Serbian Herald, November 18, 1947

              ' , :тефУ1Ш, нјШујшјпМЛу ШНЛ' '
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1. OnL
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverloy 9947
Цеиа годншној прегалатж за Каваду 4 додара, на пола ГЛАСИЛ0 СРБА
Authorized as Second Close Matter under the I НЕЗАВИСНО КАНАДСКИХ No. D. N. 76. March 12. 1942 год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, под. пд. 3.00
Год. 7. Број 460. Цена једном прнмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY. NOV. 14TH. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 460.
ПРОЦЕС УСТАШКИМ ЗМОВЦИМА ПР
ВРХОВНИМ СУД0М H P XPBATCKE
МДЧЕК И ИЗДАЈНИЧКО ВОДС1В0 XCG-- а ПРИПРЕМИЛИ СУ
ОКУПАЦИЈУ ЗЕМЉЕ И ПДТЊЕ НАШИХ НАР0ДА
Неууол.ивост доказа опту-жб- е
протпв највишнх усташ-ки- х
функционсра на челу с
Иавслнћевим завјеиикоу, ус-ташк-
им
"вптезом", Winnie- -
тром к заповЈсдинком оружа- -
... .. _ 11714 Г.оп ИИЛ 1.11 a 1. 1 I. JO. 1JV .iau- -
kom Кватсрником, комептира-н- а
jc bcIi наншроко y iiamoj
штампп. Данас вишс y нашој
зем.ш, a mi y свијету, a чак
н iehy круговнма сумиивог
поллтлчког критсрнја, нитко
ис суми.а у то да јс та група
злочиначка и да не трсба дру-го- г
процеса доказпвапл, а да
би бнли бјелоданп анхови
делнкти. Наш ларод пх поз-лај- с
свс, он јс упознат пот-пун- о
lie само са шлрниоу
злочплства свнх фашнстпч-кн- х
слугу, веп он зиаде у дс-та.- гс
издаје цјелокуппог нз-дајннч- ког
друштва — како
оиог јапиог коуе је на челу бно Павелнћ, тако н оиог таЈ-по- г
којсга јс мајстор бно Ма-че- к
н рсакционарио водство
ХСС-а-. Данас чак било каквн
попи докууснти о злочииима
издаје те усташко-мачековск- с
сирсгс, иис квалитативно
лпкаква новост, псго само
још јсдал докувелт на гомн- -
ЛУ ма1£Р2'Јала УЈукама иаро-дапр?г- ив
"пациопалннх пз-дајппк- а
yonhe. To ]с чак јас
но и лародцуа уитаве Евро-пе- ,
а и другнх земалл, јср сс
ка Н.ИХОВОМ терену водп огор-чсн- а
борба за раскрилкаваие
фашпста прсобучснпх у дс-мократ- ско
рухо, који сс крва-п- о
боре за усиоставлдн.с по-во- г
фашнзиа, иастојсћи да
исти час ис буду раскрпн K-ami.
Ho, н накои толнко доку-исиат- а
н накои логичиости,
да у околностима иародш-борб-е
протпв фашизма, при-tajeii- n
пздајнпцн сволупрају
у отворепс н бсзграничнс, да
заједио с аниа вршс злочпие
— у ипозсмству, а још поие-к- о
и у иашој земли могао би
си иоставиги пптанс, како јс
ипак на пр. конкретио уогу-h- e
да Кватсрмнк н сви остади
усташкп мпнлстрл, заједно
са хитлсровцем Кашеоу тако
вјерпо, блиско н информнра-и- о
говоре о Мачску. Кошути-hy- ,
Исрнсру it другиуа, о по-литиц- ц
водства бившс ХСС
прије тта н за вријемс рата.
— Uap Мачек са својнм са-ј0- д
радницима нпак iiuje био
против усташа зар .МаЧСК HII-- I
је бно за с,1ободу хрватску.
ако ради ничсг quo чци сво-ј- с
властн. Шгста јс што така
иијс прнсуствоваи расправи
протнв усташкнх миннстара
те да му Кватсрннк. Kouiak,
ЛЈајбсговић, Кулсновнћ, На-вратн- л,
Перчсвић и сам зли-кова- ц
Фон Кашс одрже лск-циј- у
о ингаку "паттикан
бивжег водства ХСС". Такак
човјск пријс свсга морао би
констатратн да је наш на-ро- д
всћ давно сазнао да јс
Мачек стари издајпик. да јс
још давио прије рата (дакле
не no први пут због опаспос-т- и
партнзана-комуппст- а. сако
бц то хтјсли приказатн нски
"пр11Јатс.ги Хрвата") ухватио
всзу са фашпстима — са Ита-лнјо- м
it Њемачком, да jc Beh
тада потпуно "рпјсшсие хр-ватск- ог
националног гштаиа"
глсдао у предајн земле Нта-лиј- и,
или асо не то, онда дру-го- м
фашпстпчком партнеру,
a cau са својои клпком да до-би- је
дјслпће власти п да иа
тај начии осигура "дугу" u
"слгурну" владавину. Упоре-д- о
с том сполашнох полнтн-ко- м
— директнии ослоиом иа
талнјанссе н асхачке nunepn-јхтнст- е
најлућс непрнјателл
наше зенл-е-, Мачек је већ та- -
да у редовпма ceoje странке u
хрватског народа енсргичио
чистио све иапредпе синовс,
све one који су билл за прин-цип- с
демокрацпје. за нстнн-ск- о
ријсшсае пацнонално!
пнтаиа у братству с осталии
народмма Југославнје. У нс
ти час Мачск јс прсговарао с
представнлцпуа веллкосрп-ск- е
клике о подијелл влас-ти- ,
да на- - тај начин заједно
учпрсте систсм тираније у
читавој Југославпји, који се
слажло почсо трестн пред на-родн- иу
нокрстом. Даклс, нз-да- ја
је всћ тада ночела. Ево,
шта о томе по садржају прн-чај- у
оптужепи усгашки злн-ков- ци
: — KomyTiih, потпрет- -
сјсдиик бнвше ХСС ншао je
наде)
ВАЛ
прпстанишп изаш-л- п
по-вод- ом
позпв
пус-т- н
подвоз
позвата
целои Марсеју.
КошутиН другп
ишли су Печки велесајаи
да видјслн Moryhiiodii
сурадае. Мачск
је неиолико пута у
грофу liaiiy ннг. Царс-луги-ја
пита
под цнјсну Нталнја
XTjcia Хрватску нод
своју управу. Гроф liaiio је
оставнр свој дневиик који по-рс- д
осталих докумената нз-јав- а
ЦарислутиЈа
тира Мачека, фраиира one
којн данас иорсд све
нздајс хтјели бранити.
2G. (маја) 1939.
гроф liano дословцс
забил-сжн-
о ово: "Састанак
Ца1)нс.1утнјем којн унраво
вратио Загреба. Ои потвр-ђуј- с
Мачекову одлуку, да or-кло- ни
сваки споразум Бсо--
у Италнју н посјетио Мусо- - ну. Мн смо споразумнлн
ФАШИСТА АРКАНД
0ПЕТ НА ПОМОЛУ
ВЕСТ У Н0ВИНАМА ДА ЈЕ АДРИАН АРКАНД П03НА-Т- И
ФАШИСТА П0Н0В0 УСП0СТАВИ0 СВ0ЈУ ПАРТИЈУ
НАЦИ0НАЛН0Г ЈЕДИНСТВА ИЗАЗВАЛА ЈЕ 0Г0РЧЕЊЕ
КОД 0РГАНИ30ВАН0Г РАДНИШТВА И НАПРЕДНИХ
ЉУДИ — УЈЕДИЊЕНА УНИЈА ЕЛЕКТРИЧАРА П0-СЛАЛ- А
ЈЕ ПРОТЕСТ МИНИСТРУ ПРАВДЕ ИСЛЕЈ-- У
У Торонтовском днсвнину "Глоб енд Мел" изашла
јс всст да Јс ноторни фашиста Адриан Арканд поново ус-постав- ио
своју странку "Народна уЈедињена странка
"(Нсшионал јунити парти). Ова всст је погодила сваког
поштеног грађана Канаде, сваког демократу и
сваког пријатеља мира и слободе, сваког мрзитсља фа-шизм- а.
сс у чуду пита; зашто су Нанађани зајс
дно са Уједињеним нациЈама пролевали крв бојном
пољу у борби против фашизма, а канадска влада дозво
љава поновно успостављање фашистичке партије под
водством познатог фашисте Арканда и неприЈатеља ка
надсне дсмократије и Канаде?
Народ подиже питање, шта је то и зашто Је то? да
се у свакодневно] штампи подиже галама против кому-нист- а,
против СовЈетског савеза, против демокра
ти)а Европе, Пољспе, Југославије, Чсхословачке, против
радника на штрајку и против унија, на Једну страну,
док сс на другу страну дозвољава успостављање фаши
стичке партиЈе у Канади.
Дон су све радничне униЈе (синдикати) за време
рата радиле на том, да се поспеши чим пре свршетак ра
та, да се довољно произведе ратног материјала и хране,
(Аркандови пријатељи су саботирали ратнс напоре Ка
да се пође у воЈску, у
предни радници Какадс a у
мунисти v Канали. Сов1етски
.... ... o._t
у
у
СЕ ПО- -
КИ
—
у
пз-ја- ву
л за
а, сс пеудоваги
то да се
да се
на
је н
по
и . .
. .
слао та-ли- ју
са овластлма да
и
а и
би га
свибња
је
с
сс
нз
с
сс и
на
и
градом ( !) и да спреиа побу
првим редовима су били ]
првим рсдовима су били ко- -
савсз 1е на!више поетрпсо
. ' е .._ I..
Народ окривлује владу, јер
су истс провокацпјс против
напрсдпнх слехепата као и у
Нталпјн.
Београд. —
мннпстарства
фннанслја 2 септеибра 1947
ciynno па снагу протокол
о регулпсаау сгарпх обавеза
изкеђу ФНРЈ н Југославпје.
На осиову овог протокола
биће рсгулисана сва
и обавгзе од пре 12 II 1945
годннс.
немачке фашистичне агресиЈе, а земљв нове демокра-- 1 „. „.t. Cfi .анас ВИче И галами Југ0СЛави1а. ПоЉСКЗ.
'. Г.. чехословачка су уз иовјетсни савез иилс најишнниЈи.
борци против нсмачке агресије и били прави и искрени
савезници Канаде. У то време Арканд и његова партија
су били противници народа Канаде, противници демо
кратије и народних слобода, да Је и влада била присиље-н- а
под притиском јавног мњења ставити га у логор као
неприЈатеља Нанаде, и забранити његову партију.
Да би сс народу Какадс на погрешан став
доминионске владс, Унија слектричарских радника по
слала Је протестни 1елеграм министру Правде Ислеј-- у
Отаву, номе се указуЈе погрешност дозвољавања ус-пост- аве
партије, ноЈа је за цело време рата саботирала
ратне напоре Канаде и изазивали расну мржњу. У теле-грам- у
се истиче танође, да Је кампања уперена против
комунизма од стране великих корпорација произашла из
антисовјстске пропаганде и става владе. У телеграму се
указује да се забрани фашистичну партију.
У ФРАНЦУСКОЈ
ДНЖЕ ШТРАЈКАШ- -
Mapce.v У Марселу
раднпцп
су протсстни штрајк
затвараље уппјскпх во-h- a.
Унпјскс вођс су далс
генералпи
штрајк ако
захтевпма, јест
ухапшене сннзп
трамвајина.
Нолицпја рас- -
подсгена
шиија.
ла
би
привредне
II
коју би
узсти
компромн
го-ди- нс
чсститог
Народ
нових
на- -
Нрсма саопштс-.- у
Савсзног
је
плаћапа
-- „t.
указало
на
ЕД
у једном меморандуму обу-хвати- лп
слиједеће точке: 1.
Нталија he фннанцнратн Ма-чеков- д'
хрватску побуну са 20
милијуна динара; 2. Оп пре-узнма- да
припреми реватуци
ју за 4-- 6 мјесецн; 3. Ои he
брзо позвати талнјанске тру-пе- ,
да оснгурају ред н мнр;
4. Хрватска he сс прогласнш
независном државои у конфс
дсрацнји са Рннои, нмат ho
своју владу, али иено мн-нистарс- тво
пааских послова
и народнс обране бит he за-једнн- чко
с Пталијои ; 5. Нта-лиј- и
he се дозволнти да др-ж- н
оружане снаге у Хрват-ск-ој
и тамо he иматп по јед-н- ог
намјесиика као у Алба-ниј- и;
6. Иостије пзвјесног
лрсисна одлучит heao о ио-ryhiioc- Tii
уједниеиа под јед-но- м
главом."
Упоредо с тии актом спол.-и- е
Мачскове политнке, у Ба-новш- ш
Хрватској која је та-д- а
створена на основу спора-зун- а
Цветковпћ-Маче- к, за-влад- ао је до тада невнђен,
гогово фашистички терор.
Мачек је заједно са Шубаши-hc- u
no ирпп пута у иашој
зем.ш, по узору на Италнју и
Н)еиачку органнзпрао лого-1-е,
Tpnajyhii у itux иајборбс-нпј- с
народне синове, а поред
тога на чпсто расној осповп,
нопут Нијсиаца — жидове.
Да би могао то стаие одржа-т- и
Мачск је основао "зашти-ту- ",
у коју су ушли лаЈреак-цпонарниј- и,
профашистнчки
слемсптн. "Загатнту" је осно-(Настав- ак
на странп 2)
ШТА СЕ ДОГАЂА У
ГРЧКОЈ
Београд. — Радио станица
Демократске арније Грчке
јавлд да стаиовииштво нз
спнх крајсва ослобођене тсрп-торн- је
Грчке поздравлл одлу-к- у
Нрховиог штаба Демо-кратс- ке
армнје којом је пре- -
узсо управу власт па ослобо--
ђеној територнјн. Становни
штво ослобођене тсрпторнје
нстнче да he се до краја бо
рити на страни Демократссе
ариијс, за слободу, незавпс-ност- ,
демократију н интегри-те- т
Грчке.
БОРБЕ У ГРЧКОЈ
Лондон. — Борба око гра-д- а
Мсцсва пзмеђу демократ- -
ске аринје и монархофашис
тнчких снага наставла се са
иесман-сно- м жестнном. У бор-ГЈа- ма
учествују д'владине
дмви.шјс. У оаој о6.1асти и
ДемокрнЈСка армија дри
шатне снаге. 11орд јаког
притиска иа област Мецевс
Демократска армнја врсш же
сток иритксак на Комс.ини,
на Сјетн ( ?) и Аретус)'.
Лопдои. — Атинскн лнсто-в- и
јавллју да јс дигнут у аа-д- ух
железничЕИ воз који ј
ишао од Ларисе аа Волос
Уинштсно је 10 теретних м
гона а меколико лнца јс ра- -
жеио.
НЕСТАБНЛНОСТ ГРЧКЕ
ВАЛУТЕ
Лондок. — Цене алатне
фунте у Грчкој још увек рас--
те it поред владиннх саопште- -
iw да he се предрета мерг
за стабилизациЈу вале. Про-ш-ле
неде-i-e се фунта попела
на 2SO.000 драхмп. (Овакву
би Српскп одбранашп, Тлас
канадских Срба" п "Србо-бра- н"
валутЈ жиелл v Југо-ставлј- л.
Нап. уред Ct.)
Десипчарсгп лпст "Елеф-тернј- а"
пише да је грчка еко-номс- кл
сасвпи псцрплена ус-ле- д
све већлх нздагака за вој-ск- у
н naopyxaiLc. Лист тражп
да САД ставе Грчкој на рас-no.iara- ite
гредпте којп сл би
лп одрећенл за Памку. Као
што је познато кредптп Пол.-ск- ој
бплп су већ одобрени
алн је одобреље иакнадпо по-вуче- но.
ПРЕСУДА НЕМАЧКИМ PAT-HU- M
ЗЛОЧИНЦИМА - 4
ЗСУЂЕНИ НА СНРТ, ДРУГИ
IIA РОБИЈУ
Београд. — Војнн суд у
Београду нзрекао је пресу-д- у
групи немачкнх ратннх
злочпнаца који су за време
окупације Србнје нзвршили
una масовннх злочнна над ие-внн- нм
становннштвом. Бнвшн
геиерал авијације и војин за-повед- ннк
у Србији Хајнрнх
Данкелман, бнвшн воћа СС
полиције у Србнји Херман
Бсренц, и бпвши прнпадник
СС дивизнје "Ирннц Еуген"
Јакоб, осуђснп су па смрт
стреллаем. Б н в ш и обер-штурмфир- ер
и комаидант ло-го- ра
југословенскнх иитерни-рац- а
у Норвешкој Ото Сај-фе- рг
осуђен је на смрт веша-ил- и.
Бчвшн генералнн опу-iiouohei- nii:
за приврсду у Ср-би- ји
Франц Нојхаузен осу-ђе- и
је на казпу лишеае сло-бод- е
са прнпудннм радом у
трајаиу од 20 годнна.
2 ИЗЛОЖБЕ У ОКВИРУ ПРО- -
СЛАВЕ 0KT0EAPGKE
РЕВОЛУЦИЈЕ
Београд. — У оквиру про-слав- е
трндесетогод1Ш1М1Цс
великс Октобарске социјали-стичк- е
револуцнје у Бсограду
је свечано отворена пх!Ожба
фотографнја "30 годпна земле
соцпјализма" коју је прирс-дил- о
друштво за културну са-рад- ау
Југославнје са СССР-о- м
и нзложба совјстске каи
ге коју јс приреднла Југосло-венска'1П1.п- га
Свечаном отвараау изложбс
30 годпие земле соцпјалнз-ма- "
присуствовалн су прет-ставип- дп
Прсзидијума Наро-дн- е
скупштине ФНРЈ, мнни-стр- и
Савсзне владе и Иладс
Н1 Србије. и клтурии м јав-н- и
радиицн.
Нзложба у главпим цртаиа
приказује пут којн је Сов-јетск- и
савез прсшао у раздо-бл.- у
од Октобарске револуцп-ј- е
до данас као и уснехе у др-жавн-
ој,
иривредиој u друш-твен- ој
изградин.
Нзложба совјетске titurc
бројн преко 2,000 киига и
прнказује вут-рн- о п нач-н- о
богатство совјстских наро-да- .
Парпз. — 0е нгдпе н..
Ремса. деиаргман Па дс Калг
хреула рш јсдна фупа од
400 (?) југослоеенскпх нсслс
мика, који се враћају у домо-мм- у.
Групу сачињавају ве-Км- н
рударн и шумски
радмици који су нре 20 го-дш- иа
због ва!нтнчаих прого-и- а
мапустили Југос.1авију. За
ихов аешоз
Влада ставила јс на јлсполо-же- к
спецнјалну композици- -
ВРАћАЊЕ
НСЕЉЕ1ШКА 113
НЕМАЧКЕ II ИТАЛИЈЕ
Лзублана. — У Јасенице је
стмгда група од 188 југосло- -
мнских ссмника нз иеуач-к- е
и Нталије. Југос10вепскл
пселепвои taary да су властп
и реакционарни елементл па-стоја- ли
да сирече ихов по-врат-ас
у змл.у. Одбегли све-штенмц- и,
кввслинзл Пресорн
в Котввк који одржавају
сталне езе са Ватпкапои,
одгоеаралп су југословепске
вселвике од повратага у зем-л- у
п врбовалв пх за одлазак
у Аргевтиву. Повратлпк Рл- -
Органвзатор грчких орга-нпзаци- ја
безбедностп Ллссм
посетпо је впнпстра јавног
поретса Ревдпса пре свог од-лас- ка
за Епглеску. Мада бл
ееглеска мпспја требала да
завршл свој рад до краја ове
године, атппскп лпстовн јав-ллју- да
he се боравак влспје
у Грчкој продужптп још за 6
мссецп.
Прослава 30 -- те годишњице
Октобарске револуције
у Југославији
Београд. — Трндесетогодн-шаиц- а
великс Октобарско
с о ц нјалнстнчке револуциЈе
прославлена је на свечан иа-чи- н
у чнтавој Југославнји.
Београдскн лпстопи нздали
су свечанс бројевс са чланцн-м- а
у којима је изпешсн три-десетогоди- шаи
развитак Сов-јетск- ог
савеза и низом kii.ii
жевпнх прилога најнозпатн- -
ЈНХ јуГОСЛОВСНСКИХ КИ.ИЖСП- -
ника.
У Леограду јс лрирсђсн
плз свечаннх прирсдаба. Свс-чаи- е
академнјс прнрсдпла је
југославспска армија, Изврш-i- t
f одбор Градског народног
Ф р онта, Антлфашистичког
фронта жсна и Градскн одбор
Народнс омладнпс. Нриред-б- е
су одржапс у свим устапо-вам- а,
лрсдузс!шма, школама
л. фабрикаиа.
Београд jc ocnaiiyo okiiIicii
застапама л украшсн слика
ма Лсп.ина и Ста.шпа, као п
it с т а к iiynix рукоподнлаца
ФИРЈ- - Улнцама Бсограда
промаширала јс всличаистпе-н- а
бакллда са 16.000 фискул-турник- а
са бакллма л са ис-колл- ко
хиллда учсипка у
прнврсдн, радллка, студсната.
н uiioiiiTBo грађана. У повор
цл су iioiiiciic сликс Лен.11ла,
Стал.ина н Маршала Тита.
Десетипс хилдда учссиика у
ЗА
ДА
- Јупајтсд елск-умсст- о обол.шао. тс радпл- -
трикал. радпо спд машин
порксрс ов Лмсрика уиија за-траж- ила
јс од домшшонске
владе у Огави, да се успоста-Ш- 1
контро1а цспана у лнтс-рсс- у
заттпте животпог нлвоа
радпог у свој земл.и,
чијн животни нпво зд п ро-iii.i- ii
мсссц сс зпатпо смаало.
11окЈај nocriiriiyha уиијс у
иоиишеи.у плата, сада акои
укидап-- а коптролс целама
пропзвода н скакаи.см цсна
иа сва досадаш-ib- a
бора раднлка за иопишс-њ- с
плата је лзгубл.сна, јер сс
стандард животии смаи.но
стевскп. који се од 1942
у Пталпјн каже пзме-)- у
оста.1ог: "Италијаисм
BiacTii спа.швале су пис-у- а
која су исслсиици добл-јал- и
из зсул-- с како tic wo-rm
да сазнају лрапо стане у
сс при
за попратак у дпиови-ну- ,
разне усташс л чстнлцл
обучеии у снглгскс унифор
уе говорллл су мл како hy
битп однах no повратку у
обешел".
ИЗ
ВРАЂАЈУ СЕ
дслом
југос!овсиска
Рлм.— (АН) — Нсстод 12
13 јавла да се у
Пталији подиже организова-л- и
покрет, под
цуеиоу "Уоуо
соцлјалпстлчки лист Аваитв
јавлд да у до са- -
да већ убиЈеио 18 улиЈСких
по подзевлој
Мафијн, лстл случај сс дого- -
дно ових дапа да су фашлс-т- л
убилл унијсгог вођу Ви
то Нипитопе у Слцплпји, a у
блпзпил Милаиа у весту Ме-длгл- иа
члан лсте странке
убио је из револвера једног
левлчара (коуунисту) а дру-го- г
ранмо. Вест јавлл, да
огорчена маса народа тога
убпцу личовала.
На 12 дала када
се случај десло радппцл у
Мллалу лзашли су
бак.1лдп кллцате су велнкој
Октобарској револуцији п
братској сарадан југословсн-скл- х
л совјетскнх парода.
Свечаие прославе одржалс
су у cbiim градовина л селн-м- а
шнрои читаве Југославнјс.
ОСННВАЊЕ ФАШНСТИЧ-КО- Г
ПОКРЕТА У ТРСТУ
Трст. — На Слободној
Трста основана je
сскција 11талија.иског фашис
тлчког локрета "Модименто
couiiaie пталиано" чнје сс сс-диш- те
налазн у Риму. Оснл-ваа- е
пзвршспо са дозво-ло- м
аиг.то америчких оку-пациои- их
властн.
(Нема двојбс, ову he всст
поздраннтл Саво Ковач. Han.
С.Г.)
СМРТНЕ ПРЕСУДЕ
У ГРЧКОЈ
Лолдоп. —
прекн војнп су у Co-луп- у
осудио на смрт два
војплка л јсдлог ципила под
оптужбом да су узелн учеш-h- a
у партизапскии групама.
УНИЈА РАДНИКА И МАШИНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
СПРЕМА КАМПАЊУ КОНТРОЛУ ЦЕНА -ТРАЖИ
ОД ВЛЛДЕ GE УСВОЈЕ УНИЈЕ
Торопто.
народа
ироизлодлиа
на-ia:u- io
сва
би
Југославији. Када сам
јавио
Југославпју
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИСЕЉЕНИЦ.И ФРАНЦУСКЕ
У ДОМОВИНУ
ЈУГОСЛОВЕН-СКН- Х
иовевбра
органлзатора
мппу- -
те-рптор- ијл
Монархофаши-стлчк- н
је
ЕЛЕКТРИЧКЕ
ПРЕДЛОЗХ
Атиискп крлмииалпн суд
осудио је па cvpt 13 еласова- -
ца. . (И овој се вестл веселп
"иационалил алннк". Саво
ЈСовач Наи. С.г.)
ццуа нгпрсостаЈс иишта дру-i- n,
nch ианови иовссти борбу т боли ж и both н п нво.
Пошто се доулнионски
парлаусмат састаје 5 дсцем-6]K- i,
Унлја каи-iian- .y
мобилнзујући народпо
М11.сне да се ставн прлтисак
на владу, да би усвојила
предлоге {адничких унлја.
Захтсви уније су; 1 — да
сс цсне нронзводима пов]ате
на сгање 1946 1одине u да се
усностави контрола да би не-- и
е тако остале ; 2 — да се л
дал даје надопла11Иваи-- с за
робу за коју се давало у про-ии-х
неколико годнна, да би
цене могле остати нсте ; 3 —
да се онорезују сто посто
профитирцн и да се на тај
аачнн смани првтисаг на no-вишс- ае
цнама на хивотним
науирннпама.
Унија слеггрнчврских рад-ник- а
he воднтн вамваку кроз
цели мессц да се
постави лрнтвсак иа зассда-№- е
нарланента 5 децевбра.
Унија позива оне соји
ое инте[)суЈу. напредие орга
шмациЈе, културне и јавне
радннке да лоуогну ову кау-иан- .у
ко}а у внтересу це-ло- г
народа Канадс
та па протестви штрајк. Сви
лигтовл владе преијра Де
Гасперна отвориле су пал-б- у
протнв леввчара, стоа је раз-јарс- на
маса народа вапала
на н канцеирл
је твв новнвсеих предузећа
и како вест јавла полупалл
ус каицеларвје, као про-те- ст
нротпв убиства члала ко-мунпсти- чЕе паревје, листовн
пишу протвв левичара н то-бо-же
протпв десввчара, али
py.ia бандиса слободно напа-д- а
на повтепе раднпке, за ко-ј- е
знаду да су наклон-ен- н ко-уунвст- иуа.
новевбра унпја је обу-ставл- ла
3 сата рад у фабрпка-м- а
Милапа као почаст сахра-п- е
погипулог члана. Свуда у
Пталпји стаљс напето.
У ИТАЛИЈИ СЕ ДИЖЕ ФАШИСТИ ЧКИ ПОКРЕТ - КОМУ- -
НИСТИ И НАПРЕДНИ ЕЛЕМЕНТИ СУПРОСТАВЉШ
GE ФАШИСТИЧКОМ НАПАДУ
фашистлчкп
Квалункве",
је Слцилији
је
ловевбра,
10
јс
органнзује
мовембар
све
je
уреднлштва
13
је
II