Serbian Herald, January 07, 1947

              .
CTPAHA .
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice wldy by Srpikl Glainik PublUhlng
Company— proprietor- - in th Serbian language at
200 Adelaide St., W„ Toronlo 1, Ont.
Излази сваког уторка п петка
Сва ппсма п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
РЕЗУЛТАТК W 3 НАШ ЛИСТ
НЕКАДА И САДА
Најбол.с бн могли потпуно схватпти
значај и вслнчнну рсзултата садашљо
кампање Српског Гласника ако јо упорс-днм- о
са нскнм момснтима из прошлости
паших кампан.а.
У прсмо када смо покрсталн прпи наш
радиички лнст у Каиадн за nporprciiiftio
сиаго јо било прло тешко лродирати ла-нро- д.
Нарочито јо рсакција оида лавал.н-вал- а
иа млађу смиграцију. јср јс п ова
највишо почсла даваш отпора у доба
скономско крнзо н политичког тсрора. Ир-п- и
српски ирогрссишш лнст — Нрапда —
покренут јс почстком 1937 г., а дво годино
након тога тпраига лнста је јсдпа изио-си- ла
500 прнмсрака. одпоспо ирртплата.
У оно доба рсакционарни нро-рс;ки.чс- ки
лнст — 'Тлас Каладо", штамиао со у но-к- их
850 иримерака. од чега јс око иола
ишло у Југославију. Амсрпку и слано рс-ила- тно
у ову зсмл.у. Нлаћсиих ирстилата
јо нмао око 500, колико и "Правда".
Онда смо уаималн кпото у кампањама
но 100 иопих ирсшлата. Ннсмо их увск
испунааалн, јср јо заиста било тсшко
мсђу лашом смиграцијом радити за про-гр- сс
лошто јо јака проиагаида рс-кимск- их
агсиата нз Југослапијс и рсакцпјо у овој
зсмљи утицала доста на иссљснико п оту-ллпта- ла
им н кварнла слободарски дух
н патриотпзам. Ми смо liiiai; гурали на-ир- сд,
рагли смо и издизали со лолагано
као каква тсрстна кола коЈа иду по дизутр-то- м
иуту. Belt концсм 1910 годиис nam
лист jo uvao 900 прстплата. а рсакцио-иарн- н
"Глас Каиадо" само 345 илаћоних
нрстилата у Каиади.
Данас је тиража Српског Гласлпка
рско 2.800 иримерака. V оиој камппљи,
која још иијо закључсна, добнвено јо око
fifiO нопих прстилата, ооновл.сно око 4ии
и фопда прско 4,000 долара. Ншнс смо,
даклс, добили у овој јсдиој камиан.и ирст-ила- та
иого јо 1939 г. била цсла тнрааса
лнста, а сам Ниидсор или сам Тороито
учшшли су дпоструко IIIIIIIO нрго би у OIIO
доба сво колоиијо укуино.
Гез обзира на данаши.0 далско повол.-пиј- о
услово за нас, бел обзира што јо ро-пкц- нја
мс!)у иашом смиграцијом у Ifaiia-д- и
пораасрна н изоловапа у псликој мери.
и бсз обзира иа то што су током историјо
нашсг покрста н hoihiiip научили како да
радо прогррсишш Срби опдс. — спо то
пиало со про ирго јо оиа камиаи.а почрла.
па инак тсшко да јо ико помиш.гао на ова-ка- в
добар успех кампан.р. Готово су сжз
колоппјо брз нзузстка раднло врло актнп-п- о,
врло пррдапо и пожртвовано. Опакав
уснсх има да сс припишо нр само лоли-тичк- ој
снтуацнјн која идо у прилог на-ши- м
др.мократским снагама — побсда на-род- а
у Југослапији u дрмократскик еиага
над фашизуом током рата уопштс. која
утичо и иа naui рад и развој, nph и добром
органнзоваиом раду, масовном учество-вањ- у
чланстла CliC у томс раду. дипном
Такмичг њу међу bpIuim колоннјама н етал-но- м,
спакодиспном лотицаи.у на annual
ра кроз наш лист.
Масовпн рат, колрктивни рал. рад гото-п- о
свога члапства С. К. Срба и илод тога
рада иајоол.0 со ноказао у Ннндсору н
Тороигу. Црло члапство је било аигажо-вап- о
у тај рад током камнаи.р а радни
рлан и прогалаштво одушсвл.авао јо сав
наш народ у тим мсстима и давао пот-строк- а
н другим колонијама. Алн судсЛш
по добром nocniniyhy ват;1ч'рскс коло-ннј- о
у овој кампањн п imixobom iipitvep-ио- м
раду из прошлосл. упсрава нас да
11 и Наикувор процонтуално био раваи
Тороиту и Пшцсору када бн со кампања
проводлла у проме када н.има одговара
када јо иаш народ у граду — од полови-и- с
децембра до праја јаиуара. Иовчано jV
ii Ваикувср, и покрај тога um је било ма-л- и
број људи у граду ипак иа равној нози
са Киндсором н Торонтом.
Свс до овс кампањс смо со критички од-носи- ли
па малс колоиије, јер су оно већи-ио- м
подбацивалс пспод одрсђсннх нормн,
испод квота. Овај пут малс колонпјо би
ималс право да ohij заузму критички стап
према всћим колонијама. Овај пут су н
оно показалс сјајан рсзултат, особито
Портколборн, Чадам и Всланд. Даклс, ма-lbOBii- uic,
истакло су со готово свс и .малс
u лрлико колоинјс одлично. Овај успсх,
вгдмишпт in ш in mriiifii ' im.Mi in ii I'mmiin ika niiiiii mi
Борба словен. народа за мир и демократију
(Преиос са стране 1)
HoMenyh нске од тих осо-беност- и,
онако како се one
нспол-аоај- у у везк са сдобсн-сен- м
иародииа и словенскни
др-лапам-
а.
Словснскц народи су 6iuii
стнцајем нсторнјских окодпо-ст- и.
пајугнетеипјп. иајзапо-гтаилсип- ја
пароди у Епро-п- и.
Оиа су дуго робовали под
Њемцпна, Монголпма, Тур-цим- а.
У шншјси пиоду раз-пнтс- а,
од осаипаестог вијека,
онп чссто слуасе сао моиета
за потвусурпваа нсђу всли-си- м
сплама. Вслпкс дрхавс
— Еиглсска. Фрапцуска, a
касмпјс п Ансрика, често су
окончавале мсђусобне споро-в- е,
а нарочито сиорове с Tjp-цпн-а,
с Аустрцјом, ИталнЈом
и Њемачком ва рачун сдо-венск- их
драава н ciobcuckhx
парода.
У иашс вријсме, рсакцио-нарн- н
владајућн кругов ве-лик-их
зааадних драсава отво-рсн- о
су сс сгароли да управе
асиачБИ имиеријализлм ка
пстоку, ка CCCI'-y- . ка словсн-скн- и
државама и народнма.
К моасс заборавнти пашти
ку Енглсске н Францускс у
доба Мннхснског споразума,
ко можс заГојавити како јс
cjKiMHo издапа Чсмкловачка?
У онс дане реакцноиарин но-лнтичк- их
ii западннх држава
ciipcMiiii су да свс тсшкоће
иа које нанлази њихов порс-да- к
ii њихова држава рјеша-вај- у
у првои реду а рачун
Сшвсна. Дубоку кризу, која
јс захватнла капнтадиим у
цјслпнп и која га исрподич-и- о
слаПн н разара, рсакцно-нарн- и
круговн тнх зсмала
uncle да у Европи рјсшавају,
С€м осталог, и на рачуи сло-пенскн- х
зеиАЛЛ. зси&лл које
су одлучније исго друге no-lin- e
иутсм унутарле дсмок-1атизл- цј
цутем борбс за
нравсдни мнр у свијету. Затз
ннј ctynaJHo што они, hi
нрнмјер. снјжјечавају искор-јсн.нва- №с
нацнзма у 11смач-ко- ј,
uiio ио€тавллју питање
западннх вскнх пвнпца и
тто онеиогуЛавају принајд
№с Јулиске JfpejHHC wajmi зс-u- hu
IvrociaBHiii. (Аплауз).
AiH могу .in cioBtiiCKii ла-род- и
— имајукн за собои ду--
гитрајно исторнјско искуство,
imaj)hH за сооои сцашио нс-куст- во
овог рата — мнрно н
мослушно глсдатн на свс то?
Разулнјс сс — нс огу. Огу-д- а
јс н.ихова свсстЈвна мећу-соб- на
сарадн данас постала
жншогна иотрба, нсторијска
нужност, а оствар€н.с и дале
1азвијанкг тс сарадње ииа свс
нотЈ1бнс реалис нЈстпостав-k- f
(Анлауз).
Карактерпстпчна црта сарад
lie сдовепских народа
Иослије Октобарске јво-1уци- је
у 1'усиј, главна смет-- л
сапалне сломнских најо- -
да. Лили су реакцнонарни рс- -
жнми у осталн словснским
зем.мва, режимн повзаИи с
ииистиим ихнеријалнстима
и завнсни од ннх — као Иид-судск- ог
н Пева у Паккој
Але ксандМ и Гкфнса у Југо-слави- ји
и Пуској, луди ти-и- а
Грииа у ЧехсмчХЈЈ.
Посиоцн сижх рсжииа а.-1- и
су иеврмј1лку iioihtm-к- у
ирм CojetcicoM Савсзу,
они су ивјЈн елике теко-вни- е jycr иародд н били су
спрснни да с€ уд)"же с кр-ии-м
Цаволом ско да бп one
могукилн о5јду н раЈвнтак
истмискг 4noeAtH у сво-ји- м км.ма. Машн сјосн
скм народн моржлк су скуио
да илат oieey илинку. У
гаку рта и иевосрсдио иза
еп1, спжиски нвродн су —
мзмагкн мскупво из имт
лостк, а трочнго из овог pa-ra
— укловшЈи у својнм до-мов- им
MiMjVe смстн t са-рад- н.
oTctjiamuH режиме гји су својом ааштиком до-вод.- 1и
у внтам н,ихову ве-гисво- ст
и тргомлм с тцп'
оналмим и мародинм HHifje-сим- а.
Нево јс то успио при},
иеко посјиј. неко ишњс. не-к- о
више, eli према томе как-в- и
су објггиввш и субјеггп-ви- и
условк бвлн код era. A
ли евакг слкменскн народ ус-п- но
је да снаге демократпје,
снаге сарвдс xeby слкхеп
скнх народа, трговааа с на-ционад- нои
иезашсношћу п
ннтгргснма впрода. (Апдауз).
Нако процес те борбе нпје
завршен ми у једвој словен
--'аИД1в- И1РвВУв,тВН
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ј ској зеигп. нако је та борбл
допц.та донекле разлнчнте
форис и иалази се иа разним
cryniLCBitxa у поједипих сло-вепск- нм
землдма. нпак су.
данас се то може мнрне душе
рећи, у свима itiiua углав-по- м
уклоњспе осповие смстље
пупе усђусобне саради,е.
Преиа томе, као карактери-стнчн- у
црту данашњс сарад-н-- е
сдовенских народа трсба
смаграти да је то сарадша
слободпих деокр1тских др
жава, са"ради.а која нема 31
цил. подређнваас овог нли о-н- ог
словеиског народа дру-го- м
cioBCHCKOM пароду, пегз
узајамну помоћ у случају опа
сностн it свестрано узајаиио
зблнжапаи-- е народа који нма-ј- у
миого зајсдипчких црта у
јсзпку и обачајима и којниа
јс исторнја задаоала слнчнс
тешкоће н ноставила пред њх СЛШ11С задаткс.
У прошлостн су се сарадње
словснских джава и иарода
бојали други народи. Тако-зваи- и
папславнзам други на-ро- дк
су осјсћали, као опас-нос- т
за свој слободии Јазвн-та- к.
Онн су у том погледу
имали право. Сзсвпм друкчи-ј- е
стоји ствар с данаши.ои
солндариошћу и сарадили
словснских држава, словеи-скн- х
народа. Садашпл сарад-н-- 1
ciOBciiCEiix па)ода оства-рнл- а
се у рату који јс био
рат чигавог напрсдног човје-чанств- а
л(отив фашизма, тј
сараднл остварују зем.гс ко-ј- е
имаЈу такап дсмократски
иоредак. који јс по својој су- -
Ппше: ВАЛЕНТ ЛЕГАЦ
IIocic 12 година рудари у
Норанди су поиово прнмоЈЛ-- н
и да сада нступс у штрајко
вку борбу за своја права која
су и м скрпавл.сиа пунс 24
годнис дапа,
Ији:
ници су чз Норанда рудиика
иступили па штрајк са захте-во- м
пОвиишцс плате и 6otnx
радинх услова, којн су бнли
HccuoctiiBir. Онда су билп
далско тсжн услов п окато-ст- и
псго што су данас, прво
— што су билп младк у сво-ј-ој
организоваиости и иску-ств- у
и друго — што је оншта
полмтичм ситуацпја у зеили
и јавио jiiiiu.ien.e народа у
односу 1адиичка права у
oho доба бнла иного друк-чиј- а.
'Онда јс тск неколико сто-тпн- а
организомних радннка
из руднпка и ливницс, са ма-ло- м
симватијом народа, но-в-ен
бо]бу пошто сс вкше
нису могдц иодности тешвк
услоеи рада.
Ијнг 12 година Јзадници у
општс у Канадн, а рударн на-1МЈЧ- ШО, нсу нмали јакс умм-ј- с
иитн нризнате као што да-н- ас
нмају. Саио носебн се
онда разумс да вн симпатије
наЈНЈда ипсу бнле иа странн
.tHii4Kiix унија оида жо
данас. Геакцнја јс бпла јака.
Пкиаганда о "HpeeHOM ctpa-шнл- у"
била је неогјминчек
и доста јс нца-ia- , сличио
кас у ХитдеЈмој Нскачкој
а особито у нровинцији Квв-Јск-- у.
Што сс тпче ондашлнх рд-нн- х
услова заиста су бнли
неноднош.гнви. Дискримннж-цпј- а,
н npoicwftHJa је нгрв-t-a
главиу у.нгу. 1'адник ниј
бно снгуам да ли he н сут-1- н
дак онст вмаш nocao. 1'а-дн- до
се рло тсшео. Гно уе
увгден урани рад ("синд
ап систем"). Услед убрзамог
p4,W и стржха да сс не изгу-б- в
посао. које га је иначе
ма,к бнло у целој илн, до
гвНалл су се честн necpctii-- i
случајевп, на н смр1ни. Гад-миц- н
су овнсилц о милостп
надглсднпка. од којн еу ke-но- и
билп винице и нисвхм"
хорола.
Здравствене окмнчсти су
биле врло слабе, особнто од
загушл.нвог гаса, вмннто ј
вептилађпја бпла внважм.
Ha VHoruu местпма је била
вревелпка прашпна од кој
се добпва плућна бвлест-мс- и
ликосес". а на многцм онет
вревсшка вода. За сушеие
кокрог одела нпје бпдо хеста
него зл" један врло малп број
овакво такмичењс н слан у раду треоа
нас лратпти н даље, у будућсм раду н
борби иа свим пољима нагас дслатиосл!.
WiinTiniBNtffesfe
--ШЦЈЦИ T# р1уууш tii,""it%'4Jia"Li4t;i'giL"1' ,
uiiniin супротап свакои угае-таван- у,
па н угаетаваљу дру-ги- х
народа, та сараднл се од-ви- ја
под воћством велпке со-цијалпст- ичке
зем. СССР-- а
и надахиута је општечовје-чапскп- м
пдејама Ленипа a
Стзлпиа. Свп опн који поку-шава- ју
да прпважу сарадњу
Словепа вао опасност за којп
бпло други варод — обичч
су наралице п том к-тевет-
ол
желе, устварп, да сакрпју сво-ј- е
И5шеријанстнчке ваијерс.
(Бурап авдауз).
У својој давашљој сарад-iki- i,
својом данашаои борбои
за мвр и декокрвтпју. словсн-ск- и
иароди xohe jaito да очу-вај- у
своју незалисност. да о-безбп- јсде
аа себе онакав уну-траш- љи
развитак какав одго-вар- а
к-нхов-
нм интересима, да
помогпу борбу npotHB рат-нп- х
хушкача. Строго гдедају-h- n,
даиаш£Л сарадоа словен-скн- х
иарода, уствари одгова-р- а
животинм ивтгрссина клјег
бнло другог народа, одгова-р- а
борбп варода за кир u де-мократ- ију.
(Бурав и дуго-ТЈДЈа- н
аплауз).
II дал.с. данас се на западу
обично мислн на словсиске
зем.м када се говорк у "гвоз-ден- ој
завјесн" у нсточној Ев-рсш- и.
Мсђутим, нијссу Сло-вен- к
поставали и нсће да по-ста- ве
ту завјесу. II то нз про-сто- г
i3-ior- a што то не би од-говара- ло
н.иховим основним
иитерсснма. Слокнски нарЈ-д- и
знају да борбе за демокЈЛ-тиј- у
и мир ниа н на западу,
да ii иа западу такођер по--
ШТРАЈКОВНА БОРБА МЕТАЛСКИХ
РУДАРА НОРАНДЕ 1934 Г. И ДАНАС
р tapa Тако јг већнна мо-pa-ia
да иде својим 1таповвма
са пк ta улазаиог и мокрог
одела, а.чи у нсто време и за-грија- нн
к знојави од темког
hoc ia Нревх зихске сезоне
тенЈат)ра ј у том крају
©4чч11 30- - 40-5- 0 псжад иуле.
12 година, 1M4 п, рлггвеКпнисдуча!1--!-- .
иа
севонвм радннс је нрв мо-1- о
да уз ватру yrpflj? чнвеле
и тек.онда да вх изујс, јер су
биле замрзнуте. 1'адиив.н су
тако доЛивали уједно н ру
дарску Лолест — "силнеосес"
н туберкулозу.
Иосрај тапвих прнлнка ма
раду. радннци ннсу чак нн
код својнх стаиом били ск-бодн- к.
Коммннја Ј иитро-лисал- а
градић Норамду. гао
и суеднк град Рут. Поли-цн- м.
јс сдободио у в-а-ла otiB
као у пода даа уиада-i-a у
радвкчкг стамов. у локалне
еад, (дворав) п вршила у-х- од
да сд)-чји-о радвици ие
пидузимају какве оргина-циоп- е
мер иротив таквог т-ш- ког ста. Комоакмскн над-г.дниц- и
су bum од кук до
куке, --тражнли nuke, у vnoto
случајм иајсрталн на чст
поииенмх радвнчкнх жиа и
томе сличио. Днскримннапија
на noc.iv. чггв огпуштам a
узкиап мовмх радимка, ве-ли- ва
нропагамдд 1гротм мо-м- х
емнглмтта — ее је то
вомгмиија увЈотрб мвада Д
оиемогукч оргаивзацмју свв-дакат- а
н да мсцрвш што је
itoryk векч ирофат.
11од танм окоамосгамч
[адниаи су е оршиизовал
у симдмсате к мступилн иа
нпмк. аоо иаков је
вамнн одби.и уинсл.м мхтев.
Од 1JO0 РГДР и рДино
из днвнмцс нвавжво је 1.100
ма птрајк. am осмм оших ко-ј- н
су ниал добре вјввт. ла-ц- t
аослов т до-шкнм-
чи.
Радкивпво с добро Драса-л- о
нж штрајку Комшмвја је.
мекутнм. у игжој хер. во-мошу- тт
од сграае виасгв. у-вкпре-
бнл
свс могуке мере.
м бкрајуки инкаквах срег-cta- n.
да скрма ? -"-т-Ј)
било то н оружјех. Посрај
месие во1иаие шару-геи- о је
из лругах гуадом аровимцн-лн- е
н дрхагае волшшвЈе,
оада ствешдвјаЈае полвааје —
скгж оо ЗоО. Уз то бшдв су
мобкЈЈисавв л вгграјволомц
л свк другн аваратк за вуб-лпацв- ју
вротмв рдввввтва.
Нред улаз у ртдннс лвввл-Bj- y
бкла су зиЈвезвлчво вру-го- м доеевв н спттевн хн-трал- зн
в воста.1вм ctfxi
од водвцве- - Штрајваввке
страасе су вмжувпвалн вфо-бвја- 1в
вахвоввка (текивмв- -
Ово нам нарочнто трс$а н#слузлт1 за
прпмср у оргаииаова&у невг чланства у
СКСрба. . . _х
i foje оиЛпиш демс1Кратскч
imcpt-u- i н искрсин деиокра-ти- .
Ап 1ауз). Какпог рачид
бп они пма.ти да се одвајају
од тпх демократа, од парода
Еоји се сао п сшн борс про-ти- в
ратпнх хушкача, a аа дс-нократ- пју,
за прпјатсллтво
нећу пародпиа п поштовагде
везавпспостп других држава?
Очевпдпо, "гвоздепу завјссу"
ипјесу поставили слолепсеп
вароди, пнтп iiu је она пот-ребн- л,
пего бпхтно да је по-ста- вп
Черчш п ратии хуш-кач- ц
типа Черчпла. (Аплауз).
Онп бн хтјелп да пзолују за-па- д
од истока, да окрсну за-па- д
протнв пстока, да спасу
иа западу своје пољуллис нм-пернјалпстп- чсе позицијс и
поврате one којс су на исто-s- y
нзгубилн.
Прсиа тоус, као карактерп-спии- у
npiy даиашње сарад-а- е
словспскпх држава п itapo-д- а,
карактернстичну црту
борбе словснскнх иарода за
ир it демократнју, трсба сма-трат- н
дз та саради.а, та бор-б- а
помажс и јача борбу за
денократпју и псзавпспост
друшх народа и држава. Са-рад- ња
словепских парода ис
пде за тнм да утопи у "сло-вгнск- о
норе" иекн иарод, цди
иску државу, исго, сем оста-lo- r,
да помогис борбу дру-ги- х
народа за нациопалиу п
државиу нсзавнспосг. (Аи-лауз- ).
Ако lie би било тако
— та сарадиа сс ис би могла
назвати нн папрсдпом ни де-ок-ратск-
ом.
(НаставиНс се)
аа) натовареинх штрајкшо.
наца г. полццнје. 1 (acute, тр-ро- р.
употребллваас ватрсиог
оружја it загутливпх бомба.
Против странаца се развилз
С17ашиа хајка. "Црвспо стра-швдо- "
н Совјетскк, Сапсз ј.-веч- шо
био на дневном реду.
тив радппштва, почам од tie
mix обнчних трговаца иа до
највекег елужбсшчга у про-ввнннј- и.
У црквама су сс
одржавалс пропо в'с д и за
"спас" наЈК)да и државе од
комуннзма, пако сс у штрајку
вије о комувизму ин гопори-ј- о
претило сс ханшсанма, дс-портациј-
аиа
и дооодилн су
се француски ссллци који
нису били у ствар ynyhciiii
да равбијају шт]ак. Шт]ај-коломц- и
н олиција је naua
дала в тук-i- a рударе на штрај-кашкн- м
стражама.
Н иокрај свсга тога радни-штв- о
се ОД.1НЧНО држало, али
ј внак нод тасвим околио-ствм- а
штрајк бно скршен.
Радништво се тако јшншло
и вротерано иј лсста, јер јс
к node iiiiijfca вастао још
мрнији терор и рогонн. Цо-ca- ot
вико ко '}€ био активач
иа ни[јку, внје могао па-аа- д
добитн. У томе јс уно-треопеи- а
тактика ucnaiw
радннштва. Протнв иог.их
емиграиата страиаца, како
су нас звадн водио се страш- -
ИН tM В НЈК)ГОН1!, док про- -
тив Емглгзв и Фанцуз.1,
мрем што су it ohii билн ла
штрајку. ввјс. Та сс чинило
само Јади тога да лрисажу
како тобож су само стјлнци
иезадоа4нн, "моссовсеи а-ген- !и"
којв су дошдн да jki-so- pe
Канаду.
Уло п ва CBiiii друпш тс-х- нх
в онасним иословииа,
пио н у Норанда руднику
раднЈи су највише пови син-грант- и, xby анха велнси
број иселеника из Југосла-вије- ,
л-у- ди који су дошли ле-гадм- ви
иутем у ову зсвл.у и
долрмиедв њезиној изград-њ- и
јако вного. Потто јс в-в- шва
у тов руднику 1двло
Југосоиа и мвцеитрацнј
1-ак-
цијс ј€ била највнша
аротнв Н.НХ и настојала да
макс иеку њима tor јавиог
дсвувцијаита. Токох штрај-к- а
је иоханшсно GG раднлка. Нкв од нвх су бнли у зат-of- i;
G и више кесеци па до
дк годнне робнјс.
Шесмаесторнва рудаЈ бн-л- и
су вредведсвц ијд поро-тв-и
суд naEoii су ПЈМЈТХОДНО
билв у затвору и дсвголико
хесецв вуштепн на слободу
иод јамчевпву. Суд јс био у
граду Емус. Пороту је нхе-аова- о
оиај ко је н судио, Ио-кувле- вн
су по селпиаФрап-цуз- в
које су иогли иајлакшс
махушсатн прошв страпаца,
(Наставак на странп 4)
к к I
- - ,%. itltiwiKwi impvmg.-- u
Утораг, 7 jattyaoa 1947.
Политички преглед
0БРА30ВАЊЕ НАРОДНЕ ВЛАДЕ У КИНИ
ilpeua taonuiTciLy Централнс повипар
ске iriimiijc из ПеЈпннга, Кина, кнпескп
комувисти п пеке друге радпкалпе rpym
одлучвлп еу да образују пародку дсмократ-ск- у
владу ,иа ,терпторнп Кппс где владају
Комуппетп
Тај кораЧг је подузет јер Чааг Кај ИГе-ко- ва
ковсттуцвја ипје довољпо шнрокз
пптп демок])тска која бп могла укл.уч1гт
све девокиатсКг сиаге уклучпв п коиупо-ст- е.
да заЈеднпкп саставе једпу пстпнсвп
пародиу владу fc заведу демократију у ае-мл- л.
Коууппстпгу тражплп устав којп Са
се базирао иа дси1сратсвпи прииципима
впшс пута прелдагалп влади х1анг Кај Шеса
формацпју пладе коЈа бп иогла уједншгтп
сав KimecKii иарод цнзвућп га из феудалп
зма. Алп опп су увк бнлп а једап или
другн иачпп одбити. fcp реакција пе жсдп
ујсдпљеие н дсмоЕратс Кппе. Да нпје до
тога дошло, уоже се. без суињс, захвалитп
пс само Бипсској реакцпј,. всћ п нвтервса-циј- и
Америке у упутрапиц аптаља Kane и
подржаваи.е рсакцпје протпл декократесих
спагп у н.ој.
( На педаппнм мировнн преговорпма у
Нанкпнгу (сопцеи прошлог мессца) гело
рал Чу Uii.tit. гасф коууиистпчке делсгаолјв
за преговорс са наикигакои пчадом. дПрсн-тп- о
јс оитужио прстссдиика Тр)мана да
iiOTinipvje грађанскп рат у Кипи и да прб-тва- ра
Кппу у амсрпчсу Еоловмју. Одгова
pajyhn на изјапу Трунапа од 1б децеибрз
Чу Еилн оптужује га да је ов прскршио
иринципс Московске конфсрснције н подн
тику коју је сам Трумап поставио лрошзе
гпдипе. Помажући Чанг Кај Шска са 3
мишјардг н 000 Miiuiuiia дшара од страие
Сјрдпн.ених Држапа утрошспо јр дирсКТИО
inn шмпррктио у nf)OBabaii.p граканског
рата п ".бог тога то нијр инггр крпат поуа-ratt- a
пр1В)Сдпп iii,tii:aii.a Кннг "
опет се Жјшо фатистички ливт у
монтреалу
У Монтрралу ср поповип појавно фанш
стнчкн лист "Лр Гопу" на ФраицусЕОк јс
зпку. Ллст урсђује Јоснф MeBep.t, Једа
од иозиатих поторппх о-фаш- нста у КвИ
бску. Тај лист је био забран.ен током Јат4
због фашпстпчке пропаганде л отворслог
ппти-ссуптизм- а. Сада је опет почео да ка
лазн л шпри расиу мржн.у. напада на про
грссивнс смлге, иа Јеврсје, подуввре ФМК
сту Дуплссија — нотпуво у духу пронвгап
де бившсг Гебслса. Лист дончкв potwue
телл,
"Ле Гнглу" нарочиго исвалуј уржн.у иј6ф
Tim Jcupcja, кокупнста и рвдннчкихсиндма '
та. Cue on иазива пофдним пмсннка. Либс-ралп- ог
адниката који је бранно Фјм?д Роед н ,
суду описује како је тобож био обучек aft ——
врсуе ироцсса у руско оде.то и да су св
оптужешг, сви коуунистп рокснн у Pycujlt
као да лема комунпста и лвбералннх елеС
ната који су јтђени у 1Свибе)' илн у дру-ги- м
крајспима ЈСдиадс.
Иозлато је шквч: лере ДувлесиЈова Ј4-д- а
подузнма пјкјтив ирава радннжтвв, a ?вј
лкст iiOTiiyiio 1годунирс ДувлесЈЈ€ву мду.
Давнда Лсвнса. главног ceifMffapa Ск О
Кф--а назпва "нотарннм јрЈскну шому- -
нистом."
Иако гс Кикгова нл&да ве подудар са
владоу о полвтвком ДуНЈКсвја, мораееирв-зпат-л
да јс оиз доста помогла да се воновно
nojantyje фашиду у Пввбеку ао и фвдав-CTH4R- II
лнстови. Давас, иеутвв, н сало
радпшнтво исго в уногв лнбералн у кав-бр- ку
увиђајуки опасност за ову зу.1.у ао
се дозвтн и да w nmppiu отровве (Цтнстп-чк- с
BKiiiarau ir. vrraj протцв вепрв)ател-- а
демократнјр и rpahaiutiix права варода.
ОМЛАДИНА АМЕРИКЕ ПОМАЖЕ
ОМЛАДИНУ ЈУГОСЛАВИЈЕ
У Лос Анђелес. Kx.HfojHHJa, мостојп
једна оиладинска пцгаиимиија која боЈи
око 12.000 чланова. ва је шстаалкла вд
омладнне 1зних националмих груна у А-урри- ци,
11свитујукв tja оУладина у с
{онскии градовниа. см Сталлмгрвда, е
,.чјв„цр допринела у 6ор(и вротив 9ајД
иичког неиријате.в пмимс Јта в чји ?рад
је пајвнже страдао, онн су установилв вк
ладнву и град Иодгорнцу (Твторад), у
Црној Гори. Онда ft Охдадижко Век пћ
Лос Анквлеса увутилв ва одидиу Твто-Пад- а
ннтанА да вх обесте о стаку кла-дин- е
и 1ита бв вм бпло {мотребивје д
их помогну. Окладииа и Тнгогрвд Је к
то одгоои.п вдво у е Bixy
оста-io-r каже:
Драги другови,
Ирнјатно нас ј изкеиадило аве вве.
Радосни смо bit у Акерим.н, да-ws- oj прево-оцеанск- ој
зсуаи. вмам врвјае.1, вјв се
осекају са вашвм тевввокама в жојв су свре-уи- н
да иас помогву. To ва не чуди. Пор-б- а
нјмјтив фатизма као машег зЈдввчвг
непријателл. борб за всте илемввте ни-.ге- е,
чврсго нас с поввала н врасв:вдвв
здрЈ-жвл- а. Захвалви смо вм ва мвмм вв-см- у
л вав!ОЈ пажн.и. драгв вашв нријателп_.
Ирево 1.000 оуладвиаца из ваввег града
и itcroBc ово.1вве дало јв своје зкввоте да
би друи слобвдно и срскво жвлв. 11 ва-ш- ег
града промавтево је 7 Народних херо-ј- а.
у главном из редоа омладвве." Дале се
говорв о оввгтој борби народа, асртваЛ a
п уии!итен.у од страве oyB4t4pa.
Одхах посл тога Оиладввсво веће у
Лос Анђелес-- у сакуиил Је 5.000 долвра --?ао
покГгак пококи Јувачвдај омладввн Твто-трад- а.