Serbian Herald, January 10, 1947

              1Г 5!
b. F.3r
f
i-- ,..
aIt,- -$
CTPAHA 4
I Из Југославије 1
Siii;).-iiiiV;a:;iSi.- .
Око 95 хиљада народних
наставу на
На териториЈи Народш
Републике Србије нма 6 ма-н.инск- их
група. To су бугар-ск- а,
шиптарска, румунска,
русннска, мађарска и слова-чк- а.
Гугарска мааинска гру-и- а
палазн се у срезовима Бо-силтрадск- ом
н Цариброд-ско- м
; мађарска, русипска, ру-мунс- ка
и слопачка група на-сташе- нс
су у Нојводини, a
пшптарска група на Косову,
у Метохији it у Прешевском
срезу Пранског округа.
У предратиој Југославији
те групс углавлом ннсу лма-л- е
школа које би н.ихова де-ц- а
могла посепнвати, као
школе где се настава обаплл
на ibiixoBOn матерп-е- м језику.
У новој Југославнјн све на-циоиал- пе
ман.ине на териго-риј- и
Иародие Републике
Србнје имају, према указа-но- ј
нотреби, шнсле разног
ранга где сс иастава обавл-- а
па lLiioxBOM иатсри.еи јсзпку.
ДВЕ БУГАРСКЕ ГНМ.
НАЗИЈЕ
Пугарска мам.нпа није пре
рата имала ни једиу своју
школу, јср се Бугарн затечс-iii- i
у границама бивше Југо-оави- је
no Сен-Жсрманск- оч
уговоЈу ннсу сматрали као
Maiuuia. Сада бугарска ма-ан- на
нма дпс осморазредпе
гимназије: у Поснл-град-у н
Дариброду. Царнбродску гн-мказ- ију
nocehyjc 856 учснн-к- а,
а босилградску 730. У о-в- нм
гнмпазијама има у сва-к- ој
по 20 иасташшка, који су
ио народностн н државллп-ств- у
Пугари, а нлаћа их Mn-пистарст- во
Н. Р. Србијс. На-став- а
у опнм гпмназнЈама се
нзводн на бугарском језнку.
У оба ова срсза лма 10G ос-повн- пх
школа са 174 одсл.си.а
a nocehyjc nx 4.843 ученнка.
Предаје у тнм школама 80
учтелл. НореД шкота у овим
срсзовима ностојс три одел-е-и.- а
основнс наставе па бугар-ско- м
језнку са три иаставни-к- а
н 103 учеинка у Нојводн-нн- .
У Кабушннци н Лужни-чко- м
срсзу нма 7 осиовних
школа на бугарском јсзику
са 14 одсл.еи.а. У свим овим
школама учитс.гн су Кугари
п по државллнстпу н ло на-родиос- тн.
Иорсд гпмпазија a
осиовннх 1Шола у крајсвнма
где мјнви бугарска маплша
одржавају сс апалфабстски
течајсвн на бугарскои јсзнку.
Иа бугарском језику сад ра-д- е
п неколнко нрогнмназија.
ЧЕТНРН ШИПТАРСКЕ
ПШНАЗИЈЕ
Шиптари у старој Југосла-внј- н
ннсу лмали ннједну
школу па свом матерпем je-an
ку. Сада они па Косову н
у Метохнјн ниају трн mia.e-разрсд- не
гнмназијс: у Ирп-зрен- у,
Ilehii н ђаковпцн, a у
Ирнштнни је отворена ше-сторазре- диа
гимиазнја на
шн птарском језнку. } овнм
гнмназнјама сада una 990 у-чен-
ика
Шнптара, а предаје
32 наставиика.
Двеста двапаест основних
школа па миптарском језнку
нма сада на Космету. У 385
оделеаа тнх школа нма 40.515
учеинка, а наставу одрисавају
389 паставнпка. Девет про-шмназн- ја
са 13 одел.епа no-cehyjc
324 учеиика, а наста-в- у
o6an.iajy"l8 иаставника.
У UpeiuoncKov срезу Нрап.-ско- г
округа сада на шиптар-ско- м
језнку радн 20 основ-mi- x
школа са 29 оделепл. У
ibima ради 20 паставипка и
nocehyjc их 1.011 учеипка.
Шпитарп на Косову порсд
основних школа и прогннна-зиј- а
нмају тридечја дома са
300 учеинка, 7 нитерната у
којпма nua 1.567 ђака, шест
ћачкпх кухшва у којнма се
храпе спромашнн ученицн,
једно забавиште у Ilehn и
једно у Призреиу у којима
има укупио 80 деце. У свни
обданпштпиа забавнлс су
Шиптарке.
Мећу шпптарниа на Косо
ву спроводи се иптензнван
рад на сузбпјаау непнсмено-ст- и
и аналфабетскн течајевн
се одржавају на шиптарско
језнку. Досада је таквих те-чаје- ва
, одржапо 1.873, а на
itiiua је опнсмсиепо 33.303
лица. Према плану народне
властп па Космету у овој об-лас- тн
нећс бнгп ниједног не-писмс- пог
човска у року од 10
M-tsforie&B-Engaa&fcf-cii
[jft[fjgfffig
-- ЧВ№Јј£"
мањина у HP Србије слуша
свом језику
(одипа.
На Космету се сада одр:ка-naj- y
краткн курсеви за учп-тел.- е
осповних школа и руко-водиоц- е
аналфабетских теча-јев- а
на шинтарском језпку,
како бн се за нрво вреие ос-пособ- но
кадар учите-i- a шип-гарск- ог
јсзпка.
Да би се што пре подигли
кадровн, у ђаковнци јс отво-рек- а
учитељска гакола за
Шинтаре. Норед тога у При-iiiTHi- iii
ради нздавачко преду-зећ-е
шје преводн н издаје
кн.нге иа шиптарском језнку.
Сада je па Космету ирви шин-тарск- и
буквар a у току је рад
на изради првог шинтарског
речнцка.
НАСТАВА НА РУМУН- -
СКОМ II РУСИНСКОМ
ЈЕЗШСУ
Румунска манлша у HP Ср-бпј- и
сада нма у 41 мссто 80
оде.1с!ва са 86 паставннка н
3.435 ученика. Норсд оде-леп- .а
за осиовпу наставу ру-муис- ка
MaiMina пма и 4 заба-вишт- а
са 4 забавл.е н 250
децс. Учители су Румуни.
контрактуалнн су л n-iahc-im
на бази рсцнпроцатста, пре-м- а
школској копвенцији из-међ- у
иашс земгс н Румуннјс.
Румупска Maibiina у Србн-ј- н
нма паралелна o,ic.i.eita на
румунском језнку при пот-пуи- ој
шмназији .1 учнгслхкој
школи у Иршцу.
Ни русинска waibiiucKa гј'У"
иа у бнвшој Југослапнјн ни-ј- е
iiiiaia школа иа свом ма-терп.- ем
језику. Сада она има
једну самосталну ннжераз)е- -
ду гимназију у гусм)м 1р-djp- y
у Нојводшш. Ова не-потпу- ла
гимназнја нма 239 у-чеп-
ика
и G иаставиика. На-ста- па
је искгучиво па матер-ilc- m
јсзику Pyemia.
У 11 места Русшш сада
имају 29одел.еп.а основнс на-став- с
са 1.266 учепнка л 24
пасташшка. Имају јсдпо за
бавнште са 72 дсце н јсдном
забавиллм.
ЗА ЧЕХЕ II СЛОВАКЕ
Чсска Maibiina у 4 мссп
пма иет оде.гси.а основпе па-стап- е
са 186 учеинка и 5 иа-ставнн- ка.
Поред тога у Бсо-град- у
иостоји чешка осиовна
школа са два одел.снд, 32 уче-ник- а
и 2 наставника. Школа
је иод самосталиом управом.
Словачка машша има у 30
места, 100 оде.гсна основие
школе са 85 паставиика и
5.362 учеипка. Словачка ма-ibiu- ia
пма у Бачком Пет{овцу
самосталиу осморазредну гп- -
мназпју и иаралелна оделсл.ај
у СтароЈ Пазови и Ковачнцн-Укуна- и број учсипка у ппил
пзноси 881 са 41 настапни-ко- м.
CioBami у HP Србнјн има-ј- у
поред тога и трц забавн-шт- а
са 324 ђака и 3 забавиге.
Словачке прогимназије са-д- а
су у фориираљу.
МА1;АРСКЕ ШКОЛЕ
Мађарска vaitinia у Наро-дн- ој
Републици Србпјн нма
псте услове за отвараае шко-л- а
као н Србн. У сгаро) Југо-славп- ји
мађарска uaibinta нп-j- e
imaia ииједну самоста.шу
гилназиЈу, а сада нма потпу-- !
no самостатс гимиазпјеу Су- - ј
ботпци и Jpeibaimiiy, a нара-телп- а
одсгеиа у прогимнази-јам- а
у Старој Кањижн, Сенш,
Бачкој Топаш, Сомбору. Ади,
IiciiiKOj 1пк1шди, Стаом
Бсчају, Новом Саду и Пап-чев- у.
Ова маиина nva пара- -
1елна оде-ieib- a у учпгелској
школп у Суботици.
Самосталиа гнкназнја у
Зреплппну је осморазредна н
пма 820 ученн&.а и 35 иастав-ника- ,
а самостална осмораз-редн- а
гнмиазнја у Суботнци
и м a 1.70S учеипка н 44 иа-ставнш- са.
"Ј паралелиам оде-лењп- ма
број ученпка нзноси
4.353.
На Тернторијп Војводинс
постоје 124 мађарссс маљпн-ск- е
осповис школе са 598 оде-ieib- a,
28.496 ученпка н 582
наставника. Мађарска маи.и-н- а
ниа поред основннх шко-л- а
п 29 одегеоа забавишта
са 1.91G деце п 26 забавплл
Забавпшта се иалазе у Новом
Саду, Старом Бечеју, Србо-бран- у,
Бачком Градишту, Ба-чко- м
Петровом Сслу, Свето-зар- у
Мнлетпћу, Апатпну,
Хоргошу, Молу, Бочару, Јер- -
Писма из Југославије
ндшд нХродна демокраша је ВЛ№ широких
НАРОДНИХ MAGAi НАЦ.ИОНАПНЕ РАВНОПРАВНОСТК
И СОЦ.ИЈАЛНЕ ПРАВДЕ
Писмо je добио Марко В --
јачнћ у Шумекеру од Душа-а- а
ђуровића са Цешпд,
Цриа Гора.
Драгп Марсо, мнло ми је
што сп ми сс јавпо. Још ми
је мнлнје што правплно
схваћаш догађаје којп су се
одшдолн у Југославнји, од-иосн- о
победу народних ма-с- а
кроз ову тешку четворо-годнш11- у
борбу. Ја еам бно
често мпслпо па тебе: ако
hem схватнтн ове промене
код иас, да ли си правилпо
обавештсп о сташу овдс и да
лн hem се сложитн са овнм
проспаа и пе само то псго
да лн hem свесрдно моратпо
н натеријално па после н
лпчио помоћн пзградљу нове
домовнпе. CxBaham да стра-н- а
штампа и то она реакцпо-нари- а
(а то је углавном ско-р- о
enn itajnehit лпстовн Ave- -
рикс н Енглеске) niiuic које-- 1
шта о нашем стан.у — a to je
обпчпа лаж и слутп да обма-ibyj- c
масе. Ми сс не лутимо
на став тпх реакцпопсра, па
профптере, јер зпамо да се
њнма lie сме допасти да у
пашој зем.ш влада народ —
радпп л.уди. Hn.va би бпло
мнлнје да су у нашој зсмл.н
дошлн па власт бпвши мучн-тел.- н
народа, агснти страипх
капиталнста. Нама је ииого
стало до тога да шнроке па-род- ие
масе света схвате пра-вплп- о
one промепе, да у ева-ко- м
момепту ируисс моралпу
nowoli иашој др;кавп.
Наша народпа дсмократи-ј- а
ппје демократпја запада,
ппје демократнја Черчила,
Трумапа, Бсриса, Бевипа,
богатнх Kyha, itnje демокра-rnj- a
KoioinijaJiior ропства,
иациоиалног уги.етавапл и
ГРАДЕ СЕ НОВЕ ШКОЛЕ, ДРЖАВНИ ОБЈЕКТИ,
СДНДТОРИУМИ, БАЊЕ. . .
Ово пнсмо је добно Даие
IlnicoBiih у Нслаиду од свога
прнјателл Пуде Узелца на
Kociitba, Лнка.
Драги пријатсл.у Данс,
прво свега молсм тн pehu да
сам жив и здрав, као што ;кс-ли- м
и тебп п твојој фампли-јп- .
Примио сам твојс ппсмо
што сп ппсао Лазп. Јако uit
јс мило када сс cehani твога
прнјатслл и школског друга.
Ево да тн речем нешто о
нама 1:ако ми ;кипимо. Да ти
иншсм о пскнм оскудицама,
Н.НХ је било алп данас нх је
Beh ман.е. Наша држава сс
снабдева са свачпм доста.
Када погледамо назад 1944
годннс. данас је велнка раз-лик- а.
Све иде напред. Ko.ni-к- о
је пруга било срушеннх.
школа. државних зграда, гра-дов- а
п села, то је сада скоро
евс поправлсио н градк се
ново. Граде се нове пруге,
школе, државни објекти, са-наторпу- мн. бап и друго.
Код пас је доста наших
војиика пастрадало овога ра-т- а,
aли се држава стара за
ibiix. Како је којп и зашто
способан добија liaMeniieibe,
а ко за леченс лечн се. Нмају
добрс и модерпе баас н ку-пхшш-
та. Ратна снрочад су
памештспа у школе it уче ра-зн- е
занатс. Сваки па једпа-к- о
право да се оспособн за-iiiT- o
желп.
Драгн прпјапе, фала тн
шго сн ме иретплатио на ва-ш- у
iiOBitny Српски Гласник
Ја га добиваи редовнто, a
меновцнма. Окороповцу, Иа-деј- у,
Фекетнћу, Панчеву, Вој
ловици Дебе.1Дчн, Нотискол
св. Ннколн, Обилнћеву, Но-во- м
Бечеју, Пујнћеву, (jpaite-ву- .
Прогииназије на мађарскои
језнку су у формираљу.
Свих meet uatbiincKiix гру-п- а
у_ Народној Републпци
Србнји нмају иреко 469 осно-внп- х
школа са впшс од 1.414
одсгепл, 1.273 пастагппса и
85.217 ученнка. One пмају u
пеликп број паралелпих оде-.tei- ta
прп српскпи гимназпја-м- а
п другпи школама, осам
саиосталнпх гнмназпја које
похађа око 10.000 учсппка.
Пелпки број школа иа ма-ibiuicEi- iu језнцнма у HP Ср-би- јн
и нагли пораст ученика
у ibiiya доказ су напора које
народна власт улаже за кул-турн- о
и просветио рдизае
iiajmnpnx лароднпх слојева
како иашпх ларода тако л
uatbiuicKiix група.
"СРПСКИ ГЛАСНПК"
ПРУГЕ,
cniiiija.iiie неправде. Наша
народпа демосратија је в.аст
широких народннх маса, на-циоиал- ие
равноправности п
соцпјалпс правде. Огуда је
иужно да свп онп који пра-вили- о
excahaj ове догађаје
пеуморно објашплвају на-родпп- м
масама света промс-п- с
у Југославпји, а истовре-мен- о
да раскрпикавају све
one нздајнпке иашс землл
који су одавде нзбегли н да-па- с тао ироносе лажп о на-м- а. Опи су сарађпвалн с оку-паторо- м,
били су издајница
и данас као такви делују. . .
Идуће годнпе пмаћемо ве-лпк- их
nociOBa. Сада пзраћу-јем- о
плаи радова за 1947 го-дпп- у.
У нлану су изградоа
п ру гс HiiKimih - Тнтоград
(Подгорица), поднзаае Тнто-град- а
којн je у току рата пот-пуи- о
рачорен као што инје
инјсдан у току овог рата. У
току идуИс годнне проучаваће
се проЈекат нсушсп-- а Скадар-ско- г
језсра коме ћемо при-ступит- н
у 1948 годнип. Ово
су главпп радовп. Уз iuix he
доћн елситрифнкацнја Црнс
Горе. . . Најтеже је код иас
ипо смо бсз стручие н обил-п- е
радне спагс. Али нзгра-дићем- о
новс кадрове.
Ових дана (3 новембра)
6inii су избори за Уставо-творп- у
скупштниу наше ре
публике. Ipiioropuii су иза-шл- ц
иа нзборе 96.38% и сви
су гласали за кандидате На-роди- ог
фронта. II ја сам каи-днда- т
у Црнојевипнма и по-бсд- по
caji.
Ево оволи(.о за сада, тебе,
жеиу н децу много поздра-в.га- ,
Душан.
када га прочнтаи даЈем га
друговнна да га л онн читају
л свак га радо чита. Како
впдпм имате н ви борбе са
вашом реакцлјои н капнта-лом- ,
али се добро држите
Спгурпо ииатс добре л по-штс- пе
во1;е радног парода.
Такође видпи да нмате до-ст- а
дописа нз паше домови-пс- ,
Новппе добро пшну
Пратлм ваш рад у Eaunan.it н
лиднм како се боре п такми
че. Нска их пска се боре не-h- c
бадава, јер се боре за рал-- п
и иарод. . ,
Завршујем до др roi одго-вор- а.
Буде Узелац.
ИСПРШЕ
У Српском Гтасппку од 4
фебруара на четвртој стан..
погрешпо је наппсано име да
је ЈОВО БРКОВИћ пз Винд-сор- а
нретплатно свога сестрп-h- a
Бранка Cp6ainha из Tlc-6nib- a,
Херцсговнна. Мора да
буде: БРАНКА БРАТ1ША.
У броју од 4 фебруара пот-кра.т- а
се qjeiiiKa v публнцн
"Нретнлатилц прнјатсге и
рођаке у Југославпјн и Руму-ннјн- ".
да je Војпсјлв СовтпК
претплатно Драгослава Џпнп-h- a
у Охрид, а требало је битп
да je Алексалдар Џпппћ npei-платп- о
свбга снна Добросла-в- а
Молпио да се ово уважп
Торонто — Игранка југо-словенс- ке
омладине
Источна група Југословен-ско- г
омладписког клуба РПП,
лриређује лгранку у суботу
15 фебруара, у 8 сатп увечс.
па 386 Онтерно улицп.
Игранка се приређује у
сврху поЕретааа радничке
ловпле "Каиадска Трпбуна"
дпевлпкои, т. ј. да учпнимо
свој дсо у пзфадаи потреб
цог фонда. На пгранкп he би-т- п
једпо изненађеље, које нн-см- о
пмалп Beh дуго времена.
Зато дођпте сви п нладп и
старп. Cenpahe 6paha Катуна-р- п
л Гагапаровпп.
Одбор.
Претплатниче, јеси т об- -
новио своју претплату, ако
ниси, обнови је!
ТУЖНА ВЕСТ
Чшшм -- до зпаља браћп
прлјате-вим- а нозналпЦпма
Eiaxa П. Млрковпћа, да је,
пос ic че1нригодпшп,ег тсшког
боловаиа, премппуо у Трок- -
кпл санаторпуму у Бритнш
Колумбпји иа дап 16 јапуара
о. г.
ПоЕојнп Блажо рођсн јс
пре 61 годпву у Брезовпк.
еод Нпкшпћа, Цриа 1ојз.
ово] зеилп дошао је 1925 го-дпн- е.
Од тада па све до 1942
годпнс. радпо је тешке и по
здравл убвтачнс послове,
као о осталп nam п доселе-ппц- л.
1942 годпие јавпо се као
доброволлц у каиадску вој-ск- у.
1943 годпле оболсо је н
од којс је копачво умро. Про-шлп- х
ратова у ропетво, по-сл- е
у овој земли тсшки радо-в- л
скратнше му жпвот прс
вренепа.
CaxQaibcu je 21 јануара у
Војлнчком гробл.у "lCau.'Toiic"
са свии војнлчкни почастлма
као н остали војипци.
Драгл Бтажо, neira тн је
ла1а грчда Kana,xchc зе&п, a
твојој 6pahn п родбипи мојг
искрено саучсшће.
Мартпн МашановнИ,
2302 Franklin St4 '
Уапсоитсг, If. C.
П0РТК0ЛБ0РН - РЕД0ВНА
СЕДНИЦА 0РГАНИЗА- -
ЦИЈЕ GKC
Opraiiiinamija l авсла ua-надск- нх
Срба o,ipahc crojy
редовну седнлцу y неделу 2Л
фебруара у седам сата увече,
у кућп друга it дргарпце Ко-сановн- н.
Молпио све name другове
н другарице да дођу сви лс-фаллн- о,
осим онпх који he
хоратн радити, ua седницу,
јер hesio нматн веома важних
пптана да решавамо. а тако-ћ- е
треба да нзаберсмо Иро-светл- н
одбор. Да би све рс-шил- ц
исто вече трсба да сви
будемо присутлп. Ннје доста
само победити и Cam међу
првпм у једло] акцајиц веп
треба и да.ге напрсд ступати
п ниучем заостајати.
Дођигс сви ла седницу!
Драган Шесто,
сскретар.
..г1ХааВввввввШш№'х
Ш Jf
3bbV {Bl bbbL— 1WEEK f
СталлшопЈ
"Трнинг
Топонтовски
прсдавањс у
Јче у сали
улцце.
V - Јввмва. "а
у __вШ Иредапач ћс
С0Н, пнсац ciLiira
Порлдту Вии".
У&вМввН
м
ДРУГ° следн
gn дсмокра-nij- a
1ХЖХХ
On to -
of
By K. IIOOKIIAMs
It was a cold November day in
Bosnia; under the grey-blu- e sky
the cold winds леге blowing ac-ross
from the hills and from the
little town of Brcko, where you
can still see wagons drawn along
the muddy roads by oxen, two
gleaming steel rails stretched to
the horizon.
On that day, November 7th, at
7:55 a. m. the tribune in front
of the bright new rails began to
fill with government ministers,
youth leaders, leaders of outstand-ing
brigades, technical experts,
engineers with high officers from
the Yugoslav Army. In front the
brigades assembled. Young peo-ple
gathered from all parts of
Yugoslavia; their clothes and
shoes were torn to rags by their
work; but they stood still and
upright, very proud, bright-eye- d
and excited. With them were youth
brigades of other countries which
came to assist in the epic task
of building a ninety kilometer long
"Y'outh Railway".
At 7:59 a.m. the brigades came
to attention. Above, in the grey-blu- e
sky, airplanes circled, dipped
in salute and dropped bouquets of
flowers on the crowd below; as
the airplane dipped their wings
the pilots waved; they swept
down again and again — dropping
bouquets of flowers very time.
At 7:59 a.m., the sudden whistle
of an engine and the slow vibrat-ing
puffs were heard. As the bells
chimed 8 o'clock the engine came
slowly around the bend — carry-ing
the first load of coal from
the rich mines of Banovlci to the
people of Belgrade. The huge en-gine,
a gift from the workers of
Zagreb, wai decked with green
leaves and banners; flags stream-ed
above it and on both sidej
stood a brigade leader nt com-plete
attention.
Behind came the black gold of
Banovici. And then, it came to a
stop in front of the tribune. In
a simple ceremony, this railway
was handed over by the youth
who had constructed it, to their
country. The Minister of Trans-port
accepted it on behalf of the
Government of the Federative
People's Republic of Yugoslavia,
and Minister Piade awarded the
decorations to those brigades and
individuals who had excelled in
У Kniio театру
ii p лказује ce
једаи од naj-бо.г- нх
алтлфа-- ш
и c I II чкпх
фплмова:
"Опсн Слти"
Места треа паирсд peticp-ппгат- и ty отвореиа од
12 vnoiiie до 10 cam увече. s t.Miniua e лвече 42, CO и 90
ueiiTu, v ipejv n суботу im-чин- ,е 2 30 nocie подне, a
laaiuina je 30. 42 n 60 ценги
A
20 фгбруара, у 8.15 увс-- д
па углу Харборд и Јуклид 3
биш СТЕНЛИ Б. PAJEP-- g
A fI i
Жж I, n
Ускоро долази iiodh фи.гм који je добио
иаграду: Поинт".
одиоп Радничкс прогпссшшо napnijc
Јпрнргђујс сведу
Хариорд-Колиџиј- ат
Sarajevo Slogan
Yugoslavia's Youth
Т0Р0НТ0;
lipaia
МАРКСИЗМ
IvIbWSibbVPGFJBbVCJV--
гстахтас™ СТОГОДИШЊИЦА
"Фреич Канада" и "AS
Тсма јс:
17 марта — "Марксизам
"КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ РПП И СИ СИ ЕФ?"
2 предаваљс
прсдапања
Петак, 14 фебруара 1947.
the construction of this railway.
Special "Order Of Rrotherhood
and Unity", were awarded to a
number of brigades from other
countries which had come to work
on the railway.
Then the train faoved off on itJ
mission to Belgrade, to deliver its
precious cargo of coal. To greet
the bearer of black gold a Urge
crowd assembled at the Belgrade"
Central Station, and on that very
same day came the first train
load of grain for the people of
Bosnia. . .
The rest of the day was devot-ed
to parades and celebration!;
brigades passed proudly by from
all parts of the new Republic,
Young Srbs, Croats, Slovenes,
Macedonians, Montenegrins and
Moslems — all matched proudly
together. A Julian March brigade,
which constructed a bridge, mar-ched
with other brigades of young
people. We aw brigades with
picks on their shoulders; others
carried shovels; the wheelbarrow
brigades thundered by, followed
by three bulldozers; wc saw bri-gades
in overalls and brigades
facing the winter days in thin torn
clothing. They were young peo-ple
from the mountains and from
the wide and rolling Danube
plains, from factories, and from
peasant homes, from universities
and from schools. They all knew
that they were building for their
own happier future!
In the eening we joined in their
dancing and singing around the
camp-fire- s; we danced the famous
"kolo", in and out of the tents,
around and around the camp fires,
up and down the railway line,
eery inch of which was built by
the energy and enthusiasm of
these young people. . .
Do YOU know how heavy are
a million and a quarter cubic me
tree of earth? They do — the Yu-goslav
youth. They dug them to
build their railway!
Do YOU know how to compress
a million cubic metres of earth
for embankments so that it doesn't
slide down again? These young
people know because they did the
work themselves voluntarily!
Do YOU know how to put up
telegraph poles, fix signals beside
the line? All this is essential to a
railway and the youth's own line
is completed with signals, tele-graph
and even 20,000 poplar and
fruit trees planted in avenues be-side
the track.
Do YOU know how to sink foun-dations
for bridges, lay rails, drie
bulldozers, excavate tunnels so
that they don't collapse, work
pumps, use mixing machines and
build railway stations?
Neither did these €0,000 young
people of this new Republic before
they cam to the railway last May.
Hut what they didn't know they
learned and what they did wrong
they did again in a better man-ner.
They learned not only these
thing, but confidence in their own
power of collective achievement
and in the future that they could
build together— not in many ears
to come but tomorrow.
The most hopeful experts had
quoted two years as the necessary
time needed for the construction
of this line — which even bo was
less than half the time that would
have been required in the old pre-war
Yugoslavia. The youth by
voluntary labor constructed it in
seven months —three weeks ahead
of their own schedule.
This railway is only their first
step, it is regarded as a challenge
which has been accepted by tho
heroic youth of Yugoslavia. On to
Sarajero! This is their slogan;
this Is their task for the next year.
They have decided with determi-nation
to extend the railway from
Danovid to Sarajevo!
This year young people from
twenty-fiv-e different countries con-tributed
to the buildinor of th!
railway in the form of interna- -
tional brigades. Next year — the
year of the World Y'outh Festival
— will YOU go and see how many
cube metres of rock and soil
YOU can remove on the railroad
to Sarajevo?
ХАМИЛТОН — СЕДНИЦА
Органнзацнја Савеза tea-падс- кнх
Срба одржава прву
редовну седниду после одр-жа- не
годишне седпнце и по-зи- ва
све чланове да прпсу-ствуј- у
пстој. Седница је врло
важна, јер he Пзвршви од-мо- р
пкатп врло важнпх пре-порук- а;
као nonyiianaiLe Пз-вршн- ог
одбора п npenopyte
Ја будући рад.
Седннца he се одржаваги у
недел.у 16 фебруара у 2 caia
после подпе у партизапском
Дону, на Bnh род.
Ј-- --±е,јлт.-т'