧптој sane.iii ко
ја се налази одмах до аегове
собе, додавшп да то сматра
својом главном утехом.
"С обзиром на папред из-не- те
чиаенице, можемо кате-горичЕ- П
да тврдимо да су ве-ст- и
о рђавом поступку према
Степннцу ажне и провока-торсЕе- ".
Изјаву су потппсали: Др.
Гуј Evepn Шиплер из Њу-јорк- а.
Др. Георгс Пукнер
пз Индијапополиса. Др.
Јеап Нусбаум, Др. Филпп
Е-тлио-
т нз Бруклнна, Др.
Самјуел Текслер, из Њу-јорк- а.
Др. Ховард Мелиш
из Њујорка н Др. Калуде
Вплиамс нз Бнруигена,
.-Чла-
бама.
Политички преглед
" 'I ч- -
ТРУМАНОВА ДОПРИНА ПОТСТИЧЕ ГРЧКЕ
МОНАРХОФАШИСТЕ HA IEP0P Н НАСИЉА
КДЖЕ СОВЈЕТСКИ ПРЕТСТАВНИК ГРОМИКО
Ма 1.исданл ( ашча 'е.н"едносги upoiu-- ш
четвртак у Лед Саксес у Љујоркуа иово-до- м
реЈолуцше Сједнњеинх Држава са ко- -
Јо се окривд.ује Југославију, Вугарску н
АлбашГју за пђаискн рат у Грчкој, Аи-др- еј
Громнко, совјетски иретставпнк у Саве-т- у,
оптужио је амерпчке претставппке да во-д- е
потитнчку nrjiy у тој оргаппзацпјп Ује-Д1ш.ен- их нација. Изјава Лндреја Громпка о
опој аисрпчкојрезолуцнји тумачп се да то
значи да he Совјетскн Савез ставитп вето и
н а ту резочуцнју п тако бацитп смело то пи-таи- .с
у крило Генералној скупшгипи Ује-дпаен- их нација која he ce састатп 16 сеп-тембр- а.
"He. — рекао је совјетскп претставннк
Громнко на ову америчку резолуцију — то
ннје озбн.1аи покушај да се реши пнтаае у
ннтсрссу мира. Ово је политпчка игра која
само дал.е отежава решеае тога питаш. . . и око те чиаснице греју своје руке свн опи
који би жслели вндети пропаст. . . Уједи-аеии- х нацпја."
Громико је рекао да је америчка резолу-циј- а.
која је базирана на жалбн грчкс вла-д- е
о "инвазији" нспрнхватлнва од почетка
до краја. Она садржн непсноване тврдн.е да
три помеиуте балканске земл помажу грч-к- с
партизанс.
"Кошко ли је бесмислен овај корас грч- -
ie впаде. као п корак оних по чнјпм саве-тнм- а
су Грцн подузслн ту акцнју — каже
Громшсо. додавшп: "Али шта Грцп п оки
irojii нх потстрскавају itvajy зајсдничког са
здравни разумоч? Они гледају на дпскуснју
опог грчког питан-- а у Савсту безбедности
као на нску врст снорта. Грцн се утркују са
сЛамсетраипк1а.нкц.унмоантуажаАбмаеринркоатннцвн ЛслабанГнрјцеп. ма у Пу-гарс- ке
U Југославнјс."
Ннсу Југославија. Ллбапија и Пугарска
криве што фчку владу не подупнре гјјчки
народ. кажс Гјомико. Грчка влада компро-MiiTona- ia
ce прсд грчким народох дозвом-иаас- м "стгарног мсшаил" у аеие унррашас
пословс. "Цео свет зпа ко се заправо ксша у
уиутрашн.е послопе Грчке н са које је страпс
угрожсиа Грчка са иравоч bnactiomhy". ре-к- ао
}е он- -
"Најгрублд нИтервенцнја. . . долзаи сада
од Сјсд.е11их Амерпчшх Држава.
"Нарапно. све то чинн се под заставом
бaоmрбете зма сстноадсе дсеумноакмраатднојеброод птоозтпаалтнс.тарнзт,
Il[n6ajhn по Трумановој догтрини,
Гррмнко јс рекао да "Грчка mile ирва зем-л- л"
где странс силс употребллваЈу такву так-тик- у
као што су ззјмовн и помоћ за "стеза-н.- с
омчс око врата машх уекагл". . .
БЕОГРДДСКИ ЛИСТ "ПОЛИТИКД" 0 ПЛДНУ
АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈШШ
БЕОГРАД. Ifn.UITHKV у ч1апку
о Маршхтовом гиан истцчг да man у краЈ-n.- oj
.niiiiijii има ia t(ii b екоиомско подизаас
Иемачке што 1 у нрвом реду служпло ва-тсрсси- ма
амсричснх монополистичквх трус-тов- а.
О1иова опустошене Европе према "Ман
шаловоч нлаиу" бн се свела па обпову Ие-мач- ес
што бн значнло ожпвллвзос пемате
тешке индустрпјс под руководствон опрх
истих немачкнх varuara који су Фнванси- -
рали Хитлсра и довелп до П светског рата.
Опа обиова Немачке би се углавпом взвела
на рачун опустошепчх земада. Ове зеид
не само шго небн пишта примиле на eve ре-парац- ија,
иего у ствари плаћале репарације
Нсмачкој.
Док су у Паризу воћено разговора о ае-к- ој
врсти програма обнове, дотле су — на-став- лд
да.ге лист — у Вашнигтову. Лолдо-н- у
и Нарнзу нза дипломатске завесе постав-л.е- и
услови за обнову НемачЕе. Пршен је
нрптисак на Енглсску чија се осупацнона
зона Немачке скоиоиски спојнла са аиерпч-ко- м
пкупационом зоном. да учнии још веће
концссиЈе америчким монополима, дов ce у
псто време врши ирнтисак на Француску да
н она ciioin своју зону са ауеричком. Немач-к- а
индустрија, коа је преаа америчкој ста-тисти- цн
само за 20 ounehena ратом, на
та? начни бц дошта врло брзо у доииипра-jyh- n
патожај над европском, што би било
штетпо по индустрнје свих европских зема-л- .а
које 'у прс рата биле слабије и од жојмх
су неке у рату претрпеле уного већу вттету
од Немачке.
Магнати амсрнчких моновола имају на
спом распа1ожеау немачку индустрВЈу у
америчкој зони, од које су већ једав део ври-своји- лп
. док се други део налази у рукаха
н.пхопих пемачЕих партнера. Према томе
они у стпарп раде на тоие дааостнгнт еко-номс- ку,
патитичку, па чав и војничЕу премоћ
у Европи.
Ауернчки уонополистичси трустова —
каже се на крају чланка — својол волити-ко- у
према оипм земл-ам- а које су приуиле
MapmaioB план устварн желе да енглсски н
францускп народ, исто као и сви други на-род- и.
који су BOiHii да прихвате "Марша-ло- в
план". употребе велнки део новца, који
су приуили, за ожгпвлаваае неуачке индус-трнј- е,
у зпак захвалноста за зајуове Eoie he
можда добнти од Америке. Поред тога he ce
такође тражптп од овпх зуа.га да отворе
CBoia тржитта неуачко? индустријн. На та{
начнн, "Маршалов плаи" прибавиЈче ауерич-кн- м
трустовима уногоструке профпте: пн-тер- ес
на зајмове. полптичке и сеоноускс кон-иесп- је
од зема.га дпица, обнову аихових
фплнјала у Неуачкој на рачун других. уа-сн- е
дивпделде од акцнја у неуачким фируа-м- а
које су прпграбти за себе, као и слободу
ол спаке копкурепције ол стране пндустрпје
1 огташх рвпотччгх ч,ча на
I :
t