Serbian Herald, August 09, 1946

              J£ iiitnrt .w ~- ,- Jt
ЧР v'.'Y '"&? "цг "r sжтJг5,,p,, -- 'w?3fs"4"p nr j 5г"5.ж -,--
4 „
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 2 августа 1{Мб.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка в петка.
Сва писма п чекове треба слати на:
8RPSK1 GLASNIK"
ZOO Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont. Canada.
МИРОВНА К0НФЕРЕНЦИЈА
Очи цслога свста упртс су у Мировну
конфсрсицију која сс одржава сада у
Паризу. Народи спета, нарочито они на-ро- ди
који су п у првом II у 0D0M другом
свстском рату највишо прстрпсли н дали
највсћо ;кртвс, са забринутошћу сс инта-ј- у:
да ли ho Конференција успоти? Да
ли ho она испуннти њихово надс за мир
— да ли ho бита поштсђсни од нових
ратова, пролнвања кргш, губљсља мили-он- а
жнвота н уништаван,а — да ли ћо
то заиста битн Мировна коифсрсицнја нлн
ho битн исшто слнчно Всрсаљској миров-н- ој
конфсрсицији? Оии од 1БС тражс н
очскују да она заиста будо Конфсрснцнја
мира, да љсно одлуко буду-- правсднијо
псго Всрсаљско конфсрснцнјо и оида но-штив- ано
a но кршснс као што јс био
случај мзмсђу првог и другог свстског
рата.
Народи тражс правсднс одлукс о гра-иица- ма.
Онн ио жсло вишо да буду снтнн
иовац за потеусуриваи.о рачуна као што
јо, на примср, био случај са Југословен-ско- м
Нстром, Горнцом, Јулнском Iipajn-ио- м,
Трстом н Корушком који су датн
Италији као награда за н.си лрслаз иа
страну савсзника у рату 1915 године.
Иароди тражо да крнвцн за рат буду
нраводно кажљсни a но да нм будо оиро-штс- но
као што им Јо бнло опроштсно
иосло првог свстског рата када јо дозво-лсн- о
да исмачкнм импсрнјалистичкнм
мнлнтарнстима тако pchii нн јодна длака
с главо но падно и да но плато колнко су
трсбалн платнти у ратним рспарацнјама.
Народи :ксло да право на самоопрсдслсњо
ио будо вншо мртво слово на папиру.
Онн но ;ксло мсшањо у imixouq уиутраш-њ- о
ствари и да им одрсђујо како ћо оии
у својој ку!ш ;кипстн. Они ;ксло да заиста
буду слободни и сувсрсни јср иитсрвси-цнј- а
бнли с којо страно нзазива ннтср-вснцн- ју
с другнх страна којодоводо у
понован рат у комо они страдају.
Ни од ово конфсрснцнјо ио трсба очс-кива- ти
пуну нравду н коначна рсшсња
свнх пнтан.а јср јс уплнв рсакцијо н оста-та- ка
фашнзма још јак. Док иароди тра;ко
ираводно рсшсн.о свих питања мира и
рата, рсакцнја тралш н.ихово исправсдно
рсшсн.с. Она no само да нс ради за мнр,
всћ отворсно говорн о новом рату. Та
рсакцнја уплпвисала јо на рсшсњо кон-фсрснц- нјо
мшшстара сполпшх послова о
Трсту, на којо рсшсњс Југославија ио
прнстајо и ис молсо прнстатн н која ho
тражити праводиијо рсшен.о па овој Ми-ров- иој
коифсрснцији. Та рсакција крива
јо да ратни злочннци још нису кажњсии
ни прсданн падлсжиим судовнма у зс.м-ља- ма
у којима су вршили злочнно. Крнв-ilo- m
тс геакцијо кријс сс још исгдо и
таквн страшни злочннац као што јс Анто
Иавслић н мнош другн. Оиа јо крива да
Југославија нијо добнла још иншта на
рачуи ратиих рспарација. Она со протпви
суми коју тражи Совјстски Савсз на рачун
рспарацнја. Оиа иастоји да спаси злочин-ц- о
и да ослободи крнвцо од плаћана за
штсту коју су почшшли у туђпм зсмл.ама.
Та рсакција кроз своју штампу и радно
всћ лриказујо да јс и са крајљс неправод-нн- м
и нсдовољпнм одлукама о разним пн-таи.и- ма
н ратинм ренарацијама прсдло-;кснн- м
у нацрту уговора који ho бити
поднсшсни Мировној коифсрсицији, као
да јо Совјетски Савез всћ сво профнтирао
и свс добио а другн нико ништа.
Да ли ho Коифсренција успсти и колпКо
ho успсти за сада јс join нсмогућо рсћи.
Мсђутнм, она нпак има н бољн нзглсд н
бољу могућностза успсх нсго што јс има-л- а
Версаљска мировиа конфсрснција. Јер,
ако со у н.ој оссћа уплнв реакције, којп
јо иорсд осталог изражсн и у вести да ка-иад- ска
долсгацнја нијс задовољна ни са
иитсриационализацнјом Трста веп да га
јо трсбало датн опст Пталији, што је врло
пороватно, occha се у њој н правсдан и
прогрссиван чист антнратнн и антпфа-шнстич- кн
дух кога иијс било на Всрсал.-ск- ој
конфсрснцији, а то јс учсшћо на њој
Совјстског Савсза, Југославнјс, Чсхосло-пачк- о
итд. А да Гопјетски Савсз прстстав-љ- а
чист н јасаи антнратни и антнфаши-стичк- и
дух иа овој коифсренцнјн, који сс
мо;ко осстити и код још само ноколико
дрлсава међу којс спада Југославпја, впдн
со no томс што од свнх ошјх који су до
сада говорпли на Конференцијн, уклучни
Врнса и Атли-- а, јсдшш Молотов јо поста-вн- о
захтсв за докончањо Франковог фа-шисттнч- ког
рсл;нма у Шпанији.
А сада још једно отворено писмо П. Булату,
претседнику "Српске Народне Одбране"
(Пренос са стране 1)
дан мах протествовали. А ка-д- а
су ти "свећеници" и "све- -
штеинци на челу са биску-по- м
Шарићсм ц попои ђуји-ће- м
убијали и српски и хр-ватс- ки
народ, то друштво у
коме се тн налазнш заједин-чк- и
је путало са павелипев-цнм- а.
Оно је, до душс, до-носи- ло
страшне извештаје о
покол,има српског иарода,
алн их нијс приписавало тик
"свећеиицима", већ онима
који за то пису бнлн криви,
а највише онина који су ста-лил- ц
своје животе у одбрану
народа од ножа тих "свсће-ника- ".
To твоје друштво ко-нач- но
се оргаиизационо ује
динило с претставиицима u
скспонентнма полнтиес убн-jaiL- a
и oaiu tux "свсћсннка".
Ако има Срба којц не знају
ништа о "Федерацијц" која
јс успостав.гсна 10 и 11 апри-л- а
о. r. у Bauiuiinony, тн,
Исро, сигурно ииси један од
тих који не знају.
To друштво у коме се ти
Иеро иалазиш заједао с Фо-тнћс- м,
као што америчке ус-та- ше
помаасу усташе у Ита-лиј- н,
Аустрији, Нсмачкој итд.
а воде пронаганду и саботн-рај- у
иомоћ народу Југославн-јс- ,
исто тако то твоје друш
тво иомажс iLiixoBc злочниа-чк- с
друговс у тим земллуа,
мздајинке и злочикце четнн-к- с,
а саботнра и настоји да
снречн скуи.гаас н давањс
помоћц за сирочад Југосла-uuj- e.
Mu смо, н ти с нама,
нски даи слушалц прско ра-ди- а
и читали у новинама
ватнкански пзвештај о тобо-.књи- м
iiporouiiua каголичке
цркве" it yCitJaiLy католичкнх
понова у Југославнји u у
исто врсме извештај који до-itoc- ii
"Србобраи" о ирогои-ств- у
"'православне цркве",
којн такође долазн из Рнма.
А одмах затни долази други
нзвеигтај у "Србобрану", о
дочеку снглсског епискоиа
Нарсона у Беофаду, са слн-ко- м
мноштва искунлсиог на-1о- да
комс су одрисали Сого-слулх- лс
и тај спископ н сј)Н-ск- е
владнке у Београду, што,
као н другн позиатн фактн,
побпја тс слсвете, јер такво
iick'yn.uue народа нс бн би
ло когуће када не би било
слободе Друштво у коме се
налазнш, даклс, једиако је
клсветничш као и Баткаи и
усавремеи.ује своје клевете с
ЈЗатнкаиои.
Тебн је Неро такође поз-на- то
сада, да је суђешс Ми
xaiuoonhy ц другим нидај-лнцим- а
показало да је Ми-ханлов- нћ
служио свакомс
против свог народа. Доказа-н- о
је чак да јс oil стари аге-и- ат
фашнстс и крволцка Хор-тиј- а,
чнје су бандс клале
српски народ као што су га
клале усташс, италнјанске н
мемачке фашистнчке баиде.
Тсби је познато да је на су-д- у
доказано како су удеша-иам- и
састаици it сарадиа Ми-хаиловн- ћа
с Мачском, Стс-иннц- ем
и чак са крволокоц
Навелнћсм. Тн си сс досада.
нлн барсм од када је ухваћеа
Михамловић, могао уверитп
да су приче о Махаиловиће-bu- m
caarava "у отаибшши
биле сако бацаше прашнае у
очн оииаа voju све лако ве
рују. Сада јс доказаио да ои
мсђу иародои uuje uuao uu
кога u uituiTa, jep да jc имао
ne би нега бнло лако nit
ухватити. За кога је иарод
тај се тешко хвата. У хватаае
маршала Тита ишле су чита-в- е
окупаторскс u нздајничке
дмвизнје. Ти снгурио ешто
знаш п о неиачкои ваздуш-но- и
десаиту иа Драр У Еос-н- и,
који је ииао за цил да
ухвати Тита, — алп узалуд.
Тита је чувао иарод. II оп
је зиао зашто га чува. Срп-ск- и
н сви народи Југослави-]- е
гледали су и данас гледа-ј- у
у Tiny јунака, it доброг
вођу, којн је стао иа челу
борбе за ослобођеие, н којц
га данас пнспирнше у изгра-Д1б- н
ослобођене доиовние.
Тн знадеш, Псјкј, како су
нропале све махннацнје ста-рн- х
и иовнх "мудраца", a
пропалс су саао зато што су
биле противиародне п про-тивдемократ- ске,
зато што је
сав иарод стеаао u трпео
због ibitx u што су ra one
коштале потоке негове крвн,
што се је народ уједпнно у
борби протнв ltux. Ти зпаш
сада како је одлучна н теш- -
_ ?-1зцчч'-
%'зв w imvte&&&sti№?vP&te 4г ewt
ка рука народне правде, коју
нису могли зауставити ннка-кв- и
протести iiii ннтервенци-ј- а
доиаћс ни сполне реакцн-ј- е
н фашнзма. To ти је по-каз- ао
процес Ммхаиловића.
На како да је зауставц твоје
сликаке с Фотнћеи? Тн сада
знаш и како је била лажиа
тврдиа фашпста о некаквои
"маскалину" иоиоћу (којега
се тобоже добива "какво се
год жел прнзиаас од опту-женог- "! Показало се да оп- -
туженн инсу хте.1и да при
знају иего тек кад им се под-иес- е
докумснат који су лич-и- о
писали или потписивали,
гао што је био м онај којн
jc MuxaiuoBuh потпнсао сво-јо- м
руком о yroeapaity саста-нк- а'
с Павелићем и Стешш
цем. Ти сада зиаш и то, како
су се н кукавичка показалп
ти издајници .којнма ти одр-жава- ш
помси, када су саио
бацали кривау један на дру
rora, a MuxaiuoBiih иа све
IbllX.
Тн знадеш сада, Исро, да
"ј у г о словсиска кралевска
војска ван отаџбине" нијс
"ПРАВДА ТРСТУ-СЛОБОД- А
ТРСТУ!"
Љублана, 26 јула. — Гото-в- о
целокупио стаиооништво
Луб.1ане изашло је даиас
прс подне на станицу да но-здра- вн
делегацнју ФНРЈ за
Мировиу коиферснциЈу ' у
Нарнзу.
Радинцн н иамсшгсннцн,
чниованци, трговцц и занат-лнј- е
прекнпули су рад како
би могла да учествују у до-чек- у
делсгацнје. Око 100.000
д.уди из Лублдне н околиис
дочекало је и моздравнло у
,Ly6.tauu JyrociOBciiCK--y
дс-легаци- ју.
Љублдна је сва у мору за-ста- ва,
слнка гснсралисниус!
Сталииа, маршала Тита u
1Сарделл.
Нз свнх крајева Словеинје
и Јулнске Крајиие стигле су
миогобројие делсгације и
шгафете којс су донсле ре-золуц- ије
са иасовпих зборо
ва одржаних овнх дана у
свнма qOBiiMa и ссшма
CiOBciiiije. Ha овнм збохви
м а учествовало је у иослед
а три дапа лреко нола иа-лпо- на
л.уди, који су својим
маинфестациЈама за прис
ључеае Трста н Јулиске Кра-јии- е
Југославнјн доказалн да
читав Словемски ларод стоји
једиодушио иза своје владе
и Југословенске делегацијс.
На жслезничкој станнци
де-1егац1г- ју су ноздравили
члаиови Словсннје иа челу
са иретседииком Mttxou Ма-рннко- м,
претставннц Ју-гословеаЈ- Ске
армнјс н изјхјд-нн- х
органнзација. Воз којнк
је делегацнја доиутовх!а о-Kiih- cit је сав цвећсм, венцн-м- а
н заставаиа a ua челу ло-комотн- ве
иалазио се вслнки
фб п,аДа Трста п натпис
-- ЦРАВДЛ ТРСТУ — CIO-ПОД- А ТРСТУГ
Иретставннци дслсгацијс
прошли су кроз густн шпа-ли- р
народа и застава до сс-днш- та
владе. За biciic про- -
ласка кроз улице Љубллнс
огромио мноштвоиарода оду-шсил.е- но
је ианифестовало
за прнклучење Трста п Ју-лисе- ке
Крајнне Југоставнјн,
tiinyhii маршалу Tiny, Кар-дсг- .у
н делегацнјп.
У просторнјаиа HP Сло-вснн- је
Југословенска дсле-гацн- ја
за мнровиу конфе-фснцн- ју
прнмпла Јс прет-стапни- Ее
свих крајева Сто-веннј- е,
Јулнске Крајнве п
Трста.
Шеф делегације Кардм. у
свом одговору на поздразе
велнког броја дслетата рекао
је нзмеђу осталог:
"Увренп смо да не бранп-м- о
само права нашнх народл
него п праведну стхар целог
човечанства. Будпте уверенп
да наша влада на челу са
маршалон Тпгом неће. мпкад
прпстатп на неправедне од-лук- е,
иа које неће бптп у
складу са захтевпма иарода.
He ннслпм стваратп плузпју
п прорпцатп какве ће бптл
ништа друго нсго фашпстн-чк- а
зликовачЕа банда, која
јс заједно с окупатором п ус-таша- ма
убнјала не само Хр-ва- те
и Муслимане, всп a Ср- -
бе; да је та Санда чинила
злочнне које нису моглп иад-маши- тн
н ir злочиии хнтлеро-вац- а
ни усташа ; да та банда
пема да доживн ништа већ
постепеио али сигурно изу-мирањ- е,
као што су га дожи
вели н руски бслогардсјци
које су прихватилн у југо-савиј- у
вашп бнвшн "муд-рацн- ",
као што сва међуна-родн- а
фашистнчка реакција
прихваћа сада ту и друге
хточиначкс банде.
Југославнјц се данас чине
многе нсправде. Против ње
сс чиие свакакве провокације
и настоји се спречнти, нли
барем укочити нено подиза-il- c
и апредак. Али она све-м- у
одолева. Тнго каже, иама
јс помоћ потрсбна ц ии је
тражило од нашнх савсзни-ка- .
II ако пам је дају iiii смо
па lboj захва.ши, алп ако је
н не будемо добилн, лн heuo
ннак своју земљу изграднти
одлуке на конфергнцијп ми- -
ра. Вн знате да мп не одлу
чујемо самида одлуке нпсу
зависне нн од rora да лп ми
прнстајемо на заклучке кон-ференц- ије
плп не. Међутнм,
једно је спгурно — бранпће
мо слободу н част нашег на-род- а.
,
Нрс одласка Југословен-ск- е
дслсгације нз .liy6.taue,
шеф дслегацнје потпретссд-ин- к
Југословепске владе
Кардел, одрасао је говор пред
огроминм кноштвои народа
које се сакупило да пспратп
делсгацију.
У свом говору Кардел. је
njMcby осталог рекао:
"Свн знамо да осећаје ко-ј- е
дапас вн израхавате, из-ража- ва
цео иаш карод чи свн
народп Југославпје.
Нпје потребно да ас на-рочи- то
увераваи да Ке наша
делегација учпнпти п пзвр-шпт- и
што he бпти у imhoj
MOhit да бп правсднц захте-в- п
нашсг народа бплп пспу-IMH- H
Југоатовенска влада
на челу са другои Тптом у
чннпла }е п до сада све што
је бпло могуће да би напш
захтевп, бплп лспуиснп. Me
hyTiiu, корате м знате да се
правда н пстпнд малог наро-д- а
тешко пробпја кроз лаш-pni- rr
лахп п неправдп које
су у прошлостп пзградплп
странп освајачп п нпховз
иасп.ге. .
Спецнјхигп воз са Југосло-DQHCKO- M
де.1егацијом напу-сти- о
је .Ђублдну у 16 часо-в-а.
На свпма станнцама до
Југословенске гранипе бичс
су сакупхене велике масе ua
рода које су поздравлале де-летац- нју,
тражећа од it да
одлучно застуиа вол.у свнх
иарода Југославнје за прпк-л.уче- не
Јулпске Крајиие п
Трста.
ПРИЈАТЕЉИ ИЗ АКРОНА
ПОСЕТИЛИ УРЕДНИШТВО
СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Жика Калуђерскп н пегова
супруга JyctuHa пз Акропа,
посел-пл- п су овпх дана уред
пиштво Српског Гласнпка.
НСпЕа је Toit прплпком прет-плат- ио
своја гри брата у Ку-ман- е,
Бапат, — Бошка. Јова
на н Рацу Калуђерсхе. Свасог
је прстплатпо па две годнне
и поред тога даровао је Срп-ско- м
Гласнпку 10 долара.
Мплош Человнћ, једав од
иајистакипјих Срба п ас
тпвнста у демократском срп
ском покрегу и у раду за
српску демократскЈ-- новпну
"Слободну Реч", такође нас
је посетио са својом супру-го- л
Јозефпвом. II Жпга u
Мп.тош су претплатницп Срп
ског Гласника од самог по-чепг- а
љеговог излажеил, па
п и се од стране уреднпштва
срдачно захва-iyjeu- o на по-сет- у.
Урсдннштво С. Г.
својим властитии спагаиа.
Народ те речи разумс н одо-брав- а. Он нх испуи.ава у
пракси. Ударничкн u утак-мичк- и
сс bpniu сиаки uocao у
изградњн ii обнови зеи.ге.
Југославија је радн тога, ра-д- п
оиога шта је она значнла
у рату и оиога шта је данас,
призаата као важаи мсђуиа-родн- н
фактор. Она је заступ-.деи- а
готово у свнм већима
УједшБених кација. IJoba ју
гос!овенске дслегације, пот-претседн- нк Савезне владе
Едвард Кардел., изабран јс у
први бнраиц одбор првог да
иа мировне конфсрспције
која сада заседа у Иаризу.
Он је иотпретссдинк тога од-бор- а.
Њој, Југославији, могу
да се учнне још многе нс
правде, могу да се учпне свн
покушајн од стране банкро-тиран- с
фашистачке или про-фашнстич- ке
реакцнје да оиа
опет постане стара Југосла
внја. Алн све то осуђено је
на пропаст. To је, такву ста-р- у
Југославију, или н.ено
погпуно уннштеи.е, што би
желео Коистантин Фотић, с
Kojiiit се ти зајсдно сликаш,
u To жели друштво у којсм
се Tir палазиш а које ради ио
Фотићевии савстииа u уну-там- а. To је зашто твој 'сшг,
потпуковиик Радс, кажс да
ие може одржавати всзс с то-бо- м
док се ти иалазиш у To-ne
друштву с Фотлћсм. Твој
Раде свакако мора да бол.е
зиа ко су и каквн су ти "ју-нац- н"
које ти заједно с Фо- -
тићем иомажсш, jq jc oit био
ближе lLiiua ncro ти.
Фотић jc брат oiiiix за које
твој сии кажс да су билн
главнн агататори Срба да п-д- у
на покрст усташама,, што
је, као пгто зиаш, значило
nhii иод нож. Тн си у дру-штв- у
које је тс издајнике ио-uara.- io
и које дапас за аима
плаче.
Ти en мпого сагрсшио у
томе друиаву. Сиаки долар
соји си дао за тс издајнике
и злнковце — а ти сн их дао
доста — бно јс иомагаи.с у-би- ца
ii издајиика свога па-Јнзд- а.
Сиака реч коју си на
писао или изговорно против
народно-ослободилачк- оп цо-кре- та
а у корист лздајпика,
претставллла је тежак rj)ex,
али још тл ллје касно да с
tiim иресталсш. Још ти лијс
касло да сс одрскнеш Фотл-h-a
и друлпва у комс сс ла-лази- ш. To jc ua што тс ло-зи- ва
твој слн, али тс лс мо-л- н.
Злаш, јаки и добродуш
пи праштају грехе. Оии само
ае праштају злочине и ис мо-л- е
се uiikou. А л.уди којлиа
прилада твој сии баш су ти
људи. Ти знаш Да су онн ол-рости- ли обичаим чстнлцима
it облчлнм хрватскии домо-брапци- ма
којн су билл вој- -
ска, иада су луца.1л у и.лхову
војску. Алн оин ннсу опро
стили злочипцниа који су
кла.ш н жсне л децу, iiii ор-гакизатор-
ииа
тих злочлла
jieby оје сладају л оли ипо
су неки даи у Пеограду стре-.uu- H
— нлсу онростилл Ис-дићсв-
лм
nil Ilauaiiilicuiiu
xuuucTpiiMa '" MuxaiMOBiih
Koju je capahiiuao cibiiua u
окупаторнма. Опн праштају
десстннаиа хиллда ouiix чст-нп- ка
који се иалазе још у
ннострапству л тражс лх н
лозлвају купл. Онл грешлл-цим- а
дају прлллку да лспра-в- е
своје грехе, а само xio-чин- це
којн лх лаводс ua грс
хе u koju 4UIIC злочале, каж
л-ав-
ају оиако како су заслу-жнл- н.
Оии градс човека од
кога се човек можс изградити.
Таква је иародиа иравда.
Али Павслићу, nouy ђујићу,
Добросаву Јевћевићу it дру-ru- x
иеколико српских л хј-ватск- их
злочннаца који се
иалазе у ииостраиству оии
опростнтн uehe. ILux они
траже да пи суде јер то тра-ж- с
жртве и тражп српски к
хрватски народ који је те жрт-в- е
дао.
Ти Иеро спадаш међу гре-шин- ке
a "е међу злочннце,
и зато ти још није касно да
се одрскнеш лздајлика н злн-кова- ца,
да их ие поиажсш и
дапм ие лалши таијан. Али
пемој иас криво разумсти.
Немој поинатити да ie ни
молимо да се одрекнеш. Кад
тс не молн Раде, neheMO те
уоллти цп ми. А кад тп жели
oit noMohn, а.сллмо ти помо-h- u
оида и мп, и зато ти па-ипсас- мо
ово.
...„J
ГРШНСКИ PAT И АМЕРИЧКА И КАНДД-СК- А
ИНТЕРВЕНЦ.ИЈА У КИНИ
Повинарска агеицнја "Нова Кнна" јави
ла је иеки дан да внше од осамдссет посто
Чаи Кај Шек-ов- е војске учествује у борбама
против комуинстичкнх трупа на подручју
севсрис и цеитралие Кнне.
За врсме рата иешто око мнлпои Чаа
Кај Шск-оп- е војске ннје се борпло протнв
Jauaua, већ је бпло употребллвано 3а б.о-Kitpati- 'C
комуннстичкнх снага којс су се
бппипр против Јапана.
У исто време, Сјсдиллне Америчкс Др-жав- е,
оснм тога што спабдевају кинеску
реакцнју са оружјсм и трапспортом протнв
комулистлчких сиага Кнне почеле су про-ишрива- ти
своју шгтервенцију н употрсблл-пам.с- м
својлх војника-морнар- а.
Али ие помаже хннеску реакцију и ши-реп- .с
грађаиског рата у Кннн само реакцпја
Сјсднњсннх Држава. Она такође добива
потпору н нз Канадс. Канадска влада на-мера- ва
да да Чан Кај Шек-ов- ој влади
G0.000.000 долара кредита и ламсрава да јој
прода псшто ратних бродова.
Шта све ово значн иајбол.е је речсно у
протссту који јс 30 јула нспред Радни-чк- с
uporpcciiBiie партнјс упутпо Тим Пак
актујућсм прстседпнку владе Сеи Лора-- у,
који гласи:
Радничка прогрсснвиапартлја иајстро-жнј- с
протествуЈе нротнв прсдлога да се вла-д- п
Чан Кај Шска продају ратнп бродовп,
jep he Tit бродовн, без сваке сумие, као н
00,000.000 долара креднта од Канадс, битн
употрсбљени у сврху јача.а рсакцнонарпе
фсудаллс KUUCCKC владе која водп п проду-жу- јс
грађаиски рат у Кшш.
Ми верујсмо да иапорп кападскс владс
требају бити упсреии к настојаи.у да сс
ломоглс зауетавнти грађапски pat, a uc да
ra'ce помаже крсдитима или продајом ства-р- н
за ратие сврхс.
Апсл Мадам Сун Jar Ссп н 56 пстакиу-ти- х
киисских иросветннх радиика, ллберала
л иидустрнјалиста истичс одговориост ие
само Амсрикс nelt и Каладе, којс могу по-мо1- ш
iipoiiuipeii.c нли обуставлдас rpaban-ch- or
рата. Дозволнтп да сс on лрошнри
услсд скоиомскс it мнлнтарнс помопи бзн-кротира- иој
кнлсској владн зиачн прсузстн
страшиу одговориост, јер иема чкпнсских
зидова" који би спрсчнлн iteroeo лроши-рса- е
у тре1ш светски рат.' Сполиа политнка
Каиадс мора бнти унерсиа у правцу ства-pai- ta
рсоргаинзоваие и заиста претставни-чк- с
книескс владс.
ПОЗИВ СВЕТСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ РАДНКЧКИХ
СИНДИКАТА ЗА БОЈКОТ ФРДНКОВОГ
РЕЖИМА У ШПАНИЈИ НАИШАО
НА ДОБАР ОДЗИВ
Позив Спстске федсрације радппчкпх
силдиката за бојкот Фраиковор фаишстичког
рсжнма у Шпаиији, иаишао je ua добар
одзип у свлм деловима света. Масовне дс-моистра- ције
Bch су одржаис у Варгаави,
Всограду, Врусел.у, Вриу п у многим дру-ги- м
градопима.
У Латииској Амернци Коифсренцпја ра-д- а
подузела је бојкот прсвоза у Франкову
Шпаинју. Мскснчка Федерација рада прп-дружл- ла
се томе бојкоту. Ломбардо Толс-даи- о,
Главик секретар Федерацнје рада Ла-TiiiiC- Kc
Амсрнке позвао је амсрпчке мор-иа-ре
да подузму слнчпу агцију.
У Француској Главнц одбор Генералие
коифереицијс рада органпзује масовие де-моистра- цнје
са захтевом прекидаиа дипло-матск- их
и економскпх одиоса са Шпанлјом.
У Сјсдинсним Државама Морнарска уиија
затражнла је од свог Главиог одбора Си Ај
О да подупрс општи бојкот. Ова упнја је
затражила од свих Сп Ај О уннја лучкпх
радкика да пс товаре лabe за Шпашму.
Тскстилла нндустрпја Шпапије у Ката-лоии- ји
готово искл.учиво завнсиа и увозу
вуие н иаиука. Електричпа сиага која се
иронзподн у Шпаиијп ннјс дово.гна да удо-пог- п
домаћии потребама н Шпаипја је при-луждс- ла
да увози умен за одржаие у пого-л- у
споје електрлчис станице. Румпе за ири-гаци- ју (иаводидваи) у провпицијама Ле
панта и Аидулазије оперпшу па америчЕом
гасолниу. Францускп екоиомски ппсац Пс-лаЈ,руг-
а.т,
израчуиао је да бп зауставлли.е
шпоза из Вриганије к Сједии-еин- х Држава
за Illnauiijy прниудило нромене у Шпапи-ј- н
за којс су се св државиицл изјаслнлл
као иожелис, а то је: пад Франка п иеговог
фашистичког рехима.
За осуду је само то, што влада слабо нн-TcpecoB- aibc
мсђу државгшцпма за подузи-маа- е
акција протпв тога јаког фашпстичког
гнсзда, којс би убрза.те аегов пад. На ми-ров- ној
конференцпји која је сада у току у
Иаризу, одржали су веп говоре амерички
државли секретар Брпс, брптанскн претсед-iiii- K
владе Атлн, францускн претседиик вла-д- с
Видо, алн само Молотов је у свом говору
истакао неопходност докопчаи.а фашисти-чко- г
режнма генерала Франка.
Монархо-фашист- и Италије покушавају
да поново дођу на власт
Порлд ibyc сервис" јав.га нз Рима да су
изгреди у Hano.iy п другнм пталнјапсЕии
градовлма лзбацили на светло мопархо-фа-шистлч- ке
покушаје да оборе садашиу владу
н да OHU поново дођу на власт. Подземпе
фашлстнчке снаге у Риму (где се палазн и
"поглавниа Српске лравославие црЕве" пат-рија- рх
Гаврнло Дoжпhl), открпле су своју
ламеру о расел.еиим фашистима. Ihuxon
операциопи главии стаи je у Џ1паинјп,
Нодземне организацнје које су досада
откривеие, састоје се од бившпх фашисти-чки- х
официра н другнх бивших фашнсти-чкл- х
вођа и следбеппка монархије н фа
шизма.
I I
! 1