Serbian Herald, May 16, 1947

              ajs&gaiifi Jfik&r.
СТРЛНЛ 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 22 апрпла 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by SrpsH Glainik Publishing
Company— proprietors in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Пзлази сваког уторка п петка
Сва ппсма п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ДОГАЂАЈИ СУ ДОШШ ДА ВИ II1ICIE
ИМДЛИ ПРАВО
Осотшшш. очсвндно. да јо српски иарод
на овом континснту почсо да увиђа свј
пропаст љсгоппх прсдсказппања, и насто-јсћ- и
да со мало рсхабилнтара у очнма
оних који су упидслк ту нроиаст, "Амерн-канск- и
Србобран" од 14 анрила пишо како
су догађаји "доказали" да јо он нмао
"лраво".
On то доказује у глапном тимо што со
у Амсрнцн разуздала антнкомуннстнчка
хајка, Трумановом иомоћи Грчкој н Тур-ско- ј,
за коју п он пропашра. и иа крају
наводи како су Тим Как. вођа каиадскс
Гаднпчко нрогрссшшо нартијо н вођа Ко-мунистп-
чко
партијо Сјсдин.еннх Држава
Амсрико обншли сада Европу и имали раз-гопо- рс
са нођама комуниста тамо.
Тсжсг посла "Србобран" иијо могао да
сс прнхвати. Да јо то врло тсжак "ђаб",
јасно јс из самнх нсгових "доказа".
Иро свсга, и.сгова "иродсказнваи.а да
тирају много одавннјс нсго што датирају
њсгови докази. Ми би могли почсти од
Н.СГОШ1Х прсдсказиваи.а која су гласила:
"Сви знаци показују да tiCMo зајодно с
Нталнјанима и Мађарима укрстнтн бајо-иот- о
с 6paliOM Гусима — исдај Гол;о, али
будсмо лн морали —опрости Бол:о!" Он јс
то писао прсд овај рат, када jo у Бсограду
царовала Стојадиновнпсва и Цвотковић- -
Мачскова клика. Ои тада, као што знамо,
нијо био дсфнтнст, всровао jo у побсду
"српско"-нталијанско-мађарс- ког ору;кја.
Тсгако да нма Србипа у Амсрици који сс
но ccha тих прстсказиван.а. А шта сс до-годн- ло
— н то сви зиамо.
Ми зиамо да јо бнло Срба који су ујо-дшш- ли
својо бајонстс с Нталијаиима н
Мађарнма, али "Србобраи" јо прстендопао
да говори у имс свнх Срба у Југослапији
н Амсрици. А ови ннсу уједшшли бајоистс
с Италијаиима и Мађарнма против Cpalio
Гуса, Boh с браћом Гуслма протип "Нта-лијан- а"
и "Мађара"!
Ои јс свеетан да су со догађајн развп-јал- н
супротно н.оговом иродсказпван.у.
Пато он мимо и.их и пролази н ио помин.с
х, као да се ништа пажпо ннје ни дого-днл- о
осим саданш.о антикомунистичпс
Хајко н Фосторова и Бакова посста Епро-п- и.
Мн бн моглн нотсетнти "Србобран" пл
много догађајо којн су сс прстворили у
нсгато друго а не у оно што је он рскао.
Он, па примрр. иијо нредвиђао пободу на-ро- да
под поћством маршала Тнта. ирго
побсду рсакцијр и фашизма иод воћством
Миханловића.
Ако со одлазак илн лосет Фостсра и Ти-м- а
Бака у Европу мо;кс узиматн за до-ка- зо
како јо иско био у прапу. то право
сигурно ио припада "Србобрану". Ои ни-ј- о
прсдвиђао путоваљс комуниста по Еп-роп-
и,
нсго путоваље рсакцнјс.
Алн нијо узрок овомо "Србобрановом"
члацку искллчиво то што су људи почслп
увнђатп како их jo он у свому прсварио,
како су продвиђања пропала. Ми верујо-м- о
да јо узрок томо више то, што он сабо- -
тнра и иастоЈн спречитн сваку помоп на-шс- м
иароду у Југослалнјн, коју дамократ-ск- и
Срби у Амершш п Канали скуил.ају
Страшсн.о са Трумановом нолптиком
могло би се показати као п страшоље "у-кршта- псм
бајонота". Кад би та политика
била искључнпо противу Совјстског Саво-з- а
н по турскнм и грчким пигањпма. ии
онда она ио би могла рачунатп на огром-н- у
потпору међу Американцима. Behitua
Алгериканаца. мсђу које спада и сам Рд-ла- с,
види да аитнкомупистичка u аитисо-вјстс- ка
хајка нду руку под руку са прод-лагањ- см
закона за ушиптење радничкгх
н народних права. са поскупљнваљсм жи-вежн- нх
намирница. са тежљом за уни-штс- њс
демократнјр. управо као гато је
ишлоу Нсмачкој под Хитлсром. Амсричка
рсакцнја би сутра копирала свс оно што
јо чниио Хитлср у праксн. као што добрим
делом н копнра и као што ra у пропаганди
коиира у цслости. Алн ако амсричка ре-акц- ија
и "Србобран који идо на љсном
pony нису моглн нншта иаучити из поука
ко]о су со могло стсћн с Хитлсрам, иа јед-н- у,
н дсмократскнм иародима па чолу са
СопЈстским Савозом. на другу страну. нијс
то тачно за nolmiiy Амернкаиаца.
И тако мн и овдо очскујемо "Србобра-иоп- "
фијаско!
(Пренос са стране 1)
лободнлачЕИх покрета потла-чепи- х
народа. Стара Југослч- -
вија, као п свака друга езпп- -
талистичка земл-а- , бпла je
иајизразитијн пример "влада-iba- "
народом против воље п
расположеиа самог парода.
одржаваља владајућег порет-к- а
и исклучпво иа полпцп-сео- м
к жаидарскои бајунету.
Тај бајопет подједпако су о-сет- илн
иа својнм л,е!;има рад- -
нпци за време својпх штрај-кашсн- х
акцнја, сс.гаци у бор- -
би за деиократска права п
Јаштиту својпх пптереса, сту-деп- ти
кроз своје позпате де-монстра-
ције
за бољп жпвот и
срећннју будућпост омладппе
н чнтавог марода. Једпои ре
чи стара Југославпја бпла је
претворепа у таипицу за na-me
пароде.
О НАРОДНОЈ МИЛИЦИЈИ
Оргаппзованп н васпитанп
у цил.у заштите и обезбеђе-i- ui
вдадавппс нспародппх ре- -
асима, оргапи јавпог реда ста-р- е
Југославнје, за време па-Ј)одно-ослободп- лачЕс
борбе,
били су се, као н сами иихо-в- н
господарн, потпупо ста-вил- и
у службу окупатора. У
току иародно-ослободнлачс- с
борбе разбнјепа је и та орга-нпзациј- а,
јер je опа била
смстиа за оствареи.с нацио-алп- е
слободс н вековних де-мократс- кнх
тсжаи нашпх на-род- а.
Уништаваи-е- м апарап
кој je служио окупатору, иа
ослобођеиој тсриторнјп поја-вн- о
сс ироблем обезбсђеил
рсда, одбране од нрнкривс-нн- х
непрнјатслд и бсзбедно-ст- п
грађана. Сам народ био
је прннуђси да сс иаоруисава
радн заштите рсда н иорстка
у позадиин, радч одбране од
упада иснријателд иа ослобо
ђсиу и па1уослобођеиу тери-торнј- у.
Нз овс иароднс само-зашт- и-
те у току народно-ослободи-лач- ке
борбс noiiiiu-i-a je uapo-дп-а
милиција. Пз поссбних
оружапих одреда : ссоске стра-ж- е,
пародис заштитс итд.
формнраннх у току народио-ос-1ободнлач- кс
борбс прсма
локалннм иотребама н зада-цим- а
којц су тада одговарали
цихсвииа народно-ослободи-лач- ке
борбе — после коиач-но- г
ослобођсид нашс зем t.c
оргаиизована је Народна ми-лнцн- ја.
1'азумл.нво, таква јед-н- а
млада органнзација, дота-д- а
нспозпата у нашој зсмљч,
у нашсм народу mije могла
одмах — н по својој струч-ност- и,
ц и по своис саставу —
одговорити комиликоваипм
задацнма и проблсмима с ко-јн- ма
сс свакоднсвпо сусре-тал- а
у вршешу своје службе.
Ллн дапас се може слобод-и- о
рећн да је наша Народна
милицнја, послнје упорнсг
Јада н чптавог ииза мера,
стала на своје властптс uoic,
да из дапа у дан стнче све
веће и?куство н да прплично
добро влада cbojhm nocioa.
Сама чписинца да су припад-ииц- и
народпе иилпцнјс рег-ругова- ин
углавиом из редова
радннка н смдка, најболд је
гараитнја и.сиог правнлнсг
рада и односа према иароду,
itcuor дал.сг развнтка н уса-вршаван- а.
Народна милиција сао из-врш- ни
оргаи државпс ynpate
у народпим рспублнкама п
адмивистратпвпо - тсритоЈ!-јалпн- м
јединицама има осш-Bi- iii
задатак: чуваае јавпог
реда н мира, државие, друш-твсн- с
н прнватпе ииовине п
обезбеђе.е грађапа као " у-казн-
иане помоћп државпим
оргаинма ра,хн обезбеђси.а
правиог поретка. Коначни ор-ганизацн- оии облицн. задацн
н овдашћеоа као н сва друга
uiiTaiw од којих завпси чвр-стп- па
п правилап пазво) мн-лнци- јс
утврђе је Јагоном о
Народиој иилпцкјн који је
ступио иа cuary 17 децембра
1946 године, Уредбом о дис-цнплш- ш
у Народној милн-цнј- н,
Ун:дбом о ппвалндима
Народне милицпје, Правнл-ппко- м
о прнпадлежпостпма
припадпнка Народнс мили-ци- је
којп су доцесепи на ос-но- ву овлашћена у nosienj-ioi-i
Закону.
Народпи мнлпцнонари н-ма- ли
су прплнчпо успеха у
извршаваи.у поставл-епп- х за-дата- ка. Онп су у сарадап са
оргапима Управе државнс
безбсдности доприпели п хва-iaib- y
разбнјених банднтскпх
групица a са органнма Снгур-ност- п
против Еримнналитета
проиалажеку n з в р шилаца
других крпвичпих дела. На-рочп- то
је имала успеха ват-porac- ua
народна мшицијл
ШШДРА РАНКОВИћА
која је уз иомоћ доброво.гцих
ватрогасних друштава, пако
са недоЕО.гннм инвеитаром,
спасла од потпупог упиштепа
огромну државпу, задружпу
и прнватну нмовииу. У току
прошле године заједио са ват-рогасп- ои
народном мплици
јом узело је учешћа у гаше-а- у
пожара 50528 грађапа. С
обзиром на карактер ватрога-сп- е
еслужбе, код пас пма пај- -
више услова да се развнЈе до-бровољ- по
ватрогаство и овој
врстп ватрогаства бпће покло- -
оеиа пажил, а парочпто нп-дустријс- ким
ватрогасппм је-дпппц- аиа,
које су основапе
по свпи индустријскпм пре-дузећи- ма.
Особита лаж!ћа посвсћује
се уздпзању припадапга Иа-род- пе
иплпцпје, а парочпто
љиховом стручпом оспособлд-ваљ- у.
Све пародпе републпкс
оргапизовале су шкае На-род- пе
мплпције у којима се
обучавају руководиоцц и па-род- нп
мнлпцнонарп. Прп Са-везпо- и
мппистарству упутра-iiiitn- x
послова осповапа је
школа за офпцире Народне
мплнције. У току прошлс го-дн- не
у С81Ш penj-блнкам-
а
прошло је кроз школс 2639
милпцнонара, 500 командира
милнционапских станнца п
среских руководнлаца. Норсд
курсева за општу ародну
Јшлнцију одржаваии су кур-сев- н
за ватрогаспу н за саоб-раћај- ну
народиу мнлицију.
Нсма сумље да he ове, гао и
многе друге мсре, join вишс
допрннетп учвршћеи.у дис-ципли- пе
у народној милицп-ј- и,
иобољшаљу itcuor саста- -
ва, стручпом саплагјп ван--у
оператпвннх задатака. Упор-нп- м
проучаван.ем ностојећих
закона, урсдаба, правилннка
н других ирописа, народни
милицпонарп he заиста по- -
стати нс само способнн уж- -
беннцн. сго и правнчпн у
Bpiiieity своје счЈбс.
Као орган нове народнс вла-ст- и
Народна милпцнја У свом
раду мора сс ослан.ати у нр-во- м
реду на радне масс, јер
he код lbiix иаићи на снгур-и- у
н свестрану помоћ у нз-nptuaoa- iby
иоставллннх зада-так- а.
Само на тај начни она
he оиравдати и пзвршнти сво-ј- у
часну улогу, улогу верног
чувара тссовина вслнкс осло- -
боднлачке борое и иовог дру-гатвсн- ог
поретка. Опа he на
тај иачнн помоћн и обезбе-дит- п
несметапо извршавашс
петогодишњег илана ииду-стрнјализацп-
је
и електрифп-кацнј- с
иове Југославије.
Оргаиима унутрашиих ио-cio- Ba
задаје прнлично вели-п- у
брнгу проблсм кримииа-литст- а.
Од укуппог 6poja
свнх врста крпвнчних дела
пзвршспих у току 1946 годп-и- с,
једиу трсћииу чнпе кри-впч- иа
дела недопугатспе шпе-кулаци- је
и недопуштепе тр- -
говипе. .'ли ако сс упоред1Г
craite ирнмииалнтета у иашоЈ
држави у 1946 годннн са сл-ibc- si
у ранијим годннама, мо-ж- с
сс сонстатовати да је крч-мниалит- ет
прошле годннебио
у сталиом опадашу. HeeyMibi-в- о
иа нзвесно смањењс Ерн-мннашт-
ета
нмали су знатног
}тнп,аја, с једнс страис iiam-тнчко-социјал- но
н економско
сређиваае прнлика у зем.ш,
а с друге стране упорна де-латно- ст
нашнх органа. У ве-з- и
са овим проблелом notpe-бн- о
јс нарочнто иодвућн теш-Koh- e
са иапуштеном малолет-ао- м
децом, која су услед теш-ки- х
социјалних, економских
п политнчких прнлиЕа у ста-{- ој
Југославнјп, запш услед
tcuikhx услова живота за врс-м- е
окупацнјс Снла препуштс-и- а
животу иа улнци. Решава-њ- у
овог ироблема посвећена
је иарочнта нажаа и са иад-лсжн- п
социјалнпм, просвет-itn-u
п здравственн устано-вам- а
одређене су потребпс
мсре како би сс ова деца прс-васпнта- ла
у стручннм и дру-ги- м
шкалаиа и оспособнла за
иориалнн жнвот, те постала
корисни чланови паше дру-штве- не
заједиицс.
Лко је појава крпвпчних
дела у старој Југославпјн би-л- а
социјално з-i-o,
умовллио
иеправедиим друштвеипу у-pel;e-ibeM
н још неправедпнјнм
односпма међу луднмз, у но-в- ој
JyroctaBiijn oTK-toiben- ii с
узроцц таквнх појава и већ
сада створеие зиатне могућ-пост- н
рада п прнстојпог жн-во- та
за сваког аеног грађа-инн- а.
Није случајиа појаса
да у области крпминалптетл
видно место заузнма иедопу-штен- а
шпекулација, утаје a
noiEpaaaibe државпе н дру-штве- не
имоиине п друге вр-ст- е
з1очина. Акодаиас погле- -
дамо из еојпх се слОЈева ре-груту- ју
ове штеточппе, виде-ћем- о
да су то у већивп слу-чаје- ва
они истп паразптн ко-ј-н
су н пре п за време pan
павнклц да жпве па тућ рачул
на лак пачпц. Јато опн пепе
дапас да заврпу своје рукаве
п да се прихвате посла и no- -
штепе зараде. Наша землл је
даиас тако уређепа да иоже
пружптп посла п зараде cbv
Еоме so желп радвтп. Рад по--
штепих л.уди цеппће се и па-грађпва- тп,
а штеточппе cea-se
врсте прогоппће се п уни-штават- н.
ОСТАЦИ ЧЕТНИЧКО-УСТАШКИ- Х
БАНДИ
Друговп, пародпп послапп-ц- и,
дозволптс да се п овога
пута осврпем са пеколиго ре-ч- п
на безпачајпе остатке баи-д- и
које су за време рата прп-пада- ле
разнпм квпзлппшкпм
форнацпјана. Вама је позна-то- а
се овде радп скоро пс-кл-уч- пво
о четппцпма п уста-шаи- а
које су апховп госпо-дар- п
оставплп па цедплу v
мииеиту ослобођеља паше зе-мл- л,
а самп се повуклн у ппо-страпст- во
и.ставнлп под ок-ри- ле
ппостране реакцпје —
ibiixoBiix наредбодавзца пз
времена рата. Дапас можемо
pchu да су се не само коиач- -
по пзјаловнле све иаде дома-h- e
н ипострапе реаЕцнје у нс-к- и
отпор ових бедпнх оста-та- а
iienpiijaicta паше землл.%
него да у такву могј-Ниос-т за-ис- та
вншс ииео пе верује. Сва
исозбпљност мегаломапских
п-таио-
ва и подлс пропагапдс
о нсезевом оружаном устан-к- у
нротпв даиашље Југосла-виј- е
изпшло је па вндсло у
ироцесу једпои од пајпозт- -
тијпх издајапЕа нашс земл.г,
Драже Мнханловпћа.
Иосле овог процеса н дефн- -
питпвпог пораза политиЕе
исезевог оружаног отпора,
после нашпх огромних успе-х-а
на прнвредпом иољу и оп-ш- те
консолидацпје прилпЕа у
земл.п, иастала је потпупа дс-моралнзз- пчја
у редовпма та-к- оз
в а п н х опозпционариих
нолнтнчара нз бпвпшх гра-ђапск- их
страиака. Неки су у-мак- ли
н увукли се у мишјс
рупс, а нееи су узели улог)'
обичиих шппјуна и пздајпи-Е- а
aeii.w U народа.
Свс ове околпостп довсле
су до потпуног разбпјааа и
у!шштеп.а остатака четппчко-усташкп- х
бапдп н дапас је
заиста врдо редав учај да
се пегде још одржавају каеар
н у машпм групицама. Нз по-дата- са
соје hy овде павеста
to he се пајбол,е видети.
У времспу од 1 нарта 1У-- ш
годипе до 1 марта 1947 годи-н- е
преда-i- o се властпиа 1179,
а убпјено јс влп похеатаио
прнлнсом оружзнбг отпора
3467 одметипка, Свп су опи
поссе ослобођеаа земље п
разбпјаља евизлввшкпх фоп-мацн- ја
остала у одметппш-тв- у.
На даа првог марта 1947
годипе остало је још иа чп-тав- ој
тернторијп ФНРЈ лвца
цепријавллпнх властпиа уку-пн- о
1778 одлетпвЕа, в то у
HP Србијп 486. у HP Хрват-ск- ој
337 у HP Словенијп 85,
у HP Посни в Херцеговнни
643, у HP МаЕедонији 87 у
HP Црној Горп 120.
Нсуз инЕаквог пзгледа па
њихово да.ге скрпваае од вдз-ст- п,
па се надамо да he се a
овај незнатаи Срој за врло
ЕратЕО време свстп па мпнв
ум, било аиховом предајоа
властнма,
разиим
битп прнсиљсна да сс самв
ставе расиоложеае варод-ни- м
властвна, а која т
учине задесаНе судби-н- а
разних Калабвћа, Понови-h- a,
Тесановића и других.
Јз жели. другови послани-ци- ,
да вред вама овом орили-ео- м
нстакнем неунорва рад
органа Уираве државне без-беднос- ти.
Љихова упорност
у раду, несебично залаган п
спровођеае поставдних за-дата- ка,
безгравична верност
u љубав према своне возиву
може блти најлепшп пример
ваЕо се пожртвовано служи и
волп држава и варод. (Бурно
п.гесЕаие).
ПИТАЊЕ ИЗРУЧЕЊА
РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА
Што се тпче внтааа ратнвх
хочппаца п нашег захтева за
љпхово пзручене нашим влг
стпиа, могу рећн да су у току
целе 1946. Еао н прошле две
годипе чпњенц напо-р- и
у цвлу бп пз-руче- ље
Ерепуло брзим п
плтем. Но упрЕое свих
nacTOjaiba, резултатн нпсу пи
nato задово.гавајућн. Слђс-ј-нпчк- е
окупациоие власти v
америчким, опитапским н
Францускни окупацноиим зо- -
нама НемачЕе п Лустрије, као
и у Пталији чшшле су и чи- -
пе сметае u тешЕоће око про-па.1аже- иа
н изручнваид рат-пп- х
злочпиаца u пздајиика.
Нпсу вам поиогле наше
днпломатске нптервеиције и
протести код самих савезпи-чкп- х
влада.
Нсеолцео цнфара uajji-снп- је
поЕазују колнен су на-ш- и
папори око изручеил рат-нн- х
злочниаца н нздајинка,
од еојих 1.123 Немцз н Ау-стрпјаа- ца,
759 Италнјзпа, о
осталп припадају другнм на-родностп- ма.
Међутпм нз поменутих об-лас- тп
до сада иам је нзручс-н- о
уЕупно 121 paniii злочп-на- ц,
од којнх 115 Немаца_
Аустрпјапаца a један је-дп- пп
италпјапски ратнн зло-чипа- ц.
Из западннх окупационнх
зопа НемачЕе и Аустрије, за-тн- м
пз Италије тражено је да
пам се изручи 947 југословен-скв- х
ратпнх злочниаца и
дајпнка. Од тога 6poja нама
су до сада нзручсна само 43
лица. КолнЕу заштиту ратич
злочницн уживају код савсз-цички- х
властн, најбол се
внди иа прнмеру злогласног
фашнстичЕОГ гсисрала Роате,
Еојн данас виа такву слободу
ла објавн Kimry "Осам иилн- -
оиа бајопета", а пуковиик Ан- -
гелипн "Логорске ватрс у лр-ватсЕО- Ј".
Ту се злочини прс- -
ма народима нрстстаилЈу
као политичкн н војинчки
занат.
Нашн иаподп дали су- -
впше велике жртпс у борб-- л
против фашнстшких окупа-тор- з
н пикада сс нс могу но-мири- тн
са оваквом праксоч
у поглсду кажњаванл ратиих
злочипаца, са очигледннм кр-шеи- ем
међународних закоиа.
Међу такозваиим рассле-пи- м
лшшма н издајницнма у
зонама Нсмачке к Аустрије,
езо и у Италнјн, налазс гс
иогобројии ратпи злочннцн
и издајиици чнјс јс нзручси.с
давио тражено с иаше стра-и- е.
Мећупш тн злочинци пи
до нпсу издвојсии од
остатх избјепица н рассге-hu- x
лица, всВ уживаЈу ислу
noMoh н повластице а исто-вреис- но
фнзнчким н морал-нп- м
тсрором спречавају пе-патриац- нју
оних расслиих
лпца која желе да се вратс
у своју земл.у. Оии ширс кле-ветпич- Еу
и пепријатсл.ску
пропагаиду протип нашс зе-н- лл
в пародиих властн. Нри- -
премају п спроводе злочииа-чк- у
акцпју против иаше зем-.i- e
и вашвх претставника у
ппострапству, езо што јс то
бпло убиство нашсг коизула
у Напољу Ппцка Глунчи11а,
којн је убијен ма очиглсд ор-гап- а
бриганских власти.
Иаши' вароди се пс мо.у
помчрнти с члиевицом да се
п послс две годиис imcic
свршетЕа рата одржаваЈу н
толсрншу разпе војннчкс н
ПОЛуВОЈНПЧЕС ЕВИЗЛИИШЕС 113- -
дајпичЕе организацнјс коЈс
руЕоводе ратпи злочннци- -
последие времс од кзео се очс-Еу- је
сЕОро повлачсие англо-америчк- их
трупа из Италије,
орпшпзује се прсбациваас
јјзтвих злочннацз н нздаЈнл-к- а.
Познато да су мпогв
пребачсни веп у Аргситвву,
.БIVрапaзuигMлпWијуinw ипгдирнуагтео "ла cv Нс- -
било на којп Друга ј тервјторију Патикаиске држа
иачии. Поучекв досадашн.и „t алп маиастири-mnrti- u
чгп-гтво-и всћнва ће H члппчпма сЕЛаилик мпо
I wiretu .— — -- — -- „ — — ш в— гч" — —'
на
онв
не нх
велпЕп
да н.пхово
лак-иш- м
нн
ии
нз- -
су
данас
ie
земл.с.
ча
по
ГВ ТСШЕИ рзтин злочннци II
вздајницп.
Наведеис чнаепице прет
став-uij- y само веколвко при-мер- а,
a-i- ii one довол-и- о јаспо
погазују да нзвесие савезни-чк- е
власти систсмзтсеи оме-та- ју
проналажеае, хватаае и
взручсае ратпвх злочииаца и
вздајниБа. Тпме се у стварч
на чудаи н нсразумлив начин
штвте она лица на чнје roibc-н- е
в кажилваље су се обавс-зал- е
савезне владе мпогнм
свечзпвм изјавама и иећу"-роднп- м
споразумима.
СТАЊЕ У КАЗНЕНО-ПО-ПРАВНИ- М
ДОМОВИМА
У тоеу протеЕле годпнс
стаље у казнеио-поправнн- м
домовиуз зиатно се побол-шало- .
Посвећеиа je озбвљча
пажља стварзау новоллтх у-сл- ова
живота н рада у тпм у-стапО-
Еама.
ЛСввот н рад у Еа-зпен- пм
установамз, права н
дужпости осуђеннЕа, регули-сан- е
су пропнснма п упут-ствп- ма
у првом реду прзвпл-(Настава- к
на стравв 4)
Политички преглед
ОТШН ОБЈАШЊАВА ЦЕНЗУРИСАЊЕ
АМЕРИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ИЗ НОСКВЕ
РСејспдуIибcљлTнсpЕпnиаaихecеTкДоoгrржаапквраанплдАзпмдоеарбтцајЕаезвапСтпајрссеетнрсааездгпонивкоар п--нера-чпспм-
уса Стаљипз п0 пптапу, аатто се у Совјетскоч Савезу цспзурпте пзвештаЈе
америчкнх доппсппва.
На питаис у коме је Стасен навсо при-мс- р забраие допнсппву "водећс повнпе Рг-публнкапа-
ца" да прпсуствује Коифсрепцпји
миппстара спол,нпх послова воја се одржава
сада у Москви, гспералпспмус Стагип јг
одгопорно:
"За нас је свеједно. Мп не впдпмо ве-лп- ке разлпке пзмеђу Републпкапаца п Де-мокра- та. Мп смо одржавалп коиферепцп}у трнју спла у Техераиу. где смо учпптж добар посао п у пргмателлкој атмосферп. Па
нпак, једаи амернчкп доппснпк, чи{ег се
пмепа моментално не могу сетптп. послао је
Тпзнвмеошштсанј кпо, редкоако доан јеусбтпв0арппрпнспујтеанбпмоарптат при-сута- н, н да сам ја ударпо маршала Тпмо-шчЈнк- а за ручком, Алп то је бпла дрскост п
лажна фабрнкацпја. II да лп мп трсбамо да
хвалимо таквог доппснпка? Ту је бпло мпо-г- о сведока као што су (BiihctoiO Черчи?.
(Фелдмаршад) Брук, (Адмпрал) Лехп и та-к- о далл, коЈп су впделп да се такво шта нпје
догодпло. иа том ручку мп смо прославгал
Черчнлов 69.ро1)в11даи. Па ппак тај допис-- н ик послао је ту лажну в-ес- т п она је бпла
објавл-ен- а у Амернцп. Да лп се од пас оче-Kv}- e да нмамо повереи у такве доппснпке?
Мн не мпслпмо да су томе крпв-- е С1'едпп.ене
Државе нли шгхова полптпка, али тагве
стварн се догађају п стварају рђаво распо-ложе1- К међу совјетскпм иародом."
'Јатим јс Стассн рекао да су то неодгопор-н- и дописннци, али да другндопнспици тп
игправе п да се парод тако научи који су
допигницн поуздзии а којн imcv Иа то је Гтагин одговорно:
"У почетку доппснпцн ппшу сензапио-али- е
прпче. Новпне пх објаве и на ннма
зараде пара а затнм отпусте ппсце."
"Штампа, снол.иа трговппа и културпа
сарадиа су сферс где двз систсма (сов!етск.1
и канпталнстичкн) морају iiahn пачпна да
сс ускладс п иобогтаЈу хсђусобие односс".
рекао је Стасеп.
"To јс истина" — одговорио је Стл1.ип
Затим је Гтассп опст рскао да бн кеђу
coftnoM разумеваљу допрписш укидан цгп-iyp- e.
а ппо Стал.ип кажс:
"Тешко he бптп у иашој зем.ги укпнутп
цензуру, Молотов је то покушао некотпко
пута. Ми смо је моралп поново успоставити
п сваки пут смо пожалнли. У јесеп 1915 цен-зур- а је била укннута. Ја сам бпо па одмору
и онн су (лоппсппцп) почелп писатп прпче
да мс Молотов прпсплпо ад идем iia осуство
a oiiii су онда писалп прнче да бп се ја
трсбао повратитп ц отпустптн ibera. Ове при-ч- е
приказнвале су Сов{етску владу као шеку
врст зоолошког врта. Наравио да је паш па-ро- д
постао озлојеђен п морао је поиово уве-ст- и
цензуру."
КРАЂД ДОКУМЕНДТА КОЈИ НИСУ У ПРИЛАГ
ГРЧКЕ ВВДЕ
Осампасстог апрпла одржапо je у Жепс-в- и
заседан.с Комнсије Уједиплпих пацнја,
која јс пспнтивала сптуацију па Kairany.
Ha том заседаау донешепа je одлука прско
полч; британсЕОг, кнпеског, аустралског и
белгиског ретставника да сс превсде и цир-кули- шс
свсдочанство вође грчвпх гсрилаца
MajiKoca воје је дао совјетскпи и лоикнч
претставннцнма у Коипепјп.
Лрнтаискн претставинЕ Випдл парочитл
се одлучно борно протпв објавл.нвааа све-дочанст- ва
које ннје у складу са сведочан-ство- м
фчке владс. Поводом тога совјетски
претставпик Лавршпев реЕао је да "нзвссне
дслегацијс покушава)у да поведу Компсију
страппутнцом". Лавришев јс такође подвсо
оптужбу да је 30 грчкнх потпнспика псти-циј- с
која је преданз Комнспји з која није
ишла у нрнлог грчвој н спољној реакцијн,
одагиато у прогопство ва грчга острва. Ово
је претставник грчве владе Кироу прпзпао,
алн се браии да опп пису прогпзтп радч
петиције seh ради другпх "злочппа".
Мсђутнн, све ово н iinoio другог гато-шт- а
пс спада v чуда, већ у редовпс и обпчпе
ствари. Hero догоднло се п једво чудо. Ув-раде- ни
су довумеитп Комисвје — не свп.
Уврадепи су онн воји терете грчву владу.
Пво чудо повувло јс за гобо друго join всће
чудо. Скрстарнјат Понвсије извештава о тој
крађи само совјетског претставввеа а дру-гн- м
претставпнцпмз пишта и пе вапоипие! ..
Доппспие "Иујорв TaJMca". Лаврсии,
jaraivhn о свему томе. каже:
"Овн докумептп. важе совјетски дсЈегат.
ппражавали су попеде супротпе гркој вла-д- и.
Пећина члаиова Комиспје су чулв саа
по првн пут да cv докумепти украдспп. .
Некоји члановн Комиспје пзразилв су чуђс-и.- с
дз је сегрстаријат обавестпо совјетског
делегата, а пије обавестио другвх "
Профити су Јачи од патриотизма
Мипистар финапсија у федералиој владн
у Отави, Ј. Л. Излп, говорпо je у парламен-т- у
18 априла у вези са борбом иарода про-тив- у
yEидaIta контрола ценама и пословпих
кругова Еоји су трзжпли уЕидаие тих коп-трол- а.
Он је том прилпвом ревао Да је при-yeibitBa- ite
вонтрола "све теже због исчсзава-it- a
ратподопског патрпотпзма."
Минпстар је затпм реЕао, да је бол пе
иматп Еонтрола чпЕаво пего имати оие гоје
је тегако примепиш због "себичпости кпо-гп- х
гудв." Дал је мпнистар реЕао да смо
"дошлв до етапе када домипионска влада
"
мора да се извуче пз вснтроле цева