Serbian Herald, September 20, 1946

              Р1 TfS'4C№ V " fc
, jHtW
ч АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
TELEFON: WAverley 9947
fl SERBIAN HERALD
Цена годппшој претплатн за Канаду 4 долара, ла пода НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 346. Цена једном прпмерку 5 цсн. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEPTEMBER 17, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 346.
#? {,
ПУТ0ВАЊА ДР. МАЧЕКА1
Иочетком овога месеца, по-чел- о
je путовање Др. Мачека
no Сједииеинм Државама н
Капада. Разлог аеговом до-лас- ку
нз Парнза наводнло се
да је дошао на "сабор" аме-ричк- их
Хрвата (павелићева-ц-а
н својнх мачековаца) којн
је одржаи 1 н 2 сеитембра у
Чикагу. На "сабору" јс мало
говорпо, али je у кратко ре-ка- о
доста. Рекао је да је у
Југославији бнло болл за вре-м- е
нсмачкс и италијанске
окуиацлје и за времс Ilane-лићеи- ог
н Недипевог режпма
иего што је данас! "Сабор"
је, разуме сс, осудио Југо-славиј- у,
iiito бн, мећутпи,
бнло учнаеио н да on ннјс
дошао и то рекао, јер су то
ови аеговн следбенпцп Beh
дапно рскли.
Сада сс Мачек већ налази
у Капади. У нетак 13 ссптем-бр- а
прнснсо je у Отаву, где
јс дао новинарнма изјаву у
којој је рекао: да он жпве
само ради тога да би из На-рн- за
могао да лредводп от- -
нор 'диктатури маршала i л
та." У тој изјавн on je такође
рекао да ce пада да he занад-i- i
ii савезннци повућн своје
иризнаие од владс маршалаЈ
Тита и тако нојачатн руку
"демократскпх" сиага у зем- -
ла; да иегова страпка конт-роли- шс
95 посто гласова у
Југославајп нтд.
Ллн све то ннје важно. To
што ол сада каже рсчено јс
веН толнко пута од н.сга и
ii.crouiix. Важпо је да je on
објаснно у Отави зашто јс
дошао у Амсрнку. Он је ре-ка- о
иовпаарлма да је дошао
зато "да информнше америчкс
лкападске Југословспе
'правсш cfaiiTT ШШ
hcnoj земллГЧ
Замлслпте, он најпре каисе
да се нада повлачсау нризна-а- а
Југославнје да би тако
савезннцн поЈачалп руку де-мократск-
ах"
снага, а затим
да само обавсстн '"Југословс--
не" о "ппавои стан.у у зсм- -
л.н. II да обавсстн "Југосло-вепе- "
iLCMy трсба каиадска л
амсричка енглсска штампа!
Шта he те. Нревнше познатс
u јасле цал-св- е е могу сак-рнт- н
mi намстна људи! Ма-че- к
јс дошао не да сс обавс-штав- а
са Југооовеннма ин
радн "сабора", Beh je он до-ша- о
да тра:кн амсрнчку н ка-аадс- ку
питервенцнју у Ју°-славај- п.
Како je он потрефио
да пре дођс у Отапу гдс ли-как- о
иема Југословена оснм
у југословснском послаиству,
комс сс on снгурио инјс ла-врат- но
и ие мнслимо да he
се наврагитн? Како је нашао
за нотребно да "Југословепе"
обавештава нре прско канад-ск- е
снглеске штампе иего
нреко оргапа своје сопствеие
странке "Хрватског Гласа"?
On ie дошао канадскоЈ
аисричкој реакцнјн а не Хр- -
ватниа н Југословешша. иа
"сабором" н посетама које he
учииитн и Хрватнна on саио
прикрива цнл. свога аутеше
ciBiija, a taj цнл. je да ce no- -
Јача антнЈугословеиска про-пагамд- а,
не би ли се остварио
главни цлл, а тај јс: да бп
"западнн савезннцн" донелн
на својлм. бајуаетиха или до
всзлн у спојим текковаиа го-споди- иа
Мачека на власт у
Југосдаваја нод крупом Ка-pahopheBii- ha,
као што су Хат-лс- р
н Мусолинн довезла Па-naiii- ha
да влада под круиом
нталнјанског рал.а! On ne-срстн- нк
ннје- - нзгубио ладе.
Али шта ћетс, човеку је прп-рође- но
да се нада н онда ка-д- а
видн да јс све пропало.
Отуд оиа лозпата: утонл-енн- к
сс н за псну на води хвата.
Интересоитио је да Мачск
у својој лзјавн такође каже
да је добро што Југославија
не добнва Трст. Он је рекас
да on сматра да је одлука да
ce on привремено ставн под
мсђународну контролу добра.
Привреиено је да, добро, a
носле га моасемо опет датн
Нталији!
Мачск не може говорпти о
томе кикпо је сада CTaite у
Југославпјн. Дозволиио овде
да се чује шта кажу о томе
сами "канадскн п амерички
Хрватн, којн говоре у имс or- -
роине већнне свог досељепп-штв- а. ''Новости" од 14 сеп-темб- ра
доносе чланак Ф. Бо-ри- ћа
у коме сс између осталог
каже :
"Мачек је на усташком са-бо- ру
у Чикаги рекао, да је
у Југославнјн бнло боље под
окуиацијои Хнтлера и Мусо-лнни- ја
него под управама
данашис владе, која је вол-о- и
парода рођена у крвн п пла-мен- у
великог ослободнлачког
рата.
Лко је Д1ачек, кад je ово
рекао, мислно а себе н сво-ј- у
дружниу ,оида je on у пра-ву- ..
Онн су прежнвнлн оку-пацн- ју
без да им је пала влас
с главе. Сам Мачек, иако 66
година стар, сабрао јс толнко
внталности под окупацијом н
стекао толико повјерепа код
окунатора, да је уз инхову
иомоћ могао побјећи у Иарнз
и одатле до1ш на усташки са-б- ор
у Чнкаго, да наи сам иа
своја уста каже, да je ibewy
н и.еговик било добро н боље
под окупацпјом Хнтлера л
Мусолшшја. И мн му вјеру-јем- о.
Скоро да бн му чести- -
талн на опом прнзлаљу. . . Али док је Мачеку и дружн
ии бнло бол.с за врнјеме оку-паци- јс
—
Како је било Огиену При-ц- и
и стотннама другова, којс
су Мачек н и-его-
ва дружииа
оставнли оковане у ланцима
да их усташе п нацисти но-кол- .у
?
Како јс било oiiuua којпма
су окупатори, усташе н чст
ннцн сјеклн главе, паралл
трбухе н копали очи?
Како је бнло оннм десетн-иам- а
nicyha таоца, којн су
прмсплпо сами ссон копали
Ј1)Обовс,.му. Ј:ојсиЈСуЛХх-фаш- и стнчки разбојницп закопалн
иа пола живе?
Како јс било оипм мајкамл,
коЈнма су фашнстнчке звиЈе
рн бајуиетииа водиле" дјецу
нз утробе н оида у утробу
ставл-ал- н живс мачке?
Како јс бнло опим тисућа-м- а
жена, којс су у шумама
иа спнјегу раћале дјецу?
Како је бнло оним дјевој-кам- а,
којс су фашнсти обеш-частнл- и
и оида нм грудн од-резал- н?
Како је бнло оним 1,700.000
жртава, које су окупаторн п
imixobc слуге поклали ло кои-цептрацион- им
логорима, сс-ли- иа
и градовииа?
Како је бнло онои мплпју-п- у
лаишх обитс.гн, којама је
окупатор опллчкао посјед,
одузсо стоку и запалио купу?
Како је било оиом мнлију-л- у
нејаке дјечице, којнма су
фашистичкп крвнпци убиш
мајку, оца нли обоје пред ii.it-хови- м
властлтии очиаа?
Како је бнло оној слтиој
дјечнцн, која су нзгублена у
шуиама и поднвл-ал-а npitje
иего су иапена пакоп oaio6o- -
hciua?
Како je било стотннама тл-cy- ha
лародних бораца„ који
су провсли пупе 4 зиие ла
фронту док су коначно осло-бодн- лп
своју доловнну од
окупатора н ibiixoBiix квпз-лпига- ?
. .
МачеЈКова лзјава je највећа
уврсда успоиени безбројнпх
naiiix јунака и јунакнпл у
ослободилачком раду народа
JyrociaBiije, она je увреда
оној ратној сирочади и удо-внцам- а,
увреда чптавом хра-бро- м
иароду Југославије. Мн
оисрички Хрватл ц Хрвати-ц- е
uopauo ову лзјаву сматра-т- н
и нашон увредом и ла сје- -
диицама свих иашнх оргаал
зацпја, на јавнам састаацама
л скупштнаама пзразптл na-me
naJBehe псгодоЕаие лрема
човјеку, којн је дошао лећу
пас да извађа светогрђе и
уроту протлв аашег парода'
У лстом пздап.у "Новости"
у своу уводннку нзмсђу ос- -
талог кажу
Дошао je у Каиаду аздај--
лнк парода Југославаје. До- -
aiao je oaaj, kojii je преваром
дошао за прсдсЈедника Лр--
ватске Селачке Странкс у зе
мља: оаај, која је аздао аа- -
уку 6pahe Радаћа а ааховг
араацпле; онај, koui ie opra- -
лазарао селачку 3diuTHTy' a
аовезао ce са осталом југо- -
смавепском реакциЈОм; оаај,
(Иаставак на сграпл 4)
У Загребу је почело суЂење
групи усташких злочинаца
Загреб, 10 септембар. —
Пред RpxoBintM судом Н. Р.
Хрватске отпочело је јучс су-ђе- ае
18 усташких злочаиаца,
ла челу са Ерихом Ласакох,
бившам усташким иуковни-ко- м
а Пваном Шараћем сс- -
кретаром загребачког ладба
скуна Стешшца. Оптужллца
обухвата два периода. У лр-во- м
делу праказује се фаша-стлчк- а
окулација а крвава
страховлада усташког апара-т- а,
иаводе iiacn.w и злочааа
лзвршеиа над српскаи it хр-ватск- ам
народом за време ус-ташк- ог
режаиа. Друга део
оптужннце одаосл сс ла доба
после ослобођеи.а, када раз-баје- аа
усташко фашпстачкп
остаца покушавају да се пра-кул- е
л реоргапнзују како ба
ластавалн свој злочааачки,
лротлваародли рад. Кроз оба
ова пераода јасно се лспооа-в- а најтепта сарадша усташ-кл- х
злочпааца са,лздајиач-ка- и
делом католпчког свсш-теаст- ва
у Хрватској. У томс
се ларочато истлче улога,
Степанчевог сскретара Пва-л- а
Шараћа. У оптужалца се
павода да су многа усташки
свештспицн, као а свештеал- -
. ашнзмУ'СнлН1,ајсвсштениааиа
,_.,_,. „ '
радаои ладбпскупа Степаа- -
цл и iteroBiix ужах сарадал
ка са усташама н Навсллћеи.
Оаај иала број свсштеап-јс- л
I кој a- - cysywiipB а илan и a
окуаацаје . стали на страау
аарода, бао је азложеа иучс-ib- y
л убајашу. Тако и дааас
one свештеаакс којн xohe да
аду са лародом, аадбаскуп
Степанац прогаша, оаозава,
премешта а тсра у т. зв. ду-хов- ае
затворе.
Оатужнлца ларочлто лста-ч- е
злочаиачку актаваост
после ocio6oheiLa.
Онл раде на ствараа.у своје
ЖАРКО БУНЧИЋ ИЗАБРДН
ЗЛ ДКТУЈУЋЕГ ПРЕТ- -
СЕДНИКА УОЈСА
шшшшшшшшшшшшшшн
ЖАРКО БУНЧИћ
Ујсдпаеаа одбор амера-чка- х
јужиах Оовена у Њу-јорк- у
пзабрао је аедавао
Жарса Пулчапа за акту
jyner претседллка, да замепп
Златга Балоковића која јс
добао одсуство да може отн-h- a
ла Мировау коаферслца
ју у Нараз а затим да са сво- -
јом супругом посети Југосла-вају- .
Златко Балоковап, као
чувена лаиерапа
да даде у Југославаја пекпх
20 колцерата л завршнће сво-ј- е
путоваље по Југославпја
прасуствовап.ем С в еоовел
ском конгресу кбјн he ce од-ржа- та
почетЕом децехбра овс
годппе у Београду.
Жарко Бупчаћ, која је аза-бра- н
за актујућег претседаа- -
ка }Једппеног одбора je je-д- аа
од водећах демократских
Срба у СједшБеиам Држава-ма- .
цеатрхтне оргапазације у зе- - ске мржп.е пзмеђу Срба a
ташке злочапце у аностран-- ј Хрвата, rypajyhn nx ла пут
ство л одржавада с аама везу, братоубллачког рата, ла пст-- а
поражсле yciauiKe остатке pe6.T.iiBaite, окупатор је аа-- у
зеил.а актавнзнрала, упот-- ј меравао да слоуи једаистве'- -
реолдвајупа лх за вршеа.е
терора а убајаие нациоаал
mix Хрвата, правредну сабо-таж- у
л друге злочане. Тај
задатак прнмилн су аа себе
усташка свештенаца уз по-Mo- h
другах леаародаах свеш-тсаик- а,
које помаже л пот
стрекава својам ставом н ра-до- м
надбаскуп Стешшац, са
својим ужаи сарадпацаиа. За
to nnje стучајно гнто се ла
оатужеаичкој клупа од 18
оптужених налазе 12 католн
чках свештелака. Међу и.амз
су астакаута функцаоиера
католачке црквс, као Ивац
Illapah, секретар загребачког
аадоаскуаа Стешшца, Јоспл
пмети гамаазаска катахе
та; Ijypo Mapnh, свештепик
л усташкл капетаи; Модел.
Мартанчић, свештсппк фра
л-евач-
ке прованцаје у Загре-б- у
a ICpemo luquea, гвардн-ја- а
фрааевачког самостала у
Загребу. У оптужницн се ас-та- че
да је аадбаскуа Степи-аа- ц
својим говором л држа- -
I ibeM па местпма, мећу
law своЈ ГаЛ "UTawiyiH са- - ..„ППста„л„л_о„.а„хЈ.
оа-тужеа- ах
свог
виолааиста,
упу
„ ,.н wU'4r tiiivavi'V ... џ латервенцаЈу спо.га, атд. Рас
алривааеи нациопалнс а Иавелаћа!
КАНДДСКИ ШјТОРАДЈ! БДЦА КРИВЊУ НА. ВЛАДУ
1Ш11Ш ШТО ЧЕЛИЧНИХ
РДДНИКА ЈОШ
У свом caonaiTeiby штамаи.
воћство радначких упаја ка
же:
Илаћена одмор, регуласа-ib-e
надннца а унаска спгур-пос- т, to су one трл тачке по
којаиа се лаје постпгао спо-разу-м
л to je oueuoryhiuo ре-ше- ае штрајка у четачаој ап-дустра- ји. На једна од тпх
тачака ле претставлл лакак-в-е
револуцаонарне захтеве
од страие уллје. Стичпе та-ч- ке
су зааасаае у уговорлма
азмеђу улпја л компаааја у
ваше кападсках алдустраја.
Међутим, Мексаза Knur и
љегова влада одбпла су да
сгаве те трп тачке у своју
прспоруку KounpoMiica за ре
шеп.е штрајка.
Чам фсдера-тн- а влада дође
до те тачке л лрахватл уаа- -
ске лрелоруке, штрајк у че-лачл- ој
бнће ре- -
шеп за неколако сатп и 14
хал-ад- а челачплх радцпса he
Vo6nia повашнцу, лросечло
од 15 цеатл ло сату. Ио-в- ој Скошаја радааца he до-ба-та 5 цептта впше, тако да
се нзјсдначе са п,1атама у
Оитериу.)
Штрајк је требао бптл ре-ш- еа
још пре лекашко педеаа,
n a бази повлшаце од 15 це
лта no сату, да није бнло
тврдоглавоста Хемфреј .Мл
чела (лшшстра рада). Сада
премајер Кннг Одуговлачи са
peuieiLeu још мало далс, тако
да он могао доказатп да ан-сурадн- аца
оаи која упраг-ллј- у
са државои, Ала ,копач-л- о
решеае he ce лпак свр-шл- та
са повашпцои од 15
цента по сату.
РУДАРИ У ЗАПАДНОЈ
КАНАДИ ОДБИЛИ ПО- -
НУДУ ЗА ПОВИШИЦУ
ОД 122 ЦЕНТИ
4.500 угллкопача у ..i6ep- -
тл л bpniaiui Колукбији, од-ба- ла
су прошле педе.м по-КУД- У
за повлшацу плата од
12 л по целта по сату.
У преговорлча са конпала
јама који су отпочели концеи
лрошле ледел-е- , улпја захте-в- а
ловишацу од 2 a no до-лар- а
за 8 сатна радла и
5 цептл од свзеог тона углд
a Kounaiiaja луди 3 целта по
топа.
Посматрача верују да су
компанпје спремае датн је- -
аи отпор ларода Југославаје,
Због своје малобројле слагс,
слабог утацаја па народ, Па-Bci- nh
нпје лмао довол-n- o ио-гућно- ста
да лзвршн тај зада-га- к.
Потребна му је бала
помоћ, п ту су му iioxoh саре-uii- o
далл iiaora свештеааца.
Тп свештенацн, као усташка
повереиацл оргааазовалн су
опај кадар која је са осталам
усташама вршпо млоге зло-чиа- е
лад лародом Југослави-јс- .
Ту noMoh дао јс Навелаћу
а .Мачек својнм позавом н
аалогои прнстхшцауа ХСС,
ла руководећам местаха уа-рави- ог
апарата, да "лскрепо
capahyjy са ловоу влашћу".
Оптужнпца паводн безбројае
тешке злочиле које су азвр-шил- а
усташе са својим пома-гача- ха
свештеннцпма. Hocie
тога је јавап тужалац прсшао
иа злочаначкл рад иоједааах
оптужелах.
Неки дан јавллио је да су
анерлчке в.1аста предале ју-госАовеи- скнм властима Паве-лпћев- ог
маршала злпковца
Славка Кватерапка. Требало
ба да ce Beh једном преда п
вер- -
КИНГА ШТРАЈК
НИЈЕ СВРШЕН
аадустраја
(У
дав
радна даа, 40 сатлу радау
ледел.у л гаралтају за прско-мерл- у
плату после 8 сата рада
дневно.
Ако he рудари ла западу
успета да закључе слоразум
на тој база које би лзиашало
од праллке 30 центм но сату
повишаце, to he разбатп са-даш- њу
формулу Мекепзн
Кпага — која је максаиум од
10 цента — п отвораће мо-ryhii- ocr
за повохно л Срзо
решеае штрајкова у чстчној,
гуменој л електрлчиој ииду-стрнј- п.
У лрошла петак вече, 13
септембра, одржали су значај-и- е
говоре бавша потпретссд-лл- к
Сједи11.еаах Држава a
дапашњн сесретар за тргова- -
лу у Трумаповој влада и се-нат- ор
Клауд Ilcnep. Ове го-во- ре
она су одржали ла ве-ллк- ој
лзборпој скупштана у
Ларочито је заа-чаЈа- и
н опште сматраа као
тасав говор Валаса, тим више
што га је Труман одобрао
пре лего га јс Валас одржао.
Валас је у тои говору осу
дло садашау аиерпчку спољ--
ну паштпку лрема СовЈет- -
ском Савезу.
'Да би се спречало рат a
оспгурало паше лрежпвхсњс
у сгабалнок свету, рекао је
Балас, нужло је да ма гледа-к- о
у пвострааство иашим
амерачснм очаиа а не очама
брптанског м и и ii с т арства
сполннх nociosa плн брптаа- -
ске aurapycte штампе.
"-М-
н, завста, вашмо бри-тансг- п
варод као поједпнце.
Али да од Британнје учааа-м- о
кл.уч паше спол.ле полн-тпс- е
бло бн по ом мишл-е-а-у
врхувац лудостн. Ми ле
смемо дозвојнти
воћству релублакааске
партнје да лас прлслла аа
такву позпцију. Мн не скемо
дозвашта да иам братааска
мапнпулацаја за уравнотеже-и-е
ciua одређује да ла he и
када he Сједлпене Државс
yhn у рат.
"Лчплава полнтпка прсма
rycnjn ба само
сптуацлјои у којој, iiito по--
стајемо жплавнЈН-- ' ии, уто--
даа долар a no за 8 сатли лнко he постата ''жилаваја
РАД НАР0ДН0Г КОН-ГРЕС- А
AM. СРБА
Врло успешаа Копгрес
амсрачках Срба, одржал пр-в- а
лут у Амераца, заседао je
два дааа од 31 августа до 2
септембра. Овај пародпа са-стаа- ак
одржан је за ломоћ
1.500.000 ратае снрочада Ју-гослав- аје.
Као арва л пепо-среда- а
номоћн па Коагресу јс
скупл.епо 35.000 долара укл.у-ча- и
девет трактора. Прасус-твовал- о
је преко 900 особа,
од којнх су 299 бала дслега-т- а
од 100 српсках оргапиза-цпј- а
п!)стставллјућа 100.000
амсрачках Срба. Онн су до-шл- а
из цсле Амераке. Тра
делегата бнла су аз Канаде,
да noBehajy ссвсрпо-амсрач- -
ку соладарпост.
Сраскс црквепе а братскс
оргааизацијс као што су дру-ттв- а
Српског пародаог са-всз- а,
нослалс су своје дслега-те- ,
уаајс челнчппх а аутомо-бнлски- х
радиака своје прст-ставаи- кс
п мпоги пезавпсаа
сриска клубова и грулс ба-л- е
су аретстав.гепс.
Уаркос покушајама застра-шииаи- .а
у мсс-а- ој
Хсрстопој штамаа да је
овај састанак "к-омуаастпч-
кп
фроат", баикету је ацасуство-ва- о
градоаачслпак грзда
Иатсбурга Давад Л. Лаврсац
п одржао је главан говор. Оа
је азразао жал.спе због оба-раи- .а
амсричках авпоаа јер
да то ларушава прајателство
амсрачког парода арема Ју-гослав- ајп.
Мсђутам, on je
бао отворса у својој азјавч
када је рекао:
"Ма исмамо права да дик-тарам- о
бакву he владуаматп
Југославпја. Ала ма лиамо
арава да тражамо од тс вла
дс да жавс у мару с лама. .."
''Амсриканци лнсу жалалл
када је Југославаја постала
Рспублика, јер смо л ма јс- -
дна. . ;
"Ја нс триам стратсгачаре
која шкЈопе градове Квропе
са атомским боибама гугто
као са соли. Ишхова говора
су глуна као што су а аечо-всча- а.
. ."
"АмеЈшка трсба Југостава-ј- у
а Југославаја трсба Амс-раку- ".
1 оворио je а копгрсснаа
Бучаааа пз Мскасаорта a
азручила су поздраве гспе-рал- аа
копсул Југославаје у
Чакагу г. Н. Нукмлровпп у
ЗНАЧАЈАН ГОВОР ХЕНРИ ВДЛАСА И СЕНАТОРА ПЕЛЕРА
Њујорку.
реаицпоаар-но- м
резултлрала
аропагапдом
Руса."
Што је нарочато злачајио,
Валас је пстакао чнасницу
да су Сједниеае Државе a
Брптапаја усноставалс своје
војас базе no целом свету.
Овај говор члапа амерачке
владе, ставао је у псзгодаа
положај дрл;аваог секрстара
Брнса, која у амс Сједпљс-нп- х
Држава провода aunepa-јаллстнчк- у
ратпу нолитнк-у-.
За ibcra je to у толако rope
uito je Труиаа одобрао тај
говор, Међупш, Труман је
рскао да то што je рскао 15а- -
лас naje у супротаостл са
оанм шта рада Брпс, а затнм
је још каспнје дао азјаву у
којој је дао ауау лотпору
Брнсовој полатаца л да га
азвуче аз пезгодног положа
ја.
Овај случај локазао је јед-л- у
ствар јаспо. Оа је локазао
дволачност америчкс реакца-onapii- e
лмпсријалистичкс по- -
латаке, а чиаеаацу да у Cje-Д1Ш.ен- н1
Државама постоја
а тс како јака опозацаја про-та- в
ампернјаластачке рагне
лолатаке а аепрајатсгства
протав Совјетског Савеза.
Ова опознција сматра Д1
Амерака лема нашта да до-ба-је
у рату нротнву Совјег-ско- г
Савеза. To je лзразао
сенатор .Клауд Иепер када је
рекао :
"Ја маслнм да ба ма тре-ба- ли запамтата последља два
човека која су посушала да
буду "жалави" према Руса-м- а
— ва би се могла сетша
lbiix- - по алешша Наполеоа и
Адолф — којц ппсу ПрОШЛ1Г баш тако добро"!
лме Југословеаске амбасадс
у Вашаиггону a г. Басо Ие-реида- ја
секрстар аибасаде
која je претставлло амбаса-дор- а
KocanoBiiha л говорио о
раду па обповл Југославије.
Два Амеракааца хрватског
л словеаачког лорек-- а г. Јан-к- о
Ковач лз Иатсбурга (Хр-ват- )
a г. Јосап Завсрглнк
(Словеаац) такође су лзру-чал- а
поздраве ла банкегу,
паглашавајући ј е д a n с тво
свпх Аиеракаааца југосло-всаско- г
nopeicia, без обзира
аа аародаост ала верскс ра-xiii- Kc,
аешто што је постлг-аут- о
у ловој Федсратпвној
Народпој Републаца Југо-славај- и.
На зассд.тима усвојепс су
две важпе рсзолуцаје, једна
којомсе јаспо дсфнншлс да
Копгрсс аајс иоллтпчкс при-род- е
а да he оа давата своју
noMoh југосЈовспској деца
бсз политпчклх лрнстранос-тл- .
У iboj ce такође jaaio од-рсђ- ујс
да је сакуп.каах 35.
ООО долара памен.епо све за iiooh, а за адиааастратавпе
трошковс поклоиено јс 875
долара.
Другом рсзолуцајом успо-ставл- л
сс лракл.учеае ка Од-бо- ру југословеаске iiomoIih,
којц he доставллта помоћ у
Југославају. Усвојела јс ре-золуц- лја
којои се даје нме
сталиој оргаиизацмјп АМЕ-РИЧК- О
- СРПСКА IIOMOh
РАТНОЈ СИРОЧАДН.
Послааа су поздравл прет
седааку Трумаау, госпођн
Рузпелт, гувераеру Нвасил-ваиај- с
Едварду л1артпау и
градолачелнаку Питсбурга
Даваду Лавршцу. Нрамл.?-а- н
су а прочлтапп поздпавн
од српског парода из југо-слави- је
а састапак је узвра-тл- о
поздраве o6chajyha да he
азваћатп свој хумаалгарнн
рад са још Behax полетом.
Успоставлаа је сталаа ор-галазац- аја
л лмеловаап су
а лзабрааа следсћл фуакви-оиср- и:
Ночаспа нретседппк Стево
Ba6ah лз Мскаслорта, пел-салвааи- ја;
почасаа потпрет-седпа- к
Гожо Галсб из Саа
Фрапциска, Каллфориија; по-час- нн
секретар Лазо Курспа
аз Дстроата, Млчлгал.
Пзврпшп одбор:
Нретссдаик Сиуо Нрлиипћ
аз Мекас Рокс, Иа; потпрет-седаиц- а:
Нетар Грковнћ ил
Лликплиа, Ha; Мнћо Поса-па- ц, Раакаи, Па; Мллс Ма-piiiiL'OB-iih,
ЈСливелапд, Охајо;
актујућа секретар Малела
rahaaoBiih, Натсбург, Па;
финапсиски секретар ђорђ
НучинлН, Иатсбург, Ila; 6.13-гајп- ик Нлаја Буаевац, Мек- - '
исаорт, На; л члааова Стан-к- о
Byah, Трафорд, На; Лука
Богдааоваћ, Сеат Лујс, Мо;
a Јосо PajnoBiih, Вилкипс-бур- г,
Па.
Иадзорцц одбор:
(Наставак ла стралв 2)
НАША ДЕЛЕГАЦИЈА СТИШ
У ДОМОВИНУ
Делегацлја Beha Кааадских
Јужппх Стовеаа п група исе
леллка повратнпка јавпла се
овпх дана вз Београда, где је
сретло допутовала још npinx
дана oior месеца.
Делегацлја се лскрцала у
Трсту 2 септембра. Одатле је
прослгдпла за Љубллну, где
је дочекана од претставипка
Словелачке Народае владе.
Из Љублале делегацпја је
отпутовала за Београд.
Делегацпју сачлпвају de-B- o
Сердар, Јург Шабан, Нп-ко- ла
Коибол, Мате Воларпћ
и Станко Јоспповпћ, а главнп
цал. ibesnaor пута у домовп-л- у
јесте да с аароднпи вла-стл- иа
уредл плтаие повратка
псе.генлчкпх радалх група.
(Из уреда Већа Кан.
Јужлпх Словела).