Serbian Herald, January 10, 1947

              4
a
- ~— —~ц ц iii № "i u mill iw— —анИни i i n— пПцциВћа m m чнии igi. n ? ш
&гш
Петак, 14 фбруара 1947. ХРПСКН ГЛАСНИК" СТРАНА 3 -
еч№с1бсч1Сч1чч(Х1с1Ссс1ссс1сч1сс)счч1(сгсчга
8
V
Владимир Дедијер
5
УУ
Белешке
УУ
О!!из Америке
(25)
Изнсо сам мало опширпијс линнју чланка Соколског,
јер то нсто понавхају и осталп чланкопнсци у Хсрстово!
штамни, а нарочито Вестбрук Пеглер, који се, истипа, уг-лавн-
ом
задржава на унутраиишм intra њима Лмерике. Пег
лср јс једа!г од најчнгаипјпх америчких новниара, али п
иајрсакционарпијн. Рдннчки покрет је прогласио Пеглера
својнм "непријател.ем број 1", јср on иеобнчно оштро п
дрсгсо папада радничгу класу, за рачуп послодаваца. Пеглер
је нзразптк тип отвореног фашпстичког ковикара.
Током копфсрснцнје у Can Фрапцпску, а и рапије,
Хсрст }е окупио око себе спу светску реакцију. На ступци-v- a
iLcronnx лнстопа појавлпвали су сс пропалн поллкп шла-xnihi- i.
Један од inix, иекп Карл Росмарек вели "да се Пол,-ск- а,
балтичке земле it Балкап морају ослободитн рускс до-мииаци- је
или he у скорој будуппости избптп join ката-строфални- јн
Tpehit светскн рат". 11з старог арсенала пзва-ђсн- и
су белогардејци цара Николаја, па иекп "Лнтванцн".
за иима су наступили "Кореанци" којн су пнсали: "У јед-ио- м
од својпх гопора преко радиа Сталин је нзјавио да
Кореја мора битн ргска. Ако Стаљип иостнгнс пун замах
својих амбицпја, ол he уништитн демократнју н поробитп
не cavo монголску расу всћ такоИе латнпску н апгло-саксо- и-
ску . Unit претставннцп кореанског народа пз лерстове
менажсрпје тврдили су да he се јавпо заслати иа степенп- -
цама зграде Уједиљеиих itannja ако н.ихова резолуција ,,с
буде нрнмл.ена. ГсзолуциЈа им niije била лрим.гепа — п
наравпо опп се нису заклалп.
У опој групк банкротираннх полнтичара к лздајпика
коЈи су пагалн ухлсбљс код Херста појавнли су се Фотић,
Милоје CoKiih и остали imixobii помопнпцп. Уз noMoh аме-ричк- ог
повипара Геј Прока, који ради за "Тајмсову" агеп-цпј- у
"НАНА", органнзовалн су прес-копфсрепц- нјс о којн-м- а
je Херстопа штаипа опширно писала. Епо нсколнко иа
слова тих прсс-конфсрснциј- а: "Тито одбнја да усвојп од-рсд- бе
Јалте", "Јуословсиско пнтаис није рсшсно — Фотнћ
сс пе слаже с Молотовом", "Mnxaiuonnh тражн од копфс-рснциј- е
у Can Франциску nouoh да створп своју владу",
Србп протип Тнта", "Дража Миханловпћ тражн nyity ии-тервенц- нју
савсзнпчких трупа у ЈугославнЈи". Најкомич-ниј- а
Је бнла прва прес-конферснц- ија Фотићсвих људи у Сан
Францпску 25 априла на којој су они нзјавнлк следее:
"Ако делегати на конфсрепциЈ не прсдузму пзгеснс
ирсвеитнвнс мерс, сврочско бурс барута, Галкан и аегоп
пајважпији део Југославнја, даће поново гласа од себе. У
Југославнји he ускоро пзбити иајкрвавнји грађаискн рат у
и.еиој нсторијп. Hehc пјштсЈш
конфгрснцпЈа н н сврпшгп, л
Аиерпчкп номшарп су ме
тачпо. Одговорпо caw пн да су
четгох апрпла терористе-падоорапц- е којс су оацили нс
мачки авиопи. Ти падобранпи
школу v Аустрши а пмалп су
стпују у органнзовап.у грађаиског рата који е трсбало да
ночне почетком waja. Додао сам да he npohu трп njia по
трп недсле, а у Југославпјп mt до каквог граћапског рата
нене допи, jcp jc парод пзјзад диипи vuujj uiuuu,.
Код iiainicor дела либералних Лиерпканаца постојп
тсидеицп)а Да Херста омаловажавају. да Једпоставно ставе
ии нсдсл, се
uru nc it ди1идш .
одмах пнтали да лн је ово
name пластн похватале по
су завршили терористичку
такође пнстпукпије да
па убпство претседппка Вн
се убнство остваритн .
убпце je naheii Херсгов лпсг.
главу у и кажу да у Лмсрнци лсрста ннко ие слуша,
да га свст купује само због стрппова. Mchy опо мало л.удп
који поставллју Херста иа право vccto иалази се Џору Cci
дес. у CBOjoj кинзп "Господари штампе" вели:
"Од Калпфорнпјс до Њујорка. раднпцн н либерхш,
радпичкн сипдпкати и уннверзнтстп, угледпн л.уди почеа
од претседпка С]'едпп.еппх Лмсрнчких ржава, сенатора па
до претседппка Удружсиа уредника лпстова, cioTiuiawaop-гамнзациј- а,
стотнпама људи п жена устајали су протнв Хер-ст- а.
Гили су велнкп бојготи н.егове гатампе, часоппса, илу-страцпј- а,
радио-стапли- а. филмова. Лутка која претставлл
Хсрста двапута је бпла јавно обсгаеиа и спад-еп- а од иаро-д- а.
. . Нсдавпо je on (капга је пнсана 1937) пазвап "држа-вни- м
пепрнјателем број 1", титулом коју су до нсдавно
ималп Лл Капопе п Дилппгср. Ова двојица последиих ДО
били су ова] назпв због крпјумчарепа алкохола и због уби-став- а,
док је Херст титулу добпо због рада на Јтнцану на
свсст обнчипх лудп".
Хсрста су јавно осудпла претседннка Сједппених
Аиеричких Држава. Теодор Рузвелг га је оптужио да јс
почетсом овог века потстпцао
уче
On
трп
л.еиа МаспнлпЈа. У уподнои члапку од 19 априла 1901 Херст
је ппсао: "Лко рђаве иистптуцпје п рђавн људп могу да се
?IклМоиаскинслаиио јсубпсбтивјоемн.. Коиодда
трп itche join
мора
песак
Читав пнз оргаппзацнја, установа повео је бојкот протиг
Херста, а у свом првом говору прсд Конгресои претседнпк
Гузвелт ]е оштро осудпо Хсосга у везп с ови убпствои,
али е паводећп пзричпто и.егово пме. Претседнпк Вплсоп
за време првог светског рата оптужио је Херста за везе с
кајзерои Ппл-см-
о п најзад претссдиик Фрапклнн Рузве-i- T
сс у једпом caonmreii.y ocBphc па писаи Херстово, не па-водсћ- и
vy nwe, алп чпгава Амсрпка је зпала на кога се
ствар одпосп.
Најпозпатпјп америчкп исторпчар Чарлс Гпрд рекао
је за Хсрста "да га ииједап поттени Амсрпкапац не би пи-пи- уо
ип штапом од дссет стопа". татисо је он прллв. Го-ди-не
1936 Лмеричка федерација учнтелл донелае рсзолу-цнј- у
Tpaehit бојкот Херста "као најозлоглашенијег гаовп-иисте- ",
"сталиог иепрпјатгла слободе" п "главног cucno-ент- а
фашпзиа у Сједппепим Лмерччкнм Државама". Нсте
године бпо је створсп Народнп комптет протпв Херста коме
се прндружило 112 раднпчкнх сипдпката. Федерацпја про
фесивппх фармерскпх сипдпгата одржха је састапак }
Ошкошу, држава Вискоиспп it допела рсзолуцпју у којој
се бојкотује Херсгова штампа, a on се пазпва "иепрпјате-лл- м
радника број 1". У синдикату лучких радкпка на Па-цпфп- ку
донета је одлука да се свакп радннк казпп с пет
долара ако буде чптао Хсрстове лпстове. Спнднкат аугомо-бплск- их
радпика осудпо је Херста као пепрпјателл радип-чкп- х
сппдпката.
Свсштеннчкн Савет за содијалну акцију у Њујорку у
wove се палазе методистпчки, баптнстпчки, конгресиопалпп
свештеппцп м јеврејскп раблнерп, израдплп су план да от-поч- пу
проповсд у црквака п _рамовнма протпв Херсга. У
својој резолуцпји иавелп су: "Ниједаи поједппац нпјс пзвр-ши- о
толико рушплачкп н иеморални прнтлсак бацајућп у
блато пдеале пза којпх све релпгпозне ннсгптуције стоје,
vao Вил Гаадолф Херст".
(Наставппе се)
kJiSEae- -
'-%чеЧИ1ј-
—Д
ИЗВЕШТАЈ
У
Седпнца је одржаиа 19 ја
иуара којој je претседавао
Мнлош 1 рубпп и дао кратак
уводпн говор извештајпна
поједипих функционера. Из
предговора претседника н
других функционера дозна-ј- е
се, да је органнзацнја у
Хауплтону СКС у току про-шл- с
године зкатно порасла,
да је достигла степен главног
фактора ueby српскии нсе-л.епици- ма
у Хамнлтопу; да
је важап фактор и спона Срба
настаиених у Ханилтону
са иапреднии оргапнзација-к- а
Хрвата, Словенаца н дру-гн- х
словеискнх напредних
да je у про-светио- м
и политичком прав-ц- у
учшћено иного у унапре-ђиваљ- у
прогреса међу Срби-м- а
у Хамилтону, а тако нсто
у подизању просветног ннвоа
иаших иссгснпка; да је Са- -
вез канадских сроа окупно
добар дсо н Рулуна досе-- т' них из Југославија, који су
кроз СКС н Српски Гласапк
дознали una je нова Југосла-виј- а
као цслнна, а за народ-н- е
xaitjinc иапосе, и да сма-трај- у
ноцу Југославнју сво-јо- м
мајком у коју се добар
број, као и других Југосло-всна- ,
желе повратптн на ста-р- о
oribiuuTC, обновљено но-во- м
народном управох ФНР
СКС ИЗ
НА У "СГ"
У везн нобеде органнзацп
је С. К. Срба у Торонту за
врсме кампаи,е Српског Гла
сника секрстар ограпка из
Напкувера Остоја Ковачеви!
послао јој је честитку на но-бсд- п
преко главног секретара
СКС Милоша Грубића у којој
се каже:
Драгн другови,
Добили смо пнсмо од ojira-цнзацн- је
Савеза канадскмх
Срба нз Торонта у комс иас
позивају да им иошал.смо
коп-г- е за застапу wojy су до-бн- лн
од Ииндсора, а којс су
заслужили нобедои у кампа-ib- it
Српског Глаашка над иа-t- n
nit or pa ii ком Савеза.
Занста онн to заслужују.
Радн тога сам одлучио да тс
замолпм (пошто наи inije
Moryhe ирнсуствоватн прос-лав- п
у Торонту) да мм кару-чи- ш
наше ж&ге за yenex ini-хов- ог
банкета, ако инсмо са
овим пнсмом закасннлн,, н да
ии овај одбор каипаае Срп-- 1
Хамплтоп. — "Чувајте се
оних којп стално внчу —
опомиае конфе
ренцију раднпка
снндиката Џорџ Едес,
Главни благајник
сиидпката Сн Ај О.
1Јдес у свом говору делега-тим- а
радника
нстиче да су они којп говоре
о "црвенои страшилу" савез-ниц- п
реакције који желе да
"створе раздор и копфузију
у редовнма радннчких сии
днката". Они који стално ви-ч- у
— "шире
пропагапду наших lienpuja-њла"- ,
рекао јс дал.е Џорџ
1Цсс,
Говорепп о канадскпм прн- -
ликама, воћа
синднката Lit Ај U, пстакао
је всома алармантно стаие у
всзи новог засо-п- а
којег федерална влада M-ucin
увести.
тога закопа, Џорџ
Едес каже, да је садржај за-ко- на
п да је
слпчно као
што је против-радннчк- и за- -
коп којег припреиају да ус--
гојс у Сједн-ibciiii- M
Лмеричкнм Државама.
Е,сс внди н у Каиадн не-к- и
процес којн се постспеио
развпја vao n у Lje,niLeunu
Чмерпчкпм Државама, у ко
Јем су велнке трговнне лмале
успсха за otctaibaiie контрр-л- е
ценаиа. Он ургира ујсди-неп- е
паштичке акције спп-днка- та
и Сп Ај О и Амерп-чк- е
федерације рада, јер само
тако he те акције, велпкпх
трговаца, vohn зауставпти м
у Канади и у
Америчкии Државака.
"Сиидпкат аутомогплскпх
раднпка — Си Ај О", каже он,
"греба да буду предводиоцп
у раду да се успостави канад-ск- и
Одбор за паштпчке ак-циј- е,
који he битн доста ши- -
ГОДИШЊЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ СКС
оргакизација;
ОРГАНИЗАЦИЈА ВАНКУВЕРА ЧЕСТИТА ТОРОНТУ
ПОБЕДИ КАМПДЊИ
Покрај пораста организа-циј- е
Савеза канадских Срба,
настаје деградирап.е н опа-дањ- е
у редовн-м- а
Српске народне одбраие,
која je у Хамилтону бнла до--
ста Јака. иастало je колеоа-it- e
код одбранаша. Ллн је
настала још већа навала у
лажима и настојап.у да се
убацн у редове ојачане
Савеза каиадскпх
Срба провокаторс и разара-ч-е,
којн би нанелн штету у
политичкох н уоралпом по-гле- ду
нашој
Није иикаква тајна, да се
хамплтонскн одбранашн дру-ж-е
с хрватскнм
да удружспи
постнгну оно што поједнна-чн- о
ннсу постнгли. Али је
свест чланства организацнје
СКС у толикој виснни, да их
нико са пута nehe tohn скре-нут- н
у П.НХОВОМ
н novaraity свих демо-кратски- х
снага у Кацади, и
иомагању нове ФНР
У свом извсштају секретар
Дмитар Ковачић (којн вршн
ту ду-жн-
ост умссто Петра
JypjcBiiha, којн је отпшао на
посао нз да јс
у току 1946 годнне одржаио
12 рсдопннх н једна ванред- -
ског Гласпнка као н ограиак
Савсза канадских Срба че- -
стнта на анховој побсди иад
iiainiiu ограикои.
овај поздрав п
честнтку у име нас, ујсдно те
молино да пастојнте ову че-стпт- ку
објавцти преко Срп-ско- г
Гласника н да осталн
ограмцн Савеза виде да je or-p-a
и а к у Торонту занста заслу-жи- о
и нохвалу по-бедо- м
у кампаан Српског
Гласппка.
Нсрујено да hem заслужс-ннм- а
уручптн iiauiy поздрав
тс тн још унапрсду нме or
рапка Савсза канадскпх Срба
као и одбора кампаље Срп-ско- г
Гласннка, најлепше за-хвал-уј- емо
н свих вас тамо
братски ноздравллмо.
У име Одбора кампаие Срп- -
ског Гласпнка и огранка С
К. Срба у Иаикуверу,
Остоја Ковачевић,
секретар.
рок да увсде у своје редове
сав народ којн жели да се
бори за соцпјхшу бсзбедност
ii за прогрсс у будуће".
Делегатн нз II градова про-випци- је
Онтерио, састушали
су садржај
закона којег федерална влада
намерава усвојити. Unit су га
назвали 'Чомад закоиа ком- -
naiincKiix сипдиката .
"Нови препоручепн закоп,
од страие федералне владе,
каже г. Елдон, да је могућ-iio- ct
послодавцнма да поша-л.- у
"стул-пипси- "
разбијаче синдиката, иепри-јате- л
раднпштва који би ра-ди- лн
на
снидиката и на ihixobiim ру-шсвииа- ма
стваралп компанн-ск- е
нов закон је
пун "буби трепс" (лудих за-мак- а),
рекао је Елдои. Он ур-гнр- а
иа кападске спндпкате
да се уједине и спрече усво-jeit- e
таквог закоиа и да се
па мссто тога закона усвоји
један друтп којп би одгова-ра- о
сппдпкатниа п Канади
уопште.
Друг Шесто, секретар
С.К.С. у Порткат- -
борну како је прпмпо ту
дужност, тачпо одговара па
nncua чпм пх добпје. Алп па
пос!едпе нпје логао, јер је,
како on каже, у свом ппсму
морао раднти п у "шапп" и
код куће. Другарнца је бпла
у болницп, ц сад пашн дру-гов- н
пмају једно впше у ку-h-n.
. . се ва-ше- м
весе.у, друже и друга-рпц- а
Шесто, п желпмо Вам
сваку cpchy п вашем
да буде здраво п
дуго пожпвп.
Секрегар, Извр. Одбор С.К.С.
СЕ ОНИХ КОЈИ СШНО ВИЧУ -B-OLE
"комуннсти",
аутомобил-скн- х
аутонобил-скн- х
аутомобнлских
"коиуиистн",
"радннчког"
Проучавајугш
садржај
реакционараа
иротив-радничк- н,
републиканци
Сједпаеним
Југославнјс.
фашистичкнм
орга-иизаци- је
оргапизацијн.
фашистнма-Мачековцим- а,
прнјател.-ств- у
Југо-славиј- е.
Хамнлтона),
Уручујући
npiuiiaiLc
новог"рад!шчког"
(шпнјупе),
разбпјаоерадиичкнх
синдикате'.
Ирепорученп
ЧЕСШЛМО!
орга-ннзацн- је
11рпклучујемо
пово-рођенче- ту,
"ЧУВАЈТЕ "КОМУНИСТИ"
СИНДИКАТА ОПОМИЊУ РЛДНТВО
аутомобплских
СЕДНИЦЕ
ХАМИЛТОНУ
на седппца; да je извршнп
одбор органнзациЈе одржа
вао седннце Јсдну iuii више
пре седннце оргапизацпје,
доносно одлуке нсте под- -
носио седницп па решеље;
да је оргаинзацнја СКС по-иа- ла
резолуцнјс конферен- -
Hiijava СПОЛ.НИХ мипнстара и
међународпој конферепцнјп
(Љујорк и Иарпс) у којима
:е тражнло прикл.учепе Трс-т- а
Југославнји ; да је ИаПна
оргаипзацпја показала вн-сок- и
рекорд суделовапл у
раду са друтпи југословен- -
скпи и словенскпи opraiut- -
зациЈама, у првом реду са
Савезом канадских Хрвата.
Пз пзвештаја рачуповоће
Раде Ловренског вндимо да
је бројно стаае органпзацпје
СКС 73 плана; од тога су от-па- ла
3, a 5 у расходу (отн-шл- п
у друга места п прпклу- -
чплп су се другнм органпза- -
цпјама СКС). Концем децем-бр- а
месеца 1946 годнне орга-нпзацп- ја
СКС у Хамплтону
и ма у добром стаиу 65 чла-нов- а.
Кроз 1946 годнну добнли
смо v организацнју 44 нова
члана, уклучујућп у овој
каипаии 19 iiobiix чланова
(новембар п децеибар).
Чланарннс и упнснппе је
послато Извршном одбору у
Торонто како слсди : Упнс-нин- е
за 44 нова члана по 25
цепти 11 долара. Чланарпнс
$141.75. Ук-упн-о $152.75.
Пз пзвсштаја благајника
Мплпчевића видн се да je у
току 1946 године укупни
прнход од разпих приредаба
(кућпих забапа ифанкн,
пнкнпка и копцерата) добита
сума -- 1,029.50. Нздаци су у
BchiiHii: поолат новац за кам-пап.- у
Српског Гласпика, од
прославе, те 100 долара у ор-гаппзацп- опп
фоид Извршног
одбора, локалнои Bchy it т.д.
Iiobou O-tarajiiH-Ky
je преда-т- а
сума у готовом ловцу
$224.7. У иновиии се пала-з- и
$24.40.
Пзвештај благајппка je no-тврд- но
име Надзорног одбо-р- а
друг Лиша Pananh, да су
Kibiire прегледапе и прона-ben- e
у реду.
О раду у одржавању раз- -
iiiix шшрсдаоа дао je нзве
шта! претседник забавпог
одбора друг Живко ђурнћ.
којп је пзјавпо. да је током
1946 године одржаио 9 раз-ин- х
забава, ппкника, конце- -
рата п суделова-т- и у 4 разие
приредбе са друпш органн-зацнјам- а.
II то, одржаио јс 5
icyhiiiix забава, 1 пнкпик са-м- а
организација СКС. Зајед-ннчки- х
пнкннка 3 један југо-словенск- п,
једаи свссловеп-скп- ,
и суделова-ii- t у прославп
Впдовдана у којеи су суде-.това- ле
све организације СКС
јужног Онтарпа. Један коп-цера- т
прослава Српског Гла-сни- ка
приређен по оргапи-зациј- и
СКС и једап Свесло-венск- н
концерат, то јест у
кч)ме је суделовала п узнма-л- а
учешћа паша организа- -
nnja.
О каупан.н Српског Гла-спи- ка
дао је извештај пове-ренн- к
друг Мпшо Pananh,
којп je изјавио, да je кампа-ib- a
СрпсЕог Гласппса добро
успела, да је новчаиа гвота
прекашена, да je Једпа нова
прстплата фалпла за таблппу
у иостсднлм пздаиу . 1ла
сниса. Накнадно су послате
две нове претплате. што до--
казује да је квота у претпла-там- а
прешла. Квота је бпла
30 а направпли смо 31 нову
претплату. Кроз време пзме-ђ- у
какпака Срнског Гласнп-Е- а
добито је око 10 пових
прегнлата.
Након взкштаја следила
је дискуснја во ештајпма
п донесено је неолико важ-пи- х
зак.учаа који су: да
се куни један бонд канадссе
новннс Трпбунс од 50 дола-r- a.
Eoia проводи гампау да
се покрене на дневннк по-четк- ом
маја лесснд; одобре-н- о
је да се да локалном Behy
санадеспх ј%жних Оовена
50 долара v гамнани одеће за
дсну Еоју Behe сада проводп.
Такое је одобрено да се пза- -
ђе у сусрет Омладпнском му-зпЕа.1- иом
друштву пз Велан-д- а
које he пропутоватп јуж-н- п
Онтарпо у сврху прпре-ђпва- аа
концерата. Дато je у
дужпост претседнпкл Забав-но- г
одбора ђурпћу да буде
у заједнпчЕОм одборујуго-словенссв- х
органпзацвја ко-ј- е
he руговодити прппрема-м- а
за тај копцерат.
Нзвршнп одбор органпза-цпј- е
СКС у Хамплтону.
Основана је обућарска
група
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЕЋА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ
СЛ0ВЕНА
На 26 јапуара о.г. одржапа
је у Хамберстону копфереп-цнј- з
o6yhapa. 1Сако је веи ра-ии- је јавлно у пашој штам-п- н,
постојала је желл да се
оспујс једна груна o6yhapa
која би, као н остале стручие
групе, пошла у домовпну н
таио са овде набавл.еиом ма-шинериј- ом
помогла пашем
народу да брже дође до обупе.
Међутим, на састанку дру-гов- а
нз Хамберстопа, Торои-г- а
ii Хаиплтопа у присуству
члана Извршног одбора Ве-h- a,
узсло сс у нретрес све мо-ryhiiocT- ii
н потребе, тс смо
дошли до зак.1.учка да he наш
допрннос бптн мпого Behn
ако се окуин свс one o6yhape
у Кападн, којн жсле nohii у
стару домовппу у једну гру-п- у,
која бп сс нриклучила
Једној од iiocTOJehnx rpyna у
овои случају у Граћсвнпар-ск- у
групу. Да ноиессмо са со-бо- м
najuaibc два сета машина
за поправллис o6yhe.
Гшло jc paiuijc ми111л.с11.е да
ce успоставп посеоиа rjiyna
ca iiocc6iiiiu фондом n да cc
in тога фопда набаис uaiini-n- e
за пзраду iiobiix ципсла.
Али носле дужег излагана
члана Пзвришог одбора Beha,
сложп.ш смо се да сс прч- -
GKC
На ссдннцн name opraiin-зацпЈ- с
која јс одржана 2 фе-бруа- ра
iiiicmo поспршавалп
свс пословс што наи је бнло
на дпсвпом рсду, па hcuo свс
то рсшнти иа n,tyhoj ссдпи-ц- и
која he сс одржавати 2
марта на 8 Тек авеиу у 2 са-т- а
после подие.
Главнс тачке днеипог рсда
биће: уилата члапарипс, ку- -
поваае бондова за 1рнбу- -
ну", днскуспја о каииааи ку-иова-
аа
маппшсријс рударскс
rpync ii новчапа камиааа за
75 хнллда долара, коју јс овај
локал llcha узсо.
На прошлој седнпцп но-кр- ај
друшх важппјпх заклу-чака- ,
сакушмп смо 15 долара
за Норанда штрајкашс. Тако
И
(Наставак са стране 2)
покрст растао и развпјао се
као и дсио-кратск- п
покрст којн jc у сво-j- t
редовс окупио свс иоштс-п- е
н демократ-ск- е
елемснте. Опај иокрет
поставио је себн јасне it од-рсђе- нс
ци.гспе: борбу iito- -
тив фашизма, борбу за осло- -
oohcibc, псзавпспи оистапак
п демократскп ]азвптак сло-вснск- пх
иарода.
У основи повог словспског
покрста, који пеиа нпчсг за-једппч- ког
ii u с руским цар-CKii- ii
папславнзмом,, нп с
H0.1.CKIIM, чешкпм, срискпм п
бугарскпи
UIOBIIIIIICTII4i.'IIU CTpCU.UIbll- -
ма, лсжп демократска плат-форм- а
борбсиог јсдипства
словенских народа које је
пастало у борби
свнх наро-д- а.
Од словсиског пркрста, па
челу са велпкпм дсмократп-м- а
у прошлостп, нови сло-венск- и
покрсг прпхватпо је
идеју једнакостп парода, де-MOcnaT- iite
и хумаппзма. Мо- -
же се рени да су. једпио сада- -
створени сви условп за
ocTsapeite тих велпкпх пде- -
!а. Једпно сада, после побе--
де словенски
народп (отстра
аују) иећусобпе противреч
ностп п теже једпом општем
цплу — ocnrypaiby извојева-пп- х
победа п успоставлаиу
ипрпе сарадпе међу свнм
народпил.
Новп словепскп покрет,
засповап иа овим деиократ-ски- м
начелима.
запста свенародпп покрет.
Он се развијао упоредо са
порастом победе Совјетске
армије, упоредо са развитком
партпзаиске борбс и народ-по- г
отпора у окупнраннм
словенскни земхама. On се
јачао са ступаасм у борбу
делова Ио.гсге армије п че-хослова- чког
корпуса, којн
су бплп формиранн па со-вјетск- ом
и пора-сто- м
херојске борбе
војске Ју-гослав- пје. On се шпрпо упо--
редо са словеп-- 1
кЋучпмо гру-п- н. Решилп смо да се нз за-једппч- ког
фоида купи три
сста машппа за поправдлн.е
o6yhe.
За пабавку иашшга, као п
за далле оргаппзоваие обу-hap- a,
пзабрап јс радпн одбор
од 5 лпца са задапом да пред-вод- н
чптав рад око прнпреме
за одлазак у доиовнну.
Мп овнм путем апелујемо
иа све друговс it 6pahy itdjii
желс nohii у доиовппу а ве-шт- ц
у овој струцн, да се при-к.1у- чс
иашој обућарсЕОЈ гру- -
Ш1.
Позчавајућн овдашии ио-дсра- н
начип рада у овој стру-ц- н,
свесин потребе пашег
парода у старој доиовинн, ми
верујемо да he ова обућарска
група на свој скроман начин
uohii да учшш један малп део
на пзградап name домовпне.
Свс улоге новца, Beh према
можете вршптн
НОВА УПРАВА ОРГАНИЗАЦИЈЕ У КРКЛДНДЛЕХУ
НОВИ СЛОВЕНСКИ ПОКРЕТ ЗДДАЦИ СЛОВЕНСШ
ОРГДНИЗАЦИЈА
аитпфашпстичкп
родолубнвс
велпкодржавнпи
зајаичкој
слободол.убнвнх
демокрашје,
лпквидирају
претстав.га
територију,
Народ-uo-ослободнлач- ке
ослобођеаел
грађевннарссој
MoryhiiocTii,
ирско меспог одоора ncha,
Граћсвппарског одбора иди
прско I.taeiior уреда lieha.
Ciui запптсрссовапп иска се
пријаве иа доле иаведеау ад-ре- су
:
Јосип Новосел,
271 Ilcach Ud,
Hamilton, Ont.
наша оргаппзацпја пде упо-ред- о
ca cuiiu другпи папред-i- t
и u оргаппзацпјаиа овога
места на пК)мпцаау папред-но- г
духа ii рада мсђу naiuiix
исел.спицнма.
НОВА УПРАВА НАШЕ
ОРГАННЗАЦИЈЕ
Нрстссдннк: М. Шабап;
потпрстседипк: J. Maiccuh;
благајппк: Ј. Богдаи; рачу-uoBoh- a:
Ј. Хачков; сскретар:
Д. Тннтар.
Уио.1авају сс сви члаиова
да пазе на датуи — 2 марта,
2 сата после подпе, 8 Тек
авеау п да носете ссдницу,
да моксмо правилпо решити
свс тлчке дпевног реда.
Д. Тпнтар, секретар.
скпх icMaui, упоредо са ос-niinaib- eu
иародно-демократ-ски- х
мада у анма, упоредо
с успеспна дсмократскс нз-град- ас
ослобоћених словен-скп- х
држава н ibiixoue ссо-ноис-кс
обнове.
Закл.учпвап.е уговора о
iipnjatcicTBy и узајамној по-Mo- hn
нзмсђу Совјетског Ca-ве- за
it словенскнх земала
одигјкјло je ненЈЛцеипву
улогу у y4Bpuiheit.y словен-ско- г
иокрста.
У једпом од својнх члана-ка- ,
објавл.еих у словспској
партпзанској штаипн, убрзо
после првог Свеоовсиског
митинга, Едвард Кардсл. јс
оправдано истакао, да је Све-словепс-
кп
митинг у Москвп
прстстав.гао "историски до-rah- aj
од извапредпог зпача-ја.- "
On je зпачио "не само
новп потстрск за јачап бор-б- с
словенских парода про-tu- b
iiCKOiicKiix пепријателЈ
слопенства — немачко-нтал- и
jaiiCKiix пмперијалиста —
него и ревизнју идеја сло
векског јединства."
Ворцп чехостовачког кор
пуса. ко1и се оорио заједпо
--, z са СовЈетском apunjon у
бротури "Шта носиио из
СССР-а"- . пншу: "Совјетски
Савез нам ie лао ооуже и
могупност да се боримо за
пашу отаџоину, soja jc из-io-же- па
руглу. Црвепа армија
је и1олева.1а крв за octo6o-i)ci- w
пашс свете отаџбипе.
Мп to nehevo заборавпти.
Идеје словенске узајамио-стп- .
itcTiuiCKor братства сло-bciice- iix
народа и борбе про-тп- в
заједнпчког иепрпјатсга
— родпле су ce у Совјетском
Савезу. HajBeha заслуга за
то припада првои демократи
света, велнсои вођи народа
СССР-а- , далесовпдиом Ста-.гнп- у.
Вечпп савез н прија-тсгств- о
са Совјетскпк Саве-зо- м
залог је наше будугшо-стп.- "
Ове мпслп м ocehaje чехо-словачк- пх
бораца деле свп
словепссп народп, који су
борце Совјетске армпје —
ослободителнце — дочекпва-л- и
нг свом тлу као poheny
6pahy.
(Наставпће ce)
'
шг