Serbian Herald, January 10, 1947

              I
Cr
I# k
fr.Vyffit дшедддјтдјммомддд
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
PublUhed twice weekly by Srpaki Glainilc Publishing
Company—proprietor in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Тогс-nl-o 1, Ont.
Излазн сваког уторка п петка
Сва писма и чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
НОВИ СЛОВЕНСКИ ПОКРЕТ УЈЕДИЊУЈЕ
GBE СЛОВЕНСКЕ НАРОДЕ
Колнко год пишемо и говоримо о зна-ча- ју
и исличини Словснског коигреса,
односно нопог словенског покрета, шта on
иретставла за cue словенско народо п за
човечаиство — пијс доста. Допрнносн сло-вснск- нх
иарода за човсчаиство у ирошло-ст- и
и њихова улога у садашн.ој сри наро-чит- о,
толико јо вслика и испроцсњива да
сс о тамс нс можо описатн ни у иајвсћим
књигама. 0 самом Конгрссу у Кеограду
iincahc сс читаво књигс.
До сада јс објављсно у Српском Гла-сни- ку
ириличио доста матсрпјала са Кон-rpcc- a.
To јс бно nchinioM матсрпјал који
со најшине одиосно на културну страну
словснских народа у прошлости, ссм рс-фср- ата
маршала Тпта и Миловаиа Тиласа
који су ималн политичкм карактср и о
улози Словсиа у данаши.см врсмспу, као
п ibiixoBoj борбн у антнхитлсровском рату.
Имали смо и јсдан иаш ошнтн прсглед
информатшшог карактсра, којсг смо дали
иа осиови података из старокрајскс шта-м- нс
н сада од друга Бнјслића, такођс ни-форматш- шог
карактсра и н.сгопим утис-ци- ма
га Конгрсса.
Завршнћсмо са главиим рсфсратом на
Конгрссу соијстског гсисрала Алсксандра
Гундоропа. Ilicron рсфсрат јо нолитичко-организациои- и.
У њсму сс највишо гово-р- и
о новом словспском покрсту који јо
ионнкао у рату нротнв фаншзма н учпр-сти- о
п проширио сс токам рата и у псри-oi- y
иослс иободс и ослобођсња словснскнх
зсмаља, као и новнм задацима слоиснскнх
оргаиизација.
Надацн који сс поставл.ају прод сло-понс- кс
народс и словенско оргаиизацијс
у зсмљама и смиграцијама базирају со
на нослератним условима створсинм вс-лик- ом
нобедом словсиских зсмал.а и оста-ли- х
слободољубивих народа над хитлеров-ско- м
Ипмачком н њезиним савсзишпша.
Ти задаци но могу ии иас мнмоићп, јср
II ми смо дсо словснског народа. доо дсмо
кратских снага у овој зсм.ги, који смо
обапсзни да их извршавамо у нраксп. у
борби за очупан.о мира и учнршНси.е дс-мократ- нјс.
Наролс н задаци слоиснскнх иарода за
нромо рата бнли су: окунлаи.с свих снага
око аитихнтлеровско коалицлјо у борби
против фашистичких окуиатора. Ирод
слопснско народо и оргаиизацнје сада бор-б- а
поставља коикрстио задаткс — борбу
за "учиршпељс дсмократије и м и р a
учнтавои свсту." Гади тога трсба ство-рнт- н
и појачати свеслопсиско комитстс,
који зајсдно са осталим дсмократским
снагама у свим зечљача делују иа учвр-шћсн- .у
прнјатсЂства Уједшшшх иарода
и воде борбу за нстрсбл,сно п последњих
остатака фаганзма: борба да со спрсчи
иовп иокушај нмнеријалистичког рата н
агрсснјс. У исто премс словсискс зсмљс
ула;ку својо иапоре за појачаљс мсћусои-ии- х
скоиомских н културннх всза и про-ти- в
спих покушаја империјалистпчке рс-акцн- јо
која настоји да нахушка друго на
родс протии слободннх словснскнх др;ка-п- а,
као н за "учвршћенс исразоривог прн
јатељства са Совјстским Савсзом и за тсс-ii- c
братскс односс мсђу народима — то је
база даљсг развитка н учвршћеи.а новог
словоиског покрста, иораста популарио
стн и ауторитета словсиских органнза-ција.- "
Реферат Гундорова изапс у четири иа-став- ка
иошто јо за наш лист доста опши-ра- н.
Он јс опшнраи, али јс врло зиачајан
и валсан, да јс просто сваки читалац Срп-ск- ог
Гласника обапозан да га прочпта н
добро проучи. Сматрамо да he ои добро
доћи оргаинзацијама Савеза канадскпх
Срба за прсдаваљс на ссдиицама илп на
спсцијално заказаннм састанцнма за пре-дава- ља.
У .мссто једне прпјатслскс политике
која бн омогућнла шпроку трговнну са
деиократским словснским земљама вла-дају- ћн
кругови у западнкч државама —
Прнтаннјн, А-чери-
цн, Канади и другнма
— повсли су политпку скоиомскс блокадс
иротив демократских словснскнх зсмала,
којо су овојом хсројском борбом заштити-л- с
и сачупалс свет од ропства и варвар-ств- а.
Мсђутнм, Брнтанија и сада повсћава
свој извоз и увоз у фашистичку Шпанију.
0 томс ми морамо знати внше н о истом
друго упознати. Јср, ми сматрамо да би
н овс зсмљс напрсдовалс скономски када
по би било таквс блокадс. Алн и покрлј
И
на
1) ОСНОВИ НОВОГ ПОРЕКЛА
Нови словеиски нокрет
поникао је у најтежии данп-м- а
нсторнје словеиства, ка-д- а
се над словеискпм и спим
демократским иародима над-вн- ла
смртна опасност коју је
створио фашизам.
Нисада се из нашег сећа-ш- а
неће избрнсати догађај
који су иретходнлн Нрвом
спесловенском мнтннгу у Мо-скв- и,
са чије трнбпне одје-кну- о
позип на окупл-aiL- e Сло-веи- а
за борбу против фашиз-ма- .
Добро се ссЈшмо дана када
су фашистичкс државс — о-ш- то
су уиутра унииииле по-след- ие
остатке
слобода н ус
поставилс рсжим нечувенс
гамовогс насилл и
— отпочеле освајачси
рат у цил.у да извојују свет-ск- о
госиодство и да фашнсти-чк- и
режии терора п зверства
ироширс на читав свет.
Први ударцн лемачких фа-шис- та
бнли су уиравл.сни
против псмалл западинх и
јужких Слоиена, од којих
лнјсдна иосебно иијс била
у стању да се суиросгавн рат-но- )
машнни коју је створнла
Нсмачка. Овс земл.с су бнлс
егонстчкои к
анти - еовјетском полнтнком
кругова која
су бнлн иа власти у Еигле-ско- ј,
и другии
земллма. Управо овн круго-в- и
су уложили лелике напо-р- е
како би нзоловали заиад-и- с
и ј'жис Словсне од Срат- -
ских народа Совјетског Са-вс- за
и подржавалн против-народн- е
фашистичке владе
Нол.ске, н Бугар-ск- с
које су своје земл.е уире- -
гле у japan хнтлеровске He-vaiK- c.
Као резултат тога,
Полска н Ју-гослав- ија
иашле су се у кан-џам- а
фаншстичкс звери, a
Пугарска нротив волс наро-д- а
била јс насплио прнкл.у- -
чеиа ucoBHHCKiiu државама.
Свој програм
словенскнх народа хитлеров-ск- и
мислили
су да завршс уинштсием
Сопјетског Сапсза, чији су
наЈКЈди од давних времеие
билн ослопац Словеиа у ни-хов- ој
борби за иезависност.
На дан 22 јуиа 1941 годи-н- е
на
фроиту су отпочсле у"пов-ск-е
6oj6e. У жестокој борб
решавало се intraii.e за сло-венс- ке
иароде: битн илц не
бити.
У овии страипшм даниил
у cchaity су нскрсавалс слав-н- е
страницс борбе Словсиа
за националну нечавнсност.
Током читавс своје многове-ковн- е
историје словенскп
народц су водили жссток)'
борбу прогнв туђинских за-војева- ча,
браиећи своју зс-.т,- у,
своје право на живот,
на развнтак сопствене држав-iiocT- ii
ц културс. У тој вско-вно- ј
борбн поипкла јс тежил
словснскнх парода о узајам-но- ј
nouohii it братској сарад-im- i.
Још прс нет векова ова
тсжна јс нашла жаркн nspai
у борбеиом савсзу Оовснч
иротив исмачкнх завојевача
на пол.у. Нај-бол- н
л.удн словсиских наро-да- ,
иаучннцн и лесиици —
Херцсн, Тарас
UIcL4enko, Георгиј Скарина,
Јурнј Крнжаинћ, Лдам Д1нц-кијеви- ч,
Пук Kapaunh, Јан
Колар, Павлс Шафарпк, Хри-ст- о
Потсв и миогн други —
бнлн су ватреии поборницп
пдејс ' словен-ски- х
народа.
Траднцпјс словепског при
ског рсжама. руска народ јс
иалазво снагс да по-мо- ћ
братсквм
народима, као што је то, иа-прахе- р,
бало у осло-бођен- л
јужнвх од
турског japiia. Пелнка
лемоспатп Хепаен и Чепнв- -
шеввска били cv ватрепвМа
полког, српског
в свах другах оовеасках
аарода. Лењвп и Сталлш су
деценијама улорво бранала
право Сввх cioneyCKiix на
па самосталаа опставак.
[лемеаате традацвје првја
"cpiickii гласник"
те.гства биле су моћан израз
иокрета за борбено једии-ств- о
Словена, које је с но-iio- u
снагом избило у данима
смртне оиасностн коју је
нзазва.та хнтлсровска агресн-ја- .
Иогледи свнх Словена би-л- н
су на Совјетски
Савез соји је стајао па челу
борбе иа-ро- да
света нротнв фашнсти-чк- е
тнраније. Одјек херој-ски- х
6oj6ii отпочетих на
фроиту про-ие- о
се над разрушеннм Бео-градо- м
и измрцварепом Вар-шап- о,
иад окованнм Пра-го- м
н стварио окЈ-пнрано-
м
Софнјом. Он је у Словеннма
ускрснуо аду у ослобођси-е- .
lapTinaiui ро-дољу-
бн
По1,ске н Чсхослова-чк- е,
борци армије отпора у
Бугарској тесно су збнјалн
своје редовс. вндсћи пред со-бо- м
јсдинствепог
фроита на-род- а,
чије је контурс у исто-риско- м
говору преко радно
оцртао вођа Совјетског наро-д- а
Јосиф Сталлш.
"Цнл. овог свсиародног
отаџбпнског рата протнв фа- -
шнстичких угн.етача linje са-v- o
уклашањс опасаости којд
лебдн над нашои зсмл.ом, не-г- о
и пружаие помоћи свим
нартдииа Квропс који
под јармом нсмачког фашн-зм- а.
У овом
рату псКсмо битн усамлсин.
Наш рат за слободу наше
отаибнис салнће сс са бор-бо- м
народа Европе п
ке за аихову независност, за
аихове демократске слободе."
Оле рсчи су улиле у срца
словснских иарода веру у
н одушевнле х за
Тих дана су југосло-иснск- и
родол.убц донслн сво-ј- у
нсториску одлуку о оп
штем иародном устанку про-ти- в
окупатора, почео је успон
борбе у Пољ-ск- ој
и Тих
дана се појачао по
Београд. 2 фсбруар. — Да-naiiiii- .a Б01'БА објавлујс
чланак у коме сс дискутује о
оаште - познатом покушају
ирет ставаака Савсзиачког
Нрховпог у Пталпји
да краво претставс злочаа у
Нааул.у и о заштнти коју aaj-OKope-i- aja
рат-- п
и з.точ1П1ца а данданас ужа-вај- у
од страае
у Пталпјн.
"Убиство ј у г ословеаског
коасула у Haiioiy" — под-влач- п
БОРБА — "н чаље-аац- е
до сада објавлие у по-глс- ду
овог зло-чи- на
показала су чвтавом
свету да у Пталаја ужавају
нлп се вак аалазе у
служба англо-амерачк- вх оку-иацвоа- ах
иласти
ратаи зло-чмнц- и.
Потврдила се аствна
да а Паастона Чср-чил- а,
Лорда Бсвсраџа,
окулацвоае коман-д- е
за Пталију, Ватвкава a
фашистачсе Шнапаје, авсу
accpehne "лолатачкс нзбсг-лацс- ",
всћ да сс ту радв о
д.удаиа, која су таквв зло-чин-ци
а чвја аечо
вечва дела морају азазватп
niyiuai!.e сваког лоштспог чо
века. У таквој стуацвјн, иа
англо-аиерач- кв
кругови, покуша-вај- у
на сват иачаа да а да-х- с јавао Miieibe остане ас
ofaneiiiTeiio о правок craw-- v
бнлс ' стварн. Отуда и долазл доб-Јатсмгт- ва увек су Драгс! ,„ словсаском Чак и '" "~Ј —' ЈГ
. . . .' ..„ ваака Савезвичког Главног ди.и.4 ц.цишцши, ц--г ,„Т,Л, .. П„,,„„
пружв
словевсквм
даанма
Оовена
руска
npajaitia
унеренн
ствараас
стену
Лмери
нобеду
борбу.
херојски
штаба
заштату
протеже
убицс,
равно,
Ј ...--..- .;.. да
пракаже злочав у Напагу.
Одагле а ibcroeo ас-пствн- ато
а тсндецвозно твр-Ijci- be
да је Глумчпћ
убвјен у часу кад је
говор чстпицима у логору бр.
38 о теми "Нова Југослави
БОРБА дале даје авз при- -
мера коЈама се доказујс да
ратаа злочваца а четнвцв и
усташе подједаак-O-f ужввају
подршку савезалчклх окупа-циоии- х
власта у Нталвјв.
Пре азвесаог вреиеаа, па
тога словенскс земље he еко-номско- м
сарадњом oimi у стању да сс опо-ра- вс
п врло брзо подигну на внсокн степен
скономског папрстка.
дa,gy%iyf.'g
крвво
долаза
тобож
држао
крет отпора БугарскоЈ. чн-)- е
је шнроке размере словен-ск- а
јавиост могла упозиати
тек после обаранл
диктатуре у тој
зсм.гн. Ове рсчн су иаишле
на одјек и код словеиске еми-грапн- јс
Амери-чкн- х
Држава. Канаде и дру-гн- х
земал-- а света. где су се
налазили нсел-ениц- и нз сло-вецск- их
земала.
Такве су биле прнлике у
августу 1941 годинсц када јс
у Москви, па'
прстставника Јавности свнх
словсиских народа, одржан
првн Свестовенски мптпиг
иа којем су цн-л.е- ви
п демократскн основи
новог словеиског покрета. У
апелу који је ynyhen са ми-тин- га
каже се:
"Прапо Cto-всн- и!
Стојпмо прсд смртном
Куцнуо је час
када се чатав словсаскп свет
мора уједшшти радн што
скоријсг а коначног уааште-п- а
фапшзма.
"Мн се као
једаака са једиакама. . . На-ш- а
је жарка
тежид — да сс словепска на- -
роди, као и свв други ааро- -
1ди, мирно и слободао разва
jajy у оквиру споЈе државао-сти- .
Одлучно а чврсто од-бацује- мо
и саму поиасао
(идеЈу) ианславнзма, као
скроз рсакцноаарну струју,
која јс дубоко супротаа ви-соки- м
задацниа (сдпакости
аарода а аациоаалаог разва-тк- а
свах држава, а коју је
руска царпзам корнстио за
своје ца
л.еве."
Као шго је аознато, ндсју
слоиснске вда-даЈућ- и
врхова словенстх
земал-- а су у
прошлости као оруђе својс
сгоастичне полшвке. Тако
је бало за врсме првог свет-ско- г
рата, када је руски ца-риза- и,
користећв тсжиу
Словеаа за
У
t аранер, ухапшен je у ucac- -
цвја усташка гснерхт Анте
Москов. Пако јс злочавачка
прошлост Москова потвуло
доказава, овај Павелићев
пуштев је ла
слободу а давас сс слободио
uicTa по Рилу. У одел,ку за
ратнс злочааце, у Логор
прошле годлпс
иЈктађен je Др. Нво ћОР-СК- И,
лрстссдавк Усташког
преког суда. којв je nociao
дссствпе хиллда родо.1уба у
смрт. За времс
у Логор Р11.МПШ1 злочваац
ICOPCKH је "побсгао". II он
јс сада на слободв п отворево
прича каго му је бсксио омо
гућсло од стране Еиглеза.
"У оделен.у за ikithc зло-чан- це
у логору 1'IIMIIIIII
аалазао се до всдавао и ycia-шк- и
ђсисра.1 Мпхапло Дра-гојло- в.
II он се давас такође
слободво шста no Рпму. Cia-ча- н
јс и случај Павелвпевог
нвнистра Драгутпна Тота,
којв јс побсгао лз логора за
ратне злочипцс. Слободаи је
дааас такође и усташки гсае-ра- л
Матвја Чавпћ. Натпкаа-ск- а
"Коквслове дв ацитсн-ц- а
ovoryhiua
му Је одтааак за Јжву Аме-рак- у
бродом
"Лндрео Грвтв".
"Ове чвн.снп-пе- "
— закл-учуј- е чланак —
ко]е тсшео garj'acyjy авгло-амсрвч- ку
војну управу у Нта-ллј- в,
злаче квого за све п
за сваког поједивог Jyrocio-вева- .
Посге свега овога уоп-шт- е
иаје тешко залвслптп ва
која пачпн је усташком "по-главлп- ,п Антп Павелићу —
крволочпом Ha-ni
вх варода, пошло за рукок
да на вачвп
всчсзве вред судом пародпс
правдс. У оваквпк авгло-америчк-вх
груговпма. сао
тто је став брвгавсгпх офа-цвр- а
којв је дошао до изра-жај- а
првлвЕОи убвства дру-г- а
Глумчвћа у логору Бр. 33
— пашв иародвп вздајнвцв,
свизлввшкп ратнв злочпнцп,
налазе новс господаре. i
Нови словеиски покрст, уједт&ен иа
претставла да-па- с
све словенскс народе у коме свп на-ро- дн
свста пидс всликог евог
1ГпШиШДДМ№
'Jgf ST - tr- --, -
НОВИ СЛОВЕНСКИ ПОКРЕТ ЗАДАЦИ
СЛОВЕНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Реферат совјетског генерала Александра Гундорова Словенском конгресу
СЛОВЕНСКОГ
буржоаско-демократсси- х
разбојни-штв- а
обезоружане
реакционарних
Фраицуској
Југославнје
'Јсхословачка,
поробллваи.а
импсрнјалистн
совЈетско-неаачко- м
Грннвалдском
Ллександар
прнјателства
слободол-убнви- х
со-в]стскоиема- чком
југославнјс,
слободољубнвнх
ослободилачком
ослободнлачке
Чсхословачкој.
ЗЛОЧИНИ НАПОЉУ
југословеискн
Аагло-Амера-капа- ца
беспримераог
најокорела-ј- а
југословсаскн
Англо-амсрачк- с
заантересовааа
„„.„.',: Ј.„„„„..л1
узајамном
монархо-фашистнчк- е
Сједнаених
иннцијатнву
формулнсапи
подјармл.еии
oiiacaomhy.
уједињујсио
свеобухватлава
ампсријалистачкс
узајамностп
нскориа1ћавалн
ау-стро-угарс-
кнх
"Војсковођа"
ЛФРАГОЛН,
"свровођеил"
Понтифацпа"
аталпјанскпм
поражавајућс
истрсб.пвачу
"мпстерлозан
дсмократској платформи,
прнјатеља.
' нацноналиом аезавасаошћу,
' истакао аааставастачку аа- -
1олу Ослобођеае свах сло-всиск- их
аарода", којом је
маскирао ствараа п.гачка-шк- а
карактер рата. Тако је
бало а ирилнком загучава-it- a
српско-бугарск- ог угово-р- а,
марта 1912 годаас, када
су се владајућн кругова овах
зсиа.та више брпнулв о сво-jii-v
ссбичннм иитсрссима,
aero uito су ипслилп о осло-бођеа- .у Македоааца од тур-ско- г
јарма.
Нова C10BCHCKH вокрет јс
ствараа под другам услова-ма- .
BwiiKa Октобарска со-цнјалпсти- чка рсволуцаја .у
Русаја стала је на аут цар-ско- м
велико-државпо- м ааа-славнзм- у,
ае спојавом са
политиком совјетске државе,
која је од тренутка свог ао-став- ка
прогласала аразаашс
једаакоста свах аарода a
право ссаког од imix аа пот-пуи- о
Hcjaniiciiii полатачка
опстааак а разватак. Совјет-ск- а
држапа азграђује своје
узајампе одаосе са другам
земллма а народима на база
једнакоста а узајамаог no-niToeai- La. Совјетска Савсз
је аа међуаародној аозорва-ц- а
увек аступао, као јсдапа
аскрсаа а доследав бранп-ла- ц
аатерсса угветеаах a
заинспих аарода свста. У
данима рата оа је остао вс-ра- а
својој политнцп.
"Код пас нсма н ас можс
бата такввх цалсва као што
су наметапс своје лол a
свог урсђсп-- а ciOBcacKiiM a
другам поробл.еп.сввм ев-ропск- им
вародаиа, којв чс-ка- ју
иа аашу иомоћ", — ре-ка- о
је претседаак совјетско
владе Ста.1ав, G аовембра
1941 годаае. 'Ч1аш цил. се
састојц у тоие да иомргаемо
тпм аародаиа у ааховој о-слободвл- ачкој борбв аротав
хатлеровске тараапје а да
ам, затии, оиогугшмо да се
потпуао с-1об-
одао оргапазу-ј- у
у својој землл како .сама
желе. Накакво Meiiian.e у
унутрашње пословс другах
аарода."
За Словеас Совјетског Са-ве- за
— Русс, Украјиаце a
1е.1орусс — словеаска по-кр- ет
јс вретставлдо маиафе-стацај- у
iliixobc прнјател.ске
заиатересоваиоста за судба-н- у
братсквх словенсках па-ро- да
којама су у сташу да
пруже стварау noiioli. Ua ос-та- лс
с-1ове-
иске лагоде, пова
словеаска покрст од самог
аостаака претставлло је аа-род- на
аокрст која је поаа-ка- о.
не само без туторства
реакцаоаараах кругова ип-- .
хових земалл, aero a у бор-б- п
протав тах кругова.
Бивше зладајуће кликс
Иоллкс, JyrociaBitje в реак-ционар- нн
кругова Чехосло-вачк- е
аздала су своје иа-ред- бе
у тревутку хатлеров-ско- г
аапада а током чатавог
рата наставвлп своју вздај-аичк- у
дматност. Она су
нли отвореао нрешла у слу-жб- у
оиупаторама, као што
су Павелић, Неднћ, Твсо,
Тука, Козловска и другв,
11ЛИ. пошто су пашла свгу-рн- а
уточишта у емвграцвја,
формвра.111 нохску и југосло-вевск- у
рсакцаоаарау владу,
које су аа свс могућс вачане
спречава.1с развој народао-ослободалачк- ог
покрета у
coiiciBCiiiiu зеил-ама- . Те вла-д- с
ciapa.ie су оружапе саа-г- с
које су оасрасале аротнв
ослободалачког покрета ала
заједво с ок-упатора-
ма у сло-венсЕ- ам
земллма (четавца
Мнхаиловвпа у Југосчаваја
н разае форуацвје рсакцао-нардо- г
полског аодземлл у
Полхкој), ила су асчекнвале
тренутак за таквс операцаје
ва тервторвјама савезначквх
зема-t-a (Аидерсова полдгка
арнпја). А да н ае говорино
о фагаастачкој владавој клв-к- а
БугарСБс, Еоја је све до
народног устааЕа 9 севтем-бр- а
1944 годвве водвла жс-сто- Еу
борбу протпв варод-но- г
поЕрета отпора аа чајем
се челу иалазпо Отечествева
фровт.
Стварање борбеног Једаа-ств- а
словевсБвх народа, Еао
што вадвте, бало је аераз-двојвв- о
везаао са борбом
лротав реаЕцвоваравх кли-к- а
словевсЕвх земала. По-бе- да
над фашизмои бвла је
условлева победом демокра-тај- е.
Зато је вовв словеаска
(Наставак на стравв 3)
Пет?„, 14 фебруара 1947.
Политички преглед
Ангикомунистичку владу у Италији није
могуће саставити
HeMoryha je антнкомупнстичиа вдада у
Италаја, азјавао је Цеатралвн помитст Ко-муаиста-
чке нартаје 11та.1аје врошле неделс.
Док је претседпак владе боравио у Сједа-п.са- е
Амерачке Државе добпвао је ппстру-кцај- е
аз 1?ашвигтопа кзео да створе крвзу
у влада а пзолују Комупвстачку партвју,
да спрече јачане демокЈатпје у Италпји.
Чам сс аовратао де Гаспера у Италнју то
јс почео да проводи у дело. У везп тога у
азјави која је објавлпа у коиупвгтнчЕОи
тисту "Упата" кажегг- -
"Решеп.с кразс (у влади) е испорсцпва
победа Комувнспнчге парлгје, Jq су про-пал- в
сва покушаја да се азолује комукисте
у иарламеату а владл.
"Дааас је .покопо доказапо да паједпа
дсмократска пла,та која ба амала ауторатета
а престажа код парода a у Устапотворној
скувштипа, а која ба аскл.учавала комуви
стс. (из аарламента или владе). нла да ре-чс- мо join rope, која ба желела да будс влада
борбс протав комуинста — вајс могућа.
У току 13 дааа полатачкс кразе, кризе
у шада која јс аајпосле образопааа са ко-муаист- ама.
прстседпик владе Де Гаспсри
покушапао је да састава владу без комуна-ст- а. Ала то анје могао. Комуанстн су доба-л- а
тра миаастарска аоложаја: јавнерадове,
трансаортацају в мнаастарство нравдс.
Пораст ЈСомупастачке партпје Италаје Јс
огроман. Опа је парасла од пораза Мусолв-ииј- а,
од ослобођсп.а до дааас аа 2 мнлнова
225000 чланопа, која вма салаа уплап код
целог аарода, а иарочнто код радааштва.
"Лебор релешен борд" и Дру
Нлада npejinjepa Дру-- а обуставала јс
оперисте "Лебср pcieiaen борда" у Онта-рај- н. Поводом тога важањепскл vnni.i о
уаутала арзав 'Јапатско-радвачко- м већу у
.,,,...,,,,, ла ..ij4,iiiiiMi ЈалЈсваЈу од ирсин- -
јера Дру-- а разјашљсн.с# занио је укапуо то
радвачко одел.ен.е ара влада. ЗанатсЕо-рад-аачк- о веће је одлучало да сс обрата п Фсде-рацн- ја
рада у провиацаја а да тзео зајед-аич- ка актују. Тако npeuajep Дру не само
да пе ncnyiuiBa 22 тачкс које је унео у про-гра- м a па осаовп којнх је дошао аа власг.
eh оа рада потауао у супрот својпх обе-liaii.- a.
Фред Колаар, арстставаак кожарске п
крзиарскс уаајс, азјавао је да сс наје, по-треб- ио обраћата мапнстру рада Дс.1еју са
ан&шма аата тражата од пега разјаша.сае
шта сс догодало са "Лсбер релсшен бордом"
Оп је рекао да је очеввдао да је то урадио
арсмајер Дру иако се овога мокеата нала-з- ц
аут G0 случајева које је вмао да реши
тај "Борд".
Нлада је бала опомеаута да се пред "Борд" аалаза маого niuaiba која има да
аа марап аачап рсши спорна nniaita азе-h- y
радааштва а послодаваца. Нрстставии-цам- а
сшинката јс одговорено да јс разлог
што се наје састао тај. да je вемогупе cacia-внт- п
cue члааопс "Борда". "Јзсао је да пре-маје- р Дру aehc колектввао решаваае саор-на- х
питаи.а иаравм начааом ', рекао је Фред
Колинс. "Оа рађе жсла заговарата притн-скавап- е,
борбе ачптрајкове јер бн оада био
у положају да употребгава своју потцију
уToсвiрeхуiiDдaаnuпопдаазглиосг нr.vеuпiвeуiLvсоРвсаттвненачуеосглавniу-.-
бора за прсговоре C'Peiemen лебср борд-а")- .
Потлисивање мировних уговора
прошла уторак Југославвја јс потпв-сал- а
мировнп уговор са Пталајои. Ала то
ипак lie заача да се оаа одрвче свога права.
своје тераторајс којс још остаје под Италн-јо- м,
као п сауог Трста. За вољу мнра, за волу
постазаваа.а саоразуиа мсђу аобеднацвва о
мпровппм угбворима оаа је првста.1а да га
потпнше, ае одричугш се и дал своЈих
права.
Дакле, Mii[K)Biia уговор са Нталијом, Ру-ууавјо- м, Мађарскои, Фанском а Бугарском
je iiajnocic потансан. Међутпм, уговор ама
да сс join ратафвкује од Народнах скуп-шта- ва победавца.
Тау уговором Итатја је обавезпа ва
aciMahiiBaae ратнс штете од 3GO милаопа
долара. Од тога Југославаја добава 125 ми-лпоа- а. To je тск један везнатпп део од оао-г- а
шта су италпјаиске фашистпчЕе трупс
упаштиле у ОЕупнралвм крајевама. Итали-ј- а
уговором aehe моћа држати вате од
97.500 BojCEe a 67500 мориараце.
Избори за Врховни совјет у GCCP
Нема другвх зеиа.га на свету да се у
iMtua толако стободпо проводе азбора као
што је у СовјетсЕом Савезу, a у последие
време у аов а в демократајава у Европи.
Исто тако нема зеле на свету да већи број
барача учествује у изборвма као гато уче-ству- је
у СССР-у- . или да већа процеват гла-со- ва
добају радппчке вође као у iteuy. Чак
а аама у паострапство наје вшие нвшта
аово Еад Сгалвн, Молотов и друге совјет-СЕ- е
вође добају иа бпралвпгтвиа у својвм
азбораам срезовпма 100% гласова.
Тако је у взборама за Врховпн Coejtr
у прошлу неде.1.у Стаљпн добво све и један
глас у а-егов-
ом округу. У неЕашко свеса-везав- х
а аутоиомавх репуб-tBE- a гласао је
овај процепат, према пепотпупом нзвешта-ју- :
У Белоруспји 99 посто, v УБрајинк 98.
у Азарбађаву 100 посто a у ђорђијп, таБођ-10- 0
восто.
--: