Serbian Herald, October 28, 1947

              -
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
.
У БОРБИ.ПРОТИВ
Toronto 1, Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цеа годшшној претплатж s Кжнаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized en Second Qom Matter under the
год. 2.50. За ииостранство, год. S.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 453. Цена пркмерку 5 цсн. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, OCT. 21ST. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 453.
РЕФЕРАТ МАРШАЛА ЈУГОШВИЈЕ ЈОСИПА БР03А-ТИТ- А
HA ДРУГОМ КОНГРЕСУ НАРОДНОГ ФРОНТУ ЈУГОСЛАВИЈЕ КОЈИ JE 0ДРЖАН 27 СЕПТЕМБРА
(У овом броју Српског Гласиака почпаемо са пзноше-it€-M
звачајиог реферата Маршала Tnta кога је одржао а
конферепцпја Народног фроита Југославнје. Рада тога
што је говор доста дуг извоаЖемо га у више бројгва.)
"Другови и другарице,
дозволпте да најпрнје ов-д- је
поздравнм госпође и
господу делегате вз праја-телхки- х
земала.
Овај наш Конгрес, дру-г- н
no реду послпје рата,
виа napoiiiTii зиачај, јер
he се на том Коигресу веН
вмдјети рсзултатн оипх о-гром- нпх
напора које нашн
пародн чпае на взградал!
своја земде. Тај Конгрес
се одржава у вријеме пу-и- ог
замаха иаше изградае.
Он се одржава у врпјсме
мучпнх меНународмих од-пос- а.
Ја мпслим да Народ-и- н
фронг Југославије м ае-го- ва
улога пмају зпачај ira
само за наш унутраишп
живот, нсго да псто тако
пмају и велпкп и
ван наших грааица у по-гле- ду
борбс за мир.
томе, наш Народнп фронт
прстстав.га сиажап фактор
мира. Народни фронт је ор-гаппзац- пја
у којој су оку-пље- пи
сви пашн парода, да-к- ле
једпа огромиа оргааи
зација по свом броју и
сиажна по свом једваству,
по свом духу.
Како рекох, међународ- -
иа ситуацпја је таква да је
потребио не само да се
увутар сваке земље окупе
~све напредне сиаТе којс
РЕФЕРАТ МАРШАЛА ТИТА
С нојавон фашпзма као
ударне псснице мсђупародпс
пгакшме — не само ппотив
Совјетског Сапеза и радпичке
класе, всп и против свнх ос-тал- их
нанредних снага у
спнјсту, почелн су се у мно-ги- м
земл-ам- а под воћствои
комунистнчкнх партнја, од
напрсдиих елемната, ствара-т- и
антифашистичкп народни
фронгови за борбу против ре-акц- ијс
и фашизма. Оиа су
стпарапн ради одбране
демокрације и свнх иа
нредних достигиупа човје-чаист- ва
која јс угрозно
Фашпзам сс родио
под окрплсм мсђународпе ре-акци- је.
оиа га је одивхала н
иоднгла иа иоге. да јој, у пр-во- м
реду, будс ударпа снага
протпв земл.е соцпјалпзма,
великог Совјетског Савеза,
да јој буде ударна снага лро-ти- в
радннчке гдасе и неас
аваигарде — комувистпчкс
иартијс н свпх осталпх па
предпих спага у поЈсдпнпм
земллма у свнјсту. To је бп-д- а
зампсао међупародне ре-акци-
је,
заинсао крупннх фв-ианцијс- кпх
магпата, чнји су
ннтерсси постали свс впше
угрожепп посд.еднцама велп-ки- х
екоиомских криза. то јест
— paeryhoM снагом израблп-гапи- х
маса града села. или,
другим рнјечима — опаснош-h- y
од крупннјнх еоцијадпнх
покрета.
Фаишзам је био потребан
Јиеђучародној рсакдијп про-ти- в
Совјетског Савеза као
агресор којп he извршптп опо
што ннсу могле — када се ра-ђа- ла
ова држава радиика у
ссл-ак- а — разне пнтсрвенцпје
капиталнстичкпх земала у
прошлости, које су игале за
тим да сруше совјстску власт
н поиово успоставе царЛзам.
1еђупародпа реакцпја пма-л- а
је папнчаи страх од земље
соцнјализна, Совјетског Са-вез- а,
tfojn је стајао као к}ла
свјетплд н показивао — на-цпона- лно
угаетепнм п соцп-јалп- о
нзрабл.нванн иасама
свнјста — пут којни треба да
нду ка својој бољој буд)но-стн- .
Правплно рјешеае соци-јалн- ог
н националног nmaiui,
збацнване с властн класе нз
рабл.нвача — капиталиста и
великопосједника п стварање
желе мир и иапредак цпЈе-ло- г
човјечаиства, него н
да се свн елемпти прогре-с- а
у свпјету св впше ује-днплва- ју
у борбп за мпр.
да се уједшвавају у борбп
протнв онпх који даиас по-иов- о
бпвају све гласипји.
а којн су недавпо проуз-роковал- и
страховпту ката-строф- у
у свијету. Ја мис-лп- м
да he доНп вријеме да
he се Mohn пргставппцн
свих дсмократских сиага
свијета састатп и говорптп
о начппу каква треба да
буде међуиародна сарадиа
н како треба да се радп и
бори да бп се спрпјечпла
нова катастрофа рата.
Ја hy сада пргип на мој
реферат о Народиом фроа-ту- .
Желио бнх одмах при
том да подвучем да he у
мом реферату бптп пзипје-т-е
тезе које су својствене
унутрашием развптку у
нашој зсм.гн, одмах иагла-шава- м
да је процес уну-Tpaunt- er
разватка спецц-фвча- п
за сваку землу
посебвце. He може се. ре-цвм- о, шаблопскн прсннје-т- и
ово што се дога1;а код
нас у друге земл,е п обрат-н- о.
Али, јгдно је тачпо да
"ма много заједпнчког у
борби напреднпх снага у
земл.11 за пстпнску
народну демократију".
државе н сел-ака- , то
је бнло оио што је одушсв-ллпал- о
ис само радничку кла-с- у,
н већн дно ccvtniTBa, пе-г- о
и све апредне снаге
To је било у псто ври-јем- е
опо што је највнше раз-бнјссни- ло
н нреплашнло мс-ђуиаро- дну
рсакцнју, која сс
и онако палазила у рђапои
naioxajy због све већих еко-iioMCKi- ix
крпза. Према томе,
фашизаи је био потребан
због тога што су радиици, се-лл- ци
и остале напредне сна-г- с
свијета бнле све опасинје
за разне нациоиалпе
н бездушне израблнваче
радпог народа, због тога што
су радпе масе свс упорннјс
своја права — по-бол.ша- !ћс
НСПОДНОШЛ.ИВОГ
социјалпог, иациопаллог a
положаја.
М е ђ у и а родна реакција,
нлн, боле рећи — они који
су OMoryhiuit да фашнзам до-)- С
иа власт, иису се nit иало
преварили у томе да јс
заиста иајогорчеинји
npoTiiBuiiK нс само радничкс
класс и сваког напредног по-крет- а,
свакс слободс u свих
кудтурннх и дснократских
тековина. Мећуиародна рсак-ционар- иа
господа uucy се
преварнла у томе да he фаши-за- и
најодлучније покушати
да уништн ие само радиички
покрет, uero u сваки демо
кратскн покрет тамо гдје сс
дочепа властн. Најрјечнтијс
нам то показује примјер
гдје је Хитлер завео
uajcypoBujit тоталитарни, тс-рористн- чки
државии систем,
затим Италнја Мусоишија,
Шпанија Франка и тако дал.е.
.лн, међународиа реакци-ја- ,
иа челу с Чемберленом,
Да.1а,јеом, Хуверои и
преварнла се у томе да he
се осовинске снле задово.т
ти само прогоном раднпчке
к.тасе и осталнх демократскнх
елемената у сопствеАнм зеи-.гам- а,
да he бити само послу-шн- о
opyhe за борбу протцв
напрединх елемената. Касни-јс- ,
кад је свима постало јасно
да је агреснја главии цил. фа-шнстич- ких
држава, uehyuapo-дн- а
реакцпја је мпслпла да he
се фашисгичке осовннскс сн-л- е
залово.гитн само малии
жВВЈВВВНЈвВВвВВВнВВВИВкВВНВВВВнНВВВВв
№авш№ШнвВШклпк19Ј1Нншжр 1. ЈШШ ™ЈН
МАРШАЛ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСНП БРОЗ ТИТО
iiunrpnjaiiu fii4bOM о 1 н 1 1
пом као, оа примг]
стриЈом и 1удетна. Ллн сл
се.та госпада-ут- о ирсварила
— jep је бно псзајажлив нм-пернјалист- нчкн апетит Хнт-лер- а,
Мусолнннја, Хнрохита
и тако да.ге. посљедн-ц- е:
мећународпи рсакцноие-р- н
nociija.ni су ијетар, a ује-ДИИ.СН- С
лације морале су jkiuc-т-н
пајстрашнију буру. Што
је фашизаи дошао иа власт у
Италпји, Њсиачкој и Јапаиу,
а касиијс у Шпаиији, била јс
логична поед.едица иротиву-рјечност- н
које цостоје у ка-пнталистич- кои
свнјету. To су
протнвурнјечпости Koje су па-тент- нс
међу-нмпернјалист- нч
ким силаиа н разумнје се —
морало је доћи до таквог ап-С)-р- да
да је чедо реакције (фа-шиза- м)
днгло руку и на вла-cti- ue
роднтел, да иије но-слуша- .ло
своје родител.е н у-дар-
ндо
одмах на на
Совјетски Савез, a ие на За-па- д.
Лгреснвнс фашнстичке
силе ннсу се задовољнле ма-л- ну
уступцима међуцародпе
реакцнје. Нмиерцјалнстички
НЗЛОЖБА СРПСКОГ ЛЕ-КАРСК- ОГ
ДРУШТВА
Београд. — Поводои 75 го-дпшљ- пце
Српског лекарско!
друштва отворена је у Бео-гра- ду
изложбд југос1овеискс
меднцннске штакпе, прве ове
врсте у Југославији. На нз-лож- би
је норед 1G разннх мс-дицнне- ких
часопнса којн нз-ла- зе
у Југославији изложено
и 350 дела нз медицине. На- -
рочпта пажил nocsehana ј:
штампн здравственог просве-hiieaiL- a.
КОМИСНЈА ЗА МНРОВНИ
УГВОР СА АУСТРИЈОМ
РАЗМОТРНЛА ЗАХТЕВЕ
ФНРЈ
Беч. — Компсија за пзраду
мировног уговора са Аустри-јо- м
размотрила је захтев Вла-д- е
да се н.епом прет-ставнп- ку
onoryhu да пред
КомнспЈу пзнесе мншл.еи.с
Југославнје по поједнпим пп-тањп- иа
пацрта мировног уго-вор- а
која се тпчу пнтереса
Југосдавнје. Совјетска дед;-(Таци- ја
је подржала захтев
Југоставпје.
ПРОТЕСТНН ШТРАЈК
ИСТАРСКИХ ЗАТВО-РЕННК- А
У ТРСТУ
У знаку протеста npotit
тога што окупацноне власту
у тршћапском затвору држе
групу аптнфашнста пз Пулс
у недељу ynonoh ступнлн су
V iiiTDaiK r-ia-bv
сви антпфа- -
шшшл
рзчхни Лцти - слопше :аи
nieini пос 1еднцама мировпих
уговора иза првог иуперпја-истпчко1свјетев- ог
рата —
да би се, желлн реванша,
п.смачки импсријализам са-н- о
на рачун пскнх калих на-ро- да
— задоволио иалим по-клопм- ма
Чемберлеиа, Дала-дје-а
и другнх. Уз nouoh е-ђуна- родис
рсакцијс, фашп-за- м
је тако набујао да су му
границе в-таст-
итих зсмал-- а
иосталс тнјесне, те нх је про-вали-о,
с теж1М}к да
свијет. Чак је и Европа по-ста- ла
претпјесиа за Хигдера.
Ио је овај пута, уз о-гро- мие
жртве, био спашен, —
и то у првои рсд} заслутом
Совјетског Савеза, (Лплауз).
А шта данас опет внднмо?
Нидимо да међуаародиа реак-цнј- а
покушава с иошнм ек-сперимен- том. Опет с фашиз-мо- м.
Агреспвиои, незасптнок
импернјализму, за очувааг
његових постојећпх позиција
н oceajaibe новпх, одговара
назадпа. агреснвна, терорис-(Настава- к
иа странп 2)
nnicTit soju сс налазе у затво-р- у
Трста. Ухапшени антифа-шмст- и
нз Пуде сматрају да
су после прикд.учеаа 11уле
Југославнји државмпн ФН-V- )
и да окупацноне властр
нсмају права да снречаваЈу
анхов повратак у Иулу.
ОБНОВА ШУМСКИХ
БОГАСТВА
Београд. — У чнтавој Југо-славн- јн
извршеин су од осло- -
бођте до данас опсежни ра-дов- ц
на обновп шумских бо-гатста- ва.
Док је 1933 год. у
шумским расадипцпма пронз-веден- о
око 58 индиона сад-ннц- а,
ове годнне произвсде-н- о
је у 531 расаднпку 178 мн-лио- на
шумскпх саднпца. У
оквиру кампање за пошум
лва!ве голети 1946 вошум-.ген- о
је у читавој зем.гп оео
4,600 хектара годетц, док he
1947 бити пошумлено 14500
хектара.
Т0Р0НТ0 - ОДЛАЗАК
ТРЕЋЕ ГРУПЕ
Tpeha група иаших по-вартии- ка,
полазн из Торонта
за Монтреад у четвртак 23
октобра у 12 сати у ноћн
(пола iiohii). Сви нашп прпја-тед.- н
којп жсле да се још јед-но- м
опросте са нашпм по-вратннц- има
нека дођу иа Ју-ни- он
станицу у горе реченп
лаи u време.
ХЕНРИ ВАЛАС 0
ЈУГОШВИЈИ
Њујорк 15 октобра. — У
. а ааседаи.ем америчког
лског конфеса одрасан
. фо.синоћ у част сеиатора
4п!ра бавкст у 1)еликој
.рани хотела "Пепсплва- -
. i
' Панкету је присуство- -
и шкв број угледппх лу--
. Ј.чввдг жпеота САД. Та-f- 4
( ) билп прпсутни ч ia- -
i мкловенске делегаци- -
i заседапу Гепералпс
шне УЈедтмпох па
пеф бугарске делегаци- -
' 1]еставвацп cobjctckoi,
i. чехословачког a jy- -
(.нског копзулата.
(авпп говор одржло ji.
и потпретседпнк СЛД
4 н Налас. У спомс говор)
иодвукао да Амерлсап- -
' рају да управе своје по--
' па Словеое јер од анх
много чеу да се науче.
i hi ост сдовепскнх iiapo- -
)% као је Ha-ia- c — је
1 .lAiiiijn пзраз у Југо- -
-- ijii. Од разиих истаЕиу- -
амерпчкпх јавинх радни- - ч' ч н(аоввиијппара почсутоојсиамисдша туи
' " ' стваралачко, задивдл- -
Bdivhe С тасвим иародом жс- -
.11 да будем п да остаием
приЈагел.."
"Јавиост се много узпсми-рид- а
— рекао је он затим —
због образовајуЈЈцформацн-оно- г
бнроа пскнх кохуиис-тичкн- х
иартија. Међутнм ja
у коордннацпји рада кому-пистпче- нх партнја видим
само реакцију на ТрумановЈ
доктрниу".
МАРШАЛ ТИТО ПРИМИО
БРИТАНСКЕ ПАРЛА- -
МЕНТАРЦЕ
Београд. — ПретседниЕ
Минпстарског савста
Маршад Тито приино је ју-ч- е
поподие у прпсуству по-uohaa- ca
мпвнстра ниостра-ии- х
послова др. Владимнра
Ведебита трупу британских
парламеитараца која се Beh
некахпго даиа падазе у по-сет- и
Југосдавпји.
У фупн се валазе лабурнс-тичк- и
посданлцп
Кони Зидвјасус, Артур Ален.
Џефрн Хвајт, Фредернк Лн,
Паркиа, Артур Чемпајон,
Пеаамин Мару п Изори To-ма- с.
Марша.1 Тато се у
дужем разговору са Сритаа-скн- м
пардамеатарцпма.
КУЛТУРНОСТ АМЕРИЧ.
КИХ ВОЈНИКА
Београд. — Поступци аме-рнчк- их војвпка према стапов-внпгтв- у
Слободне Тсрптори- -
je ipcra ностаЈу све брутад-ниј- и. У неделу увсче 28 сеа- -
тсмбра стнгда је у околаау
села Кознна и Волуне група одоео 30 амсричкнх војаака
који су се у маие
фуас, а затим аочеда да аа-падај- у
девојке пз оконнх
ccia. Трв девојке које су про-дазнд- е
друком покушада су
да насшно одведу. адн у то-¥- е
насу успелв. После тога
ахервчЕв војнаци су упада
у сеоску гостаонвцу у cciy Вћуиек в опасачпма аспреби- -
Јадв сва зва лацл Еоја су сс
у том моневту валазала у го- -
С1НОНПЦИ.
Моатреад, 19 октобра. —
Радввцп завослеаа у аредећу око 250 аа броју
взагала су ва штрајс, одбав-п- т
ЕомпавпјсЕп пред.тог да
приме 7 центв no сату пова-шид- е. Радннав су организо-вав- в
у Плумбер евд фитерс
увпон (АФЛ), локал број
144.
Остада предузећа всте про-дукцв- је
.Ввсерс комаааајс
запостују јот око 3000 рад-ипк- а.
еојп тасође аамеравају
тражата повпшвцу.
Сретан ти пут
Уреданк Сраског
друг Максим Бијелпћ по-лаз- н
са трећом груаом по-вратн- ака
у нову Југославају.
Наш покрет губн у другу
Макси једног и
способпог руководиоца a аа-рочв- то
ако је реч о уређлва-и- у
новине.
Рад друга Максама Бнје
лвНа бао је тежак. Дошао је
аа водство нашег покрета у
време рата, кад је занста трЈ-бал- о
зиатн како радитн. Вр
шно је разис функцнје; сек-ретарск- у,
адманпстраторску
а кад је друг ђанћ која је та-д- а
уре!;пвао Српски Гласнш.
оболио п оташао у болпацу
друг Максим је пргузео уре
hueaitc Српског Гласника, v
радао је то до дааас. Био је
ппп1нж го.чнпр иа i
1 ском Коигресу у Бсограду.
те је дао наигем Српском
Гласпнку пралпчаи број до-па- са
о својим утисцпма у Ју-гослав- аја.
Уреднпштво C.I .
сваке педел--е прамало је од по
пскога пасмо у коме пнтаоци
се захва.гују другу Максаму
о nncaiLy својих са
свог путоваил по Југосхава-ји- ,
јер нх је оп описао јгдно-ставп- о,
оиако како сваки мо-ж- е
да разуме nacaite.
ТРАМВАЈСКИ САОБРАЋАЈ У ТРИ ГРАДА БРИТИШ КОЛУМ- -
БИЈЕ ШТРАЈКОМ
Ваакувер. — Прсмоворн iu-ме!- ;у
упије трамвајскпх рад-нн- ка
у Вамкуперу н Нестми-аистр- у
ису успстн, па се
иредппђа да he доћи до
штрајка. Одржана је коивсн-цнј- а
дистртлног Одбора
Амсрпчке федерацнје рада.
одства локалних унија траи-вајск- их
и "Гфитшн
РАДНИЦИ МЕСАРСКИХ ГЛАСАЋЕ ОВЕ
НЕДЕЉЕ ЗА ПОВИЦУ
Око 4,000 радаака :iano
слених кро.1 цслу Каааду у
предузспнма"Свнфт кспсдпаи
комаана" одржаваће ове пс-де- л.с
гласан.с no
Свифт компаппје н водства
уније Јуаајтсд накииг хоусе
воркерс on Амсрика (Си Лј
О). Иа 13 цеитн повншнцу
пред10Жсау у једносатном
преговору 1имеђу водстиа
АМЕРИЧКА "ДЕМОКРАТИЈА"
Саатле, 14 октобра. —
Лсошјстед прес јавлд да је
Главаа командапт Амсричке
легвје, Џемс Ф. 0'Ннл у про-шл- у
аедсгу дао изјаву у ко-ј- ој
ургнра а владу СЈсдиае-иа- х
Америчких Држава, да је
потреба да се за-бра- аи
дсловап.е Комуинстич-Е- е
партнјс Амераке. On каже,
да је "опаспост" комуинстач
ка Beha aero што мн-сд- е.
Алн Главпп командант
аашта ие говорн о фашисти-м- а
a imixobom дслопан.у, што
јс доказ да 0'Нвл говори па
уста Врнса а другах главоиа
у служби амерпчкс реакцијс.
Ево шта он предлаже амерн-чк- ој
влада:
"1. Ставата нзпан за.-н- а
Комуаистачку партију Лме-рнк- е,
тојсст забраиата je a
забрааата аеа оргаа (мисди
аа Деда Воркер), а деаорта- -
товата све страаороћсае који
самааташу комуиизаи (A.iaj
he им нашкодпта! Han. С.Г.)
"Затвората врата
ке усс.1евам.у комуааста.
Дал.е се у азјавп i, аводи да
бд се комуаасте требало оп-т}жвва- ти
као вздајпаке др-жав- е,
како ба ах се
л,е праЕазата аароду Avepa-к- е
као iienpajaTcie,
а како ба au се neha сазаа
вогла дата.
Овако су радала а бнвша
режаиа старе Југославаје, то
асто је радио Хатлер a Му-соли- ии
а маога друга Beha a
jian.ii диктаторчвпи и дакта-тор- а
Па су сва оташлв у не-повр- ат,
аа he тако батп всто
a са U Нил-о- м a iLeronuu '
вјјмшрјмлвм
једном
заачај
Према
сло-бод- е,
G-alium!.
свакој
радника
свн-јет- а.
ут.ета-ч- с
тражнле
скопомског
фашн-за- м
Ibe-мачк- е,
друтп-ма- ,
Дакле,
Исток,
ФНРЈ
освоји
свнјет
добида
ФНРЈ
народнн
задржао
поделнди
Викерс
Гласин-к- а
одлачног
Свссловеи- -
утисака
радппка
прсдлогу
моментална
пекоја
Лиерв- -
моглобо--
иародне
друже Максо
ОБУСШМНИ
ПРЕДУЗЕЋА
Пзвршаа одбор СКС и
Уреднцштво а управа Срп
ског Гласпака, желета друже
VMA'l т A JiiClIkiMel
МАКСИМ БНЈЕЛИћ
Макснме сретаа одлазак a
још срстаији долазак у нашу
домовину, у којој 1ш тн сво-јн- м
марливим, пскремнм п
одапнм радом допринета. ве-рујс- мо
свој удео у азградии
наше Домовннс, нове Југо-сдавпј- е.
Сретан та пут друже Максо!
ммГиа kit-hipii- K IVibcj"
Miy iiaiuijc Kiija je трајала 11
сати. те прсаа извсштају
п р е т ссдиика Егзекутавпог
дистрнктног одбора Амсрич--к- е
Фсдсрацнје преговорв ии
су успеда. Обавлено je гла- -
i raiw а штрајк, ако сс неудо- -
пол.и (ахтевнма Ischiiiia је од-гласа- ха
за штрајк.
yitiije н i.x)iiiaiiiijc. Гдасанс
he се обавати кроз цслу 1Са-иа- ду
Штарјк в стражереи.е
на ттрајкашЕпм стражама
наставапе сс а дад-с-.
Уговор за кога he се обав-1лт- и
r.tacaite предваћа повн-шнц- у
поаречно no 10 до 13
цеати во сату, те rapainaja
униЈСКог прповора и друге
iioioi.uiHiie
СРОЗАВА СЕ НА НИШТИЦУ
комаааоаииа
У пзјава овог амерачког
"поглавппка" пагде се ие го-во- ра
да се треба спречати
уссд-аваа- е блвшпх пемачках
н аталвјапсквх Еолоборатора
чставЕа а усташа, што заача,
да сс mix сматра за прајате-д.- с
Амерпке. Па пека му бу-д- у.
алн свак, ео ама амало
памета верује. да ии аарод
амерачЕв nehe спавата, а да
оваЕва госвода ае прстстав-iaj- y
јавво млеа.е Анераке, a
aajvaite радаа парод н орга-пазова- ао
раданштво. па јс
всроватво да he се в ова кам-nai- ta
као а све друге cpojani
иа ииштицу.
СССР ПОВНСУЈЕ ПЛАТЕ И
ПЕНЗИЈЕСВОЈИМРУДАРИМА
Москва. — Совјетска влада
да-i-a je ajjaey у којој се ка--же
да се noencyjj плате., пев-зи- је
а друге првпадлежаости
радаацпва који раде у рудо-Еоаам- а
угдева. У встој вла-дпа- ој
взјава апе-iyj-e се ва
рударе за већу продукцвју.
У вовок адаву се одрећују
боауса за рударе којв вред-Biiha- jy
повишвцу бовуса (до-садашп.- ах)
за једву годвву
рада за 10 no сто па до 30 по
сто за 15 годива рада.
Полеснпчса потпора за ру
даре новнм пдавом повећааа
је за 100 по сто в певзвје за
50 no сто од задае влате ко--ј
је рудар прпмао док је још
радво. Рударп којв су радв-л- и
у рудокопама 20 годааа и
која су стара 50 годвна пеа- -
зповашу се.