000124 |
Previous | 4 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
{ V р.ЈУ , тш11тшлгг п п т ,,,,.. „,. Ш -- ш,- ГППпт'-Г- п ј-- — МНке. in ii i ii——— СГГРАНА 4 AS I 5AW YUGOSLAVIA —By EMERIC SIMAC— PART III. WORK OF YUGOSLAV YOUTH In hie 1946 New Year address Marshal Tito called upon the young people of Yugoslavia to be an example of creative enthusiasm and selfeacrifice in the reconstruc-tion of their war-tor- n and devast-ated country. How did the young Yugoslavs react and answer the call and tho challenge of their Marshal. They replied to this call with the building of the Youth Railway, Brchko-Banovich- i, and with the rebuilding of roads, bridge, schools and hundreds of other cul-tural institutions. The total number of recorded voluntary working days given by the workers, peasants and the youth of Yugoslavia toward the reconstruction of their country, in 191C, amounts to twenty million. According to official government statistics, out of this stupendous number over fifteen million unpaid days of voluntary labour were giv-en by the young people them selves. The youth of Croatia alone gave over four million of these voluntary working days. Тћг youth of Serbia, on the other hand, con-tributed as much as 3,GG7,4G3 days . of voluntary labour. As the unpaid days of labour given by the young people of other republics arc added to the aboc figures the total reaches the astronomic total of fif-teen million. This is the way that the Yugo-slav youth answered the call of Marshal Tito in 194C. With their gigantic effort e and voluntary la-bour they have enabled their coun-- ' try to overcome the major part of the devastation caused by the war. In this work lies their deep under-standing of the tremendous pos-sibilities opened up and extended to young people by the new peop-le's government. At the same time, therein lice their unlimited lovo to-wards their leader. Marshal Tito. During 194C, 250,000 homes have been rebuilt for those whose dwellings were destroyed durin? the war; hundreds of bridges have been rebuilt and thousands of kilo-meters of roads have been repair-ed; thousands of kilometers of railway lines hae been rebuilt and hundreds of kilometers of new gleaming rails have been laid. Machines of production have again begun to hum in hundreds of either completely or partially destroyed factories. Many coal and other mines have been put into operation and hundreds of new schools and other similar cultural institutions have been opened up since libera-tion. All this was achieved in the new Yugoslavia within one year. What a contrast to the situation In Greece where the monarcho-fasck- t regime — supported of course by the bayonets of llritlsh Imperialism and by President Tru-man — Is terrorizing freedom-lovin- g citizens and banning democra-tic organizations such as El'OX (democratic Greek youth organiza-tion). In the rebuilding of roads, bridges, railway, and other pro-jects, thousands of people — youth In particular — hae gained valu-able experience which will enable them to adjust themselves as high-ly qualified worker in many branches of industry. Not a single one of the above mentoined projects was recon Structcd without the participation of young people. Without them Yugoslavia would definitely not have accomplished such magnifi-cent achievements on the field of reconstruction. Just as they were the most important factor in the battle for liberation of their home-land, so today they constitute the most deeishe force in the battle for reconstruction. Why were the people of Yugo slavia able to attain such amazing successes in reconstruction vhen it is well known that their coun-try was destroyed more than any other In Europe with the exception of the Soviet Union ? How did they accomplish this when .Yugoslavia didn't receive any assistance in the fpnn of financial loans from any foreign countries? In his 1947 address Marshal Tito clearly answered --these ques-tions when he said: "We have ac-complished this because the government is in the hands of the people; because the most essential means of production are in the hands of the working people and not in the hands of individual ex-ploiters whose aim in the process of production was merely profit and not the welfare of the people. We have attained these results be-cause the people have confidence in the new Yugoslavia, because there exists unlimited love toward] her amongst the people." As in 194C, Tito again in 1947 called upon the Yugoslav youth to exett forever mounting and great-er efforts — especially this year when the first five year plan of Industrialization and electrifica-tion begins. "With your voluntary work and selfsacrifice in the reconstruction of our devastated country you (young people) have gained the foremost position and increased the glory of our younger genera-tion and our people far beyond the boundaries of our country. Let this year be a year of greater creative enthusiasm of our young-er generation of Yugoslavia not only in reconstruction but else-where .— in schools, in the univer-sities, everywhere where young people both work and learn. The building of new railroads, new factories, mines and building! awaits your participation in 1947." This was Marshal Tito's 194? call to the young people of Yugo-slavia. How will the youth respond to this call? How will they answer it? This call will bo answered — it is, in fact, already answered — with the fulfillment of the great-est postwar task confronting the youth of Yugoslavia — the build-ing of the new 237 kilometer long Youth Railway, Shamac-Sarajev- o. With the completion of this titanic project, the young people will an-swer the call of their Marshal and at the same time they'll render priceless assistance to the materi-alization of the five year plan of industrialization and electrifica-tion. The Youth Railway, Sliamae-Sarajev- o, will run along the Bosna River whero rich mineral deposits are concentrated — especially coal and iron ore. The development of this region opens up favourable possibilities for the building of the first metallurgical plant in Yu goslavla. With this railway heavy steel industry will develop in Yu-goslavia without which the Yugo Експозе Алек. Ранковића (Наставак са стране 2) iiiiKOM о купном рсду у na.i- - испо - iiftnpauitiiu доиовниа, окружне и срескс затворе п П pan илп нком о кугшом рсду за поиравпс домовс ocyljciui-к- а иалолстнмка. Касо је ос- - попии цил. казнс преваспита-пап.- е осуђеника, аихово по-праил- лае и cpnhait.e нормал-но- м ;кивоту, мшшстарство јс у том смислу прсдузело чнтаа низ мера, п у току прошле годппс постнгаутн су зпатпи резултатн. У вспсц броју Kav испо-поправи- нх доиова Д1-п- ас сс приказују фплловп, позориишн комадп, Држс се стручпа прсдавааа, у цнлу сузбнјаља пеппсмепостп код ocyljcnnua у свим казпсппч устаповама образовапи су аналфабстскп течајевп па со-јп- иа се успело сузбнти пеци-смепо- ст од 10% па 3%. Алп једпо од осповппх п иајусиелих сретстава sa пре- - јсаспптаваие осуђеппса јесте ()зд.пЈаwтaоiteсуроардгиаопипизцоеваунеказ-испо-поправ- пим домовиха, у L-ojn-ua осуђеипцп раде и хчг разие запате. иел пкн орој осуђеппх стручппх лица већ јс у току прошлс годние до-дел- еп појединпм предузећп-ма- . у којпиа оии дапас pate ссоро под пстнЈЈ условпма под L-ојн- ма ii слободпи грађапи. За оеуђенике малолетписе образовапп су носебпи домо-в- п у којииа се под повол.нпм условнма прсваспитавају. На-рочн- то се водп рачуна о пч-ста- ви и љиховом стручпоа уздизаау и у томе цил.у орга-нцзова- ис су радиоиице за из-учава- ње разпих заната, сао " курсеви за изучаван.е шко1- - скпх предмета. Прига о пре-- васпитавању осуђениЕамадо-летпик- а поверсна j"e васппта- - чнма учнтел.нма, који су спе-цијал- но за ове задатке по-ставл.- еп. Све овс мере у ствари зна-ч- е ocTBapeitc оног цила који казна има у ФНРЈ — учврт-hunai- ic и утврђпваае оних позитивнпх особппа код осу-ћени- ка што he га одгурати од далег вршена крпвичпнх дела н прплагодитн опште корисном друшгвепом раду. Колпко су ове мсре пмале по-зитнв- ног утпцаја на оптуже- - не најбо.ге се впди пз следе-hn- x података: у току 194G пуштено јс па отпуст 10.411 осуђепнх лица, п to у HP Србијн 4.371. у HP Хрватск јј 3.672. у Оовенијн 806, у Бо-сп- и и Херцеговинп 933, у HP Македоинји 341 и у Црној Горн 283. Оспм тога амисстп-pau- o је пјн помпловано у истој годпни 6.309 лнца Оспи казпсно - поправппх доиова постоје још н логорн за рат-п- е зароблппке. Поступак прсма ратннм зароб.геппцпха уређен је према проппспма slav peasants cannot be provided with tractors. After heavy steel industry 1ч built in Yugoslavia the Yugoslav peasant will no longer have to toil on his soil by tilling The railway will simultaneously open up broad perspectives for the increase of the productivity of the wood industry which is already producing on a limited scale. Be-sides this, it will also increase tin production of the elements necesj-ar- y for cement. Without further mentioning other important fact-ors, these alone reveal the great economic importance of this rail-way. Before the railway is fully com-pleted, approximately four million cubic meters of earth and rck hare to be dug from the mountain-ous region which divides Shamac from Sarajevo. Thirty-seve- n sta-tions have to be constructed; a 1550 meter long tunnel has to be built in Vranduk and five bridge have to be constructed — four across the Bosna River and one if eight hundred meters in length across the River Sava- - It will be difficult to construct this railway, but the sweat and the determination of two hundred thousand young people plus tha rich experience gained at the rail-way, Brchko-Banovich- i, ensures its successful completion. Both rural and urban youth — students, young workers and peas ants will assemble and toil side by side under the Bosnian hot sumr mer sun. Together they'll level the earth, dig tunnels, build bridge and — most important of all — strengthen their friendship and unity. Together they'll complete a historic project which will lead their country to economic indepen-dence and to their own happier and brighter future. (To be continued) Мсћународнг конпепцнје чз 1929. Спн заробгеннцн. осим болсспих и офицнра заиосле- - H1I су ирсма спојни способ-ностим- а у шхгопривредн. ии д'стрнЈн п другим радовпиа зем.гс. птд. Од репатрнрапи су ратии заро бл.сницп свпх пародности осим Нсмаца, Аустријаиаца п једног waiter дела офицнра п подофнцира ПталпЈана. На основу иаредбе Врховпог по-маидап- та. Маршала Југосла-виј- е ynyheiio је суНама 10.882 Цталијапа а такођс иуштсно п 11?526 Нсмаца ii 53G4 Ау-стрпјаиа- ца. Увсреи сам да данас пико пе моасе оспоравати да је у иашој зсмхп у овом релатпв- - по сратком послсратпом пе-рпо- ду дошло до значајпих прокена п велпког напретка па свпи полнуа државпог н друштвспог жпвота. Једап од зпачајппх иомепата пашсг у-путра- втсг жнвота јсстс наш успсх па лшшји учвршћива-п- л п дахег развпјаиа брат-ств- д п јсдппетва наших иа-ро- да Еоје је исковано у ватрк пад. осл. борбе под руковод-ство- м друга, Тита. Нсма су-- . иње да јс н тај момсиат био Јсдан од пајзначаЈИијих пре-дусло- ва свпх паших досадат-П.И- Х успеха. Чврста повеза-нос- т раднпка, селдка н ннте-лпгеици- јс и свих радинх сло- - ip—iin-- . jv letiiiirTneimu AnoiiTV j- -f t . , привреде и јачаиа економссс it иолнтичсс yohii name зел-л,- е. Cpehmija будућпосг п благостаил нашнх народа зз-хтев- ају да сваки грађашш ФНРЈ свим срцеу приступц извршаваљу пла-и- а. To he бпти нага иајплсуе-нптпј- и дуг преха свну жрт-ва- ма које су у великом осд. рату пале за сдободу наше зем-г- е. Науештеппцп Котарске па- - бавио-продај- нс задругс с. о. ј. у Cyan. Јтоварпли су у po sy од 5 сати три вагона ку-вуру- за пз својпх задружпнх уагацппа па же.гезпнчку ста-ппц- у Cyita. Овај посао пзвр- - ШПЛП С)' ДрЈТОВП у СВОУ C10- - бодвоу вреуену п ударпп- - чепу полетоу, впсоком свешћу — спро-уашп- п варод, коме је нзмг-е- п овај ЕуЕур)з, дође чну пре хлеба. СЛНКАРСТВА II КНПАРСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ XIX XX ВЕКА После велпког успеха у Београду. отворена je, почет-ео- у јануара уесеца, у Уует-нпчк- оу пави.гопу, у Загребу. слпЕарства п кппар-- СРПСКИ ГЛАСНИК" CPETAH BAM ПУТДРУЖЕ ШНОВИБУ И ОСТАЛИ ДРУГ0ВИ У uue оргапизацпје Савеза канадских Срба у Иорткол-борн- у, желнмо овим путсм иг-рази- ти жел.е за сретап пут на-ш- их друговима и другарнца-м- а, вашој оулзднии, како Ср-би- ма тако п друговима Хрва-тнм- а, члаповнуа Савеза ка-нздск- нх Срба и Савсза ка-нздсе- нх Хрвата. A у првоч реду желиуо сретаи пут на-ш- ем другу ц другарнци Ко-caiioB- iih it iuixoBOJ деци, да срстно стигну у нову Југо-славиј- у, соји су всћ отишли за Монтреал гдс he чекати југословевску лаћу "Радппк" Еоја долази половпцом иаја месеца. Драгп иаш друже Лука Ко-саповп- ћу н другарица, пе са-м- о да вам желиао сретап пут. вама п вашој децп, ceh вам vKciimo све иајболе гпто бп самп моглп зажелетп. Пп сте толико годнпа жпвелн у Порт-голбор- иу и сви вас познаио као честите, поштене п врсд-н- е. У органнзацпјп СКС, као п токалпои Већу кападскпх јужнпх Словена. ви сте увек бнш првп у раду. жртвујућп се како у раду тако п мате- - У и Onaj д(тпс доиго наи jc друг Коста Трплл :i Jyro- - славије. Доппс је од јсдпог колописте пз Херцеговпие у 21 апрпла 1041 годппе до-т-ла је мађарска (хусарп) у Пачсу, село Кнсач. tlpeco туиача паре-дпл- н су да се у posy од 2 са-т- а иорамо нсслитп пз куги. Накои пола сата пста сојска смлом све населсппЕС С?рЛс истера пз кућа и претера пс-то- га даиа до Дупава у сео иетеч. У 1егсчу па обалп Ду-пав- а чскали cvo па npeto.i cuc.ioy ла другу страпу у ирем, За врсме прогопа маћарскп пхачкалн су што су стиглп, а иајвитс пооац п златпс ствари (пакпте), као на обновн У току 1940] сатове, прстеае па- - то шнх куИа до Дупава тсрала су исзаштићепо српско жис-л.- е, гадио ncyjyhii: "Идате у Србију па једпте једап дру гога српски јнганп". Иаше ссло јсрелагивпо до-- бро прошло ако се упорсхи са осталпи ctinua у ашој пколшш. Тако на прпиер, (nancuihy саио Сприк еоло-- пију којл се нх1азп па нптср-пацио!1а.ч1о- м путу Беотад- - Суботица удахепо од пашег ссла 20 сплометара) прилн- - еом уласка маћарссе војске, стаповпшптво unje правпло ннкакве переде него је мпр-п- о сачссхто улазаБ овупато-ра- . Прпк пспријателхкп тап-ко- вн паишли су плц моторп-зоса-па пешадпја. Једдп од (кпховпх старешипа иаредпо јс целокуппоц стаповппштжу да изађс па крај села на паш-11л- к те поздрава иађарсг војску. lie-тпк- п део стаповпн штва одазвао се позпву п изп шао па помепутц пашнлк да дочеса уаћарссу воЈску. Пред исЕуплсппм аародом нађар-- скп војиаци поставилн 2 тешка хпирал,еза н, не казу-jyh- it пншта, отворпли ватру рчајдгапноалјебтоааа чjиcтагваеранцiiнanјаritдnа-e- ,иоздуиТтормалепзраПЈПпаКОгао,лоnрoуrвHшayцjiаo 5-годнш- н.ег II војнпцц ---- !-- — I па лнпу места on izu .tv- - — ша, а рањспо осо 400. Нрестрзшеии народ, раае-iiun- ii н онн којм су виалч cpehy да их ме?-ц- п нпсу разбежао се по пољу. После овога зло-чин- а yabapcEii војнпци заш-л- и су кроз села пуцајућн у прозоре и убијајући кога су нашли у кућаиа. становнпштво разишло се по Висока свест намештеника котарске задруге у Суњк руковођепч да до НЗЛОЖБА Изложба Качкој. војска-коап- - да су уптрањескп погодали, ства народа Југославије XIX п XX века. Ту су пзложеиа Ba}6o.va слнсарска п вајарска дела, Еоја су стваралн пајбол.и ууетпицп иашпх пзрода — Србп, Хрватп, Стовенцп, Цр-ногор- цн п Маседопцн — у последља два стамћа. Сврха је ове изложбе да се упозпају п шпроке вародве масе, радппци л селацв, с уустппчЕпв делпуа вашвх велпких вајстора. Нстовреуено ова взложба цуа велпко значепе, које лежл у тоуе, што је она резултат успешне полпгнке братства и једпвства свпх пашпх варо-д- а. Уједно је то најбат до-Е-аз развптЕа кулг)рног жв-во- та у пашој земл.п. "Српска РрпЈ'еч", Загреб. рпјалпо. Ваш доприпос за оп-гат- у напредпу радничку ствар у овои месту је велпк. Ми ћемо се увск сећатп, колнко сте вас двоје утрошпли тру-д- а да се успоставп оргапиза-циј- а СКС у Портколбориу, па чему вав сви уп којп смо осталн много и мпого захва-лујеу- о. Вашиу оддассоу иаша ор-ганизац- ија he зпатио осетп-т- и. алн ии сам кажеуо. да ће-у- о настојатп радптн све ш:о је пајбохс и што год будемо впше могли, да се поиосиш, драги друже Лука са твојнц " Портколбориом". Врло се добро ссћамо дру-ж- е Лува, када сп још пре 15 годппа иама Србпуа у Порт-кодборн- у говорпо, да ппси отпшао из Југославпје зато што јг не волнш, него зато што си .норао због лоше уп- - раве п тешког стања, н да се кад тад желпш повратпта. До-чек- ао си то, а ту nua u твог допрниоса, и с тога ти још једном стпскако десппцу и кажемо: "СРЕТАН ТН ПУГ ДРУЖЕ ЛУКАР Драган Шесго, секретар. Бачкој некада сала Целокупно [другцу сетнуа a 21 anpnia 1941 годпне пстерано са ос-талп- м доселенпцпма Србииа у СрОиЈу. У взбеглпштву сио просеш чмтаво вреие рата све до до-лас- ка Црвепе Армпје и На-род- ве ослободплачсе војсес л партвзапскпх одреда сојп су ослободпла Бачку. Tato cub се 1945 годпие п ии вратиш иапшн кућака п пашлп ипи-г- о xyha порушеппх a у оппи које пису биле порушепе пи-ј- е бнло пигде ппчега. Алп уч nouoh пародппх властп tchn-м- а домова још у току 1945. годпне поправмпо jc, a смкоме населппху пародпа ласт да.а пајпотрсбпиЈе ку-ћ- не стсарп. Уступпла пау је зенлу roiy сво п пре нухти па самосталпо обрађиваае, свасоуе дала по краоу, сви-а- у атд. У селу је осповаиа задруга за пабааку п прода-ју- , које је иссључпло трговце п вслепоесдипсе у пабавци свпх важних иотреба. У поштпчеон помсду по-сто- јп п радпп исспн одбср Народпог фропта а иегови су члавовн свн л.удп u жепе ео- - )п онају право глага од 18 па ваааше. Ако је 1941 годппс 6nio елеиената којп су се пепрп-јатсгск- и пооелп прена памг, un ско прешли пресо тога, звајућп да обвчав човек ппје фвш тоие, иего да је селе мрж&е поспјапо join од бип-- mt п иропале аустроугарске уонархије п опда неиарод-ви- х режлиа старе Југославп-јс- . а почетак рата п долазас фашпстичквх хордп пталп-јанска- х ш маћарсквх завршп-- ло се пајввше ва .icbnua срп-ско- г варода, то баш због тога јер су вевародпо режи-н- в crape Југославвје свии свлава ради.ти да омразе Ср-б- е вд осталвх народа Југо- - taiaje. Ha ко је ваше уесто са ме товвтнм ставовввштвоу Cf- - ба, Словака в Мађара. од ос-лобође- ва до давас није довмо до нвкакве свае, вего се свроводв вж свви no.vuya ра- - да оратство в једввства рад-- ног варода. Населеввс вз Бвлева, Хер-- цеговвва. Мпрко Чучковпћ, Сорча. Пачка. ВИНДСОР - РОДИШЊА СЕДНИЦА ВЕЋА Позив на годшшку сгдницу Локадвог Beha која he re одрхаватв у веделу 27 апрн- - ла у z сата восле подве у Фортв фајв евд овер 11луб лали ва углу Кадплак п 1'нч уонд Ст. Позивају се свп чла- - воав оећа да встој седввци прнсуствују, пошто један део данашн. управс вде у стару домосвву потребно је да се бвра нова уврава за идућу годвву. За лоЕалво Behe. В. ФплпппК. Т0Р0НТО - СЕДНИЦА Прва фува клуба "Тчто"' одржаваћ редовну седнвцу у ветав, 25 аврвла у 8 сатп га вече на 3S6 Онтарно Ст. Познва се све чланство да пефалено врнсуствује седни-ц- и. јер ввауо врло важвпх стварп за решаватв. Одбор. Из живота Срба у Румунији (Из "Правде", органа такмичеиа Словенскпх културно - де мократскпх удруженл) ДИЊАШ Иуајућн у внду рад дру- - гова, другаЈшца, оуладннс, ученнка-пионнр- а у свнм на-цредн- нм зенллиа, а парочнто у братскои Совјетском Саве-з- у и Југославији, те да би смо и на делу показалн вол и расположсп.е за новпм жн-вото- м, у оквиру расиисаног тромсссчиог такмичепчЧ од ССКДУ-- а у Руууннји, дост1-B.i- a се следеИи нзвештај о до-садаи- лј астнвиости становпп штва нашега мсста Дннлша. Оспован j'e аналфабстскн течзј са 28 другова н друга-рцц- а. Образоваио јс 20 ч-тала- чкнх група. Издају сс ус-- усис новине. Свакс суботс одржавају сс коиференцнјс. Одржано јс свега 8 коифс-ренцпј- а, од којих једиа на-пред- па прнлнком иоссте дру-- ГОВа jyrOCJOBCIICEHX школ- - ских ппспектоЈ)а. Одржанс су 4 прпредбе, пзвсдспс д мсс- - нпх средиошколаца. Образо-ва- п је хор од осо БО другова-певач- а. Жнво раде секције шаха н пинг-нонг- а. Осиова-и- а је радпа бригада од 40 другова. Имамо свега 225 претнлат- - ппка иашег ародпог лнста "Правда". Расиродалн сио 239 калсидара "Нрама" у цо-јс- м су сс ослу нарочито сво-јо- м активиошпу истакли учс-ппци-ииоп- ири. Члапови иросветпс скипс радс, помажу, дају, посазују. н т. д. тс нау иосао под руко-водство- м нстих иде жсл-еш- ш путсм. Иисна иајактнвиијих п иајвредкнјнхдругова и дру-гариц- а, сао и 6poj радних ча- - сова, достави1ем( иа крају таемнчснл. У зајсдннцн брат до брата, ДРУ--г до друга, настаплдмо за-почс- ти рад, тс да на крају J АВ ТОРОНТО - ПРЕТСТАВА Огранак Сапеза Канадских Хрвата дапапс ]сдну погрссну драуу. нризор из На))дн-ослободнлач- ис борбе Југосла-вијс- , нод нменоу "51ATH". Коуад је врло цотрссан и ип-терссаит- ан, може се pclui, до сада један од најбољих кома-д- а којн сс јс одиграпао у иа-ш- ој колопнјн. Сав је са паЈ)Одипм оссиајима з--i слободу it народа про-ти- в странпх освајача н дома-hti- x издајпика. ЈСоиад he се одпгравати у исдсл.у 27 апрнла у 8 сатп на вечс у просторијаиа на 38G Оптарпо Ст. Позпвауо сав иаш парод, да пе пропустп ову ретку прилиЕу н да псби ппдео овај поворшшш игроказ. Одбор. Т0Р0НТО - СЕДНИЦА GKC У иеделу 27 априла одржа-в- а сс у 2.30 нослг подие се,-вн- ца органнзацнјс Савеза ка-вадс- ких СрСа у Торонту. Мо-л- е се свн члановн п чланице да ие изостану од овс седнн це. СЕДНИЦА ОДБОРА У ТОРОНТУ У четвртак 24 у 8 сатн у вечс, одржава се сед-ин- ца одбора п нододбора ор-raiiiuan- uj'e Савеза канадских Срба уЕл.учив п оних којн скупллЈу огласе и честнтке зз прославу Српског Гласпика. Моле се сви чланови и чланн- - це овнх одбора н пододбора да не забораве доћи на ову заједпнчку ссдннцу. Одбор. ХАМИЛТОН - БАЗАР Клубовн Радничкс прогрс- - снвне партије риређују зајс- - диичкп базар 25 и Љ априла v Цешрал Хал 213 ђсус Сг. На базару he битн разипх пгара, нзложено разпих на-родн- их noma.!! и других Еул-Т)'рн- пх предмета наших н других нацпја, a у нсто вреуе и разног домаћег јсла као и друге разоподе. Уторак, 22 апрпла 1947. попоспо и задо-- BOi.no прнкажсио csoja дела, знајућн да he тек тада бнтн остварена лознпка: II нп см" за опште добро свој део дали! В. Iinpnh. ИВАНДА На скупштипн која се одр-жал- а 23 фсбруара пзабрана је нова управа уесне органп-зациј- е СКДУ у Нвапдн. Свс-штен- нк Теодор Рајчип одр-жа- о предавање о задртар-ств- у, истнчући велику ва;и-но- ст задруга у садаоиБостп. Браинслав Нсшић, учктел., говорио је о значају школс у жнвоту народа, подвлачсћи потрсбу што тешие сарадие школе и парода. Омладииац Никола Весслииов позвао је све оие који стоје по страпи, а ннсу непрнјатеАл демокра-тиј- е, да постаиу актпвпн, да нс остану н да--w посуатрачч. Апелујупи на паш хпвалн С. Јовнн јс рекао, да се свп ује-днн- е за болу будућиост. Иосле се прешло па пзбор новс управе, где је за прет-- ссдника изабрап Тоша Лазнп, иотпрстседпнк С. Феплц, сек-рста- р Т. Paj4nh, свештсник, iiouoluniK секрстара И. Bete-лиио- в, благајнпк I). MaTtih, замеипЕ благајипка В. Мило-вапо- в, члаиови надзориог од-бор- а: Г. Heraiih, учитсд., Р. Милованов, ЈК. Iiinih, В. Вла-roj'c- B, Раднслав Л1иловапов, Г. Инеолнп, Ч. Стаиојсв н ИС. Стаиојев. Истога даиа приређсна је забава а којој је одигра по-зоршл- ин коуад "Слуга Јср-ис- ј" од Цашсара. логс су нгралн: С. Фелдц, А. Мило-вано- в, Г. Мнловаи, М. Не-тро- в, В. Благојев, А. Јакшнн н Б. Ннколин. Шсолскадсца, под руковоћствоу учнтедл Hcuiiiha извсла су позорнш-н- и комад "Тсшео је бши уз-ли- ". Т.Л. 0 Б Е прожет борбу анрила ВЕЛАНД - КОНЦЕРАТ Оргашиацпја СКС у Ве-лаи- ду приређује upoctaey 111сстн)Д1пм1.11цс СрпсЕог Гла-сннк- а, иа 10 уаја, у Уграјин-ско- м дому у всчс у 8 сати. Позивауо сав nam иарод дл посетн ову прославу. Одбор. ПОРТКОПВОРН - СЕДНИЦА Оргапнзација Савсза канад- - сенх Срба у Нортколборну одржава седницу у педсл.у 27 апрпла у 7 сати па вече у еу-h- n друга Драгава Шесто. За-т- о уолпм другове и другари-ц- с да нефахепо прпсуствују овој врло взжпој седпнцп, a да и опомевем one чдапове Еојн плате члапарпну уиа-пре- д, пз сузтрају да не уо-ра- ју посећпвати ссдппце. Седница је у тодиео аж-шј- а, што he бнти расправлз-п- о па пстој о прославп Срп-ск- ог Гласвива. Зато је по-- жслпо да будемо сви присут-и- и. Драган Шесто, секретар. ВАНКУВЕР - КОНЦЕРАТ Огранас Савсза каиадсЕПх Срба, приређује КОНЦЕРАТ у почаст 6-годишн- .ице оп-стан- га СРИСКОГ ГЛАСНИ-К- А у НЕДЕЛ.У 4 иаја у Срл-ско- у Иросветноу Доуу, 767 Кнфер Ст. Овнме позивауо сву браћу Србе, езо и браћу Хрвате и Счовепце, да лас ncte вечере noceie у што велев броју, п својоу посетоу увелпчаЈу про-сла- ву 6-годпн- тицу С ГЛА-СНИК- А. Концерат he почети тачла у 8 сати ла вече, Пожурите да осигурате ме-- сто за себе. СЕДНИЦА КЛУБА РПП У недел.у 27 a'npiua одржа-в- а се седница Клуба у Иар-тизавсЕ- ој халп. Почстак сед-пи- це у_ 2 сата после подп1!. Позпвају се сви чланопн да иефаллно дођу на седницу, јер пуауо важиих питана ?а решаваље. Одбор. ii 14РШ1 ш111Ј]1Р1"''црц-цд- 1 Hel P t i s
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 16, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-05-16 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000131 |
Description
Title | 000124 |
OCR text | { V р.ЈУ , тш11тшлгг п п т ,,,,.. „,. Ш -- ш,- ГППпт'-Г- п ј-- — МНке. in ii i ii——— СГГРАНА 4 AS I 5AW YUGOSLAVIA —By EMERIC SIMAC— PART III. WORK OF YUGOSLAV YOUTH In hie 1946 New Year address Marshal Tito called upon the young people of Yugoslavia to be an example of creative enthusiasm and selfeacrifice in the reconstruc-tion of their war-tor- n and devast-ated country. How did the young Yugoslavs react and answer the call and tho challenge of their Marshal. They replied to this call with the building of the Youth Railway, Brchko-Banovich- i, and with the rebuilding of roads, bridge, schools and hundreds of other cul-tural institutions. The total number of recorded voluntary working days given by the workers, peasants and the youth of Yugoslavia toward the reconstruction of their country, in 191C, amounts to twenty million. According to official government statistics, out of this stupendous number over fifteen million unpaid days of voluntary labour were giv-en by the young people them selves. The youth of Croatia alone gave over four million of these voluntary working days. Тћг youth of Serbia, on the other hand, con-tributed as much as 3,GG7,4G3 days . of voluntary labour. As the unpaid days of labour given by the young people of other republics arc added to the aboc figures the total reaches the astronomic total of fif-teen million. This is the way that the Yugo-slav youth answered the call of Marshal Tito in 194C. With their gigantic effort e and voluntary la-bour they have enabled their coun-- ' try to overcome the major part of the devastation caused by the war. In this work lies their deep under-standing of the tremendous pos-sibilities opened up and extended to young people by the new peop-le's government. At the same time, therein lice their unlimited lovo to-wards their leader. Marshal Tito. During 194C, 250,000 homes have been rebuilt for those whose dwellings were destroyed durin? the war; hundreds of bridges have been rebuilt and thousands of kilo-meters of roads have been repair-ed; thousands of kilometers of railway lines hae been rebuilt and hundreds of kilometers of new gleaming rails have been laid. Machines of production have again begun to hum in hundreds of either completely or partially destroyed factories. Many coal and other mines have been put into operation and hundreds of new schools and other similar cultural institutions have been opened up since libera-tion. All this was achieved in the new Yugoslavia within one year. What a contrast to the situation In Greece where the monarcho-fasck- t regime — supported of course by the bayonets of llritlsh Imperialism and by President Tru-man — Is terrorizing freedom-lovin- g citizens and banning democra-tic organizations such as El'OX (democratic Greek youth organiza-tion). In the rebuilding of roads, bridges, railway, and other pro-jects, thousands of people — youth In particular — hae gained valu-able experience which will enable them to adjust themselves as high-ly qualified worker in many branches of industry. Not a single one of the above mentoined projects was recon Structcd without the participation of young people. Without them Yugoslavia would definitely not have accomplished such magnifi-cent achievements on the field of reconstruction. Just as they were the most important factor in the battle for liberation of their home-land, so today they constitute the most deeishe force in the battle for reconstruction. Why were the people of Yugo slavia able to attain such amazing successes in reconstruction vhen it is well known that their coun-try was destroyed more than any other In Europe with the exception of the Soviet Union ? How did they accomplish this when .Yugoslavia didn't receive any assistance in the fpnn of financial loans from any foreign countries? In his 1947 address Marshal Tito clearly answered --these ques-tions when he said: "We have ac-complished this because the government is in the hands of the people; because the most essential means of production are in the hands of the working people and not in the hands of individual ex-ploiters whose aim in the process of production was merely profit and not the welfare of the people. We have attained these results be-cause the people have confidence in the new Yugoslavia, because there exists unlimited love toward] her amongst the people." As in 194C, Tito again in 1947 called upon the Yugoslav youth to exett forever mounting and great-er efforts — especially this year when the first five year plan of Industrialization and electrifica-tion begins. "With your voluntary work and selfsacrifice in the reconstruction of our devastated country you (young people) have gained the foremost position and increased the glory of our younger genera-tion and our people far beyond the boundaries of our country. Let this year be a year of greater creative enthusiasm of our young-er generation of Yugoslavia not only in reconstruction but else-where .— in schools, in the univer-sities, everywhere where young people both work and learn. The building of new railroads, new factories, mines and building! awaits your participation in 1947." This was Marshal Tito's 194? call to the young people of Yugo-slavia. How will the youth respond to this call? How will they answer it? This call will bo answered — it is, in fact, already answered — with the fulfillment of the great-est postwar task confronting the youth of Yugoslavia — the build-ing of the new 237 kilometer long Youth Railway, Shamac-Sarajev- o. With the completion of this titanic project, the young people will an-swer the call of their Marshal and at the same time they'll render priceless assistance to the materi-alization of the five year plan of industrialization and electrifica-tion. The Youth Railway, Sliamae-Sarajev- o, will run along the Bosna River whero rich mineral deposits are concentrated — especially coal and iron ore. The development of this region opens up favourable possibilities for the building of the first metallurgical plant in Yu goslavla. With this railway heavy steel industry will develop in Yu-goslavia without which the Yugo Експозе Алек. Ранковића (Наставак са стране 2) iiiiKOM о купном рсду у na.i- - испо - iiftnpauitiiu доиовниа, окружне и срескс затворе п П pan илп нком о кугшом рсду за поиравпс домовс ocyljciui-к- а иалолстнмка. Касо је ос- - попии цил. казнс преваспита-пап.- е осуђеника, аихово по-праил- лае и cpnhait.e нормал-но- м ;кивоту, мшшстарство јс у том смислу прсдузело чнтаа низ мера, п у току прошле годппс постнгаутн су зпатпи резултатн. У вспсц броју Kav испо-поправи- нх доиова Д1-п- ас сс приказују фплловп, позориишн комадп, Држс се стручпа прсдавааа, у цнлу сузбнјаља пеппсмепостп код ocyljcnnua у свим казпсппч устаповама образовапи су аналфабстскп течајевп па со-јп- иа се успело сузбнти пеци-смепо- ст од 10% па 3%. Алп једпо од осповппх п иајусиелих сретстава sa пре- - јсаспптаваие осуђеппса јесте ()зд.пЈаwтaоiteсуроардгиаопипизцоеваунеказ-испо-поправ- пим домовиха, у L-ojn-ua осуђеипцп раде и хчг разие запате. иел пкн орој осуђеппх стручппх лица већ јс у току прошлс годние до-дел- еп појединпм предузећп-ма- . у којпиа оии дапас pate ссоро под пстнЈЈ условпма под L-ојн- ма ii слободпи грађапи. За оеуђенике малолетписе образовапп су носебпи домо-в- п у којииа се под повол.нпм условнма прсваспитавају. На-рочн- то се водп рачуна о пч-ста- ви и љиховом стручпоа уздизаау и у томе цил.у орга-нцзова- ис су радиоиице за из-учава- ње разпих заната, сао " курсеви за изучаван.е шко1- - скпх предмета. Прига о пре-- васпитавању осуђениЕамадо-летпик- а поверсна j"e васппта- - чнма учнтел.нма, који су спе-цијал- но за ове задатке по-ставл.- еп. Све овс мере у ствари зна-ч- е ocTBapeitc оног цила који казна има у ФНРЈ — учврт-hunai- ic и утврђпваае оних позитивнпх особппа код осу-ћени- ка што he га одгурати од далег вршена крпвичпнх дела н прплагодитн опште корисном друшгвепом раду. Колпко су ове мсре пмале по-зитнв- ног утпцаја на оптуже- - не најбо.ге се впди пз следе-hn- x података: у току 194G пуштено јс па отпуст 10.411 осуђепнх лица, п to у HP Србијн 4.371. у HP Хрватск јј 3.672. у Оовенијн 806, у Бо-сп- и и Херцеговинп 933, у HP Македоинји 341 и у Црној Горн 283. Оспм тога амисстп-pau- o је пјн помпловано у истој годпни 6.309 лнца Оспи казпсно - поправппх доиова постоје још н логорн за рат-п- е зароблппке. Поступак прсма ратннм зароб.геппцпха уређен је према проппспма slav peasants cannot be provided with tractors. After heavy steel industry 1ч built in Yugoslavia the Yugoslav peasant will no longer have to toil on his soil by tilling The railway will simultaneously open up broad perspectives for the increase of the productivity of the wood industry which is already producing on a limited scale. Be-sides this, it will also increase tin production of the elements necesj-ar- y for cement. Without further mentioning other important fact-ors, these alone reveal the great economic importance of this rail-way. Before the railway is fully com-pleted, approximately four million cubic meters of earth and rck hare to be dug from the mountain-ous region which divides Shamac from Sarajevo. Thirty-seve- n sta-tions have to be constructed; a 1550 meter long tunnel has to be built in Vranduk and five bridge have to be constructed — four across the Bosna River and one if eight hundred meters in length across the River Sava- - It will be difficult to construct this railway, but the sweat and the determination of two hundred thousand young people plus tha rich experience gained at the rail-way, Brchko-Banovich- i, ensures its successful completion. Both rural and urban youth — students, young workers and peas ants will assemble and toil side by side under the Bosnian hot sumr mer sun. Together they'll level the earth, dig tunnels, build bridge and — most important of all — strengthen their friendship and unity. Together they'll complete a historic project which will lead their country to economic indepen-dence and to their own happier and brighter future. (To be continued) Мсћународнг конпепцнје чз 1929. Спн заробгеннцн. осим болсспих и офицнра заиосле- - H1I су ирсма спојни способ-ностим- а у шхгопривредн. ии д'стрнЈн п другим радовпиа зем.гс. птд. Од репатрнрапи су ратии заро бл.сницп свпх пародности осим Нсмаца, Аустријаиаца п једног waiter дела офицнра п подофнцира ПталпЈана. На основу иаредбе Врховпог по-маидап- та. Маршала Југосла-виј- е ynyheiio је суНама 10.882 Цталијапа а такођс иуштсно п 11?526 Нсмаца ii 53G4 Ау-стрпјаиа- ца. Увсреи сам да данас пико пе моасе оспоравати да је у иашој зсмхп у овом релатпв- - по сратком послсратпом пе-рпо- ду дошло до значајпих прокена п велпког напретка па свпи полнуа државпог н друштвспог жпвота. Једап од зпачајппх иомепата пашсг у-путра- втсг жнвота јсстс наш успсх па лшшји учвршћива-п- л п дахег развпјаиа брат-ств- д п јсдппетва наших иа-ро- да Еоје је исковано у ватрк пад. осл. борбе под руковод-ство- м друга, Тита. Нсма су-- . иње да јс н тај момсиат био Јсдан од пајзначаЈИијих пре-дусло- ва свпх паших досадат-П.И- Х успеха. Чврста повеза-нос- т раднпка, селдка н ннте-лпгеици- јс и свих радинх сло- - ip—iin-- . jv letiiiirTneimu AnoiiTV j- -f t . , привреде и јачаиа економссс it иолнтичсс yohii name зел-л,- е. Cpehmija будућпосг п благостаил нашнх народа зз-хтев- ају да сваки грађашш ФНРЈ свим срцеу приступц извршаваљу пла-и- а. To he бпти нага иајплсуе-нптпј- и дуг преха свну жрт-ва- ма које су у великом осд. рату пале за сдободу наше зем-г- е. Науештеппцп Котарске па- - бавио-продај- нс задругс с. о. ј. у Cyan. Јтоварпли су у po sy од 5 сати три вагона ку-вуру- за пз својпх задружпнх уагацппа па же.гезпнчку ста-ппц- у Cyita. Овај посао пзвр- - ШПЛП С)' ДрЈТОВП у СВОУ C10- - бодвоу вреуену п ударпп- - чепу полетоу, впсоком свешћу — спро-уашп- п варод, коме је нзмг-е- п овај ЕуЕур)з, дође чну пре хлеба. СЛНКАРСТВА II КНПАРСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ XIX XX ВЕКА После велпког успеха у Београду. отворена je, почет-ео- у јануара уесеца, у Уует-нпчк- оу пави.гопу, у Загребу. слпЕарства п кппар-- СРПСКИ ГЛАСНИК" CPETAH BAM ПУТДРУЖЕ ШНОВИБУ И ОСТАЛИ ДРУГ0ВИ У uue оргапизацпје Савеза канадских Срба у Иорткол-борн- у, желнмо овим путсм иг-рази- ти жел.е за сретап пут на-ш- их друговима и другарнца-м- а, вашој оулзднии, како Ср-би- ма тако п друговима Хрва-тнм- а, члаповнуа Савеза ка-нздск- нх Срба и Савсза ка-нздсе- нх Хрвата. A у првоч реду желиуо сретаи пут на-ш- ем другу ц другарнци Ко-caiioB- iih it iuixoBOJ деци, да срстно стигну у нову Југо-славиј- у, соји су всћ отишли за Монтреал гдс he чекати југословевску лаћу "Радппк" Еоја долази половпцом иаја месеца. Драгп иаш друже Лука Ко-саповп- ћу н другарица, пе са-м- о да вам желиао сретап пут. вама п вашој децп, ceh вам vKciimo све иајболе гпто бп самп моглп зажелетп. Пп сте толико годнпа жпвелн у Порт-голбор- иу и сви вас познаио као честите, поштене п врсд-н- е. У органнзацпјп СКС, као п токалпои Већу кападскпх јужнпх Словена. ви сте увек бнш првп у раду. жртвујућп се како у раду тако п мате- - У и Onaj д(тпс доиго наи jc друг Коста Трплл :i Jyro- - славије. Доппс је од јсдпог колописте пз Херцеговпие у 21 апрпла 1041 годппе до-т-ла је мађарска (хусарп) у Пачсу, село Кнсач. tlpeco туиача паре-дпл- н су да се у posy од 2 са-т- а иорамо нсслитп пз куги. Накои пола сата пста сојска смлом све населсппЕС С?рЛс истера пз кућа и претера пс-то- га даиа до Дупава у сео иетеч. У 1егсчу па обалп Ду-пав- а чскали cvo па npeto.i cuc.ioy ла другу страпу у ирем, За врсме прогопа маћарскп пхачкалн су што су стиглп, а иајвитс пооац п златпс ствари (пакпте), као на обновн У току 1940] сатове, прстеае па- - то шнх куИа до Дупава тсрала су исзаштићепо српско жис-л.- е, гадио ncyjyhii: "Идате у Србију па једпте једап дру гога српски јнганп". Иаше ссло јсрелагивпо до-- бро прошло ако се упорсхи са осталпи ctinua у ашој пколшш. Тако на прпиер, (nancuihy саио Сприк еоло-- пију којл се нх1азп па нптср-пацио!1а.ч1о- м путу Беотад- - Суботица удахепо од пашег ссла 20 сплометара) прилн- - еом уласка маћарссе војске, стаповпшптво unje правпло ннкакве переде него је мпр-п- о сачссхто улазаБ овупато-ра- . Прпк пспријателхкп тап-ко- вн паишли су плц моторп-зоса-па пешадпја. Једдп од (кпховпх старешипа иаредпо јс целокуппоц стаповппштжу да изађс па крај села на паш-11л- к те поздрава иађарсг војску. lie-тпк- п део стаповпн штва одазвао се позпву п изп шао па помепутц пашнлк да дочеса уаћарссу воЈску. Пред исЕуплсппм аародом нађар-- скп војиаци поставилн 2 тешка хпирал,еза н, не казу-jyh- it пншта, отворпли ватру рчајдгапноалјебтоааа чjиcтагваеранцiiнanјаritдnа-e- ,иоздуиТтормалепзраПЈПпаКОгао,лоnрoуrвHшayцjiаo 5-годнш- н.ег II војнпцц ---- !-- — I па лнпу места on izu .tv- - — ша, а рањспо осо 400. Нрестрзшеии народ, раае-iiun- ii н онн којм су виалч cpehy да их ме?-ц- п нпсу разбежао се по пољу. После овога зло-чин- а yabapcEii војнпци заш-л- и су кроз села пуцајућн у прозоре и убијајући кога су нашли у кућаиа. становнпштво разишло се по Висока свест намештеника котарске задруге у Суњк руковођепч да до НЗЛОЖБА Изложба Качкој. војска-коап- - да су уптрањескп погодали, ства народа Југославије XIX п XX века. Ту су пзложеиа Ba}6o.va слнсарска п вајарска дела, Еоја су стваралн пајбол.и ууетпицп иашпх пзрода — Србп, Хрватп, Стовенцп, Цр-ногор- цн п Маседопцн — у последља два стамћа. Сврха је ове изложбе да се упозпају п шпроке вародве масе, радппци л селацв, с уустппчЕпв делпуа вашвх велпких вајстора. Нстовреуено ова взложба цуа велпко значепе, које лежл у тоуе, што је она резултат успешне полпгнке братства и једпвства свпх пашпх варо-д- а. Уједно је то најбат до-Е-аз развптЕа кулг)рног жв-во- та у пашој земл.п. "Српска РрпЈ'еч", Загреб. рпјалпо. Ваш доприпос за оп-гат- у напредпу радничку ствар у овои месту је велпк. Ми ћемо се увск сећатп, колнко сте вас двоје утрошпли тру-д- а да се успоставп оргапиза-циј- а СКС у Портколбориу, па чему вав сви уп којп смо осталн много и мпого захва-лујеу- о. Вашиу оддассоу иаша ор-ганизац- ија he зпатио осетп-т- и. алн ии сам кажеуо. да ће-у- о настојатп радптн све ш:о је пајбохс и што год будемо впше могли, да се поиосиш, драги друже Лука са твојнц " Портколбориом". Врло се добро ссћамо дру-ж- е Лува, када сп још пре 15 годппа иама Србпуа у Порт-кодборн- у говорпо, да ппси отпшао из Југославпје зато што јг не волнш, него зато што си .норао због лоше уп- - раве п тешког стања, н да се кад тад желпш повратпта. До-чек- ао си то, а ту nua u твог допрниоса, и с тога ти још једном стпскако десппцу и кажемо: "СРЕТАН ТН ПУГ ДРУЖЕ ЛУКАР Драган Шесго, секретар. Бачкој некада сала Целокупно [другцу сетнуа a 21 anpnia 1941 годпне пстерано са ос-талп- м доселенпцпма Србииа у СрОиЈу. У взбеглпштву сио просеш чмтаво вреие рата све до до-лас- ка Црвепе Армпје и На-род- ве ослободплачсе војсес л партвзапскпх одреда сојп су ослободпла Бачку. Tato cub се 1945 годпие п ии вратиш иапшн кућака п пашлп ипи-г- о xyha порушеппх a у оппи које пису биле порушепе пи-ј- е бнло пигде ппчега. Алп уч nouoh пародппх властп tchn-м- а домова још у току 1945. годпне поправмпо jc, a смкоме населппху пародпа ласт да.а пајпотрсбпиЈе ку-ћ- не стсарп. Уступпла пау је зенлу roiy сво п пре нухти па самосталпо обрађиваае, свасоуе дала по краоу, сви-а- у атд. У селу је осповаиа задруга за пабааку п прода-ју- , које је иссључпло трговце п вслепоесдипсе у пабавци свпх важних иотреба. У поштпчеон помсду по-сто- јп п радпп исспн одбср Народпог фропта а иегови су члавовн свн л.удп u жепе ео- - )п онају право глага од 18 па ваааше. Ако је 1941 годппс 6nio елеиената којп су се пепрп-јатсгск- и пооелп прена памг, un ско прешли пресо тога, звајућп да обвчав човек ппје фвш тоие, иего да је селе мрж&е поспјапо join од бип-- mt п иропале аустроугарске уонархије п опда неиарод-ви- х режлиа старе Југославп-јс- . а почетак рата п долазас фашпстичквх хордп пталп-јанска- х ш маћарсквх завршп-- ло се пајввше ва .icbnua срп-ско- г варода, то баш због тога јер су вевародпо режи-н- в crape Југославвје свии свлава ради.ти да омразе Ср-б- е вд осталвх народа Југо- - taiaje. Ha ко је ваше уесто са ме товвтнм ставовввштвоу Cf- - ба, Словака в Мађара. од ос-лобође- ва до давас није довмо до нвкакве свае, вего се свроводв вж свви no.vuya ра- - да оратство в једввства рад-- ног варода. Населеввс вз Бвлева, Хер-- цеговвва. Мпрко Чучковпћ, Сорча. Пачка. ВИНДСОР - РОДИШЊА СЕДНИЦА ВЕЋА Позив на годшшку сгдницу Локадвог Beha која he re одрхаватв у веделу 27 апрн- - ла у z сата восле подве у Фортв фајв евд овер 11луб лали ва углу Кадплак п 1'нч уонд Ст. Позивају се свп чла- - воав оећа да встој седввци прнсуствују, пошто један део данашн. управс вде у стару домосвву потребно је да се бвра нова уврава за идућу годвву. За лоЕалво Behe. В. ФплпппК. Т0Р0НТО - СЕДНИЦА Прва фува клуба "Тчто"' одржаваћ редовну седнвцу у ветав, 25 аврвла у 8 сатп га вече на 3S6 Онтарно Ст. Познва се све чланство да пефалено врнсуствује седни-ц- и. јер ввауо врло важвпх стварп за решаватв. Одбор. Из живота Срба у Румунији (Из "Правде", органа такмичеиа Словенскпх културно - де мократскпх удруженл) ДИЊАШ Иуајућн у внду рад дру- - гова, другаЈшца, оуладннс, ученнка-пионнр- а у свнм на-цредн- нм зенллиа, а парочнто у братскои Совјетском Саве-з- у и Југославији, те да би смо и на делу показалн вол и расположсп.е за новпм жн-вото- м, у оквиру расиисаног тромсссчиог такмичепчЧ од ССКДУ-- а у Руууннји, дост1-B.i- a се следеИи нзвештај о до-садаи- лј астнвиости становпп штва нашега мсста Дннлша. Оспован j'e аналфабстскн течзј са 28 другова н друга-рцц- а. Образоваио јс 20 ч-тала- чкнх група. Издају сс ус-- усис новине. Свакс суботс одржавају сс коиференцнјс. Одржано јс свега 8 коифс-ренцпј- а, од којих једиа на-пред- па прнлнком иоссте дру-- ГОВа jyrOCJOBCIICEHX школ- - ских ппспектоЈ)а. Одржанс су 4 прпредбе, пзвсдспс д мсс- - нпх средиошколаца. Образо-ва- п је хор од осо БО другова-певач- а. Жнво раде секције шаха н пинг-нонг- а. Осиова-и- а је радпа бригада од 40 другова. Имамо свега 225 претнлат- - ппка иашег ародпог лнста "Правда". Расиродалн сио 239 калсидара "Нрама" у цо-јс- м су сс ослу нарочито сво-јо- м активиошпу истакли учс-ппци-ииоп- ири. Члапови иросветпс скипс радс, помажу, дају, посазују. н т. д. тс нау иосао под руко-водство- м нстих иде жсл-еш- ш путсм. Иисна иајактнвиијих п иајвредкнјнхдругова и дру-гариц- а, сао и 6poj радних ча- - сова, достави1ем( иа крају таемнчснл. У зајсдннцн брат до брата, ДРУ--г до друга, настаплдмо за-почс- ти рад, тс да на крају J АВ ТОРОНТО - ПРЕТСТАВА Огранак Сапеза Канадских Хрвата дапапс ]сдну погрссну драуу. нризор из На))дн-ослободнлач- ис борбе Југосла-вијс- , нод нменоу "51ATH". Коуад је врло цотрссан и ип-терссаит- ан, може се pclui, до сада један од најбољих кома-д- а којн сс јс одиграпао у иа-ш- ој колопнјн. Сав је са паЈ)Одипм оссиајима з--i слободу it народа про-ти- в странпх освајача н дома-hti- x издајпика. ЈСоиад he се одпгравати у исдсл.у 27 апрнла у 8 сатп на вечс у просторијаиа на 38G Оптарпо Ст. Позпвауо сав иаш парод, да пе пропустп ову ретку прилиЕу н да псби ппдео овај поворшшш игроказ. Одбор. Т0Р0НТО - СЕДНИЦА GKC У иеделу 27 априла одржа-в- а сс у 2.30 нослг подие се,-вн- ца органнзацнјс Савеза ка-вадс- ких СрСа у Торонту. Мо-л- е се свн члановн п чланице да ие изостану од овс седнн це. СЕДНИЦА ОДБОРА У ТОРОНТУ У четвртак 24 у 8 сатн у вечс, одржава се сед-ин- ца одбора п нододбора ор-raiiiuan- uj'e Савеза канадских Срба уЕл.учив п оних којн скупллЈу огласе и честнтке зз прославу Српског Гласпика. Моле се сви чланови и чланн- - це овнх одбора н пододбора да не забораве доћи на ову заједпнчку ссдннцу. Одбор. ХАМИЛТОН - БАЗАР Клубовн Радничкс прогрс- - снвне партије риређују зајс- - диичкп базар 25 и Љ априла v Цешрал Хал 213 ђсус Сг. На базару he битн разипх пгара, нзложено разпих на-родн- их noma.!! и других Еул-Т)'рн- пх предмета наших н других нацпја, a у нсто вреуе и разног домаћег јсла као и друге разоподе. Уторак, 22 апрпла 1947. попоспо и задо-- BOi.no прнкажсио csoja дела, знајућн да he тек тада бнтн остварена лознпка: II нп см" за опште добро свој део дали! В. Iinpnh. ИВАНДА На скупштипн која се одр-жал- а 23 фсбруара пзабрана је нова управа уесне органп-зациј- е СКДУ у Нвапдн. Свс-штен- нк Теодор Рајчип одр-жа- о предавање о задртар-ств- у, истнчући велику ва;и-но- ст задруга у садаоиБостп. Браинслав Нсшић, учктел., говорио је о значају школс у жнвоту народа, подвлачсћи потрсбу што тешие сарадие школе и парода. Омладииац Никола Весслииов позвао је све оие који стоје по страпи, а ннсу непрнјатеАл демокра-тиј- е, да постаиу актпвпн, да нс остану н да--w посуатрачч. Апелујупи на паш хпвалн С. Јовнн јс рекао, да се свп ује-днн- е за болу будућиост. Иосле се прешло па пзбор новс управе, где је за прет-- ссдника изабрап Тоша Лазнп, иотпрстседпнк С. Феплц, сек-рста- р Т. Paj4nh, свештсник, iiouoluniK секрстара И. Bete-лиио- в, благајнпк I). MaTtih, замеипЕ благајипка В. Мило-вапо- в, члаиови надзориог од-бор- а: Г. Heraiih, учитсд., Р. Милованов, ЈК. Iiinih, В. Вла-roj'c- B, Раднслав Л1иловапов, Г. Инеолнп, Ч. Стаиојсв н ИС. Стаиојев. Истога даиа приређсна је забава а којој је одигра по-зоршл- ин коуад "Слуга Јср-ис- ј" од Цашсара. логс су нгралн: С. Фелдц, А. Мило-вано- в, Г. Мнловаи, М. Не-тро- в, В. Благојев, А. Јакшнн н Б. Ннколин. Шсолскадсца, под руковоћствоу учнтедл Hcuiiiha извсла су позорнш-н- и комад "Тсшео је бши уз-ли- ". Т.Л. 0 Б Е прожет борбу анрила ВЕЛАНД - КОНЦЕРАТ Оргашиацпја СКС у Ве-лаи- ду приређује upoctaey 111сстн)Д1пм1.11цс СрпсЕог Гла-сннк- а, иа 10 уаја, у Уграјин-ско- м дому у всчс у 8 сати. Позивауо сав nam иарод дл посетн ову прославу. Одбор. ПОРТКОПВОРН - СЕДНИЦА Оргапнзација Савсза канад- - сенх Срба у Нортколборну одржава седницу у педсл.у 27 апрпла у 7 сати па вече у еу-h- n друга Драгава Шесто. За-т- о уолпм другове и другари-ц- с да нефахепо прпсуствују овој врло взжпој седпнцп, a да и опомевем one чдапове Еојн плате члапарпну уиа-пре- д, пз сузтрају да не уо-ра- ју посећпвати ссдппце. Седница је у тодиео аж-шј- а, што he бнти расправлз-п- о па пстој о прославп Срп-ск- ог Гласвива. Зато је по-- жслпо да будемо сви присут-и- и. Драган Шесто, секретар. ВАНКУВЕР - КОНЦЕРАТ Огранас Савсза каиадсЕПх Срба, приређује КОНЦЕРАТ у почаст 6-годишн- .ице оп-стан- га СРИСКОГ ГЛАСНИ-К- А у НЕДЕЛ.У 4 иаја у Срл-ско- у Иросветноу Доуу, 767 Кнфер Ст. Овнме позивауо сву браћу Србе, езо и браћу Хрвате и Счовепце, да лас ncte вечере noceie у што велев броју, п својоу посетоу увелпчаЈу про-сла- ву 6-годпн- тицу С ГЛА-СНИК- А. Концерат he почети тачла у 8 сати ла вече, Пожурите да осигурате ме-- сто за себе. СЕДНИЦА КЛУБА РПП У недел.у 27 a'npiua одржа-в- а се седница Клуба у Иар-тизавсЕ- ој халп. Почстак сед-пи- це у_ 2 сата после подп1!. Позпвају се сви чланопн да иефаллно дођу на седницу, јер пуауо важиих питана ?а решаваље. Одбор. ii 14РШ1 ш111Ј]1Р1"''црц-цд- 1 Hel P t i s |
Tags
Comments
Post a Comment for 000124