Serbian Herald, May 18, 1948

              СРПСКИ АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цдеа годжшпој жрггжлатж s Камду 4 долар, па пода I Authorized as Secomd Оажл Matter under th
{ НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. Z50. Зж ввостреистео, год. 5.00, вол. грд. 3.00 No. D. N. 714. March 12, 1942
Год. 8. Број 493. Цена једвом првхерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 23RD. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 493.
X. ВАЛАС ОПТУЖУЈЕ АМЕРИЧКУ ВЛАДУ ЗА ПРОВОКАЦИЈЕ И ПРЕТЊЕ PATOM
HE ПОСТОЈИ НИ ЈЕДАН РАЗЛОГ 3A PAT И М0БИЛИЗАЦИЈУ
"Јуче смо чули позив за општу војну обуку — Вечерас ја позивам за свеопшти мир", рекао је Валас одговарајући преко радија
у Њујорку Труману и Маршалу за хистеричне позиве за војску и директнушерверцију у друге земље.
Јучс смо чули позив за све- -
оншту BOjiiy обуку.
Вечсрас ja иозивам за свс-опш- тн
мир.
Ова озбиљна шпааа мира
и рата бачсна су у заоштрена
жаршлта иа Сснт Иатрик деј.
Ова питааа сс iiche средити
иогрдама.
Трн годинс назад умро јс
ФрашшП! Рузвелт. И у овнх
тридссст н шест мссеци на-д- е
народа свста поткоиапс су
од страпс оннх којн говоре о
рату и којн су окрснулн сво-ј- а
лсђа полнтнцн за коју je
on (Рузвслт) радио.
Двс годннс назад Нинстои
Чсрчнл је, npiipebeii од стра-н- с
претссдника (Трумаиа),
дао правац полнтицн која сс
свс од тада слсди. Јсдну го-ди- иу
дана назад прстседннк
(Труман) је објавио "Трума-)ion- y
доктрнну" за сузбијаас
комуинзма употрсблдваасм
амсричког оружја за учврш-hcn- -e
корумиираних и реак-циоиарн- их
режима, који су
далско од наше земл.с.
Јучс јс затражено од Аме-рикаиа- ца
да дају својс сино-в- е
за насилио ириисанваае
тс доктрине.
Јуче јс та доктрина проши-рен- а
до тачкс од којс сс угро-жава- ју
животн сваког хума-но- г
бића у свсту.
Зашто сио дошли до овс
кризе у свстскнм питааима?
Да лн постоји јсдан јединн
разлог да ис можсмо створитн
мир за докрајчеае хладног ра--
Судбурп, Онт. — Члаиовн
Ујсдиасног већа радпнчкнх
снидиката шумскс индустри-ј- е
севсрнс н ссвсрозападнс
Онтарије одржаће
у Судбури 10 и 11 апри-л- а
са мссиих
синдиката. he
расправл-ат- и питааа иадпица.
нлата и радипх услова радни-к- а
у шумској нндустриЈИ. До
сада сс прсдвиђаЈу сдсдећи
захтсви радипчкнх синдика- -
та:
1. — Укл.учеае надоплата
("Пуиоса") радницима који
радс од комада у инхову ос-нов- ну
плату.
2. — Опште подизан--е иад-пн- ца
и плата радннцима шум-ск- с
индустриЈе не маае од 25
посто.
3. — Стриктно прпмеанва-Н.- С
8 сатиог радпог дапа, a
прековреиени рад да сс надо-кнађуј- е.
4. — Сви радници. уклу-чивш- и
и рассл,сна лнца и за-носле- не
код малпх колтраето- -
ХАРИ
Торонто. — Поводом забра-н- е
од стране Федсралне владс
вођи партпје
Ислнке Бритаиије, Xapu Ио-лпт- у,
за посст у Кападу. који
је требао доћи у априлу да
посети и одржи говорс у ииз
градова, вођа Радничке про-гресив- пе
партнје Тпм Бак.
упутио је протест иа премпЈе-р- а
Кннга. Нстовремепо Гак јс
послао и апел па eoby Сп Сп
Еф-- а — Колдвела, позив да
подузме кораке протпв такве
пнх постова Чехословачке Ја
на Масарпка. Београдска
"Полптика" је па пр-в- ој
страпп да је глас о
Масарпса нзазвао искре-п- и
и дубокп бол у свпм демо-кратски- м
земллиа. Опа је
подвукла да је за време
нздаје 1939 годппе Јан
Масарпк резнгнирао у Лондо-и- у
као чехословачкп посла- -
та?
Да лн постоји икаквог до-каз- а
да Русија una агрссивнс
иамерс против нашс земл-- е
нли да јс наша иацнопална
бсзбедност угрожена са које
бнло стране?
To су питааа која су оста-л- а
пеодговореиа у
говорима на
Сеит дан, 1948.
To су л.удн који сеју мрж-- у
и нроносе страх. Та реч је
Они се надаЈу
да he опа провоцирати (иза-зват- и)
одазив
од широких народних маса.
Оии мислс да јс тнме uoryhe
укрити разлогс. Лли вн не
можстс увек заваравати већи-и- у
иарода. Мн зиамо да сс
идсјс ис wory разбнти топовн-ма- .
Аиеричке мајке н синовн
знају да мнлионн војиика не-h- c
излсчити соцнјалнс и ско-номс- кс
прнлнкс које окрејпу
миогс народе света соција-листички- м
к комуиистнчкии
нартнјама. Они исправно ве-руј- у,
да позивн н 'обавезна
Boina обука иије пут за очу- -
ван.е сдободс код куће нли га
рантоваае дсмократије cnaia.
Шговоримо ил mnaiba ко- -
ја су другн оставнлн иеодго-ворсп- а
као што оин позива-ј- у
за Амсрн-к- с
и свста.
Нрво, зашто смо дошлп до
овс крнзе у свстскнм
ма?
Мн смо дошли до овог ста-п- л
јср се л,уди, који управ- -
ЗАХТЕВИ СИНДШТА ШУМСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
коиферен-циј- у
прстставннцима
Конфсреицнја
хистсрнч-но-пздисајни- м
непрнјатслскн
милнтаризацнју
ра који раде нсзависио на
конпаиискни власништвима,
да сс уклучс у одрсдберадпн-чко- г
уговора.
Горнс тачке су усвојепе на
конфереицнји претставпика
мсспих сиидиката јануара мс-сс- ца
у Тороиту, а исиије
одобреие и од страие месиих
извршиих одбора као база за
дискуснЈу. лприлска жопфс-ренци- ја
нма да по овим пи-Taiui- ua
донесе дстал,не н хо-нач- не
заклучке.
По muaiby става вође Си
Си Еф-- а, Ка1двела, у Иарла-мент- у
н иегове партије у од-но- су
иа потребс поднзаил
радннчких иадинца и плата
и по питаау борбе против вп-сок- нх
цена, главно водство
Снндпката шумске нпдустри-ј- с
упутнло му јс честнтку.
Снндикати су упутплп и зах-те- в
на народног посланика
Лио Гуајтера, тражећп да се
бори no ropiuiM пнтан-им-а у
ПаЈиаменту у прнлог радии-штв- а.
ВМДА ЗИЕРИШЛА ПОЛИТУ У КАНАДУ
Комуппстнчке
"комунизам".
владине иедемократске акци-је- .
У писму којег је Гак уп)-тн- о
претседпику Киигу пзме-ђ- у
осталог се каже :
"Ми протестирамо против
тога самоволног и незакони- -
тог покушаЈа за ограничава-ч- е
паштичке дискусије у Ка-над- п
од стране внсоких руко-BOAchn- x
адмннистративиих
кругова и тражимо разјатие-а- е
по том питаау о од1уци
Каиадског парламепта."
"Политика" поводом смрти Јана Масарика
Београд. — Београдске но-јни- к.
вине данас (12 иарга) ппсалс 1таоСвнеепордпЈтаатде.а1еМм асчаерхпокслjоeваочс
су о случају миннстра спод-- KBn'cnnra. За време не
писала
cup-T-il
Мпи-хепс- ке
Истрнк
пнта-ii.l- i
давпе патптнчке крнзе Маса-ри- к
је одлучпо остао на стра-н- и
демократпје. Дрска кле-ветпич- ка
кампаља органпзо-вап-а
иа западу протпв реор-гапизова- не
Чехостовачке вла-д- е
по прплнцн је бпло један
од разлога озбил.не Масари-ков- е
кондпцпје, која је дове-л- а
овог вредпог државнпса до
сакоубпства.
.гају иашом тадом, боје сна-г- с
обнчннх лудк н жсна шн-ро- м
света. Онн призиају да
се свет wcita: да су народн
света на маршу. Опн прпзпа- -
ју да арод 1ранцуске
11талијс, Чехос.1овачке — јес-т- с,
н народ Кине и Грчкс, хо-h- e
да иробају новн живот.
Онн се бојс овнх захтева за
пронену и они стоје против
тога. Оин употреблдвају на-- ш
а богатства, нашу науку, na-me
пронзводнс сиаге — a ус-ко- ро
се иадају да употрсбе и
животс наших младих л.уди
— да уставе захтепе народз
иа све стране.
Годнна дана назад рекао
саи да је прегсединк Труман
највећи проуицатсг комуниз-и- а
што га је икад било. Он јс
нгиорисао дубоку, фуидамен-та.т- у
прнроду проблема. 1!е
гов став у борбн протнв иде-ј- а
је огрешан. Идсје су као
н клпнци (ексерн) ; што нх
јаче удариш у главу — он
дубл улазе.
Фупдаментална рсформа
земле н у hiiini н у Италији
одавио је закаснила. Комуии- -
стн признају н внде ситуацн- -
ју па то употреблу (аграриу
реформу), ал je они нису
проузроковалн. llama влада
употреблујс фразу "руска
агресија" за покрстс који су
одраз неизбежнвог нсторис-ко- г
развоја. Ја не желим да
внднм милпоис амсричкнх до-лар- а,
а што је још далско ва-жни- је,
мнлнонс амсрнчкнх
живота, да се упроиашћују
због тога што амернчки iiom-тнчар- и
не прнхваћају ове је-диоста- вне
чниеиице.
Мн смо дошлп до ове свет-ск- е
крнзе што похленин лу-д- и
са лнчним интсресима дик-туј- у
пашу сполну полнтику.
IbiixoBii интсреси су профи-ти- ,
а не народин. Оип поку-шавај- у
да заштнте и прошире
1нхове ннвестрцнје (улошке)
у сграннм зсиллма протмв дс-мократс-
кнх ахцпја народа у
инострапство, (Oiiii нмају по-дрш- ку
други# луди 1.0ЈИ н е
разумеју npoCiicue парода —
6ino овде код куће нли преко
мора.
Т
ОНЕМОГУЋАВАЊЕ ШШО-ВАЊ- А
РАДНИРЈ ОМЛАДИ-Н- Н
НЛ УНИрЕРЗИТЕТИМА
Мрнтреал. 4-- На ошовн
рсакционарпе лладпне полн-тнк- с
Дирекгопијат (Порд оф
днректорс) Mei'-Гн- л уннверзн
тета решио је геиерално но
дизаас скале за уплаћиваие
уписивапл сту1ената иа свни
факултетнма. Упнсшша је
просечно поди нута на 34 до-ла- Ја
годпшае. '
Тако he од ада уннверзи- -
тстскн студсит који студира-ј- у
артистику гглаћати годнш- -
н.е уписнииу 2ри долара пла-ha- ni
умссто 234 долара; сту
дептн науке njahahc 300 до-ла- ра
у место 2{Ј7 до сада; тр-гови-
не
275 уместо 253 дата-ра- ;
ннжиаеријс 325 уместо
200 долара, а студентп меди-цин- е
плаћаће 450 уместо 378
досада итд.
I На овај иачин се још впше
онсмогућујс деци радипчких
и спромашиих породнца да
могу похађати уппверзнтете
и да имају вигау иаобразбу.
Са овим се очито даје прпвн-легиј- а
богатик породпцана
на штету ошптнх иптереса
науке, културе н опттег иа-прет- ка
народа.'С тим се, ује-дн- о,
врши н притнсак, одиос-н- о
npiiuopasatve младнх д.у-д- н
н девојака да иду у вој-ск- у
уместо на уииверзитете,
a to je полнтика милитарпза- -
nnje.
СТРАХ ПРЕД ПРОГРЕС0М
(УВОДНИК)
пладајућих импсрнја шшземша
прогресом у Еврони н норастом де- - ме о дсмокрапч
_..„ ltninnt.II ItnOltllll
мпк-плтгкн-у нокпета V СПОШМ зсмлама
Услсд тога и похлеиности за профнтама,
ynbCTaiiaiLiiva и прспласти над друшм на-роди- ма
подсће импсријалисшчко круговс. LT.!. ГГаа™" иарочн- -
парода мира, Они
но покуша-вај- у
изазову ратовс у
другнх зсмаља; они
роде права
чнном путсм страшења,
нагли
шнрељс па- -
од тих луди претстав-.i- a
ју сс као хунаннтарци ка-д- а
траже милнтаризацију
Америке. Они кажу: мн
морамо да сс
боримо за слободу. Алн аи-хови.реко- рди
не показују да
предводе борб за тајно гла-са- ае
Јужиој Каролајни, или
С1ободне нзборс у државама
где постоје порези на доход-ке- .
нли за докончеае примс-ииваа- а
праксе за подваја-ci,- e
и длсБрнмниацију.
У једпоставнои оптужива-it- y
других народа за одговор-нос- т
поткопаваау Уједш1.с-ни- х
нацнја, ова Администра-цнј- а
(америчка) пок-ушав- а да
сакрнје Ч1ш.снице које су иам
iiaiicie срамоту коштаЈу нас
приателхтва тиром свста. To
je био nam Државнн дспарг-мсн- т
којн јс уништио УНРА,
vojii je мнмо Уједииенс на-цн- је
дао мнлитарпу iiomoIi
Грчкој п Турској, којн јс иг-пори- сао
Економску коиисију
Уједнаеннх нација у плаии-pait- y
такозване Европскс об-иов- е,
н који чак join данас
игнорише одлуке
нацнја no niuaity Иалсстнне.
Ми имамо тежак (велики)
део одговорностн за С1абл.е-и- с
нацпја. М
морамо признати
пости. Оне су иа рекорду.
One се не могу избрнсати.
Ако heno својеволно н твр-догла- во
иастојати да одговор- -
ост за светску кризу
бацимо само на друге, он- -
да heiio онемогућити мир.
Отвореио је нзјавлхно са
внсоких положаја да сс м"
морауо, нлн после, борн-т- и
против руског народа, алн
не постојн разлога за загова-pait- e
таквог рата.
Зашто да се боримо против
Русије? Да ли ико од imix
стварио верује да ми помажс- -
(Наставак на странп )
Кот кругопа у импсријалис- - родиих покрета протов ратиих
заиадоо јс пслики страх лислшпх сила. Они који пајвии .ш
нрсд даиас се показују као
нсптпатсги чак и na
na, Трумаи, и Маршал, Бсвии, Атли,
н Кинг — претљама, страшсисм и акпн-јам- а
да угушс слободну пол.у
народа, слоооду штампе. говора, органи- -
Та- - зЖ„употробЉавајудиКтатоРскс;а1т!
ква пспхоза завладала јс особито у ово за-- мстоде. упсрспс против иај-- ч.
ппрЧП и Мапшалоп плап долази осиовшцих права н интсрсса парода.
!прсд iia гласањс н уочи пзбора у Међутим. све то нећс ни устраши™ mi
НтаЛИЈП. НсуСПСХ рсаКцИЈС челииншач- - tiipcHiuu иирчч дслилЈ-аи-ш.- л .....,-- —
кој да свргнс иароднс iaacni и да сс по- - ннх снага мпрол,убивих иарода Напро--
ново на њу noiuiv квислннзи, још пх је ви- - тнв, оно ће код њих пзазватн још воћу
шо ставпоЧ-- бесннло и лудило. будност. још већу повсзаност и чврстнну
V борои прОТПВ раишх потоа.ЂН1Јача, j
Пшховп зваиични кругови, почевши од
шшстара па до мада во са- -
Рмкц11 мрив „отерцЈаллоички кру
iwpc iujo к-- з ди.ш. ч I пилркии тћопнма lam већинт
поп'..ужаиим пнт,е.р„в™ешnиiнvа.м'rа Yиniviр.nаnтnоnвимvpа-.- 1ДИ дк.микракул ч. т'Ј. ии.™.а,.--,-.. иии U1UU1IUIIU ј'1-- ;ј ":::',; и Тпуман још 275 мнлнона долара
тодс лролш 2 страшс за fc г кој т . д к
вају; cioapajy запсрс против Дшократек пх Р иплф Још пзбора изјав- -
зсмлл; прововавдче; позивајЈ за рат Omi £ ,[а_
2! tJTJSlSZ P- i- Фропг однесс победу у „зборима ус- - ZS Т11ЧКПХ монополнста Волстритс, бсзоозпра . „„ _- - .„' nnv..;rt ла.п
да ли xt, бпло иа штсту појсдшшх друшх —' ;--- ; — -- Г - ;- - "
и нли нс. всћ и днрскт
интервенишу у другс зсчљс п
да грађаискс низу
лишавају и својс на- -
грађанскнх и демократскпх
слооода.
— прстља
тсрвснције — пораст
.миро.губпвих
Некн
се
милитарпзовати
у
н
п
Ујсднасннх
Уједии.ених
тсодговорЈ
и и
пре
—
покушавају
демократскс
Koiirpcc
имокпатп!у.
прексдшка
гласова
'кому.шзм.г траже
„ -у- -;
дсмократских
одрже реакцнју Ua власт н "обустапс
ширеље руског комупизма." Они страше
и готовн су да учине све што јс исдсмо-кратск- и,
неправедно п што кршн Повсљу
Ујсдпљених народа.
За пораст демократскнх иародиих по--
Свс то онн чппо у надн да he таквпм па- - кпста у Европи они настоје окривитп
н пн- -
спречнтн и
у
и и и
да
kom, бољшевичко-руско- м експанзнјом",
(Маставан настрани2)
Овогодишње прославе
27 марта
(ИЗ УПРАВЕ ВЕЋА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА)
Као прошлих тако и оое године југословенски
иссљеници у Канади прославиће 27 марта. To je дан
када су народи Југославије оборили профашистични
рсжим ЦссткооиН-Мачен- а, довикнувши њииа и њихо-ви- м
фашистичним господарима с којима су потписа-л- и
пакт приЈатељства у Бечу, да he рађе бити гроб He-ro
њихов роб. To je дан нога са једнаким поштова-ње- м
и поносом данас славе сви народи Федеративне
Народне Републике Југославије; дан кога he и ове го-ди- не
прославити у духу величанствених манифсста-циј- а
победе братства и јединства: у духу мобилизаци-ј- е
за што успешније извођење Првог петогодишњег
плана; у духу словенске солидарности и солидарнос- -
ти свих мирољубивих народа света у борби за трајан
мир, благостање и безбедности у свету.
ТаЈ вслики празник народа Југославије про-славиће- мо
и ми Југословенсни исељеници у Канади.
Према досадашњим извсштајима прославе he сс
одржавати у следећим местима и на следећи начин:
ТОРОНТО, одржаћс про-слап- у
на 3 аирила увече у
Македоиско-бугарско- м дому
на 38G Онтарио Ст. Ирослава
he сс одржатн са одличнпи
концсртом на комс he судсЈо-ват- и
нозпато Македонско-бу-гарск-о
псвачко друштво и Ју-гословс- иско
тамбурашко дру-штп- о
"Тнто" из Торонта.
Главцц говорннк бићедруг
Андро Палмсров, главни сек-рст- ар
Максдонског нрогре-спнно- г
савсза. Коицерту he
ПЈ)етссдават11 друг Јоснф Пе- -
ipiih, главии благајник Iicha
КЈС. Од страпс братских саве-знн- х
оргаинзација roBopnhc
друг Мплош Грубпћ, главни
секрстар Сапсза кападскнх
Срба, н друг Јоже Смрке,
урсдннк словгначког листа
"Едниост".
ХАМИЛТОН, одржаће
нрослаиу 27 марта у Иарти-занско- м
дому на Гич Рд. За
тај пслики даи Месно Hchc
припрсма банкст на коие he
говоритн друг Марнјан Кру-жи- ћ,
главин сскрстар Iieha
канадских Јужннх Словена.
Иоред Кружнћа roBopuhe п
други прстставинцн иесннх
органнзација.
7 сати увече.
ВЕЛАНД, одржаћс просла-в- у
иа 27 марта у Украјнн-ско- м
радиичком дому у ca-nt
упече. На ппославн he ГО- -
27 28
Учсствоваће наше друг главпи
Тамбурашко
НДСТДВИЂЕ СЕ ПРИКАЗШЊЕМ
ЈУГОШВИЈЕ
HA СУДУ РАДИ ПРИКА.
3IIBAILA ФИЛМОВА О
ЈУГОСЛАВИЈН
Мирко Шнмац кажаеи је
на суду Торатду, Оитарио,
200 дотара глобс због при-казнпа- ил
фнлмова о Југосла-внји- ,
који нпсу прешлн цеп-зур- у
онтариских и
због пројектора (апарата) ко--
ји join није имао овогодншњу
дозвалу. Суђеае је било 15
марта.
Као тто је раније јавллно.
лмовн и апарат je ззијсии- -
ровипциЈалпа полнциЈа
he сада, акон суда, би- -
тн и после тога
повраћсни уз
за да.г поиказпваае.
Иотребно је да
ово први случај где је про-впицпјал- на
влада употреб1!-т- а
овај закои драстичпо про
ua прнказпваћ--у фнлнова
п нсторнског карактера.
Кад филмовн поврате,
паставиће се прпказиваае
свуда где је раннје одређено.
је приказпваае зака- -
ајМа%ДјД№1Т-тг- а
ШШДСОР, пмкгава he сс
одржатн у суботу 3 априла у
радничкоу дому иа
1220 Друлард Рд Главни го-ворн- ик 6nhc друг Никола
ИваиншевнН, прстссдннк Са-ве- за
канадскмх Срба и уира-BiiTc- i.
Српског Гласиика.
Ilpociana ПОЧИИ.С у 7 30 сатн
увече.
ТОРОЛД, одржаћс tnpocvia4. ,
У у-иед-
елу 28"мартау
Словеица Тони Печавсра. 11л
прославп he говоритн друг
Нван Лпнардић, урсдннк
"Новостн". Иа прославн he
бити и закуска.
СУДБУРН, концерат-скун-штин- а
одржаћс сс у 4
аирпла. Главпи говоринк би-h- e
друр Боголуб Стевапов.
noMohiiii секрстар Iieha канад-ски- х
јужних Cionfiia.
ШУМЕКЕР, ТИМИНС и
С. ПОКУПЛЈН, одржаћс за-једии- чку
прославу у
28 марта. Говориће Друг Едо
Јардас, досадашаих главнн
сскрстар IJelia канадских
Словепа. Ilpcue и иесто
гдс he се одржавати jaBiihe од-бо- р
касније.
мингКАЛ, прослава се
Капкет почиае одржава у суботу 3 априла у
у
8
Југословенском дому на Ст.
Лоренц Пулвд. ToBOpiihe глав-ii- ii
урсдиик "Новости", друг
Болф. Hiihc и закуске.
ВАЛ ДОР п МАЛАРТИК,
воритн ДЈуг Јован Ipajiih, прославе се одржавају и
уреднт: Срнског Гласиика. марта. На обадвс he говориш
одлнчно Иван Штнмац,
друштво из Re- - секрстар Савеза каиадских
ланда. Хрвата.
СА ФИЛМОВА
ИЗ
у
са
власти
којп
ппегледанн
в-1асп-
ику
доз-вот- у
пагласити
је
тако
на-учн- ог
се
Пошто
Руском
KyhiT
недсгу
неделу
јуж-ии- х
Стаико
сшмо пррма ранпјем распгре-ду- ,
)скоро he ср об;авитк но-в- и
распоред за свако wpcto.
ПРОВОКАЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ
ТРСТА
Владе Сједпаенпх Држа-в- а,
Бритампје п Француске,
без nnraiu н без одобреаа
Органпзацпје Уједпаених иа- -
цпЈа, слохиле су ое међусоб-н-о
да се Трсг преда Италијн.
Фашпстп и пталпјанска ре
акцпја поздрашлп су тај из-дајнпч- кп
потез према свом
савезнаку Југославпји п пре-м- а
међународнпм облигацн-јам- а.
Де Гасперп је поводом
тога ргкао, да је одлука гор-ап-х
влада "ieha ствар него
смо мп, већа него Нталвја н
Француска, ieha него фран-цуск- в
пзборп." Покрај тога
on je рекао да мпра не бп бп-л- о
иа Јадрану без повратка
Трста Нталпјп.
Југославпја неће рата. Алп
нашп мародп кажу: Такв-- е ак-цп- је
угрожавају мпр, п онн he
се борптп за мпр п правду.
¥
ш