Serbian Herald, August 09, 1946

              h
ч
ршџ£&л&-&-тз- &
. Ч.- -Џ % -- „т ~S v. , г Р""" V'varr г " "п i 'Jfcj' 11р
СТРАНА 4
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНИМ СУДОМ
(Наставак са стране 3)
дапа.
Претседник: Колико је лудн те nohii поклапо у Вра-inih- y?
Сведок: 72.
Сведочи Гачић Стева, 65 годпна стар, трговац, и Симић
Жпвадлн, сељак, оппсаш су страховнти покол. којн су
Дражинп четлици извршили у селу Друговац у Србијн
29 апрнла 1944 године.
Сведок Гачпћ пзјавл.ује да су четппци, чпи су упалв
у село, почели бацатн бомбе и палити куће, прп чему јс
запал.ело 150 кућа.
Претседник: А шта су казал четплци, зашто врше
тај покољ?
Сведок: Зато што се село Друговац рачунало ,као пар-тизанс- ко
село.
Тужнлац: Коллко је људи том прнлпком побпјепо?
Око 80-1- 00 лудп, одговара сведок Citviih.
Тужилац се затим обраћа оптужепом Дражп Мпхап-doBiih- y
у вези са нсказом ове двојице сведока и чпта му
негово парсћеље којс је упутио својим коиалдаптима у том
крају да изврше лајпеиплосрдллје чпшћеп.
Олтужелл Млхалловпп збуиепо одговара: Нс знам
ништа.
Ја ннсаи нпшта знао.
Ружа Раднсавлевлп из Јагодппе у велпком узбућеиу
говори о томе како су четплци првог фебруара 1944 прова-лил- н
у иепу кулу, н чпм су угалп заклали су јој најпре
муаса, а затим снна. Обојица су одмах издахпули.
Прстссдиик: Коллко је тада јога лудн пбклало?
— У самој Јагодпнн 22.
Душан Петровић, зсиллрадлпк, лсказује како су гл
ухватнли четпици 6 децембра 1943 са још 2 друга, лостро-јил- и
лх л прочиталн пресуду чстнпка Драже Млхаиловлпа
којом се осуђују на смрт. Одмах је иступпо јсдан четник
и почео да их боде ножем. Он ]е пао, алн сс касннје осве-стн- о
и олако прсклан отишао најпре у суседно село, а затнм
у болиицу.
Дссанка Терзпл селдика, исказује како су четлицп
лровалили у иепу кућу и заклали јој мужа. Она је лајпре
успсла да лобегие, касније су ухватнли и ity н лзболи јс
ложем на 19 места.
Прстседиик: ЈСолнко је л.уди у вашем сслу тада заклано?
— Око 60, одговара свсдокинл — међу ллма једна
матн која јс имаЈа дсветоро децс.
Сведок Мллентпјс Жлвковлћ, кога су четнпцн прлслл-л- о
мобнлнсали за борбу протлп паргнзана, оппсује како
јс прнсуствовао стрелдлу шссторице зароблсллх партлза- -
па н тројице ПталлЈала у hocjcpnhy, где се уз четнике
налазило и 400 Немаца.
II остали сведоци лзпслн су језлвс прпказс злочина
Дражицих комапданата којп су оставпли ла све присутне
најтсжн утнсак, јер су све то бнли дуди лсојн су сами бнли
стрелднн н клапи, алп су срсћпим случајем осгали жнвн.
Затим јс суд приступно саслушал.у сведока Радослава
ђурлпа, пуковлнка Југословепскс армије, старог 40 годлпа,
родом из Сарајева. Сведок Јјурић дао је пзванредпо важан
лсказ у вези са првнм верстмплм пападпма четннка ла
лартлзапе пред крај 1941 годпне.
— 2 октобра 1941 годпне — нзјављујс сведок — позвао
ме Дража и саопштио ми да треба да прпипи комапду лад
чстјшчклм одреднма код 4ачка и да ступпм у всзу са тамо-mibii- M
лартпзапским штабом. У Чачак су дошла 2 дслегата
лартизалског врховног штаба и то даиапш,и млннстар фп-лаиц- ија Жујовлп н почившн гснерал-лајтлал- т Иваи Л1л-лутллов- пп. Разговаралл смо о дал.им акцијлма против оку-патор- а.
Сутрадан смо заједнпчки отпочсли опсаду Крал.ева,
које су држали Немцп. Започела је борба, алп јс пзпсиада
дошло иаређеи.е од Драже да се прсклнс опсада Краљева
и да се пзвршн иапад па партлзале.
Прстседлпк: Ко вам је досгавно то парсђеп-е-? Сведок: Hapebeite мн јс доиео 2 ловембра потпоручник
Нешковип, а било је потппсало од самог Драже Мпхаи- -
ловипа.
— Како је гласило парећеп.е?
— Одмах по пријему napcheiha папастп партлзапс, a
затлм хнтпо одузетц лартнзаппма Чачак.
Сведок затнм велл да ипЈс нзвршпо ово napebeiic, лего
је сазвао командалтс ла договор. Гпло је зак.гучело да
командантл оду у Чачак л да вндс шга је у стварн.
— Из Чачка — прича дал.е свсдок — позвао сам теле-Iioiio- m Врховлл гатаб Драже МпхалловпИа. Јавпо се пот-пукшш- лк Драгослав Павловпћ, шсф Дражппог лпаба. Он
мп јс слерглчпо паредпо да лзвршлм лаређел.е. Али ја сам
тражло везу са Дражом п добло сам јс. Дража је такођс
остао код тога да се ларсђее има лзвршлтл.
Сведок је затнм сусрсо друге чстпнчке комалдапте, који
су обавсстнлп да је itusia саопштело лаређсн.е Драже Млха-лловл- ћа
да лзврше лапад па партпзане. Путем је влдео
како пеки четпицл разоружавају, па чак и убпјају партл-зал- е.
Свсдок је затнм отпшао ла Раппу Гору, у Нрховлл
штао драже .мнхалловлћа. 1амо je стлгао 12 ловембра.
Газговарао је са Дражом Млхапловлћем и тражпо разјаш-aeit- e
о сптуацпјл. 14 ловембра у вече радпо Лопдои је
јавпо да је Дража једнли легалпи прстставлнк у Југосла-влј- н
л да се све слагс лмају да ставе под њсгову комапду.
— После 2-- 3 дапа — иаставлл сведок — стпгло је пп-см- о
од комалдалта партпзалскпх одреда маршала Тлта. У
том плсму маршал je у главном казао "Ако сте запста
родољуби, ,као лгго јавл-- а радло Лондок, пои1аллте делегате
с овлашћшеи да се прекипе братоубллачки рат п окрсле
оружје протпв окупатора. . . ." Дража је позвао после тога
сведока и рекао му да је он одређел као делегат за прего-вор- е
са партлзаллма. После 2 леуспешла разговора са де-лсгат- има Врховлог гатаба партпзапских одреда, када су
чстнлцл бплп притспшеип, лрпсталп су ла ycioae партл-запск- ог Врховног штаба тако да је ск.!опл.еи споразум о
успоставллау заједнпчке кониспје п заједлпчког суда за
псп1гтпвае крлваца којл су довелн до братоубплачког ра-т- а. У to je дошла прва пемачка офапзлва н лартпзапп су
затражплл да четппцп пе пуштају Немце прско свог сек-тор- а. Међутпи, Дража је паредпо својнм комапдаптпма да
се повуку у своје срезове п "да једппице сакрпју оружје. Ол лије хтео да пр)"жп отпор Немцпма.
Ha niuaitc претседппка, сведок лзјавлује да је до 20
маја 1944 бпо члап оргапизацпје Драже Мпхапловића, a
да је тада прпшао HOB, јер се потпупо уверпо у пздају
Мпхалловпћа п аегове органпзацпјс.
Тужллац: Да ли је .Михалловпп пама наредно да пзвр-тпт- с
општу моблллзацлју протпв партизапа?
Сведок пуковнлк урпћ: Наредно мп је то 7 повембра
1942 годлле алл ја то ппсаи изврито, јер сам сматрао да илко лема право да вршн мобплпзацлју протпв свог паро-д- а. Замолло сам Брлталску ипспју за питервенцпју, алп
до ле ипје дошло.
пролНећае д1р9у4г4о ппрпптмаљлое птауржеђпеољцеа, осдвеМдопкхаиплзјоаввпљпуајезадапаjeпаду
против једнлпца HOB у Топлпцп и Јаблапицп. Том прп-лнко- м
одрсд од 800 партпзапа потукао је 6.000 четппка,
код којнх је морал бпо врло нпзак.
Јапш сведок лзјавл.уЈС како je Једпог дапа добпо де-пе- шу
од Драже Мпхапловића у којој се паређује да Брн- -
Одбор за одбрану Ф. Роса апелује за помоћ.
У Монтреалу постојн од
бор за одбрану Фред Роса
којп је ледавло осуђен на
Л1есг година затвора за то да
је давао неке лнформације за
Совјетски Савез. Тај одбор
упутло је за штаипу лнсмо
у коме оптужује поступак u
каже да је оптужба лепотвр-ђел- а
н осуда иеправедиа.
IIiicjio гласи:
"Радпи ларод Каладе је
лзгубио великог борца. У
маглн предрасуда и хлстерн-је- ,
Фред Рос, радппк чији
цео жлвох је бпо посвећен
оорол радличког покрета,
осуђел је ла шсст годпла ро-би- је.
Његова (судска) лстрага
је блла лајвећа повреда лрав-д- е.
Реакцлоларла протнврад-личк- а
штампа, клевете, лажи,
иеодговорпа штампа велпгпх
предузећа лнсу жхшле тру-д- а
да упливишу ц заведу јав-л- о
м н cite протлв лега још
пре пстраге. Он је бпо озна- -
i чен кривцем улапред од стра- -
пс 1'ојал Јхомишц чије неза-конн- те
методе су биле осуђе-л- е
по лстаклутцм личностима
у Каиади л другнм земллиа.
Ои је био осуђсп на оспову
лелотврђених допаза иншта
ТРПСК11 ГЛАСНПК"
бољих од добро лзвежбалог
дохушклвача.
Подметаи.е оптужбе и про-rauai- Le
вођа раднлчког пок-ре- та
лије лншта ловога у
исторлји радппчког покрета.
Том Муни-- у је подметлута
оптужба за бацале боубе л
двадесет годпда је провео па
робијп пре иего је растерс-пе- л
п ослобођел. Иозади про-raitai- w
Фред Роса лалазе се
лстл лепрлЈатељл радилчког
покрета. Они су хтели побс
днтц морларске радпнке, че-ллч- ле
л текстллпе радллке
— опл би разбллл радлпчкл
покрет кад би моглн. Оли
виде у хлстерлјл шпијулске
афере злаглу ирилику да оо
лабе радилчкп покрет са лз-бацива- еи
лз јавлог живота
човека који се увек борно за
ствари које су олл највлше
мрзилн — за права ларода п
радплка, за права Каиадсклч
Француза, за лрава јеврејског
ларода л друглх мањииских
група.
Код ларода се развлја по-кр- ет
за одбралу Фред Роса,
јер ол схваћа да бралећи е-- га
бралл својс плтересе про-тл- в
реакцпонсра иаше зеиле.
Док ово плсмо пншемо Рос Објаве
ВЕЛАНД-ПОРТШОР- Н
ПИКНИК
Организацнјс Савсза Канадскнх Срба у Всланду н
Норт Колбориу прнрсђују свој зајсдиичкн пикннк у с-де- љу
4 августа. Никиик со одржава на фарми Јанка
Цањара а на њему ћо биш довољио укусног јсла и ра-зоно- де.
Иозивају со сви Србн, браћа Хрватн и Словснцн
ових двају мсста и ближо околино да дођу на овај пик- -
ник да со зајсдно забавимо и провссслимо у лспој и
свсжој прнроди.
Басови полазс са угла Кинг и 7-- мо улицо први у 1
сат а други у 2 сата посло подне.
Одбор.
Т0РОНТ0 — ИЗ Л ЕТ
У ледсљу 4 Августа, оргализација Савеза каладсклх
Срба npiipeljyje ИЗЛЕТ па фарии Васе Огнера. На пзлету
he б1гтп бапатског лапрнкаша и печел.а, колача и ладпо1
пића.
До лзлета вознће бусовн од Македолске хале ла 386
Оитерпо Ст., који крећу у 9.30 у јутро. Повратна карта
колиа 1.25, а можете је купнтл ла поласку код хале.
Позлвамо све Србс, Хрвате л Словепце да лас посетг.
Путоказ:
Данфортом (Нст) до краја, тамо скрсиитс лево
(Норт) на Ксноди Род, којим идито до раскрсницо где
бр. 7 хајвеј ссчо Кснсди Род; ту узмнтс бр. 7 (дссно)
и иднто док пређсто жслсзничку пругу код Локуст Хил
— продужнто истим путем око дво миљо гдс бр. 7 скрећс
дссио (Ист) . Ту узмнто "гревол" пут који води до фармо
гдс ћо тс вндсш натпнс "НЗЛЕТ".
ОДБОР.
ВИНДСОР — СЕДНИЦА
У лсдељу 11 августа органнзација Савеза канад-скн- х
Срба одржаћо рсдовну ссдннцу у просторијама на
"Форн-фај- в енд овер" клубу. Почстак у 2 сата после
подне.
Нознвају со свн члаиови и чланнцо да прнсуствују
jcp нма врло важних пнтања за решити.
Б. Јашин, сенретар.
Т0Р0НТ0 - митинг
Нознвају сс свн чланови грађсвинарскс групе, да
нсфаљсно присуствују групској ссдннци, која ће се одр-жава- тн
у понедељак 5 августа на 38G Онтсрио Ст., по-чех- ак
у 8 сати на вечс.
Конфсренција јо донела врло важних закључака,
па јо потребно да со свакн члан што бол.е упозна са
пстнма. На овој ссдннци расправл.аће се о свим тнм
закљуцчнма.
Нозивају со н оиа браћа који још ннсу чланови, a
жело со прнкључнги у кашу групу, да и они дођу п
уппшу со у групу.
Тајник групе.
све Јулиску
Трстом.
далл да дшханловпћа
ћеае да лпквлдира Епглескоп офлцпра Робертсопа, којп је
пореоом Lponn, га буде Јтсватио.
Следећи сведок бпо је зем.гораднпк Драголуб Белпћ,
који је 1944 године био лрисллпо иобплнсап од четппка
у Златпборскп јурпшип батал.он. Комапдаит еговог кор-ау- са бло je познатл Мпхапловпћев сарадлик Душан Радо-вић-колдо- р. Сведок пзјавл.ује да је августа 1944
валвдпејаотлкчаакроа суфруаншцтуасбког поРраедколваа. ћаОлсппросвуедтерлааж2плаимедрапчикха
°Дведу до прве партпзапске једлппце. Радовпћ је
°Дмах палог својпм колдшима да лх лпквпдпрају. Све-до- к
пзпоси тачпе податке о месту коме је злочпп пзвр-ше- и. Оп је то сазнао лепосредпо од једпога од колаша којп
су учествовалп злочплу.
Наредлп сведок Ранко Mapnh, који је бпо такоће мо-бплп- сал у једшшцп потпупо потврђује овај псказ. О самои зточплу су му прпча-i- n очевндци. Сем уверио
ллчло да су коллши — злочппа, nocte овога
посллп одела п обупу побпјеппх авпјатлчара.
П.
се лалазп у монгреалскок
затвору. Док злочннцн, гаиг-dqp- ii
л трговцп ларкотнка
слободпо се крећу под јаиче-biiiio- u
чекајућл решеле п.ц-хов- ог
апела, радничкн члап
парлаиепта се сматра "пре-опаснн- м"
да буде под јамче-Biiiio- ii
ослобођен.
Члњенпце у шиак.у Фред
Роса морају бптц стављене
пред ларод. Неограилчеаа
срегства ла расположен.у ту--
жлтела морају се сусрести са
фондом доста велпкнм који
he ослгуратл Фред Росова
права ла правду."
Одбор се обраћа л апелује
ла ларод да помогне у
раду и да се шал.у резатуцпје
шшлстру правде у Отаву
тражећи да се Фред Роса пу-ст- л
лод јамчевином сло-бо- ду
до апелацлоног суда.
Ллчлл прнлозц и прнлозн ор-гацлза- цлја
су јако потребни,
каже се у плсму л да се ша-л- у
ла :
Michael Buhaf,
5285 St. Urbain SU
Montreal, Que.
ЈЕДИНСТВО GilOBEHA У
ХАМИЛТОНУ
Свет ce труди да направи
ми p. Алл xoheuo да to
буде трајаи, закоиит л час-та- п
мпр — свакн ларод мора
лиати право да свој део у
томе допрлпесе.
Али vii ле vuoro
допрнпетн, лећеко моћн до-да-тл
свој каиел у светску
грађевилу cpehe и слободе
света, осли се уЈедини
мо. За то се уједшшмо. Ми
смо велнко л полосло плеиг
са једнаклм лнтереслма да
лостигиемо један цлл, као
полосло л слободолубиво
словеиско плсмс sin трсбаио
бптл једло.
Зато што ннсмо бллл уједи-ite- mi
у прошлостл — платл-л- и со ве.тлку целу. Али са-д- а
заједллчки мп претстав-лдм- о
сллу која he радптл за
cpehy, слободу л лолос сло-венск- нх
ларода.
тежаои за лаше једпи-ств- о,
лапредле словеиске ор-гализац- лје
прлређују
ллклик 4 авп'ста. ла
којц he сваки који верује у
iioh Словела доћи.
Gieehe оргаллзацлје у-чест-
вују:
руска, карпатору-ск-а,
украјилска, хр-ватс- ка
и српска.
Члст прлход са ппклика
6nhe расподедел подјеиако
ла све оргалпзацлје којс у
чествуЈу.
За заједцлчке ллтересе Стовела следлтн лашу бра-h- y
у старим домовплама. Олн
су платллл својои крвл.у за
једлиство од Волге до Јадра-л- а
— од Балтлка до Црлог
Мора.
Мп ле смсмо дозвашти да
се понови ПОЛ.СКЛ Мајдалсс
и југостовенскп Јасеповац.
Излад свега инсллмо ла
једннство CiOBCiial
Л. Млаеловпћ.
СЕНЗАЦИОНАЛНА ИЗЈАВА
СИЊОРА БАНОМИЈА
ЈЕЖЕВА РЕПОРТАЖА:
Рпм. — На тражеае Pan-долф- а Черчлла, претседнлк
пталлјалске владе cnitop
дао је, поводом долас-к-а
МеНупародне савезничке
гомиспје, следећу лзјаву:
— Haua je потпуло песх-ватљи- во зашто уопште Meby-парод- ла комлслја треба да
штрапацпра и долазп у Јулл-ск- у Крајлну. Довољпо је да
узме у шаке псторпју и да
музејпма пролађе старс
спомеплке, пз којлх he ла
првп поглед cieha заклучак
коллео су пашп захтевп скро-мн- и
кад поставхаио мпнпмал- -
талској мпспјп Јавлд да су четлпцп пзвршллп one са- - не затсве за ћраји
ботаже које су у ствари лзвршилп партпзапп. НУ са
i-ве-
док каже je од добпо napt- - "ознато je да je паш глав
опо чни
годпле
код
па то
дао
ла
у
пстој
тога
се лзвршлоцп
Ж.
овом
ла
ако
можено
ако
С
зајед-ллчк- л
пол-ска- ,
Бо-по- мп
по
пп аргуменат у чни.епицп да
су веголиЕо градова у Јулн-сг- ој Крајпнп Рнмске липе-рнј- е. Југословепи би морали да схвате еоллео смо ми шп-рокогруд- пи п спремпп ла ус-туп- ке,
када момеатално пе
захтевамо Сппгидупуи (Бео-град- ), Спрмпу (Мптровнцу),
М)Тгу (Оспјек), Напсус (Нпш), Цлбалпа (Винков-цп- ),
Семепдрпа (Смедерево),
Неготпум (Неготлн) и масу
других градова које су Југо-словел- п
узурплралн од ла-шл- х
прадедова. Ми на те
градове пмамо право као п
па Трст, Пулу и друге у Ју-лиск- ој Крајпдп, али хоћемо
прпјателлтво са Југославијом
ГI
ХЖЖЧЧЧЖХЧЧКЧ€ЧЧЧЧХЧЧКЖЧЧЧ{
Из Југославије
лјлжнжт+ж1жк)ла&жкуј,јл£
Пула, 27 јула. — Новодо'м
одласка Југословелске деле-гацл- је
иа Млровлу колфе-релцл- ју
у Парнзу, одржалп
су у свнма рејоллма Иуле
иасовнл састанци, иа којима
је иарод одлучло протество--
вао протнв одлука Савеп
ишшстара лностралих по-dio- Ba
којом се Јуллска Кра
јила цела у 3 дела. На са-сталц- пиа
су одржалл говорп
ла хрватском л лталлјал-ско- м
језику, у којлма су го-ворл- лци
лстлцалл да паро-д- л
Југославлје ,као и лародл
Јулпске Крајле лспе ллкада
лрнхватлтл одлукс којниа се
лаиоси леправда Југосла- -
BIIJU.
Са свнх овлх састаиака по-сла- тн
су телеграми Југосло-велск- ој
делегацлји у Парлз.
Софлја , 27 јула. — Јуче
ло лодне Народло собран.е
прлступило је иретресу лро-јек- та Закола о рсфсрелдуму
за Иародну Републику и са-зипа- и.у
велнког Народиог
собраи-- а којс трсба да лзра- -
ди ловл Бугарскн Устав. Ио-ре- д
тога лретрессн је и про-јек- ат
закола о лачииу иа
,који he сс спровестл рсфе
релдум л лзбори за Веллко
11а1од11о собраие.
После говора лрстставни-к- а
свих лартлја у саставу
Огечсствслог фЈктта, Наро-дн- о
собраае нзфасало јс
лоједилачплм гласаисм оба
лрсдложепа законска иЈојек-т- а
у лачслу,
За врсме дебатс у Народ-ло- м
собрал.у сакуллла сс
пред зградом огромна маса
света манлфсстујући за Рс-публи- ку
л кличуЈш осплвачу
Отечествсмог фролта Гсорги
Длмитрову. Нослс свршстка
заседаша свп министрн и на-род- ли
лослаинци појавллн
су се ла трибшш пред со-брал- см. У том часу 'блла је
лред Собраием лрисутла ма
са од лреко 80.000 л.удл. Слоатаис маплфестације лре-творл- ле
су сс у збор ла ко-м- е
су одржалл говоре прет-ставнп- цк
Отечествсло-фрол-товли- х
партнја. Изгласала
јс резолуцл ја у којој се одо--
ujjanajy дииешслл заколн a
лсто тако одобравају ц мсре
владе за 4iiinhcii.e војске и
државлог апарата од фашл-ст- а
к реакцнолара.
Detroit, Mich. USA.
A Moonlight Picnic sponsored
by the American Yugoslav Youth
Club of Detroit will be held on
August 10th, 1946, at Welcome
Park, 1БН mile Road (E. Maple
and Livernois Rds.) Our Moon-light
Ticnic starts at 7:00 P. M,
until 2:00 A. M. with refreshments
of sandwiches, pop and ice-crea- m,
plus a lot of HKKUI1!
Music will be supplied for us
by Marko Kramarich, and his
"Jedinstvo" Orchestra.
Proceeds of this picnic will go
towards initiating our campaign
in acquiring a $11,000:00 mobile
hospital for our own distressed
people of Yugoslavia.
We sincerely invite all our
friends, both young and old, in
Canada as well as Detroit and sur-rounding
district to come out and
Join us for this enjoyable, roman-tic
Moonlight Picnic. Your aid
will help us, as Yugoslav youth,
to speed up that hospital for those
folks in Yugoslavia.
Nick Goich,
Vice President-America- n Yugo-slav
Youth Club.
TORONTO, 0NT.
The Toronto branch of the Can-adian
South-Slavi- c Youth Fede-ration
on is holding a dance on
Saturday, August 3rd in honour
of the National Committee mem-bers
who are attending the Na-tional
Committee meeting. The
Dance will be held at 386 Ont
ario Street, at 8 P.M..
Refreshments will be available.
We wish to extend an invitation
to all our friends — young and
old — to attend our dance.
Publicity Com mi tie.
па ето, лека лм буде.
Господппа Рапдолфа галу-л- о
је објашшеие г. Бопомпја
л он је погладпо своју малу
браду. To je бло знак да је
схватпо и да одобрава прав- -
Петак. 2 августа 1946.
Тптово Ужпце, 27 јула, —
Прекснпоћ je y Титовом
Ужнцу одржал велнкп мв
тллг поводоу лроглашења
града Тлтовли Ужлцем. Град
је бно лсклпен заставака к
зслсннлом. Млтллгу је нри
суствовало око 3.000 rpaba-и-а.
Послс говора сесрстара
Градског пародног одбора,
који је лстакао револуцпо-пари- у
традицију Ужица и
асгову улогу као цептра Н.
О. покрета, са мнтлпга. је
иослат поздравлл телеграч
маршалу Тату.
Београд, 27 јула— Даиас
пре подле отворело је Друго
вапрсдло заседаае 11ародне
скупштлле Релублнке Срби-ј- е. Ilotie лзвештаја Инудл-тетло- г
одбора у коме се прсд-лаж- е
да се одузме послаин-чк-н
иалдат лародном посла-нлк- у
Др. Драгољубу Јова-noBiih- y,
л длскуслја по овом
лредлогу, Народла скупипи-л- а
је одлучлла да се одузме
лослаллчкл иалдат Др. Дра-гољу- бу
JoBaiiOBiihy. Ha no-поднев- лој
седиици, Скул- -
штила je усвојлла закон о
лзбору лародллх иослалика
за Уставотворлу скупштнну IIP Q)6iijc.
Београд. — Милистар рада
Савезле владе Влцко Крсту
ловлћ дао јс за лгганпу лзја-в- у
о двема уредбама хоје је
Савезла влада донела. To je
Уредба о ллапслон годиш-ње- и
одиору радллка, намсш-тснлк- а
л службелнка н У1ед-б- а
о отсуству жела прс л no- de nopohaja. Мшшстар Кр-стулов- нН
лстакао је важносг
ових уредаба, лагласивши да
оис лретставлдЈу значајак ко-р- ак
у задово.гаваау осиовннх
потреба радннка, памсштсни-к- а
л службелнка. Урсдбе сту-па- ју
ла слагу одиах.
Београд, 27 јула. — Далас
у лодле допутовао je у Бео-гр-ад
Гелсраллл диреггор
УНРРА-- е Фиоро Ла Гвар-ди- а
у iipaiim својих сарад-инк- а
којл га прате иа путу.
На Зсиунском аеродрому
Ла Гвардпју су дочекалл ми-нист- ар
cno.wie трговлне Ни-ко- ла
Петровић, гелсралли
секрстар Савезпс владс Мл-та- р
Basnh, помоћиик иипи-стр- а
споллпх лоиова Вла-днм- ир
Вслебпт л помоћиицп
шшшстра СИОЛ.ПС трговине
Волслав CpjeiiTnh и Богдан
Hpao6piL3. Ла Гвардију је
дочекао шеф Унрнле мисије
Југославнје Сергејчик са сво-јн- м
сарадплцлма, као и ирет-ставни- ци
Акеричке, Бритаи-ск- е
и Совјетске акбасадс и
вслики број доиаћнх и стра-пи- х
ловинара.
Посте краћег задржавал
у Београду, Ла Гвардлја је
лродужио пут ла Јадрап.
Тртсг, 27 јула. — Стааов-лишт- во
Тржића и Фурнал-скп- х
села ла левој обали Co-ч- с
улутлло је Југоовел-ско- ј
делегацнји ла копферен-циј- ц
мнра резолуције, у ко- -
Јима тражл прпк.гуче1и; овох
лодручја Југосиавији. Ове
резолуцпје потпнсало је го-то- во
цслокупно стацовлн-штв- о
Трж-nh- a л Фурлапских
села.
У резолуцпјн становни-лггв- а
Тржића каже се изие-h- y
осталог:
"Од саиог почетка фашл-стичк- ог
режлиа, фашистпчка
Нталија ласрлула је ла лас
због лашег алтлфашистнчког
увереиа."
У резолуцлјц сс паводе о-гро- мле
асртве које је ларод
овог краја подпео за своје
ocioooeite п лаглашава да
јепарод п дале спрсман лд
сваку жртву док пе буде ос-твар- еи
негов праведлл зах-те- в
за прпкл.уче.е Југосла-вији- .
Сталовллцп ce-i- a Ролки,
Старалцапе, Саптијано, Can
Нлјетро, Фоглиано, Селц,
Казаглијало, Бегглијапо, До-биј- а
н другпх Фурланских
села као л стаповииштво
Стовепачсог села Добердоб
које лежл севсрпо од Тржи-h- a
упутпло је Југословеиској
делегацнји резолуцнје, исти
чућн огроиле жртве које су
до сада далп за своје ослобо-henv- e
од фашнзма л подвла-чећ- п
да плгада веће прпми-т- и
pemeite, у коме се ле бв
воднло рачула о аелн огро-ии- е већапе стаповппштва хо,
је тражн да жпви у Југосла-вији.- 4
л