Serbian Herald, May 18, 1948

              Уторак, 23 марта 1948. СРПСКН ГЛАСНИК" СТРАНА 3
ЗА СЛОБОДУ ГОВОРА У ДЕТРОИТУ И ЗА јСпајање наших покрета значи корак напред
ЗАШТИТУ УСТАВНИХ ПРАВА У САД у учврпшавању оратства и Јединства
Другн спстски рат пођсн јо са јоднс странс за ире-вла- ст
иад свстом, за поробљавање других иарода, a са
другс странс поЏп јо правсдни, антифашиетнчки рат за
слободу и нсзавпсност. Нобсда над фашнзмом јс нзвојс-ван- а.
Дсмократскс и мирољубипо сиагс у свсту су огром-н- о
пораслс н ојачало сс. Онс стичу свс всћи уплив.
Мсђутим, јсдаи дсо у савсзничкоч фронту водио је
рат као конкурснат свом супариику на свстскичннјаца-ма-,
а нс за слободу и нсзавнсност народа. У тој конку-рснтск- ој
борбн за свстско пијацо највишс су сс истак- -
ли амернчкн монополистич- -
ки фииаисистп, заједно и од-воје- но
од брнтанскнх моно--
полиста. Данас ове реакцио-лнрп- е
снлс иастојс да сс слу-ж- е
мстнм оиим начниима у
борби против сгојих н дру-ги- х
народа, као што су се
служилм н немачки нацистн
н италијаиски фашисти про
тип својих и другнх народа.
Пмамо шппс таквих прнмера
Осовнна јс изгубнла у ра-т- у,
јер се борила против сло-бод- е
народа. Савезннцн су
лобсдилн, јср су се борили
за слободу и псзависност на-к- о
јс међу П.ИМЛ бпло н оних
којн су иастојатн да у мут-по- м
рнбу лове.
Трсбамо сс ССТИ1Н, да су у
рату иали огромнн животн,
крв сс пролсвала, деца су би-л- а
изгуб.гсна од родителд и
лншена доиова, земл-- с су ос-та- лс
бсз нндустријс, хранс,
одсла, мсдицмне, школа, бот-ннц- а
н домова за времс про-шл- ог
рата. To је бнла вслпка
цсна коју су иароди илатили.
За cic јс то одговоран фа-шиз- ам
н опи којн су га но-мага- лн
да сс наоружа и сту-- п
н у рат.
Алн још су остацц фашиз-м- а
живи. Странорођсном па-1о- ду
у Дстронту показано јс
тск nap недсла назад да фа-ишз- ам
иодгриза, да ради и
join кшш. On још угрожава
слободу народа. Радно клубо-в- и
на странин језицима који
су бродкестовалн на станици
П.ЈЈ1.Б. јс саопштено да они
впшс iiclic моћи нздаватн сво-ј- с
ирограме на свом рођеиом
Јсзику послс 28 фебруара.
Народу јс бнло јасно о чс-м- у
сс радн, пошто је nch пс-дап- по
на јсдиој другој радио
стаиицн забрааен такав нро-гра- м.
(Ово јс н националпа
и расна дпскримнпациј3' С111"
чиа тсорнји и иоттнци Хит-лсроп- их
профссора о раси,
арнјској расн. Само сс оводо-гађ- а
овдс код иас, а не у Не-мачко- ј).
Сазван јс митинг од спих
радно-комснтато- ра гдс им јс
рсчсно о рсстрикцнјн и да he
е продужнтн бродкестоваи.е
иајмане 10 дана. Тако иам je
рсчсио да he се програм си-гур- ио
иаставитн до 8 марга.
Радио стапицс требају да
су на располагану ларода.
11арод жсли да слуша програ
ме иа спојнм јсзицпма, спе-цпјал- но
опај дсо који нс но-зп-ајс
добро амсрнчки јсзик
Они ocehajy да су миого да-Л- 11
у нзградии индустрнје.
градова и cao6pahaja, у из-град- нн
и самнх раднја н ра-дн- о
станнца, да су дали вс-ли- кс
жртнс у рату — своју де-ц- у,
своје сииове п Khep п
ИЉА ЕРЕНБУРГ:
да нмају право да слободно
говоре свој материнскн језик;
да могу пмати слободну сво-ј- у
штампу; да могу имати и
слободие програме па свом
језику нреко радпја. Иа зар
сс не говори да је ово слобо-дн- а
земл-а- , да у лој највишс
постоји слобода мисли, крста-iu- a,
орга1шзован.а, слобода
штампе н говора? Да, говорн
сс. Али то сс сада не практп-куј- с.
Забрана ових бродкестова-it- a
— то јс иавала на слобо-д- у
и демократска права стра-норођсн- нх
у Детроиту, то јс
навала на слободу целог аме-рнчк- ог
народа. To јс покугаај
да морално поразе страноро-hene- ,
алн зато и онн н остали
парод ис клоаава, него оду-дар- а
на навалу рсакције. На-ро- д
се борн када vy сс оду-зима- ју
асгова права. Они се
борс, јер нзглсда да ис желс
iihn ногнуте главе као посрам- -
Л.СНН. Oil!! Су IIOHOCIIII свог
рођсил, са својии породпца-ма- ,
нмсиом, културом н оп-шти- м
доприиосом за ствар н
иапредак ове зсм.ге. Они су
истовремспо ионосич и са
спојпм америчким грађан-стио- м
н са нзградн.ом свсга
оиога дубоко народног, демо
кратског у опој зем.ги. To jc
зашто сс они баш и сада бо-р- е
— за своја амсричка tipa-в- а
— за слободу говора. Они
ocehajy да је ова забрана ра-ди- о
програма иа страннм је
зицима, ил језнцима грађана
Детроита, иајвишс xorj-h-e
снизаван.е демократнје н час-п- ог
амсричког докунсита —
"Пил оф Рајц".
Ови радно програми, којн
су сада забрап.сш!, огромпо
су надахаивалп арод н били
најбол.и пачин током рата за
нродају ратннх бондова. Они
су нх употрсблдвалн за чсс-тигап- .с
po!;ciba, својнх милих,
за свадбе, npocianc и друге
iiepcoiiainc нрнредбе. Комсн-татор- н
су увек говорнли о ис-тинс- кој
дсиократнјн, о нотрс-(i- ii
за и.сзину одбраиу. Они
су агитовалн на рад у свнм
фабрнкама за осшураиост
нобедс над нспријателлм, за
јсдннстпо народа да се тако
докрајчи са фашнзмом, испри-јател.- еа
Амерпкс. Свн су онн
билн задоволии и поиосни
својим допрпносои н нисада
нису тражнти ии наградс и-- тн
су приговзралн. За то врс-м- е
и и to нпје покушавао да
забрани наше програме па
радпо станкцаиа. Разуме сс,
онн су боли онс који су сим-патиса- лн
Хитлеру.
Овомс ароду нс нзгледа
upano да се дозволи нсколи-цин- и
лудп да диктују echn- -
en
НАЛИЧЈЕ МИТА
Од стариие иам јо остао мит: заљу-бшш- ш
сс у прокрасну Фсннчапку —
Епропу н рнјсншвши да јс украдс, Ју-пит- ор
со претпорно у бика. Мора со
прстноставити да јс бог то учинио мз
пристојиости: разумио је да чини ис-присто- јан
поступак. Иошто је Јупитср
бцо бог. Еврошши потомци нису га
осудили. нсго су чак пзмислили помо-ииц- у
којом со оправдава потроба за
опакпом маскарадом: "Шго пристојн
Јупитсру. то нс пристојн Снку".
Америчкн берзиЈанцн називају "би-копим- а"
којн играју на
дпзаљу тсчајсва. Сада у САД иа "ди-зан,- у"
играју свн. тако сс сваки џсн-тлм- сн
пз Колстрита може назватп
"бикомм. Међутнм. мнтовн сс мнје-љај- у:
да бн украо Европу — овај пут
не фскичанску удавачу Ссз мнраза,
нсго старн н славни дно свнјета —
бик, јо одлучно да сс иаправи Со-го- м.
Старииски мнт иадахнуо jc Исро-нсз- а,
који је нанисао "Крађа Евро-пе- ".
Кога ли he карнкатурнсту надах-нјт- и
иаличје мита — бик из Волстри-т- а
у улози Јупитсра.
КРВ И Д0ЛАРИ
ни народа Јер, то се практи-кова!- о
некотко годипа не-ки- х
земллма Европе, што јс
проузроковало другн светскк
рат. Странорођепи народ у
Дстронту oceha прсма својој
нузпцн и језнку исто tcao што
it Енглезн, Французн, Јаиап-ц- н,
Нсхци п Амсриканцп
ocehajy преха својој култури.
Мора се признати н узетп у
обзир да овс групе, страно-рођени- х
у Детроиту, ннсу ма-иин- а,
иего узевши свс зајед-н- о
и уједиисне претставлдју
велпк)' eehniiy.
Зашто се онн морају запо-ставл.а- тн
и одузимати н.ихове
привилсгије н права? 3ар то
иије иачни којег је употреб-лдва- о
иацизам ? Зар сс то смг
дозволити у Америци, за ко-ј- у
се борио Нашнигтои, 1,1е-fepco- ii, Лнисоли и РузвслтГ
Зар да мн Амсриканци копн-рам- о
Хитлера н Гебелса, ко-ј- н
су уинштапали слободу и
KyiTjpue тековние других на-род- а?
bap да Америка постл-н- е
најомраженнја зсмлд на
свету због нсколико нених
пластодржаца. који сс не ру-ково- де
Јш т])адицнјама На-шингто-
на,
Џефсрсопа, Лин-Kou- ia
и Рузвслта, ни интерс-сим- а
народа и углсда зсмл.с?
Међу овпи радно нрогра-Miiw- a
био је и "Југословснски
радио програм. Ои јс органи-зованз- а
време другогсветског
рата са цнл.си, да учсствујс
у свии пашим ратним иапо-рим- а
да за нсте тс сврхс мо-бнлн- ше
сав наш народ опде.
Народ је био врло задоволли
Монтреал на раду помоћ
деци палих бораца у ФНРЈ
Ha nicitapiioj седпнци He-h- a
канадских јужних Словсна
од 10 јануара овс годиис, за-кл-уче- но
је да сс ндс у кам-iiait- y
за $25000 nouohn дсци
палнх бораца у прошлом иа-родно-ослободила- чком
рату у
JyrowaBiijn. У ту спрху одр-жан- а
јс масовиа скупштина у
Монтрсалу 22 фебруара од
странс локалног lleha КЈС, иа
којој се је иовсла шпрока дис-куси- ја
по овом пнтаи.у, тј. ка-к- о
што пише допрннстн у one
сврхе. Што сс тнчс камиап.с,
код нас јс одуи1свл.сн.сио
ирнилспа. зсли смо квоту
1.000 датара, а на самој овој
скунштнии сакупл.сно је
$1.014.15. До сада је послато
на Главиу управу Hcha у To-ронт- о
укупно за навсдсне свр-х- е
$1.024.66.
Ови успеси јасио говоре
катка је л.убав пашсг народа
овде нрсма свом народу у Ју-гослави- јм,
а напосс деце која
су нзгубила родител-- с у нрош-ло- м
рату. Мн знамо да сс за
ову сирочад брнну народнс
властп. Али и наша је дуж-нос- т
да и v помажсмо што вп-ш- с
можемо. Наша uouoh овој
дсци је дпострука nouoh. Пре
cnera то је матерпјална noMoh
у одсћи, ortjhn итд. а на дру- -
АТЕНТАТ НА ЕВР0ПУ
финаисијсрс
Рат је оставио Европн много ру-шсви- на.
гробова п суза. Рат јо оста-пн- о
Волстриту миого долара. Ностојн
каменс боз кога јс :кивот гол
Пико nohc Moiiu да оЈнопи старнне
Иовгорода. Смолонска. Чорнигова.
Руана, Перуџија, inmi Инрнбсрга. У
Амсрици ио ноаоји старо камсн.с:
to jo земла Ш историјо. Лли Аме-ри- ка
има много велнкнх градова. a
тн градови inicy сс упозналн са оннм
што су дожнвелн Сталннгра1 и Рар-шав- а.
Корољол: и Хавр. Кнјсп н Ко-пент- рн.
Лен.ииград и Лондон. Сен На-з- ор
и Борлпи. ilocTojn нсшто драго-Hj'eini- je
нсго што су свн градовн н
споменнци — то су људи. У прош-ло- м
рату учоствовали су мнош иаро-д- и.
Једни су со борили, су слали
борцима депеше. поздраиљајућн их.
Јоши су ходали трновнтим ПЈтсвнма
рата, други су им аплаудирали изда-лок- а.
За јоднс рат јс био крв, за дру-- го
— долари. Амернканцп су стнглн
кад су сс bcIi Д1стало капс на главо:
почолн су да ратују када сс рат за-врш- ио.
када је њемачка армија бн-- ла
исцрпл.ена напорнма Црвеие ар-ми- јо.
САД су у рат изгуоилс 95 хи-.ta- ia
луди — нсшто мало вишр нсго
што су нзгубнлс за чстирн годинс у
разним аутомобилским нссрспама.
са cbiim програмои — песмом,
мзпкоу, са агптацпјом за
ратне напоре, са коментарнма
HOBocTii. To је номагало орга-низацнја- ма
да оглашавају
своје прирсдбе, иитинге п
слично.
Нема ннјсдиог прасог демо-крат- е
ни поштеног граћанина
у Детронту — бпо ои Југо-слове- н,
страиорођени из ко-ј- е
бнло другс земл,е пли ста-роседеоцс- м,
којн iiehe осуди-т- и
овај постуиак преиа радно
програмнма. Сваки he то сма-тра- тп
као реакцпонарнн н ап-тидехократ- скн
акт, као пава-л- у
иа право говора у uamoj
зем.гк.
Тако нсто члаиови Изврш-но- г
одбора Југословенског ра--
дио клуба улажу свој про-тсс- т
прптил изјаве унравител
ства радностапице, да сс овај
програм обуставлд. Онн то са
правоч очекују, да нсто тако
подигне сво) пас протсста
спаки слушалац Југословен-ско- г
радио програма у Детро-ит- у
и околипк. Организације
од пајмањнх до najnchnx дуж-и- с
су да пошал.у протестне
рсзолуције иа Федсралии ко-мит- ет
за комуинкације. Па
шипгтои, Ди Си, а копнју:
Mr. John Ixrd (tooth.
Radio Station WJ.kIL,
31t Floor, David Hrodcrick
HldR.
Detroit 26
a другу Komijy послати иа:
YukohUt Radio Club,
Ilofmann DWG,
Drtrolt, Mich.
(Наставак на странп 4)
за
старо
другн
гој страии то је огромна мо-рал- иа nouoh, koja их потсећа
да имају своју 6pahy и у да-леко- м
свсту, одсгснн дутн
II нз годипа, који водс брпгу о
iliim.1. Зато мк са радом нс
ирестајемо. Свесмн смо чн-.сни- це
да сс је иаш парод
много жртвовао, да су очеви
1 и мајке овс децс дали све што
су иааш. касо ои аихова дс-ц- а,
мн сви н наша будупа no-Kaici-ka
бол.е u сретнијс жи-вел- н.
Јсда дсо наших другова п
другарица, којц су дуги ниј
година снама овдс радплп, о-тиш- лц
су у домовчиу да са
својом {11зичком снагом no
могну изградпТн оно што су
нспријате.1. народа поруши-л- м.
са чнме ћснајбол помо-h- n
овој децн таио, а иама ов- -
дс јс дј"жност да што бол по- -
раднмо за п-ихов- у noxoh са-д- а
у опој каипачн.
Имсна свнх прилагача 6nhe
објавгена у нашој демократ- -
ској штампи каснпје, јер hc-м- о
настојати да посетнмо н
ону нашу 6pahy која нису би- -
ла присутна на скупштпнн,
па када се св0таквп посетс
— то пнтаи-- с heno уредити
Ј. Шпмунпк
Црногорског народа Сило је свсга
350 хп.гада и ои јс изгубно 80 хила-д- а
људи. За Амсрикапцо рат није бно
иодвнг, исго посао.
Ирома званичној аморичкој стал-стиц- н.
лрофпт ачеричкпх капитадис-т- а
нз доба рата нзносе 52 милијарде
долара (иорозн у ово inicy урачуна-ти- ).
1941 годинс у САД јо било 32
акцмопарска друштва са капиталач
који јо доспзао до јсдног милиона до-ла- ра;
трп годинс касннје, 40 акцио-нарск- их
друштава посјсдовало јс ка-иит- ал
ништа мањи од јсдно мнлп-јард- о.
Ностоји у Калнфорнијн бродо-градилнш- ио
другатво Кајзер; госно-д- а
нз тог друштва ушли у рат са ка-пнтал- ом
от 100 хиљада долара. Че-ти- ри
годинс крварила јс Европа. Че-ти- рн
годннс су господа из бродвгра-днлишн- ог
друштва срачунавала своје
профнте. Кад се рат завршно. имали
су 44 мнлиоиа долара.
Идеја о крађн Европе никла је у
глави чмернчког јупитера. пошто Је
срачунао ратнс профите. Постојп Јс-д- на
нословнца, не латннска, нсго рус-к- а:
"Богат — као што јс бик рогат
— нс можс ући на уска врата''. Аус-рич- ки
капиталистн иастојс сада да
провалс сва врата у свијету, нако рн-ч- у
о свом благородству, нс крију ро-го-вс.
Трн волнка капнталиста, упра-п- о
госнодии Харичап, господнн Фо-рсст- ал
п гослодин ШнајЧор. Они су
истодобно мпнистри САД Помоћннк
господнна Маршала. господнн Лоесг
такођс је банкар; у току рата ои је
У вези спајања огранака наших братских Савеза у
Порт Артуру, Онтарио
На 8 марта члаиство огра-nas- a
Савеза сападских Хрва-та- .
Савеза сапалсквх Спба и
Звсзе Еанадскнх Словсиаца у
норт лрт-р- у одржзло јс за-једпн- чку
ссдннцу. Чланство
н водство Мссног licna ка-надсс- пх
ј}жпнх Словепа та-ко- ђе
јс присуствова-т-о овој за-јсдпп- чкој
седннци. Осиовпи
задатак заједннчке седницс
бно је уједнп.сас огранака
братскихСавеза у једну југо-словспск- л-
оргаппзацију.
I Тпх дапа у пашем насел.у
опо je дошао главпи сскрстар
lleha сападскнх јужинх Сло-вс- иа
Маријан Kpyxiih. Иа
овом братском састапк)' —
ссдинцн — Кружић је дао
увод у дпсгусиЈу о потребп п
сажиостп спајан-- а и а ш н х
братсспх Савсза у јсдпу за-једаи- чку
југословсиску орга-изацп- ју
иссгеиих Хрвата,
Срба и Словсиаца, a no мо-ryhnoc- Tii
it 6pahe Мапедона-ца- .
О obow важиои пнтан.у
члаиство братских Савсза no-вм- о
је конкретно днскусију
и једногласно зак1.учило да
се на овој ссдницп оствари
cnajaii.e. Да би иакон овог
yje.voi'CiLa оиштн масовнн
рад текао својим нориалнии
токон н на времс извршавали
својс дужности у радиичком
покрету, засгучујс се:
1) Сва iiuoBHita савсзних
ограиака постаје зајсдппчка;
2) Ссднице се убуду-h- c
одр-жава- ју
заједннчки ;
3) Ириредбе се такођс одр-жава- ју
заједнички a у извес-ни- м
случајевнма н поссбно
— помагање штампс — једне,
друге и Tpche.
4) Да се успоставн мсспи
секретаријат од савсзних ог-рана- ка
у којег he yhii и сск-рета- р Месног Hcha КЈС;
5) Да свакн огранак Савсза
до конвснција шале члаиари-н- у
ма својс главно водство.
Одмах иа седницн јс иза-бра- н
месни Секретарнјат ко-ј- ег
сачинлв-ају-:
Виктор, Блажина (Дупи-на)- .
секретар Мссиог Hcha
КЈС; Ч. Pyxnh, секрстар ог--
ранка Савеза канадских Хр-ват- а;
Мартпн Бајук, сскрстар
огранка Звезе канадских Сло-вена- ца
и Мплан С. РајчетН,
сесретар огранка Савеза ta-надск- нх
Срба.
Свн заслучпи члапства
братскнх савсзннх ограиака
биће на сназн до Еопвеиција,
које he се одржатн вероватмо
концем хаја месеца. Kin сно
посве уверенн да he дмегатп
насавезлнм сонвемцијама до-нет- и
закл.учак за уједин-ен-- с
иаших братсЕнх Савеза у је-дн- у
моћну н јаку југословен-ск- у
органнзаппју.
Mil смо уверспи да he na-me
)Једин.сас одјекнутн кроЈ
сва наша iiacei и да he ос-та- ле
братске оргаинзацнјс
приступитн уједи1!.еп.у. Мн
исслсни Југословснн у на-шн- м
савсзпим оргаипзацнја-м- а
neh смо олавио створилл
брагство н јединство, јср смо
увск тесио сарађивали, алн
ово нашс оргапизациопо јс-дипс- тво јс нлјвнша форма
братства п једннства. Овакво
УЈСД1Ш.СИ.С н hcMO миого лак-ш- е
моЈт водитн борбу протлг.
усташко - мачековаца. чстнн- -
у
(Пренос са страп 2)
нут 1917 године, а концсм
пјдтилсткс 6nhc прсвазпћеп
1 n ио пута. Потпуно сс об-nan.- i.a
нзбор прсхранбсннх
пЈшпзвода. Поболлпава сс п-н-х-
оп кпаттст.
Join опдс нма и локалнс и
к о о и с р атнвнс индустријс.
"Прсдузс!а локашс иидус-триј- с
запатсБих арттсли трс-б- а
да 1950 годипс iionehajy, у
иорсђси-- у са прсдратпим нп-воо- ч
(ппсипом), ироизводау
мапишерија за 30%. трнко-тажпи- х
(кожних) производа
за 25-30- %, цигле 2,1 пута,
трсссга за G4%, угла за
77%. . .
Жства ;кпта 1950 годппе
предв11спа je у обнму од 127
малпона топа, iiichcpiie рспс
— 2G милнона тона, сировог
памука — 3 мнлиоиа н 100
хнллда тона. Срсдаи принос
с једпог xcKTajia сетвснс iiobj-шин- с
ирсдпнуспс jc у 1950
годиин за жнта 12 цсптн (12
метсри), iiichcpny peny —
190 цептн, памук — 18 цск-т- п
и 40 килограма. Жства жн-т- а
he 1950 године бити Bcha
за о мнлиопа тона у m)jc-bcib- y
са 1940 годнном и за 7
милнопа топа у iiopchen.y са
ВПСОКОК)ДМ(М 1937 годином.
НСсгза iiichcpiie рспе и паму
ка upcBiiciihe иредратну жст-в- у
за 20,25%.
Прој кои.ских rjua noBcha-h- c
сс за net годнна у nopchc-- у
са 1945 годнном за 40%,
крупис рогате стоке за 39%,
опаца н Ј.оза за 75%, свина
3 пута.
Иписстицнја (уложак нов-ц- а)
у iioi.onpniipc,ii (бсз нн-вестнц- ијс
Ktttxosa) ii3iiehc за
пет година 19 милнјарди и
900 мплиона рубалд. У годн-iiaw- a
од 194G-195- 0 поллпрк-вред- а
he добитн пајкаас 325
хиллда трактора н полдзпри
врсдпих машина у вредиостп
од 4 инлијардс н 500 милиоиа
py6aia. lliihe сазидано 950
нових маипшско-тракторски- х
станица н 6nhc iiunchan број
Јавода за оправку и мсхаии-- ј
доста зарадио на авионпма. Клојтои.
којн јо данас "на одмору", аутор јо
"Маршаловог плана". у току рата он
је зарадио мнлионе на иамуку; сада
iboroB папитал прсмашујс noli 50 ми-лмо- на
долара. Нпјо иикакпо чудо, ако
овај џентлмон. у жсљм да од 50 ми-лио- на
иаправи 100. говорн о "noMohu
Европи". Списак бн могао да со про-дуж- и'
спнсак луди који иггонарају
благородно ријочи н спнсак бројки са
седам нула.
ЗАШТ0 СУ ГИНУЛИ АМЕРИЧКИ
В0ЈНИЦИ?
Америка јс прстрпјсла мало жрта-в- а.
па пак јо 300 хи.гата Амсрмпа-нац- а
попшуло у рату. Иијс попшуо
гослодиц Хариман. нити је господнн
Ловег, пшули су фармери пз Оклоха-м- а
и Тсксаса, радницн Дстронта и
Иитсбурга. надннчарн из Хорђијс,
Црнци са Мисисипнја, студсити, чн-новнп- ци,
учитсљи. Нрнлипоч caxpaiic
војипка на Eion амерички гснсрал }С
одрлзд благородни говор: "Наши
прости лудн изпшули су opanchii
слободу и људско дocтojaIICTI!0,
Новинар Вн.гам Волтон у часопп-с- у
"Њу рнпаблш; пнше да јс 1 70
ахсрпчкпх акционарспнх друштава
САД 1941 гоишс посјсдовало псћилу
акција у 278 њсмачких акционар-ски- х
друштава. a у цијслој Н1Смачкој
Американцн су у својим рукама др-жа- ли
вријсдиосп! у внсшш од 1 мн-лија- рде
долара. Сјетнвши сс ратиих
рушевина. можда би ианвнп читалаи
оппЈмизча
коваиа и пуппнимапд шп к
оста.шх пепрпјате. нове Ју-гослав- пје
и каиадског иарода.
Aln исслепи Југосложепн ује- - л'"" ) јс.цјг иршппзацпЈу,
више пемо могш допрнпстп.
са остални кападгкич иаро-до- и
н канадским радппштвои,
оороп за CTaiau п правсдаи
мнр н за 6о.% п сретннји жи- -
вот кападског радипштва
(народа). где смо ук.%учеии
н ми кападскн Југословепп.
За Секретарпјат:
Мартпн Бајук
Норт Артур, Онт.
Привредни пораст
Совјетском Савезу
чарскпх давода до 210, a Срој
иашинско-тракторски- х рздио-ннц- а
за геисралиу оправку
до 510. Иредвпђеио јс да no
лопрнвреда добије 1950 го-дч- нс
мннсралинх ћубрпва у
обиму у 55 милиона тона.
У nopehcity са другои пја-tii.i.ctko- v,
када јс достигнут
највмиш iiiiBO иронзиодие
шилпрпвреднпх машина ц
трактора. полопрнврсда he о,
1946 до 1950 годинс добшн
трактора за 40% винјс .поло-приврсдн- их
машипа 2,4 п)т.
вишс, мииералмих ђубрива 2
нута више.
— Оида пнсац каже да he
сс сада Mohn упслико пскори-стит- и
ратна ипдустрнја иа
rpahanck--y производау н да ho
сс дсмобнлнзацијон војскс
ставити мнлиони л-уд-
и у иро
изподи.у и асобраћај. . .
Заједнп са порасток npoita
водпости рада пстогодчшии
плап нрсдвића пораст просеч
пе гидшпне платс радимса н
С1ужбеин1:а до G хилада руба
лл 1950 годипс, lino за 48%
прсмашује ниво 1940 године.
За нсто ово врсме у Сов-јсгско- м
Савезу обучнс Се и
усавршнти за разис послове
UII1IIOIIH лудн ; Bpiiuihc сс
миога iiciiiiTneaiu на побат
inaibuwa квалнтста пропзводз,
па продуктивности рада, на
oTk-pnhiiM-a
иових иачнна ра-д- а,
на открићнма н пронала-з- п
ма новнх богастав-а-, кло
што he се noeehatii рад и л
ошптсм васаитању целосуо-но- г
народа.
У СССР нема бсспослице,
нсма крнзе н iiehe je пи бнти.
Петогодпптн плап нредвиЛ
пораст радииса н службепика
за 3 милиона и 100 хнллда од
1910 годиие, тто значи да he
укупни број радншга н служ-бсип- ка
нзноснти 1950 годпие
33 милнона п 500 хнллда. У
СССР he се развијатм општи
процват на свим пол.има дру-штвеи- ог
жнвота. док he у ка
к!итал11ст11чким земгама уско
jKi да наступи ве1нка и дуго--
трајна крпза п незапослемост.
(Свршетак)
могао да пачисли да су амсрички ка-нитали- сти,
добшшш у Мнчигапу пли
Дотроиту, изгубили у Востфалији или
у Баварској. Но. Влада САД нијс мо-г- ла
да дозволи такву неправду: из
oiiiiiTC свото нороза одузимају штоту
коју су амсрнчки капиталистн ИЈКЈТр-пјо- ли
у Њсмачкој. На причјср, 'Џо-нср- ал
моторс" разар.тсм фабрико
"Оисл" нзгубио јс 35 мнлпона дола-р- а
п "Џонсрал моторс" платио јс др
;кави порозс за 35 мнлиона чан.о нс-г- о
што јо Т1сбало да плати.
Иријатс.гстио ачеричких каппта-лис- та
са и.смачким нијс сс родило
јучс. Госнодни Далс бно je titjcciio
поисзаи са банкерскоч кућоч Шрс
дсра. која јс супсндирала хитлсровцс.
1931 годпнс потписан је споразум из-ме- ђу "Н.Г." ii "Стапдард оил"; Ни-јсмц- и
су оосћали да iiehe пушташ
сннтстички бензин на свјетско тјжи-шт- е
и зато су ич Амсршсанци пла-тил- и,
дајућн "И.Г." пропентс од про-да- јо
ropima у Еврони. i' току рата
"Стандард оил" снабдјевао је бснзн-но- м
ратну авијацнју. Горилн су ilc-мач- ки
градови. Гичули ачсричкп
авијатичари. А господа из "Н.Г."
бројилн су процснтс од "Стандард
оила".
Група Морган посјсдујс Јсдну трс-!иш- у
акција љемачког труста "АЕГ.
Нијо никакво чудо што је днрсктор
"АЕГ" хср Хорман Бихср недавио нз-јав- ио
у Хачбургу "Ја ач препуи
( Наставиће се )
№