Serbian Herald, March 01, 1946

              1 --зЗт i.v:
'f1
iPiP4f"44www р f Г ТД~-Ц!Д- рч "fW'%чГ
--?- -
—.
АДРЕСЛ
ЦИЈЕ "С.
АДМИНИСТРА--
ГЛАСНПКА" СРПСКИ ГЛАСНИК ЗА СЛОГУ II ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ
ФАШИЗМА!
ИРОТИВ Toronto 1, Ont.
TELEFON: VCAvctley 9947 SERBIAN HERALD
.!! Authorized as Second Class Matter under the Цепа годншплј претплатм за Канаду 4 долара, на пола
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА
No. D. N. 764. March 12, 1942 год. 2.50. За пвостравство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Грд. 6. Број 284. Цена једнон прпиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, FEBRUARY 1. 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 284.
ПРЕД ЗАСЕДАЊЕМ ГЛА-ВН0- Г
0ДБ0РА ВЕћА
Ннше:Максим Бијелпћ
Можс сс са пупни праоои
рећи, да јс Bchc кааадскнх
јужцнх Словеиа училило до-ба- р
посао у ово кратко врсмг
свога постојан.а. Carypuo ue-м- а
иикога пн од самнх nero-вл- х
оспнвача који бв, када
јс оно ослввапо, бно могао к
помислатл да he паша мала
емиграцнја, н то само iteir је-д- ап
део, моћи у давашу помо-h- ii
лародпма Југославнје учи-ннт- и
толико колико је учипи
ла. To, дабомс, нс заачн да
смо учшшли прешиис. To нс
зиачв и да смо учнннлц свс
што сс могло учинниг. To ие
значн да смо с таме задужн-л- н
иаш народ, јер јс свс то
што смо ма за иих тамо учи
пнлн мало и према imixobiim
заслугама и прсма iliixoriim
потрсбама. To ис зиача да
смо се мн с тим радом и том
novohii исцрпнли да mime нс
можсмо, a join маи.е значи ди
itHMa шиис нс треба нашс по
мо!ш илн да можсмо с тпм
ирестатн. Напротав, рад He
ha треба сада проширити inl-ine
исго до сада.
Мв смо до сада скуплдли
it давалн новац, робу, мсди-камсат- е
н друго. Од сада he
сс то трсбата н мо1ш нрошп
ритн на скунллис Друге ма
тсријалнс iioMohn за обиову
земле. Bch одавна се нокрс-h- e
питањс скупллн-- а алата и
машинеријс, којс јс тамо
нужно као што је пужво и
све друго. Доста папшх л.у- -
ди нз,ЕОлониЈа#изразилилсу
жсл.у да бн заједкнчкн купи-л- н
тракторс, комбајпе и томе
сличио. Миоги кажеда би
ишао таио да са својом вс-штип- ом
коју је стекао овдс
радспи годннама иа разшш
пословвма, да помогнс нз-градп- -у
норушсиих кућа, мо-стов- а,
експлоатнсати шуму и
сллчпо. II иеиа пцкаква ра
лога зашто се у том правцу
нс бн иешто иодузело и ор.
ганнзовала н таква homoIi.
Вероватпо he о томе нсшто
битн подузето иа заседаи.у
Главиог одбора 1G и 17 феб-руар- а.
Ади рад Beha трсб више
прошпратп н у јсдпом дру-го- м
правцу, ие одступаЈу1и1
ни мало од скунллиа матери
јалне iioMohn.
Каиада и Југославпја су
савезапчке н прајателлке
земљс. Обадвс су много до--'
ирниеле победи Уједип.ет1х
лација иад фаишстнчком
осовиаои. One требају да
стаиу пријатсл.ице и садт
после победе, јср је to no-треб- по
нсто толнко у ивтере-с- у
очувапд мнра и послсрат-н- с
обнове колпко је било но-трсб- но
у рату. Нажалост, ве-л- ик
дсо онога што је нотреб-н- о
за пуно it право прпјстел.-ств- о
још увек маака, a to je
да канадски народ ннје још
добро упознат са Југослави-јо- м
; он још није добро упо-зна- т
нн са свни оним што јс,
Југосдавнја дала за fiajeo.-шт- у
ствар, ннтн Са и.еним
потребама, а ннтл са аеннм
намераиа н желама за пастап'
л-ait- c прнјате.1лтва са својим
савезннцима. Канадскн на
род, дабоме, uiije ради тога
што не позна доволио Југо-славн- ју
аен непрпјател., ала
ако би остао у иезнан.у, реак-ционар- пе
и профашистичкс
силе могле би га, и против
lucroce вод-е-, направитп не
пријател.ем, или у најмашу
пуку, да не буде онакав при-јате- л.
какав може и стварно
жеда бптп. Логло бк се на-всс- ти
миого примсра да ка-надс- кп
иарод зиа ценатн и
желк noMohn свог прнЈатсм
— Југославпју — а аО je о 1ШЈ
нравилно обавештез. Ади с
то тако и да јој може битн
актнваи нли паснваи иепрн-јатс- л.
ако му о no] говоре са-м- о
iBCiui ненрнјател.и. Прн
мере пријател.стЕа п жеде да
јој помогпе впдели смо у вн-ш- е
случајева, а илјвчшен
najoUie. када јс Нккола Ко-вачсви- ћ,
даиашап опупомо-heiu- i
мнннстар у Бугарској
утовао по Каиади у сврху
скуплаид помоћн за Jyio-славд- ју
jcao тадашњи орага-низато- р
Bcha. Разне оргаин-зациј- е
м устаиовс каиадског
народа коЈнма се он o6pahao,
излазнле су му у сусрет н
указнвалс извссну noMoh н
симпатије за југословеиссс
иародс. Црквеис дворане
ставллнс су иа расположеие
мссјшм Нспима за скупллис
робс. Само нет шшута је Ко
вачсвић говорпо о Југооави-ј- и
на митмнгу Тред енд Ле
бор Канцнла у Порт Артуру,
н то ]с било доста па далаЈ
Канцил упутн апел на хнлд-д- е
уаискнх чланова за iiouoh
Југославнјн. Миоштво писа-м- а,
од којих су иекоја објав
л.еиаУ нашој штампи, добнло
јс Hchc од Kauahana разних
професнја и звапа nocie Ко-вачевићс-
вог
посста, нзража-вају!- ш
симпатије н спремност
за noMoh Југославнјн.
To и много сличннх ири
мсра добар су доказ да ка- -
надскп народ зпа цснитн п
бнтл прнјател. пријатсл.).
Али да много каиадског иа-1о- да
и много lteroiiiix ирет
ставннка ннјс готово лнкако
обавештено о Југославнји,
mi у то нсма сумље. Недавно
ми нрнча јсдан аш друг а-- ко
му јс један каиадскн
Француз који ради са иеким
Одбраиашем у мајни рекао
како je 1HTO терсбл , а ДД
је Мнхајловнћ "гуд гај". Кад
га је овај друг 'пнтао како
on зна, оц му je одговорио
да чита "Лмермкаискн Србо-6panV,jnaiKojiurje,npeTfl,i- a-,
тио Одбрапарг, користсћп то
што "Србобран" доиоси мио-г-о
блата и ,клевета протнв Ју-гослав- нје
у енглеском јсзнку.
Мсћутнн, Фраицуз јс набрзо
затнм дозпао n лешто истн-н- е
о "теребл" Тнту и Југо-слави- јн
at ннје више хтсо чи-та- ти
"Србобрана".
II Bch из овога jacjo јс у
чему јс био недостатак licha
до сада. Али то инје.свс. Ка-д- а
је оно Црвеин Крст Ка-на- де
скупно 10 милиона до-ла- ра
к о н су разделс-н-и
на нсколико свро-искн- х
з с м а л а, нсколико
тих зема.1а којс иити су да
лс толнко за побсду а иит1
су 1Ч1хове потребе коликс су
иотребе Југославије, добиле
су много iehu део те помоћи
него што јс добнла Југослави-ја- .
Када је тек иедавно било
говора у парламснту у Отавн
очрсдитнма које Каиада да
је савезннчкнм земллма, Ју-гостав- нја
мсђу шша "je по
енута. Ннко од иеких 240
пародиах послаинка није се
нашао на да му падне на уи
да упнта зашто југославн-ј- а
нијс на лнст владе neb
oniiiia којима су креднтн одо-брен- и.
И то иије зато што
ucby тпм иосланнцима исма
л-уд- н којЈ су нначе пријате-л.- н
Југославије, Beh зато што
они можда о Југославијп не
зиају шппта више него да се
она Јуначки борила а не и ко-лн- ко
је дала жртава и шта јс
претрпела у тој борбн. Када
can недавно слао једаи теле-ГЈа- м
за Бсоград у оме је по-мен- уг
Тито, 4IUIOBUIIK којн
је прнмао тај телеграм ре
као je: "гуд бој Тито". Иочео
је да мс мало пита о Југосла-виј- и.
Нндео .ач да он о ltoj
јако мало зиа.Ои ипје зиао
да је Југославнја дала око мп-дн- он
и 700 хп.гада жпвота у
борб за заједничку савсз-ничк- у
ствар интн да тамо
има миого села где пиј
остало него пепео. Тако je a
са кападекпм пародннм па-сланици- ма.
Нма меУ nil-м- а
oiiiix за које је Тнто "јгј
ребл", алн има н за које је н
"гуд бој", али to je скоро
све што знају. To je зашто се
нпко ннје Јавир да каже да
би требало п Југославнјп да-т- п
кредпт. Мождаза то што
се Југославнја ннје помену-л- а
у везп са тим кредитпуа
пма какав другн рахзог, ai.i
чшБеппца је да се она, уоп-шт- е
мало nOMiute у Отавн.
Чш1С1шца је так-obe-, као што
је позпато, да јс ЈугослаЕпјз
(Наставак на странп 4)
Заседање Доминионско
провирнске конферевде
, с
У Отави је почело заседа-it- e
конференцијс претссдни-к- а
федералне н провинцис
ких влада у сврху споразума
о доношеп.у нзмене одиоса '
таксама. Конферснцнји прет
седава прстссдник федералне
владс Мскензи Кинг.
Пзвештаји мз Отавс о овој
конфсрсицијн су нротнвреч-ии- .
Доиисници копзерватив
не штампе јавллју да су прет
ставиици свих провипција
ујсднњснн у тражеиу објаш-н.еи- а
нрсдлога федералне
владе, док допмошци либс-рала- е
штампе јављају да су
оснм Онтсриа и Квсбска све
остале ировииције за прих-iiahait- e
прсдлога федералнс
владе о таксама. Изгледа да
су извештаји либсралие
штампе тачннји, јер коизср-вативп- а
штаииа пма мало
што да наведс да поткрепл
своје тврдње нз говора бнло
ког прстссдника владе осии
нз говора претседника кпе-беш- ис
н онтернске владе Ду-плесн- ја
и Дру-а- , који су по-31ат- н
као старн саботерн.
IlHTaiLe je да ли да неке
тассе које су прииадале у
надлежност ировницнја буду
пренсшсне у надлежиост фе-дерал- пе
(дошшнонскс) вла-д- е.
Предлог је федералне
владе да бн таксе на личнс н
корнорацискс прнходе биле
прспешепс из провинцнске у
домниионску надлсжност, a
домипиоиска влада давала 6tt
ировинцнјама на место доса
дашп--с субвенцнје од два ди-ла- ра
од главе 12 долара убу-Дућ- с.
- .—— А. Ф.
Мнами. 30 iaii. — Ha свои
данашњем заседапу Нзвршно
веће лиеричкс федерацнЈе р- --
да издало је нзјаву са којом
тражи од СЈедињеннх држа-в- а
и Уједшммшх пација да
признају шпанску
владу у лзгнаиству.
IJehe нстнче да су ову шпан-ск- у
владу у изтаиству нрк
зиале владе Мекснка, Гвата-мал- е,
Болнвијс и Паиаме, до-дају- пн
да и другс Јужао- - аме-рнч- кс
републнке иамсравају
да јс такођс прпзиају наско-р- о.
"Обзнром па iiccpehiic до-гађа- јс
у Лргеитиин", каже с
у изјавн, "чпја иацистичка
настројеиа влада прогапл
радннчке сааге, либсралазац
и демогратнју, нужио је да
Сједињеие Др:.;азе изграђују
ову pacTjhy солндариост нз
Mebv демократских елемепа-т- а
Јужне Амсрнке и попово
оживлаваил пшанске демо-кратнјс- ."
(Сн Лј О је већ давпо по-став- по
овај захтев на власти
Сједнаепих Држава. Према
томе, може сс сада peha да
Хуманитарност канадског
"социјалисте" Нолес--а
Канадска агенцпја КП jai;-л- а.
Лондо!!, 30 јан. — Стсилн
Нолес, Си Qi Еф-овск- и члаа
парлаиеита за Вшшпсг Норт
Цешар u канадски дегат
на заседап.у Гсиералас скуп
штиие Уједшкених нација,
нзразно је даиас пуну каиад-ск- у
иотпору предлога Вели-к- е
Британнје да се Органн-зацнЈ- а
Уједиаених нацнја
одмах нобрине за проблем
обсскућеннх избеглнх особа.
ToBopehu иа мнтннгу Со-цнјалп- ог,
хумашиарног и
културног комшета Скуи
штине, госнодна Нолес јс ур-гир- ао
да се да првсиство ху-ханитариост-
и.
Ои јс рекао да
бн делегатн треба.т распра
втлтн проблсме обескућених
особа као хумаис проблеме
а ие као такве који би се мо-гл- и
оставнтн а страиу због
политичкнх разлога.
Гос:јоднц Нолес је апело-ва- о
на Југославију да пову-ч- с
свој прнговор ичем што
Уједнаенс нацијс учине за
нзбеглнце н обсск-yhcii-e осо.
бе.
Што се тиче политичкс
страие пнтаил нзбеглица, он
је рекао да се Ујед1Мкеие на-ци- је
не бн требалс бојатн по-следн- ца
због одлука које су
ueh доиешене. "Лко ова оче-внди- о
нужиа политика ство-р- н
нове проблеме, мннеби
америчка влада нема иотпо
ре дссетиаа мнлиона амерач-ко- г
радаиштва за своју по-лата- ку
према Шпаааји).
14 НАЦИСТА УКЉУЧИВ
3 ГЕНЕРАЛА 0БЕШЕНИ
У СССР
Москва, 31 јан. — Због
унпииепл 2.200.000 совјет-скп- х
цпбилнпх rpahana и
ратавх заробл.евпка осуђено
је јуте на смрт п обешено у
Мпнску 14 иацпста, укдучпв
3 генерала.
У СЈЕДИЊЕ- -
ПП1Л дгтнвнтн
Пошто су се аутомобплски
раднаца код Фордо.е п Крај- -
слерове компанпје У Седи.
иешш Државама повратплп
па посао, добпвшн 18 п 18
п по центп повашпце плата
по сату, остало je у Сједпие-нп- и
Државгма на штрајку
још 1.375.000 раднпка у те-лпчн- ој
п другој андустрпји.
који траже повпшеие плата.
Рада тражи признање
Шпанске Репуб. владе
републи-канск- у
г.
ШТРАЈКОВИ
0 пријављивању ратне штете
Амбасада Фсдсратнпнс Народие Гспублнке Југо-слапи- јс
из Вашингтона саопштапа:
Сагласном одлуком Мшшстарстиа нностраних по-сло- ва
н Држапно комнснјс за ратну штсту федеративне
Народне Гспублпкс Југославије, југословенским држаи-лан- н
који борапо на страни могу да сс обраћају мес-ни- м
власинга ради провсрс и процеие ратне штетс. Та-к- о
провсрсис пријавс трсба упућивар! надлсжним кон-сулати- ма,
по могућности иа иашсм језику.
Скрсћс сс пажња заннтерссованим да процена штс-т- с
мора outf изражсна прсма прсдратној врсдности
оштсћсних нрсдмста. Но прнјсму пријаве, претставниш-тв- о
he подносиоцу прнјаво издаш кратак загучак
рнсинп ћрпјав.гсно штстс.
У поглсду рока пријавл.нвања, Државна комисија
је одредила 1 март 1946 годннс као крајњи рок до ког
су иашн држављанн дужни доставитн своје пријавс нат,-лсжн- им
нротсташшштвима.
Амбасади фсдерал!вне Народие Гепубликс Југосла-снј- е
част јс умолити то урсдништво да предље изволи
објавнти у свом првом нарсднсм броју.
0ТПРАВНИК П0СЛ0ВА.
шакиедо.
трсбали оклевати ила бојати
се да их решаваио", рекао је
овај канадскп дслегат.
Ире неколнко дааа овај
иста кааадска дмегат, по-здравллј- ућп
совјстски пред
МАС0ВН0 СТРЕЉАЊЕ
Иемачкп офацири посматрају пострегана народ. За овз
што стоје заузимају се "хумаиптарца" заборављају осе
што лехе.
л 1 1 if fPPM! tl Ж
Овде
одржапа једна "Ра
добри посећена.
чланова
уније.
Еф-овск- п
Мур,
такође Еф-овап- ,.
онај Мур
коЈи своје
Капада усс-леа- е
запа-дв- е
хо]н
мн-лпо- не
Народ овој
иаР. ии-та- аа
noma-сива- о
своје
таквлх злочннаца
месним
Грчкој
рскао трсба
Оргапизацнјс
диасних нациЈа.
говорно, очеапдао
иачисто
које потиупо
Канада добити
пенрмјатслд?
разне лачпне,
при
страпе аарода
своје
нзјаву
аарода. Иарод длгао
протеста
који желе
патиим
народа,
који аоиово пла-по- пе
против
ларода.
органа-зациј- а,
на-ро- д
сложап свестаи.
сложан ларод
стап.у спречп
разнс
протпв лар&да.
Петар Дмнтровпћ,
Драже МнханловиКа: Стапко Златаиовић, Нлпја
ПродацовпН Мнлош Касун Немцама у Љубовија.
качки офпцнр метпуо је око четнпка, каиадски "со-цпјалпс- та"
Сн Еф-ова- ц своју око свнх
ПРИСИЛИО ЕФ-ОВЦ- А ДА 0П030ВЕ СВОЈ
ЗАХТЕВ ЗА УСЕЛЕЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА КАНАДУ
у Касисиигу, Man,
јс 20 Јануара
скупштпна icoja Je бн- -
ла веома
Највише Је
Говорнлн су Сн Си
члаа парламсата у
Мапитоба Б. Рнчард Р.
члаа федералаог нар-ламент- а,
Си
To Јс исти
је, потписао име
на лнсти оних лудп коЈи су
тражплл од каиадскнх Bia-ст- и
да дозвала
л-уда-
ма и?
Украјпне, Поллке м Ју-гослав- аје
су отворепо
сарађивали Немцнма
осупаторои због чега је
страдало п изгпнуло на
народа Европе.
на скупштлни
поставлло Је Мура
да зашто je on
аме на таксе
листе зашто је тражпо од
ганадскпх власти уселеие
ратних за
и?па,
Beha Торопто.
лог о Надоасзпјн u
а
'
—
а
је да нзграднтч
ауторнтст Ује- -
Лла када j
то он iiiijc
join бно оанм шта
Са Са Кф-овск- п колегс у
У ШАПЦУ, СРБИЈИ
I
зпа да с
сарађипалн са окупатором и
шта од I
таквих Оа се
нзговарао иа
али Јс иа послетку 6iio
СНЛ.СП од нл
скуаштиаи да да пристанак
да he noeyha нмс н дао
је кјлз јавност.
Ово је учннала сзест н
слога Је
глас о.чих
дати уточшдтс
злочпацима и иелри-Јател.н- ма
каладског
би ковала
рат демо1.раГ'
ских слобода
Ово je још пример
шта значи радипчка
шта злача ако је
и Орга-низов- аи
н
улск бнтл да
покушаје f "laKtnona-рац- а
Каспсиаг, Man.
а л"1.
Четницн
u са He
руку а
Сн tehe п.их!
НАРОД СИ СИ
У
било
н
Сч
оанм
са
u
може
ОБЈАШЊЕЊЕ 0 ИСПРАВКАМА ИМЕНА ПРШГАЧА
ЗА ПОМОЋ ЈУГОСЛАВИЈИ
Свпма онима чија су имепа дспуштела нли крпво об-јавлл- ла
недавно Л1тампаној kimwii нлсва прилагача за
помоп парода Југославлје став.га се до зпачд, да испрчв- -
цп битп учрн.ени кроз иашу штампу, и to ia такав пачпи,
да he моћп уметпути у киигу. Се исправк треба допе--
тц одоору где
уреду у
ca
сс
нротнв
за
једаа
he
у
у he
се
Молиуо прпјатсге у већпи местама. где постојс одбо-- р
Већа, да псправке ае шал.у иа главнн уред. Тнме he лач
otannain рад, а такође има више rapaiinnje да се опет леће
ваправитп погрешка,
Из канцелариЈе Beha К. Ј. Словена.
Бритааија xohc, ннтн јс ea.v- -
Да с лма нзблнже разгова
Рао; nopebca,e оног шга јic
рекао тада, са овин шта ка- -
же сада када је подупро овај
браганскц прсд!ог прстпо
ставлл да су му моралс аегове
"социјаластичкс" колегс чи-та- та
добру лекцију, да не
права "глуноста" и да сс лс
истрчава са својим изјавама
о совјетска и југомовси-ски- м
лредлозама!
Кога "хумаинтарци" за-стуи- ају
аа заседаау Ујсди-аеаи- х
лација? Шта Југосла-внј- а
тража од чсга би треба-'- а
одустати?
"Хумааитарцн" као што ј- -' Нолсс, пс тражс да сс помог-а- е
жртваиа оаих за којс се
он заузпма. Оа "хуманнтар-ао- "
тража боли "днл" за фа-шастич- кс
убицс, која су ло-бил- и
дссстлие хиллда чсдуж-нн- х л.уд, жеиа н децс. On
тражн бол.11 "дил" за one ко
ja сс, као нспријатслн а из-дајииц- а1
својих пдрода а каи
ратаа почиици ас смсју ира-тат- н
у зсмл.у, којн су pav
својих тешках злочина no
беглн и којп као "o6ccKyhe-ли- "
сада из ллострапства, уз
благослов оваквах "хумаан
тараца", шал.у свсје тсрорис-т- е
да "хумаиитарло" и дагс
иравс злочане у својим зем
ллма ла би Беваа могао no
wc рећи даЈСулоЈиолитиБЛ.!
уморства зоог којих оаца од-говорно- ст
аа народае властл 1
Господаа Нолсс тража, по
ирилици, да се тим "обеску-heaiiM- "
дозволп улаз у Кааа-д- у.
Југос.1авнја би no itcro-во- м
машл.еп.у требала одуста-i- n
од тражепл да јој се пре-дај- у
злочпмци као што јс
Бактор Гутић а други усташ-к- и,
чет.чнчки а окупаторски
злочлпцп. а таш лсто да од-уста- ие
н Но.мка, Чехосло-вачк- а
н другс.
Таква "хумаантарпост"
ае би створала ауторшет Ор-гааазац- нји
Уједнасиах ла-цнј- а. Лш н остали кааадски
делегата заступаЈу такву "ху-манитарао- ст'
, опда б ка-ладс- ка
парод требао peha .
HeheMo je, господоЈ
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ СЛО-ЖИ- О
СЕ ДА GGCP И №АН GA- -
МИ РЕШАВАЈУ ШЈ UI1UP
Лондоп, 30 јан. — сво
јој првој главаој акцији Са-вс- т
безбедпости Оргааазаци-ј- е
Уједиплних аација сложси
се да Совјетска Савсз и Пран
саае решавају своја међу
собаа спориа пнтапл, дли јс
резсрвасао ираво да тражи
ааформацаје о лрогресу рс
говора.
До слоразула да се to nu-таа- .е
препусти директно пре-говори- ма
измсђу СССР м
Ирана дошло јс после дебатс
у којој се Андреј Ппшински,
совјетски делегат иа копф-ренца- ја
лротивио брнтан-ет- ч
и лмепнчкои поеллогу
да се питаие Ирааа а СССГ
апак зздржи аа дпсвнок ре-д- у
Савета.
Ha6pjo затнм пошто ct
Савет састао да проучава
ово nniaite, ладрсЈ иишин-ск- и
и шеф пранске дечегаци-fe- ,
сложила су се да itnxoet
две земле могу решати пита- -
ita дпрсктаам преговорама.
УМОРСТВА ИНДИСКИХ
ШТРАЈКАША
Бомбај, 28 јан. — Свеаи-диск- п
кошрес радпнчках
сапдпката затражпо је-о- д де- -
боптааскпх иарод- -
нпхчп0'сла;ШЕа да у у об.
зц убпства пндпскпх штраЈ
каша од страве пндпске вла
де која је под коитролси
Белпке Брптаннје
принчева. којв покуиавају
да у хрвп угуше штраЈкашкн
зал у Индпји. I
i
Ч