Serbian Herald, August 02, 1946

              r--
№
fSWBWWllMipiH1 ™ BIT
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годвшној претплатп за Канаду 4 долара, на пола 'НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. грд. 3.00. No. D. N. 764. March 12, 1942
Год. 6. Број 331. Цена једном прамерху 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JULY 23RD, 1946. Price per copy 5c Vol. 6. No. 331.
СЕДНИЦА ГЛ. ОДБОРА
C. K. СРБА
0ДРЖАЋЕ CE У ВЕЛАНДУ 31 АВГУСТА И
1 СЕПТЕМБРА
На, свом зассдању од 13 јула, Извршнн одбор Са-вс- за
канадских Срба донсо јо одлуку да сс сазово сед-ии- ца
Главног одбора. Ирсма правилима нашсг Савсза
да се коивснције одржавају свако двс године, идућа
конвенција СКС се нећо одржати до идућс годннс. Међу-ти- м,
од прошло конвеиције до данас, ми смо прилично
крочили напред. Учињсно су важно променс органнза-цион- о
и прсма томс, ми смо всћ данас суочсни са нови-ји- м
проблсмнма, са другим, новим задаћама.
Извршни одбор сматра да јо потрсбно да ова ссд-ни- ца
будо проширена, да порсд чланова Главног одбора
ссдници пписуствују и протставннцн наших организа- -
ција бар нз оближњих мсста. Ми такођс сматрамо да је
врло пужио да па ову седпицу дођу сви члановн Главног
одбора. Нарочито сматрамо важннм да овој ссдници прн-суств- ујо
бар једаи од чланова Главног одбора или прет-стави- ик
органнзација нз западног дсла Каиадо.
На позив органнзацијо СКС из Боланда, закључено
јо да со ссдннца одржи у Всланду на 31 августа и 1
септсмбра
Днсвни рсд и другс појсднности о зассдању Главног
одбора бнћо објављсно накиадно прско штампе и путсм
писма оргаиизацијама. Међутнм, ми препоручујсмо свнч
лашим организацијама да всћ сада на својнм ссдницама
дпскутују о долазсћој седници. Трсба дискутовати о ра-д- у,
успссима и нсдостацима за врсмс од конвсицијо до
даиас као и о раду у будућс. Вашо поглсдо и препорукс
трсба упутити седницн Главног одбора прско дслсгата
нлн писмено. 0 свсму овомо трсба ппсати и за Српскн
Гласппк.
На овом засодању Гла,вног одбора у Лсланду, мн
ћемо да прсглсдамо наш рад за врсме од годпно дапа
и у духу новнх догађаја да створимо плаи за рад у
будућо. Мн смо за ову годнну дана у изградљп нашо
организацијо, у кампаљи Српског Гласинка од прошлс
конвснцнјо до данас, успсли вишо нсго икада ранијс.
Члапство нашсг Самзајоподвострученругпостављсно
jo шсст пових оргаиизација и достигли" смо око~2"хил'адо
прспглата на Српски Гласник.
Остало јо међутим joui доста иоучињсно. Нма још
јсдан дсо Срба и Српкиља којн стојо по странп п опнх
који су под уплипом испријатсља u искориштавају со
против иитсрсса свог властнтог народа у старој отаџби-н- и. )$i jiopaMO тражити и наћи пута и начнна како да
отргнсмо сво што јс чсстито и родољубиво пспод уплива
фапшстичко реакције, која под нлаштом српства воћ
отворсно прслази у сарадњу и са највсћим крвннцима
нашсг народа — усташама.
Ми такођо трсбамо, као дсо канадског иарода до-прџн- оти
свој удсо у борби, cbilx Капађана за очупаљо и
нроширеље демократијо у Канади п мнра у свсту, као
што смо допринашалп за врсмс рата у борби нротив
фашизма. Ми морамо од сада join јачо повсстп борбу
протип српских фашиста као цаш допрпиос борби свнх
дсмократскнх народа протнв остатака тога зла.
To и ripyre задаће стојо прсд седннцом иашсг Глав-н- ог
одбора. Ми ћсмо их моћи провссти у дело ако сс свн
ирнмнмб рада. Као почетав и гарантија за успех нска
будо ycncjiiiio органнзоваљо ово пленарно седшшо.
Mil познвамо срс, па и најчањс нашо оргаиизацпјо
да.всћ сада отпочну са радом, са допрпносом за успох
то содницо. Ми познвамо сво чланопо Главног одбора да
всћ сада урсдо својв послово н молнмо сво нашо органн-заци- јо
да омогућо спојнч прсгставницима долаказ на
ссдннцу.
"1'3"а Извршнн одбСоТрЕВСОавсСзаЕРкДаАнаРд,скпнрхетсСердбнаи,н;
ВОЈИН ГРБИЋ, сенретар.
КРЛТКЕ
Београд. Преха пајповнјнм
вестнна пз Југославвје, ит
дустрискп пронзводи повећа-н- н
су за некодвкр стотава
процсната према прошлој го-днп-п.
Цеве су тахоћс смаае
не знатно ва хравп другвм
пропзводвиа.
Провзводаа лохопрнвред-и- е
машввервје, стакла, желе-за- ,
вувене в памучпе тхавв
не, сапуна в другпхг пропзво-д- а
повећаиа је за 170 до 340
продепата. '
Цевс на одсћи, гракевлнар-ско- к
матерајалу и храпп, спи-жен- е
су од 12 до 40 процева-т- а
прева прошдој годввв.
Сељацп у Србајв лровзаелв
су 100.000 това поврћа и io-h- a
које је за 5 пута више
него у годвпп 1939.
Тсл Aim, Палестина. Шт.
рајк глаћу ухапшевлх Јсвреја
у копцентрацпоннм логорова,
и геиералпи пгтрајк па 17 ју-Л- а
свнх Јсврсја у Палестини,
иајбол.е сведочи да у тој зе-м- лп
постојц озбил.но стаае.
Протвв ведаввих рспресн--
вести
ј& од стране брвтансквх вла-ств- ",
улохпли су протсстс по-зна- ти
јеврејски пвсцн хао п
огромна всћина 'јеврсјсквх
органнзацвја у? свету.
УРЈЕС(ИЈЕТШНУ4Е- -
Јавлгпо је вз осквс да је
у СЈ'боту премввуо позвати
совјетски иаучелак др. Алек-санда- р
Богомолец.
У вези са 'сврћу овог вау-чеиа- ка
светског гласа, др. X. С Капсл из Кивгстова, хојп
је пајболс упозват са Бого-молцев- нм
пстражпвањвма ва
под.у мсдецпве, дао је слсдс-h- y
пзјаву:
"Са смрћу др. А. Богомол-ц- а,
биолошко нстражнваие
рака, претрпело је зватав у-дар- ац.
Др. Богомолец је јс-д- ан
од пвоннра у науцв за
лечеи.е рака. Његов рад је
увек био уперсн на полу ист-ражива- ља
и усавршаваиа на-у- ке
за добробвг човечавства."
1опмиптпп
ГРАДА ХАМИЛТОНА ПРЕДВОДИО ДЕМОЊ
РАДНИКА
Јсдппи I du
штрајка у
НАЧЕЛНИК
СТРАЦИЈУ
Хамплтон. — "Ордср ии
Концил" којнм се ставлл ка-надс- ку
челнчну иидустрпју
под управу јсдног копгролс-р- а
"није усвојен у парламеи-т- у
и ја га и е признајем 'као
закон овс зсмл.е-- " Ово су бнле
речи Градоаачслннка Хамил-гон- а, Ceva Лаврснца, упуће-н- е
6.000 одушевлсш1х рад-ници- иа
који су напунили
Будланд Иарк сииоп, 18 jy-л- а,
одакле су у од једнс и
по МИЛ.С дугоЈ паради, иајвећа
у Хамилгону, маршпралн у-лиц-
ама
града.
Градоначелпик Лаврснц је
казар, да услед аегове пот-пор- е
раднициуа у текућем
штрајку он је у аполнмпии
пнсмнма п иреко телефоиа
био оптужнван да помаже бе.
закоае. . "Ја сам бпо занатско-ун- л
скц човек за последипх 50
у
(Са штрајкашке страже Српском Гласнику)
Пвше: МИЛОШ ГРУБИћ
Око 12 хвллда радиика
надазн сс иа штрајку у Ха-милто- иу.
Bch подуже траје
штрајк р£дника гумеве фаб-рик- е
Фајсрстон7 Вест1пГгхбус
н сада Стелко вдд "Стил ко--.
мпанн оф Канада".
Хавнлтон је иајглавкнји
град у Канади челнчпе-тсшк- е
иидустрије, па прсма томс у- -
једно it иајважнвјн раднвчки
центар хоји he no свој ири
МИЛОШ ГРУБИћ
лвцн деловатв на остале. iiu
дустријс у Каиади за повв
ш cue плата радпнцнва.
Пошто је чОмпаипја Стел
ко пошто-пот-о мастоиа раз--
битв једивство радвлка, пре
,б раДиа, кроз штампу,'дока
syjynn да nuajy хвллдс уди
хојн' су осталн у фаОрнци; те
да је толико и ToiBxoonpc-излп- о
на посао нгд. Свакв
riyt кад изјавл.ују смалујутај
број, што звачи да су лагали
joiy одвах у почетху. Кад им
нвје успело на тај начаи по-колеб- атв
борбено радништво,
предвс uohn настојалн су са
сксбоввма, хулнгапвва да
провале кроз штрарсашку
стражу, да пропустс храну
која им је довремава. To јјм
нвје успело.
Да бв се показало хомпа-иијав- а
солндарност радввчке
класе, упвје су оргавизовале
веллку демонстрацнју' у пе-т- ак
увече 18 јула, хоју је
предводво Градоначелиих Ха-мвлто- ва Сев Лавревдгса не-колп-ко
алдервава веу који-в- а
је и добро позната Хелев
Авредсон. Поворка је бпла
по ирплпци дуга окочЈ миле,
а суделовало je по првлвцп
пзмећу 5 в 7 хиллдараднв-ка- .
Народа којп је поснатрао
параду бвло је преко десетак
хвдада. Велпк број радвнка
рпаЈпдипилшштiпооа
челичној индустрији
Југословени Хамитона
активни штрајку
годпна, алп сам ја п старе-шпн- а
овог града", рекао је
Лавренц. "Вп знате да сам ја
увек бпо на странв реда п
закона. Алп са пуном тежп-но- м
власпх менп на располо-хеч- у
ја протестујем протпв
овог покжареног "ордер вн
Концпл"-а- , којпм се забра-иуј- е
в послед1м сретство хоје
mii раднпцп виамо — право
иа штрајк. Ја га не првзиајем
као закон овог Домпнпона."
Парада, која je озиачавала
сто-годншн.- ицу оргаимзова
nor уинског покрета, органн
зована је ио Е.1ектричарској
радиичкој унији, која je па
шграјку код Кестннгхауса,
радници код Фајсрстон кдм
naiuije гуие који су на штраЈ- -
ку, словомагари код Ламил-то- н
Спскте1ор"(цовина), хао
и уз потпору другнх Си Ај
1 0 и А Ф. Р. увискпх локала
iije могао суделоватв, jcp су
морали остати иа штрајкаш-ко-ј
стражн. Дехоистрацпја јг
почела из Вудлаид парка, где
у: био велнки митнпг па ко--
kewjc Сем Ла!-репц-говор-
ио
ск-уп.гено-м народу,--
У свом кратком али јасиоТ
говору градоиачеливк је ха-за- о,
да стоји сто посто са шт-рајкаши- ма,
јер je п on сам све
своје годнне био члап занат-ск- е
уинје. Осудио је покуша--
je и повокацнје voynaiiiije да
разбнју штрајк, као што је
осудио и владин плав плаше-н- а
да he узетн фабрнке п
тако првснлитп радннке да
прнме поввшвцу какву ви
влада предтаже.
Што сс твче Југословеиа
држе се оддичио. He мислнв
да има скебова, доли двоји-ц- а.
Одушевлеиа иарода ма
пнкет лајну је одличво. Ом-ладп- на
се много интересује в
судслујс у пикетоваау, што
је од велнког значаја. Ввди
се свакпчпут прилпчан број
југословекске омладввс, без
pawnee којо органвзацијв
прнцадалн.
Што је вајзначајпвје Ита-лија- па
нева скебова, а ва п-н-х
је ховпанпје мвого полагала.
jcp они нсмају кудтурнвх
ПЈИЈгресвввнх оргаввзација
као што вмадемо и Словенв,
па се баш томе монсе прнпи-сат- в
велвки успех уввЈе че-личн- нх
радввка.
Кад посватрате д.уде, жене,
омладвпу н децу иа штрака-шв- ој
стражв, ato ннстс изве- -
шанн у маса ларода, висли-з- ц
би да су једве, иародвоств,
али после 'вдвте и чујете да
се ту говоре разаи јсзици, ва
ппак нема ввхакве разлвке
међу №пва. сви гледаЈу Једзн
другога' као врава браћа.
Иста Је ствар в са различв-тв- и
'политнчхвм определсв-ма- ,
нико ивхоме пе првгова-р- а,
ти с ово a ja cair ово,
што je веома добро и звачаЈ-н- о.
Све пх вежу једвв те иств
пвтересн: поооАшаве живот
ногположаЈа. пусш само
ко се говорв : "све посгупл.у- -
je а плата иста, плв сивжд- -
вае, тако се веможс дад. п
нв вораво жпвети!"
У парадп ваши су судело-вал- и
врло добро. Био је прв- -
лвчаи број и југословевсхвх
Румуиа. ,лад je парада мар-швра- ла
хроз Квнв улвцу 'п
пролазпла храј штавварвје
"Спектетора", хамвлтовсхе
локалве новвве, вз хиљаде
грла се заорило: "нећемо
"Спектетора", јер су в штрај-каш- и
те новвве суделобалв у
парадц. .
no nnfin mi
ШТРАЈКУЈУЋИХ
оа ииисдЈ
Штрајкујући челични рад
ннцц су бплн Заиоленв да
остану па штрајкашкој стра-ж-и,
одпосно да ие учествују
у парадв. Радппцн су иајве-ћи- м
одушевл.енеи тевечери
лоздравили пзјаву he'iic Бе-iii-- a,
претседника униског ло-ка- ла
код "Амервхап Кен Ко.",
"штрајк челичних радника је
вајважнији — он изнад свн-ј- у
мора победвтн".
Градоиачелннк Лавренц јс
марширао па челу параде. За
ibime су пшлн ратии ветера
ни, за којима су ишли орга-внзова- ии
радпицн носећи
натписе. Пролазеп.н главиим
улнцама града радвике је
иарод поздравлло.
Парада је ншла Кинг ули-цо- м
између ''Хамплтон Спе-ктетор- а"
н Ројал Конахт хо-тел- а.
Радиици су једннстве-uii- u
пок.шцива протествова-л- и
протнв ове две коупанијс.
Пред хотелов су неколико
дава радпици поставилм шт
рајкашку стражу, јер je Be-стивгх- аус
компаинја усио-ставв- ла
своје канцеларије у
иему иа другом cnpaiy
Пре него је парада' ipeuy-л-а,
Вилпам Валш, органпза-то- р
У. Е. Р-- , изјавио Је рад-ннции- а:
"Само јсдиа ствар
може окренутв патраг ову
п.Храд', A to je ако добнјеио
хест да челвчви радпвци нз
штрајсашкој стражи требају
noMoh". .
Градоначелник Лавренц је
заволно радввке да сс уздрже
од сваког пасвлл у спровође-н.- у
овог штрајса. "Ми иећемо
да дамо газдама изговор да
би могдн довестп провинци-јали- у
полицнју Они би чак
вогли послатв н војску, a то
не бн ничеву и ннкове по-логл- о".
Лавренц је изјавио да су
га саветовалв да ве узме учс
шћа у парадв. NJa сам одлу-чује- м
о "хоме", казао je он
"газде меве ве noxpchy''.
Када је ои свршио, три чо
веха су ступпла иа платфор-м- у
са васкава па лицу, Један
јс прстставлло Хамфреј Л1и-чел- а,
мипнстра рада у Феде-ралн- ој
владп са потписом:
"Напод са десст-центашк- ни
Ммчелок". Други је претста
влло Премвјера Кннга са нат-писо- м:
"Нрссгапн са штрај-коломство- в,
Киигу".
У
Београд, 19 јула. — У Бео-град-ујс
одржан вечерас ве-лн- ец
девоистратнввв митнпг
протпц Фравховог фашпств-чхо- г
рсхшчг. На овом вптвн-г- у
100.0Ш граћава, радпог
народа Београда взразвло је
своју солндарвост са сввма
с л ободол.убн1им вародима
света у борбн протанв грва- -
вог режвма у
ВЈпанији, тде реахђВЈа већ
деест годвна ва челу са Фрав-ко- х
хгада.
Пзвећу другвх говорнвка,
говорно је н претседввх Са-везв- ог
већа Народпе схуп
штиве Владвмвр Снмнћ. Ои
је взвгНу осгалог подвухао
речп генсралисвма Оал-ип- а хојз je у почетху борбе у
Шпавнји истагао да "борба
шпавсгог народа ввје само
iwerOEi ствар вего ствар чв-тав- ог
чове-чавства- ".
Говорећв о сјајној улози
брвгада п
борбв шпап- -
сгог варода Спмић јс казао
да је "у прхос велихвх пре-пре- ка
в терора, преко 1.200
доброводЈца вз Југославпје
отвшло у ШпаввЈу где je у
борба ва бојвштвма остало
осо 600 најболвх сипова Ју- -
АМБАСАДОР
Вашингтон, Д. К., 18 јула. — Данас јо прстссдник
Труман прнмио иовог амбасадора Н. Ф. Р. Југославнјс
— Савицу Косановнћа, којн му је прсдао својо акрсди-тив- е.
Прсдајући акрсдитпво прстседнику Труману амба-садо- р
Косановић јо рскао:
"Господнне Претсединче,
'"У часу кад предајем пнсма
Којим ме Ирсзндијум Феде-ратнв- нс
Народне Републике
Југославије опуномоћујс код
Вас, госнодине Иретседпиче,
као свог амбасадора, желим
да подвучем вскренц ocehaj
првјагељства што га народн
Југославије ocehajy према на-Р°Д- У Сједшмнпх Држава А-мери- ке.
''Југословени нс заборавлЛ
jy да je прстседник Вилсон
био онај којн je o,vax схпа- -
тно значаЈ исторнске тежљс
Срба, Хрвата, Оовенаца, Ма-кедопа- ца,
Цриогораца за ујс-диаси-- см
у за
једишу п ластојао да пружн
иупу помоћ томе уједнасњу.
IIlljC СС уСНСЛО у IIOIIiyilOCTH јер онштс прнлике ису још
биле зрсле.
"У велнкој личности Франк-лни- а
Рузвелта, хао свп сло-бодољубп- ви
пародп света,
зналп смо у иајтежвм часовн
ма фашисгочке агреспје да
имамо свгурног првјатела
заштнпшка. Њсгова порука
у иовембру 1941 "Нистс забо-равље- ии
н исћете бнтн забо-равлси- и"
бнла је драгоцепа
иодршка u обећаи.е.
''Аиери&анцв југословеи
ског порекла од радпика в
фармера па до великихоткри
вача тајне природе, честнтм
г. на речи ново-поста- в-
љеног Саве Н.
лредаје његових писама
У БЕОГРАДУ ЛРОТИВ ФРАНКОВОГ
РЕША ШПАННЈИ
фашвствчког
слободол.убввог
Нвтервацвовалвнх
ослободвлачхој
jyrociOBCiiCKy
Госиодннс Амбасадоре,
"'Са задовол.ством сам при
мно писиа, којим Bad Пре-сидиу- м
Федератнвие Народ-н- е
Рспублнкс Југославије
акредитује као Пзвапрсдиог
it Амбасадора
Југославијс прн Влади Сјс-диаен- их
Амернчких држава- -
"Као резулгат многих при-јател-ск- нх
всза, које су изме-b- y
народа Сједниеинх аме-ричк- нх
држава н иарода Ју-гослав- нјс
сковалн многоброј-- н
н синови и xhcpii Југосла
внје који су сиигрирали у
ову земљу, народ Сједни.е- -
гославиЈе.
На збору је усвојена рсзо-луци- ја
и ynyhena .Организа-цнј- и
Уједииеиих нацлја у
хојој се захтева да претстоје-h- a
схупштпва УјеДнаелих
пација допесе одлуку о мо-вептал- ном
прскиду днпломат-схн- х
и трговачких одвоса
свнх држава члаиица Орга- -
низацнје Уједивепвх нација
са бандитскии Фрапковив ре-жимо- м.
Београдска штампа је по-свети- ла
опшврпе члаике деА
сетгодншаицв борбе шпан
ског варода. "Полвтвха"')
доаела члаиак дирехтора Та-нју- га Иве Вејвода у кове се
између осталог каже:
"Док Фравко и фалавга
буду на властв, фашвств чи-тав- ог
света пхаће склоавште
у Шпаввји, а взазввачв рата
базу и вогућвосг воввх аван-тур- а
и провокацвја".
Москва. Совјетскн Савез
предвпћа да he до 1950 го-дн- не
пропзваћатл пола мцли-ои- а
аутовобвла годншње.
Између осталих твпова, биће
и најиодернији тип "Ildoe-да-".
КОСАНОВИћ
предао акредитиве
ПРЕТСЕД. ТРУМАНУ
Одговор Претседника Трумана
Амбасадора Југославије Косановнћа,
приликом акредитивних
ДЕМОНСТРАЦ.ИЈА
Oiiyuouoheiior
САВА Н. КОСАНОВИћ
rpahaiiu ове встке зсмлс чи
јсм су иапретку хао добри
Лмериканцн дали свој најбо-д- н
допринос — сигурна су
моралпа веза за узајамно ра-зувсваа-
е.
"Али ввше свега крв про-лпва- на заједнвчкп у обадва
светска рата за одбрану цп
шлнзације, слободе човечан
ства, самоопрделе11а иарода,
веза је, коју нвкакве тренут
ве потешкоће не могу да у
грозе." У взграћнваиу и очу
ваиу м и pa oua добнва још ја-ч- а
зиачај.
(Насталах на страхн 4)
пнх америчкнх држава мОт
рно је са велнких интересох-лапрсда- к
и развој Југослави-ј- е
од аеног лостаика као др
жавс акон Ирвог светсхог
рата н кроз бурпн развој ае-н- е
касиије исторвје. Југ°сло'
вени који су дошлн у САД
дали су велвкп допрвпос а-мерв- чкој
хултурв в иапрет-х- у
и сматрам да је нарочвто
подесно да поздравлајућл
Вас као JyrocioieiicKor An
басадора у САД поздравии
Вас такоће п као cecipnha
славног Нвхоле Тесле чвји
је научнц рад допрвнео тако
много за добро стаа в иап-ред- ак
како Амервке, тако в
целога света.
"Народ в Влада САД he се
дуго cehain славне борбе коју
је Југославвја водвла против
npcuohiiux спла осоввпе за
време Другог светсхог рата
— борбе хоја је Југославвју
стајала толвко жввота в која
је-- доиела ужасно разараи
иеввх донова в храјева алв
хоја претставла значајан до-прн- нос
коначном поразу Осо-вв- не в свла зха које је опа
претстахдлла. Народ САД
пратв са внтересок в симпа-твјам- а
uanope југословенсхог
народа па опрахлан.у руше-вн- а
хоје је взазвао недавнв
рат као в напоре да хако по-јединач- но,
тахо л за}едно са
осталпм Уједвиеввх народп
ма остхаре оне вдеале сло-бо-де в деиократвје, којв су
внспирнсалп победу Уједн-певв- х
иарода.
"Ја се падза, да Ви за вре-м- е
Вашега боравха у овој зе-ИЛ.- И, liehere се устезати да
потражитс мене вли остале"
члаиове владе САД кахо би
Вав лружили noxoh у ономе
што од вас овнси,-- а за јача-а- е
прпјатељсхих веза пзмеђу
лаше две зем.ге. Молим Вас
нспоручите члановима Пре-сидиу- ма
моје поздраве в мо--
je вскр-tH-c желе за натеријал- -
ли л духоввв вапредак наро--да
Југославвје.
% тнттшт9ттл
гf
%
jLL,_