Serbian Herald, April 22, 1947

              lb
9--
К.+..
&
IPflW #
СТРАНЛ 2
аЉиш
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpski Glainik PublUhing
Company —proprietors in the Serbian language ac
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Пзлазн сваког уторка п петка
Сва писма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
РДДУЈУ СЕ ГЛДДОВАЊУ НАРОДА
"Порци" против "ко.чуннзма" тнрдо да
са.чо глад и испо.га народа иомалсу ши-рсн- ,о
комунизма, алн у исто врсмо про-во- до
н помажу политнку изгладњавања
народа. На другу руку, спакн захтсв или
лкцпју протип глади п политико изглад- -
и,апан.а оорци оојашњавају и кажу да
долази од странс комуниста. Испада та-к- о,
да опи који сс боре протип комунизма
иссло да стпарају поиолјНс околиости за
н.сга, а комуписти, с друго странс, да :ко-л- о
сирсчитн стпараио тих иошшшх окол-нос- ти
за ссбо!
V Грчкој и Турској owl борци протнз
"комунизма" настоЈо снрсчнти iLcron до-лаз- ак
на пласт ноликнм зајмопнма и ско-ночск- ом
noMohii. a у Југосланпји xohe да
га ушпито ускраишкшсм тога!
Лли ннјс нама намсра да доказујемо
колико јс иротинрсчпости у опом шта рс-акц- ија
гонори п ради. Ми жслимо опдс
оснриути со на срнскс н хрпатскс издај-пик- с
у Аморици к Кппади, који нпкад ни-с- у
били тако задовол.пи са ничим као што
су сада тим што Амсрика дајс иочоп гр- -'
чкнм и турским фашпстича н што јс ус-icpah- yjo
Југослапији.
Сва јо роакција поздрапила опу Тру-чапо- ву
нолитлку. али иал.да нш:о тако
као срнски н хрватски издајиици и издај- -
ничкн агснти. II нико со ио одликујс та-К1- шм
одушсилри.рм it иастојаи.оч дока-зат- м
како јо то добра п мудра иолнтнка
нрстеодника Трумана. као што се одли-куј- у
"Аморикански Орбобран". "Хрват-ск- и
Глас" н друге монархо-фашнстнч- ко u
илволиповско-мачрковск- о ношшс.
Они, дакло, нодуппру иомоћ за фаши-ст- о
Грко и Туркс п полнтнку глади иро.ма
народу ЈугослашЈЈе. To јс: Исмој бра!ш
— номози Турцича!
"Срообран" иам кажо да Лмсрика та-к- о
иомажо само оио држапо 'кое су no
moIi заслужуЈу и којима јс она заиста no
треона. иа нам. дакло. кл;кр пн млн.р ии
иншр ирго да јр r.pha заслуга Турскр која
нијо бнла у рату а сарађпвала jo с Хитлр-ро- м,
нрго Југосллиија која јр изпбила
1.700.000 жниота.
Mil no би ;кслслн да неко добнјо jtii-ca- i:
да ср ми томо чудимо што они тако
чпнс, a Hutu да :количо стнарати Јтисак
да ако Југослапнја нр добнје ииоткуда
homoIj да lio народ номрстн од глади. Но,
Југослаиија fie ако пноткуд нр добпјс по-мо1- ш
протрпсш оскудицу п liclio иматн
допол,но да јрдр. алн она uohp polui: дај-т- о
иам парчо хлсба, па пам рпо п радито
у Југослаиији оно што :крлите или што
раднтс п у Грчкој!
A to jo упрапо оно што omi сриски u
хрпатски фашнсти u издајнички агеити
мислс да ho со догоднти и чому со нада-ј- у.
Али питамо мн iliix: Касо ви можоте
миглити да ho народ који јр био у craity
да чстнрн годинс но само гладуЈо. исго и
поди тошку крпапу борбу гладан за спо-ј- у
прлаписност, па да ho сада дати ту нс-naitiici- iocr
за пагаи кукуруза. или за прс-1- у
брашиа? Како пи можото сталио тир-дит- и
да со оиа иласт држн силоч и трро-ра- ч,
л поллжртр иадо само у глад. Како
иас пи мо:кото упоритп --да жалпто што
иарод страда ако :кслитр u поздраиљатс
политику глади и страдап.а прома и.ому?
Нама јо жао што гладују. то јост пн ка-:с- то
да гладују. оних nap стотииа хил.а-д- а
у Италијн. Аустрији нтд.. а радујото
со гладоиаид- - милнона оних v Jvrocia- -
iiiijii.
Иолишчари глади стално ronopo о
томс како троба мен.ати рожимо до.чо-кратск- нм
процссом и мотодача. 11а зар
јо иолитика глади дечократски мотод? —
Ох, златна стара про.мона — да ли ћото
со када пратпти?!
Иока срнски п хрпатски издајници то
добро упачто. Иска они знају да сс мр-тп- и
нс дн:ку из гроба ма шта ко покушао
да учшш да би их дигао. — Ham иарод
јс, у л,јтој борби п по цону огрочннх :кр-тап- а,
постао госиодар сиојс судбпио и он
ho то остатн. Taj наш народ изграђујо
сада своју зо.чљу по својој a no no во.гп
искога нз нностранстпа.
vi Г1111№Тј1ПИ(МЈИИМ1ИШ1ШаИШЈ1
"рр--
ДРЖАВНИ БУЏЕТ ФЕДЕРАТИВНЕј НАРОДНЕ
РЕПУБЛИКЕ ЈУГоСЛАВИЈЕ
Београд. — На ЈаједннчкоЈ
сединцн Одбора за прпвред-- п
и плап п фппавсије оба ве-h- a
Народле скупштвве Ф. Н.
г. Ј., поуопппк ипиистра фи-паасп- ја
Савезие владе, Др.
(Јорен 1лагоЈсвпм дао je екг
позе о општеи државпом буп- -
ету за 11M7 год. Иредложе-u- n
општп државплх буџет је
ураввотежев са пзпосом од
85 ввлвјарди 840 мвлнопа
дипара. Од ове сумс па са-вез- ин
бумст отпада 59 мп- -
лнјардп 560 мнлиопа дипз-р- а,
а укуппо ва расход па-- :
родппх репуолика zi иилп-јард- п
294 ввлпопа дипара п
иа прпход 25 вплвјардв 167
нилпопа дпиара. Преиа то
ме' вшиак расход взпосп !
мплијаду 126 нвлвова 581
хиладу дииара. Бупетп на-родн- пх
ревублнса Словепл-јс- ,
Србпјс п Хрватске су у-равнотс-
жеии,
а маи.ковн се
показују само у бупетниа на- -
родних рспуолика 1оснс и
Херцеговинс, Македоннје м
Црне Горе. дложсног ошнтег државног
поспити епетставп сппрч- -' л..по-r- - „о 1Ш7 .п;,. -- - - -- f и U1UWIU Ј w ! 'а
буџета.
"Најглавнији задатаи др-жавп- ог
буџета за 1947 годн-н- у
— нстакао је др. Благојг-вн- ћ
— састоји се у ирвои рс-д- у
у нланском ф1шапснраку
целокуниог државног прнврг-дно- г
сектора који је нс само
најснажпнји ссктор за раз-пит- ак
нашсг приврсдиог жп-вот- а,
нсго и најглавиији кзпор
пштс државне акумулацнј-Обухватајућ- п сва располо-жнв- а
фиианснска сретства чз
финансираас спнх грапа др- -
ПРОГЛАС ЦЕНТРАЛНОГ ВЕћА НАРОДНЕ
ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Омладнио Југославијс!
Свстла будућност, свс лсп-ш- н
н срсћнијн жпвот тражи
од нашсг народа иовс напо-р-с.
У оствариваау свс леп-ше- г
живота омладпна, i.ao и
досад. iiche заостајати нза
напора свога народа. Младе
рукс Наррдис омладинс Ју- -
гославнЈс спреине су да по
клоис својој младој рспубла-ц- и
новн дар, најлепшн што
оиа у овој годиин npi-мит- и
од својих синова н she
рн.
па прошлогоднши.и позив
маршала Тита омладина Ју
гославијс јс са yenexov нз-врип- па
своју обавсзу, нзфа- -
дила пругу Lp4KoranoBnh4.
Ho iloj данас углсвои иато-варсп- п
оозови псвају вссслу
пссау иобсдс. а пеуиорпо
шадо поеол,сњс всћ je сри
СТуииЛО II3B]lIUCIby HOBIIX
нланова.
Иародпа омладина Југосла-внј- е
поставила је себи ноз
задатак — изградптн другу
Омладииску njiyry — Ша-мац-Сарајс- вО.
Омладннцн it окладннсе!
Обавезу, коју cwo узели па
ссбс, itehc бити лако лспу-ннт- и. Омладинска npyra he
внјугати од Шахца на Сави
па све до Сарајсва, укупио
237 km. 11a Н.ОЈ heMO изгра-дит- н
37 желсзннчкпх ста na-na,
всликн мост иа Сави it
псшлпко иосгова врско јккс
Поснс, пробнти 1550 м дуг
туне.1 код Ирапдука и нско-пат- и
3.600.000 кубппх vcTa- -
ра земл и камсиа.
130.000 омладииаца трсба
у што Kpahc року да нзвсду
ове радове.
Нзвршснс овог задатка за-хтева- ћс омјмнс нанорс свич
ваших омладинских органн-зациј- а.
па и чнтавог нароа.
Лли KopucTchn нскуство нз пктле годнне мн га лож-м- о
успехом решитв. Нс-пуникг-
мо
нашу нову обавс-3- V
— нзгрвдц.у друге ИГамац
(.арајево, jep je to чврста yti
пародне ом1адине за коју
нсма неосвојиве твраве.
Омладинска ируга Шамац- -
CapajcBo бпће ноа победа
наЈНЈда Југославпје.
To he битп прва карика
дал.ем спрогК)ђен.у нетого
дншнег плана индустрнјалч-зацнј- е
п глектрпфпЕадије iz-м.г- е.
Иа 1ј he се продубнтп
ојачатн братство и једингтвз
пашпх народа.
Она lie бптн нов доказ. игл
се може поствћп у сгобгшз!
п незавнсној землп. у спјој
народ узео власт у споц?
руке.
Она he учврститн т-- ат овпх демократскпх варола
према вародпуа Југославше
зблвжвтп напредпу омладп-Н- У друпх зема-K-i са пашол
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
жавне п]ипреде као н за об-пов- у
паше разорене н оиу-стоше- пе
зсмле. Државпв бу-џ-ст бпће пајважипји чввп-ла- ц
за остварс11с општег др-жави- ог
привредпог плапа.
Уворећујупп предложевп
буиет за 1947 са буоетом од
прошле годвне, др. Благоје--
впп је нстжао да предлог бу-пе- та
за 1947 годпну претста-вл- а
зпачајап папредак за
разлпку свих досадаинх бу-џе- та
од ослобођсиа. Пред-ло- г
ОВОГОДНПШ.СГ б у ц е т л
арстставлл потпупп плаи1!
целокупппх држапних фи
панспја. To пије више, адмн-ппстратпв- пи
бупет као што
је претсжно до сада био, већј
је пајвсћим дслом буџст оп-- 1
upei мплиЈардп
р ку
џст за 1947 одговара соцнјад--
НО-СПОЛОМС- ЕОЈ CTpyKTypiI 35- -
мл.с и оснгЈрзва сва потрс
бна сретства за потпуно нс-пуаав- анс
свнх државннх ду-жнос- тн
и задатаса.
Главиа карактеристика ире- -
Овај he се маљак
из ,.-,- _ пг#ш ног
he га
са
je
впава у расходнма и прихо- -
дима у износу од 85 мнли-јард- и
854 мнлпоиа дннара, јс
аегова уравиотеженост. Ју-гослав- нја
је данас једна од
врло рстких зсмаха која iimi
прсдлог уравпотсженог бу-џст- а.
Пуџст Сопјетског савс-з- а
прсдпиђа вшпак од 20.100
мнлиоиа рубалд, док буџот
Сједи1!.еннх амсричкнх др
жапа прсдвп;а вшпак од 200
мшнона долара. I вс остале
.iCMi осим има-- 1 ирофнтс прсдузсћа
ју сума
омтадипом
Она he нам разгрпути нс-др- а босаискнх плапипа, гдс
се крнју ненсцрнна рудт
богатства.
Она he бити дсо иута Kojti
поди ка обалаиа, tea прнста
ииштпма пашег јадрана.
y6psahc изфаду нових
iiohimx фабрнка, којс he ос
тварити што пуниЈС искори-uihanni- tc
богатства нашс зс-u.i- e.
KopiICTCllII ТСЕОВШ1С досл- -
дашпе борбе рада, нааи
земл-- а у овој годшш прелзЈи
на шаиску привреду. Ове
годппс почии,е да сс спрово
дп петогодишан привредвп
man. чнјс оствареи-- е трсба да
подигпс иашу земл.у пз ско-помс- ке
заоста.ост11, да јој да
вове фабрнкс, железинчке
пруге, електричне централе и
друга посфојена која he омо- -
ryhiiTii баги н културнијн
жпвот нашсг арода. Оила-двпск- а
npyra lllayau-Cajiaje-в- о
јссте једаи дсо петогоди- -
шљсг п.тана у нсто времс
RaJBcha новоградн-- а у 1947
години. II баш па овои иај-Behc- si
делу пстогоди unto г
плана овс годнне, треба да
покажемо како he иаши in-род- н
поднзати своју план-ск- у
прнвреду, каквом брзи-iio- m
полстом сс радн у но--
вој Југославнји. LTora нам
iiiije ппл само да извршнмо
тај задатак, нсго да на itcrt-во- м
извршсп.у покажемо ка
кав he бити тсмио испуоавч-iu- i
истогоднишег плана, ка-иво- м
брзииои he сс ncnyiw- -
вати плачови у приврсдн
уоиште, како he народц Ју.
гослалје у борби за свс бо--
ла жпвот све
норме које су пкада Оиле по-став-к- не.
Нека у остваривању тога
онладина буде, као увск, у
нреим редовима на фронту
ада. Нека рад на прузи Још
ише учвнгтп внсоку свест да
с пуним правом носимо име
На)одна омладнна. да јото
једанпЈТ цотврднмп да смо
.jRttitot
Но својој структурц пред-lo-r
ошитег држлвиог буџета
je у стварп предлог буџета
народве привреде. To се па-рочп- то
огледа у распорсдп
расхода у поједппе сврхе.
Предвиђспо је: 37 пдп-јард- п
дппара sa фпвавсвра-а- л
државие прпвреде;
j.oiHi мплпопа дпвара за
обпову ратом порушсппх на- -
селл;
8.353 иплпопа диаара за
соцнјалпу н здравствену sa
штпту,
( или 14% свпх савезппх
9.730 милпопа ппдустрп-cftc- y
фапу производне:
6
прско 4
брапај ;
за ру-- vt. милијардс за сао
' 1.247 унлиоиа дппара
поморство;
2.800 мнлиопа за пивсстп-цнј- е
у грађевппској ипду-стрнј- н
;
288 милнона за стручпо
иоднзаие кадрова.
Од свих државннх расх-д- а
иа привреду ндс 55%, па
иародиу о д б р a и у 16%,
на државну уираву и ад--
мниистрациЈу свсга 5,66%.
Структура буџстскнх прн-ход- а
битно је измеаена у
нопои прсдлогу бууста. О-грои- аи
процснат свих држа-вни- х
прихода ироизилазн пз
акумулацнје државиог сскто-р- а
ирнвреде. н то из акуму-таииј- с
порсза на промет и
Југоставнјс
Луџст а дефнцитом I Уиупна
и
и
н
ирсханшватн
расхода);
прнхода пре- -
пбнга иародпа омладниа.
Оу.тадпици п омладннке!
Омтадипска пруга Шамац-Сарајев- о
6nhe нова велнса
шката нашег младог посо.ге-it- a.
Ha ирузи he младп фа-дптел- п
степи богата жввотна
искуства, развиНс своје орга-пнзаторс- ке
снособностп н ло- -
дићв cioj културии ииво. Ш
Jippit he се иссоватп хилл-д- е
нових стручппх садрова,
који he CBOiiiti зиањсм, све
жим снагака н раднпм поле-jtO- M,
оснг)'ати it да.е оства-риваа- е
пстогодишвег прн-вреди- ог
плаиа. А наша орга-низаци- ја
he добиги нове хн-ља- ас способних русоводнла-гда- .
Омладинсса npyra he ва-спнт- ати
младе л.уде у дух
оданостп своме вароду в д.у-бав- и
прека доуовини. Hay-чић- е
их да неиа npenpeta
ЕОје се не могу савладати,
ако ее радв о процвату сло-бод- не
доиовинс
О врузн Срчко-Бававн- ћ1
оуладина каже: "Пругу суо
изфадилв — вруга нас је
'1 уннзфогаодилшапр.иуТаранзамреорлвауаheio-v-
1 lin да се остварн ва изградн.и
омладввссе вругс Illavart- -
Capajeiw.
Ту he се омладива ухватп-т- п
у коштац са врнродом в
потчшмвајући је себи вс са
уо богатити своје радно ис-куст-во мН развити и уаор-иос- т,
борбсвост в сауовоуи
дане
(Јмладинад в олладвнте
)у гославпје!
Налазнуа се вред нзвршс
чсу једног велнвот датта.
sojn е вред мс воставво
друг Твго. 3to д ада eu
чнвте да се ирннреуатс за
учепћ у изграднн оулждип-си- -
ируге lifaym-CafwjeB- o. Jae.wjte сс масоамо у радве
брнгаде за вругу, да прово
дете два мгеги нп гради.а.
заједно са дгсетинауа хмта-д- а
хладвКа в демјаЕ вз
свих крајева ваше счље.
Два уесепа рада. одмора. за- -
s%,
за
за
Шт
Лпчке омладвнке за време фадље лпчке пруге.
'ШЖ
f
-
-
W'lWUIiAAy &Шг~ Е- - ,- - ££&~тффт£ађ4"-- ~
двнђепа од порсза па промет
цепп се па 37.774 мнлпона
дппара. Другп извор држав-вп- х
прпхода преиа повом
буџсту долазп од профнта
државппх ссопомсбнх пре-дузећ- а,
чпја суиа се предвп-ђ- а
ва 3.100 иплпопа дипара.
Нагласпо је др. Благојевић
— вафлације у којој се иа-ла- зе
ипоге зеиле које су бп-л- е
у иного воволлијој снтуа-циј- в
од Југославнјс. Држав-п- в
бупст претставља основ-в- в
фопд за фпкаисираљс др-жавп- пх
потрсба, а осии бу--
пета постојн ц среднтпи сис-те- и
којп давас прстставллју
државие бапке. Овс банке су
у прошлој годшш извршилс
врло важап задатак у фннаи-спраа- у
прпврсдс. Оис су
1946 дале 12,800 мнлнопа ди-ва- ра
а креднтнраи.с разннх
грапа привреде. 90% од ове
суме дато је за кредитнраи.е
државпог прпврсдног секто-р-а.
Уредбу о рсгулнсаи.у ин-терес- не
стопе одреднла је
макснмални годишан интс- -
рес од гл. лози на штеди.у I државним банкама none--
апн су у ЈУ-И- ј за око 22
милнона дннара, односио за
72% upcva 1945. У исто вре-м- с
улози на штедн-- у у град-ски- и
штсдноннцама nonclia-- п
н су за око 60 инлнопа ди-нар- а,
одиосно за 31%. Уло-з- н
иа штсд.у нсирсстапо сс
повсћавају захвал.ују1ш стал-но- у
побоинаау животних
прилнка маса с јсдне страис
и iLiixonoM све bcIicm повс-pci- b
у својс пароднс банке,
с дру re страпе.
баве u другарства покрај ре-к- е
Поснс, 6nhc најбод.и ој,-у- ор
и окрси.гсис и тслу и
духу- - Оуладино U3 Фабрика и
нредузећа!
Тв си у досадашн-и- м иапо-рну- а
иа обнови и изградаи
бнла узор самопожртвовами-ст- и
у раду читавој нашој оу-ладнн- и.
Зато, новии успссн-у- а
у производи.и поуогии да-i- y
нзфадау нашс зсмл.с, с-ки- вај yohiio оружјс којим he
уладн фадите.ш омладин-ск- е
пругс Шауац-Сарајс- вз
одветп вове велигсс вобедс!
Овладвпо ссла!
На твојпв равспнма у ве-лнг- ој
нсрп бпће изградач
пругс. Својпм учсш1јсм на
градп.11 пруге тв hem ироши-рнт- н
свој виднс п ојача!сш
фвссултуром своје тсло. Ио-хвт- ај
са свпх страиа. из свнх
села, да се ухватиш у гап- -
ешо граднтслд пруге
ауац-Сарајев- о.
Средаошколска п студеиг-ск- д
оуладнно!
Учн. да ои па впсус и еа
усвехоу положнла својс ис-вв- те
како би могла узсти v-чег- апа
на изфадаи пругс
Шаузц-Сарајсв- о.
Оуладнпо!
Радови на оуладнпској
прузн iioichc 1 априла. Пска
в воследн.11 овладинац н оу-ладпн- ка
буде умозват са пру
гоу н зпачлјсу паше обаве-зе- !
Свуда no активиуа јзн-мајг- е
обагезе о бЈИ)ју оулз-днна- ца
који he nolni иа нру
гу! ФоруцраЈте бригаде, чстс
в н-нхо-
ве штабовс н опрс- -
најте оуладвице!
Стварајте yoryhiiocni за
кулгурно-нросвети- п рад на
врузи. како бн се са н.е оу-ладин- ци
в)агнлн свсстрапо
ооогаћенн новну зиап.цуа!
Оргаввзујте пуну и оста-л- у
BOMoh породицауа оулз-днна- ца
који оду иа пругу.
Понозитг у обрадн ииховпх
кхана!
Учвввте еве да иаша аскл-ј- а
на нрузн Шамап-Сарајсв- о
буде нова велнса иобеда На- -
родие оиладнпе Југославнјс
roja he новоу славом овсича-т- н
нено воиосно луе!
Пешраду 23 јапуара 1947
rtiiBHe
ЦЕНТРАЛНО ВЕћЕ
НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ
ЈУГОСЛАВИЈЕ
25гтгг}212Ј;
Прешатниче; Ако ти Је
прешата истекла
odhobh је!
Уторак 1 Апрпл 1947.
Политички прегледчЈ
Изјава врховног команданта грчких
демократских бораца пред члано- -
вима Анкетне комисије
"1и)рба" дс()С11 и шештај гвог спсци-jaino- r
доиисника из Солуна о разговорима
Koje јс једап део члапова Хнкетне комисије
пмао са гепералои Маркосов. врхоаввм ко-иаидаит-ои фчпх бораца за слободу. Уз озве-шт- ај "Порба" доноси в фотографију гевс-pxi- a Маркоса.
Претставаици СССР-а- . По.ске. Југосла-Biije- . Пугарске п Албаввје после 4 дапл хг
да гасталп су се са Марвхком у једпом сс-л- у у Тссалијп, док су осталв делегати оду-ста.1- п.
Разговор nsweby члапова Апкстнс томи-сиЈ- с
МаркпосгсгјкргрпаалапоМстаарвкљоеспаа трпапјатоаљјае вордлгоовдаургаоо
мирио и једиоставио. Оп је говорпо о раз-лози- ма грађапсгог рата п о цплввма борбг
дсмократссе армпје, no n п проблгму Је-гсјс- кс Максдонпје.
Говорсћн о проблему Јегејси Максдо-Biije- .
гснсрал Маргос е пзиећу огталор w- - као
' ИаЈНЈдио-ослободилач- ки фропт, поли-тнчк- а органнзацнја Македопаца има своје
претставннкс у Еаму it борв се за исте ци-л.сп- е за које сс борн Еам За вреуе фашис-тнчк- о окупацнје псто као н пре п послс ра-т- а Максдопцн у Грчкој су бцлн жртве тсро-р- а. Огромва веЈшна Македопапа учсствова- - ла je за)едно са ipunya у народно-ослобо-дилачк- ој борби н дала нз хероја као што
јс Нван Трновскн. После епоразууа у Пар-КН31- 1,
клда је Елас положио оружје, уонар-хофашнст- и
су се свом cimiihom okowiuh на
ЧМиаткаевдаовсцссла усуцсирљаувадеаиаихсавзоетмптулпуо Оуннниште ко-јим- а биш нсиујеxaуtсiпitеieлiоiit,дамунчоебнсиг,иудсупоЈрутгносрлаанвиијуи убијаин Ирс рата. иаставио јс Маркос, Ма-кедоц- цц
фађаиа. Онимсну суужннмвааллии спзруаова орбааввнсзосприавних ду-ност- н
према држави. Школс и јсзнк бнли cv
забранспи.
"За Bpevc кратке ваде Еауа Македон-цим- а
су бша дата иационална права, н Ma
in су ггојг школе, говорилн су својиу je--зн коу. Данас ее Млкедонци заједпо са Ip-unya
бос за остгарсн.с imixobiix нациоиал-нн- х
и граћапгких права."
Гспсрал Маркос је затцу поклзао дслг-гатв- ма низ докумснта које су иегове једи-ннц- с
заплениле у борби. Он је све овс до-куусн- те укгучво у меморандум од 200 стра-н- а, којц је поелао Лмкствој комнсвјв. Ме-)- У овнм докууеитима налази се в оригинало
писмо са потннсом Уерваса у коус су да-т- а
упутсва за униттагкте дсмогратског
станошшштва.
На крају су гсисрал Маркос и други о-манд- аитв
нзразплк своје убсђен.е да he у
току ндуЈшх усссци деуократска арммјз
Mзнаhт.поreпnоeрpаaсiтиМааркуопсорјегдопосдвутикауо идаудуарцгн-inа- j
Грчкиј постојг војпе кпуандг Демократ-vk- c
apwnjr. On je такпће нзјавво да JE 1Ш- - шк од иолштнк грчкр tfpiito
1ЧГЈГС НПД КОНТРОЛОМ СНГ. ДК-МС)КР- Т(
KF. M'MIIIF
Одузимање просторија Градског ослоб,
одбора у Трсту од стране савезничке
војне управе
Canriinm.a појна ирава у TjK-т- у доне-ч- а је пд1уку 0 оду шманл прогторвја Гад-ско- г оеибодлачкпг одбора. са мотивацијоу
да Одбор пауграва да престане са радом.
Иоводоу овс одлуке Градскв ослободн-лачк- и
одбор Трста одржао је збор на кое
је )Тврђсно да Градски ослободилачен од-бо- р ције пкада днскутовао о пЈксталку
рада. Од6ој) је нзабраи од народз л не уожс
обуставити свој рад док народ ве пзаберг
други искп одбор. Из овог разлога фадски
ослободилачкиодбор уложио је протест код
Савсзиичке војпе управе због одлуке да се
одузуу tiKcTOpiije Одбора.
У зпак протеста против одлуке Савезнп-че- с
војне управс. {шднвцв фабрике машн-и- а
Св. Андреја и две друге фабриге, про- -
гласвлн су четворопасовви протесви aitpajr.
Радници всшког броја тржћанскнх фабри
ка и СТЛПОВ11НЦ11 Тста послхш еу мпого-број- иа
протестна пвсма тршКанскоу фадо-начешик- у
због ове одлуке.
Ратни Планови Дмерике
"HiyjopK Тајмг" од 26 уарта донсо јс
пзвсштај о ИЈЈавн адинрата Нимипд у ко-ј-ој
on каже да су ратви плановв Америхе
допршепн за сваш случај. Ово, наже се у
извештају. укл.учује стратегвју ва светса)у
обиму. уЈедињену акцпЈу војске в морнарп-ц- е.
а као коиггретаи случај воввв се од
брана Ллаекс.
У својој изјавв адунра. Пвввв. ве за-борав- лл
да нстакне и брнгу за Еаваду. У
извештају. пошто је лстаквуто да влавове
заједиичкн iispahyty свв војни гвефоам и
rOBopehii о документу којп је о томе адуи-ра.- 1
нрочшао кжгресу, се гаже:
У" докууснту се даље наводи много вла
niipaiu. поред послерагног овштег развл
jaiha стратешке конневније. ије усл.учујс
r ic.xche :
"Ионавлдне н{егледе вотребв вашлх
nnjurfx база; одрећивање развих командан-тиу- а
"спсцнфичипх одговориоств" за одбра-н- у
Сјсдвкеввх Држава; разввјање ввлано-в- а
за операцпје у развим делофвма света,
ба.-шрам- е на разшчитпм условиуа војв Сл
гс моми развити": одобрељс врои,едуре за
прппремање плава ивдустриске мобилиза
ције; развптак заједничклх влавова војссе
п уорпарпце за одбраву таквих иодручја
као што су Лласка и Марјанас: усвојељс
"нопог далекоссжног основног плана спгур-nncTii- "
г.а Каваду и Сједпаене Државе.
i IJWp.a-ay1y.#ng- .ir м.ЈЖ1В.4ЈИ11Ш1111р1ј-,кДГ11и- г -- m№HT®mwa&eim?:i-