Serbian Herald, July 11, 1947

              .А-л-ттјж,,- ,, Штг
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1, Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HEMLD TELEFON: WAverley 9947
Цена годпшкој претплати за КанадУ 4 долара, на по.га НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА Authorised as Second Class Matter under the
год. 2.50. За ииостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12, 1942
Гог. 7. Број 423. Цева једвом пргаерку 5 цев. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 27, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 423.
ђунио пред сенатским
одбором у Отави
Каладсха штанпа доноси вест пз Отаве од 25 јуиа да
је пред сенатскпм одбором за емпграцоју бпо познатн Ма-чек- ов
застушшк усташа ђулпо.
Јунпо jo обновпо пред селатскпк одбором опгужбу
протпву повранаиа нашпх пселелпка у Југославпју п за то
окрнвлује иаше напредне новпне "Новости", "Српсли
Гласнпк" п "Едјшост" за које хаже да их уређују комунпс-тичк- п
агентн у Торонту. Он је дошао у Отаву пред сенат-ск- п
одбор за емпграцпју са претсгавком Хрватске Маче-ков- е
сељачке странке, са којом се тражп од одбора да до
зволп долазак у Каладу 10.000 Хрвата, Срба п Словелаца
хоји се лалазе у логорнма за расе.геиа лпца у Европп.
Овај усташа је рекао пред сенатскпм одбором да је
кривпд шго су "Новостп", "Српскп Гласнпк" п "Едпност"
огле "завестл" толпкп број људп да се враћају у Југосла-впј- у
у томе, што су нашп лудп у Канадп већпном стар
п нс могу чптатн канадску енглеску штампу да бп тако до-бп- лн "гачл" вестп п зато су прпспдеип да чптају ову "ко-муннстпч- ку"
штампу.
Дадеко смо од тога да бп н покушалн доказивати да
ова наша штампа ипје доста "крпва", алп шта је са нпховом
штампом "Хрватским Гласом", "Гласом канадскпх Срба",
п прплнчло велнкпи бројем амерпчкпх лпстова усташкпх
и четлпчклх? Та зар "старцн" не могу до тих новпна п зар
мх не чнтају?
Алн нпје to nniaite "стараца" п штампе толико важно.
По пашем Miiiuaeity, важнпје је п више упада у очп nuite-ипц- а
да ђулно п Ое.гачка страика траже псто оио што су
пре пар ледела тражпли Днонпспје и Булат у име Српске
"народие" одбране. II равно 10.000 и једнп п другп. Само
је ђулио бно слободнпји да каже да он говори п у нме расе-љени- х
Срба, док Днолпспје п Булат ипсу хтелп да у јав-ло- ст
дају да су тражпли дозволу и за Хрватс,.
Важно је такође напоменути, да су "Новостп" некп дан
прпмиле ппсмо од јсдиог раселеног лпца, српског, пз Впнд-сор- а,
Олтерпо, које се п нс стпдп п ие бојп да каже како је
клало хрватску децу да се осветп Хрватпма! To лпце до-премл-- ено
ј© ледавно пз једног логора пз Европе. За таква
српска п хрватска лнца траже yc&ieiw српски п хрватскн
фашпстп у Канадн.
Наши повратници укључиће се у Петогодишњи план
Опатија. — У фулн од 500 југословепскнх исел.синка
којн су се из Каиадс вратнли у домовину всћнном су ква-лифнкова- нн
нндустрнјскн радиицн. Онн су сс одмах ста-вил- и
па paciiaioacciLc иародинм вчастима да нх уклуче v
лриврсду. Онн су из зајсдничког фоида од 1,2 мнлиола до-ла- ра
лабавнлн машинс н аатс н допсли их собом.
На конферепцлји за штампу која је поводом и.нховог
иовратка одржана у Опатији, они су нагласили да се теж-л.- а
за ловратак у домопину јавила код н.их одмах после
ослобођсша Југославнје. Југословенски лсехсннцп с в whi-ch
м иитсрссоваасм пратнлн су ослободилачку борбу ла-ро- да
Југославијс н ствараие пове дсмократске државе.
Радпица Тончић, roeopehii о југословелским женама
у Каиади, рекла Је да су оне поносне својим сестрама у до-мовнн- и
п сматрају својом дужношћу да их у itiixoBim иа-лори- ма
novomy.
"Сви мн поздравллмо Петогоднлим! нлан и спрсмпп
смо да уложнмр свс својс снаге за iteroeo псвршеас," — нз-јав- ио
је мстакки радиик Шимац.
Псел.еннцн11а су пружеис знатис олакшпце у регулиса- -
iby радних одиоса. Исел-еиицим-
а којн проведу 5 годнна на
раду у ФНРЈ прнзиају сс сва права на социЈалио оснгура- -
И.С
Питање радничких закона
АМЕРПЧКП РАДНИЦИ У
БОРБИ ПРОТИВУ PEAK--
ЦИОНАННХ ЗАКОНА
Пптсбург. — Свс всћи вал
протестног штрајка амсрпч-кн.- ч
радпнка шнрн се иротпв
тасозваног Тафт-Хартл- н ре-акционар-
ног
закоиа. Овај за-ко- и
усвојен је прс пар дапа
и иреко вета прстссднпкт
Трумана. Тим закопом огра-ипча- ва
сс нлп сс укндају рад-ипч- ка
унпска права која су
извојеваиа са тешком борбом
н кјоз дут н пј годпна.
На лротсстни штрајк пзаш-д- о
је преко 250.000 угл-сиоко-пач- а
у Непсплвапнјп, ла-бам- н,
Вест Ппрђипијп, Оха-ј- у,
Плнноју, Нпдиани, Тсна-с- и
п КептаЕи.
Уннсхн претставницн v
11ујорку изјавплп су да је
та.о!;е 4.000 бродоадплиш- -
МАРШАЛ ТИТО ЈЕ ПРИМИО
АУТО
i
Ееоград. 26 јуип. — Делс-гацп- ја
која претставлд Југо-слове- пс
којн су педавпо стп-гл- п
у Југославију пз Кана-д- с,
предала је јуче а)томобпл
маршалу Тпту којп су му по-сла- ли
кападскп Југословспп
као дар.
ТАНЈУГ
mix радннка напустпло посао
и да 40.000 другпх којн cv
запослснп иа другнм бродо-фаднлпшти- ма nehc се прп
јавигн на посао.
САСЛУШАПЕ СЕ II РАД- -
ННЧКЕ ПРЕТСТАВНИКЕ
О НОВОМ ЗАКОНУ
Огава. 2G јуип. — Одбор
пар1амепта за радннчко-- ин
дустрискс односе одлучно (е
јучс да позове радничке п
саслуша н анхове прсдлоге
no пнтању новог раднпчЕО)
закона.
Одбор јс прихватио прсх
лог мннпстра рада Мпчела да
позове само претставиисг
главиих радничкнх оргалнза
пнја као Канадски конгрсс
рада, Католнчкп радинчкп
сниднкатн и лретставиике ка
надског удружснл фабрпка
иата.
МОЛОТОВ СТНГАО У
ПАРНЗ
Парпз, 2G јунп. — Минпс
тар споишх поелова Совјст
ског Савеза BjeheciaB Моло-то- в
стнгао је овде данас авп-опо- м
за конфереицију са ми-лнстри- ма
СПОЛ.Ш1Х послова
Нслпке Брнтаннје н Францу-ск- е
о помоћк Европп
СЛ0ВЕНИ ВИС0К0 ЦЕНЕ И П0ШТУЈУ
НЕЗАВИСНОСТ ДРУГИХ НАР0ДА
АПЕЛ ОПШТЕСЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА НА
ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ СВЕТА
Варшава. — Пленум Оп-штесловенс- ког
комптста упу-hy- jc
лнтслектуалцнма чита-во- г
света апел у коме се ио-зпвај- у,
у нме словснскнх на-род- а,
у борбу за пријатсллку
capa,;iby међу народнма- -
"Сарадн.а мсђу иародима
псопходна је н могућа, каже
се у анелу, без обзира на раз-лнчи- те
полнтичке и еконои-ск- с
структуре поједнпнх зе-ма.1- Л.
Научници, уистпнци,
каижевиицн и културнн рад-ниц- и,
разоблнчавајте агреснз-н-е
намсрс имисријалнста,
збацнге маску са потпаљива-ч- а
новог рата."
У аиелу се констатујс да
се свс вншс јавлл тепденција
међународне реакцнјс да по-рсле- тн
праведан мир, да nope
метн ндеју мсђународпе со-лндарно- стп, претећн народн-и- а
света могупношпу повога
рата. Нмперијалнсти рсакцн-онар- и
троше огроина срет-ств- а
за пронзвођсЈ1.е нових,
До знања нашем народу у
Канади
Из главног уреда Већа ка-надск- пх
јужннх Словена
Прииили сио инсмоод др-г- а
Јуре МатсшиНа, бившс
уредника словенске иапрсдис
попиие li,niiocT , у ком јзв
'Л1да ]с уолед лсгалппхте-niKoh- a
у всзн с повратком у
1Саиаду, прнснл-с- н остатн у
домовинн. Акоирем јс нснз-мерн- о
срстан што he остати
у слободиој домовнни, ипак
сиатра да јс н овде доста важ-но- г
посла, па стога, на другу
руку жали што се ие може
вратити међу нас, да бн нам
поуогао у раду око јачаша
демократске и напрсдне ства-р- п.
Друг Матешнп је запослен
код Савезног иинистарства
рада, т. ј. код коордннацно-но- г
одбора који руководи са
cbiiu пнтањима у всзн са исе-хсипцим- а.
Молимо стога na-me
земллке у Канадн, да се
' будупе за сва пнтања која
желе упутиги у домовнну,
обрате на друга Јурја Мате-miih- a.
Шегова адреса је:
Јурпј Матешпћ
Мннистарство Рада ФНРЈ
Оде.геие за иселеипке
Св. Саве ул. број 39
Ф.Н.Р. Југославнја
Београд.
ужасннх врста оружја и по-кушав- ају
да нскорнсте у ту
сврху iiajeehe успехе савре-иен- е
наукс. Злогласна атом-ск- а
дипломатнја поста-i- a је
снмбол нмпернЈалистичког
стрсиллил. Провокаторн но-во- г
рата покушавају да do-ne
вољу иарода и да искорп-ст- е
послератпе тсшсоће п не-достат- ак
матернјалних доба-р- а
ослобођепнх народа у свр-х-у
успоставлднл господар-ств- а
шаке монопнлста пад це-лн- м
светом. Светска реакцпја
у борбп против учвршпеиа
мнра н прнјате.гства лародл,
искоришћава добро позпато
оружје фашнзма, клевете и
провокацпје, које су па пр-во- м
месту уперенс против Со-вјетск- ог
Савеза, против иа-прсдн- нх
демократских зема--
лл Југославпје, Полхке, Че-хословач- кс,
Кугарскс и дру-гнх- .
У апелу се нодвлачи да
Словенн внсоко цене н пош-туј- у
иароде п jLiixoey пеза-внснос- т
и у нме свесног и па-нредн- ог
човечапства теже да
постнгиу пријателхку сарад-а- у
иарода читавог света.
СВЕТИ СИНОД ПРАВОШВ-H- E
ЦРКВЕ ИЗ БЕОГРАДА ПИ- -
ТА ДИОНИСИЈАЈА ДУБШ
Службени лист Српссе
Иравославнс цркве у Југо-славиј- и,
број 5 од лрвога ма-ј- а
(18 априла по старои ка-лсндар- у)
јавлд у свом "служ-бено- м
делу" да је свештеппк
Миомир Дубак, који је дапас
ларох српске црквс у Лакава-н-,
лрешао у I'imy у Риио-католичк- у
цркву.
У нзвештзју о раду седни-ц- а
Светог Лрхнјерејског Си-нод- а
држаних у Бсограду из-међ- у
6 марта (21 фебруара)
до 3 априла (21 марта) 1947
годнне се каже:
"Умољен је npeociehenn
Еппскоп Амерпчко Канад-ск- п
господпн Диониснје да
подпесе пзвештај да лп је та-чл- о
да је прпмпо у везу свога
клпра јервја МИОМИРА
ДУБАКА, одпосно да дп му
је познато да је овај свеште-нп- к
ПРЕШАО У РИМУ У
КАТОЛПЧКУ ЦРКВУ."
(Впди уреднички чланак
ла другој стран)
flfee'pS- - Џ?
"ПРАВДА" 0 АМЕРИЧКОМ
ПЛАНУ ЗА ПОМОЋ ЕВРОПИ
Лондон, 25 јуни. Совјет-ск- а
повипа "Правда" пнше у
свом дапашљсм издаиу у
уводннку којн је објавлен
лреко Радно Москва о плапу
државног секретара Сједн- -
љепнх Лмеричкнх Држава за
iiOMoh Европн. "Иравда" ка- -
же да he тзј план ако буде
носио антнкоиупистнчке ко-ноп- це
бпти одбачсн од стра-н- е
свнх европских народа ко- -
ји имају респекта према се-б- и.
Тај плап је унапред осу-ђе- н
на пропаст ако je копи-ра- н
нз профама амернчке
помоћи Грчкој п Турској,
каже "Правда".
Новнна каже да ]с тај плаи
за сада још прсвнше генера-ла- и
да бн се могло знати да
лн је Н.СГОВ цил свропски
споразуи плп ндеолошка бор-б- а
између капитализма и ко-муииза- м. "Иравда" каже:
"Ако аутори овог плапа
следе савет леких амбпцио-31ш- х
амернчкнх рсакцио-лар- а
н нуде европскнм зем-ллм- а
услове коппрапс из гр-чко-турс-
ког
примерка, онда
је предложенн програм упа-пре- д оођец на пропаст.
"Таква помоћ би у стварп
претставхала мешаи.с у упу-Tpauii- Le
послове европских
.Зсмалл НЈЛоврсђнвањемЈиихо-в- а
сувсрепитета. Такви усло
ви су 11С11рнхват.г.иви онпи
европским зсмлдма које цс-п- е
своје достојанство и само-поштовање- ."
"Правда" каже да Сјсдпае-н- е
Државе желе да осигура-ј- у
за себе европско тржиш-те- ,
да бн тако отклопиле еко-номс- ео
nopeueheiLe.
Албанци у Канади под Југо-словенск- ом
протекцијом
(Пз Југословеиског послап-ств- а
у Отавп)
Влада Народне Републпке
Албаипје замолпла ј Владу
Федератшне Народне Репу-блпк- е
Југославпје да преуз-м- е
заштпту права н пнтереса
албанскпх грађана у Канадп.
Југословеиска влада удоволп-л- а
је овој молбп Албанпје и
Југословенско посланство у
Отавп обавестпло je о томе
Одстеие сполнпх послова
(Канаде).
МОДЕЛ СПОМЕННКА МАРКУ ОРЕШКОВИћУ У ТИТОВОЈ КОРЕНИЦИ
Ја noxiuaibe сп(5иеника Народном xepojy Марку Орсшковпћу далн сј ннцнЈатпву
I рби у Хрватско] Марко Орешковнћ бпо ]с први хрватскп комуниста у Лпци којн је
upianntoBao н повео хрватскп народ Лике у Сорбу ЈЗЈедно са l рбпма противу усташких
Kovaiua Њега су убнли четипци.
1 --F- ?
—
Хладан пријем делегације
кућедомаћица у Отави
ЗАХТЕВИ II АРГУМЕНТИ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ОДБИЈЕНН
Отава, 25 јуп. — Ирнјем који су мипистри далн данас
дстегацнји купсдомапнца која је захтевала сннжен цена
живежннм намерницама, бии је осоран.
Мппистар финаисија Д. Ц. Лбот, nocie одговора којн
је трајао пег мииута иођаиа делегацнје од 200 жена нз целе
Канаде, лаиустно је каицеларнју и изашао иапол-с- . Свс што
јс министа]) сматрао за потрсбпо да учнли, било је да нм
одржн кратко прсдаван.е о еконохнки и да нм зашм кажс
"гуд бај цуре".
Ирнсутнн су билн и мпипстар рада Мнчел и мшшстар
доходарипа н царипа J. Ј. МекКан.
Иослс овог кратког иптсрвЈуа жспе, којс су дошлс нз
Ванкувсра, Торонта, Монтрсала н других места, отншлс
су пред улаз у зграду плртмента где су такођс билс хладно
прнмллне. Онс су захтспале сннженч: цена за дссет посто;
попово успостапгапс субвенцпја на масло н задржаван.е
субпснцнја ла ншсницу и брашно; укидаае федералне иа
трошачкс таксе; ноиовпо усиоставлдае такса па прекомер-п- с
профите корпорацн ја ; успоставлди.с Економског одбо-р- а
на мссто ратиодопског одбора за цсне и трговнну у кимс
би билн лретстапл.с1111 и радници, фармсри и кућедомаћнце
да бн сс тако зауставило cue всћс iianiibaii-- c ка дспреснјн.
"Ilonpahaii-- c лазад цсна за дссст посто, ловратнло бн
доисклс купонну Moh ларода која јс уишптена повишсннм
цеиама", нзјавнла је r-- ђа Гсвсрнђ. Она је рскла да су цспе
од спршетка рата лоскочилс за петнасст лосто и да he иа-ставн- тн
да расту ако сс пс учппи нсшта да се то спрсчн.
На то јс мипнстар фпиапсија Лбот изјавио да је вда-ди- на паттика "урсдпо укида.е коитрап." Он је рекао да
бн усноставллн.е контрола значнло црну берзу н CMaibeite
продукцпјс. Мипнстар сиатра да закои о лонуди и иотраж-iL.- ii
трсба оставнти да пастапн да опернше. Он је такође ре
као да се и нсгопа жепа жалн иа noBiiiiieibe цена
Петогодишњи економски и
културни план HP Србије
-- Беофад. --— Јуче после по-д-ис
лослс дебатс о пројекту
закона о Петогодшнисм лла-л- у
економског развитка IIP
Србије, у Народпој скушнти-и- н
Ci)6iijc, нрстссдннк владе
HP Србнјс др. Клагојс Псш-KOBii- h
одржао јс говор. Он је
подвукао да скономскн план
IIP Србнјс с једне стране
претставлл лотлуно лезави-са- н
niaii, док с другс страпе
сачиилва дсо опнгтег држав-по- г
плала. У појсдипин фа-иам- а
лривредии плаи Србије
лремашује задатке одрсђсле
П етогод и mint u ллалок
ФНРЈ. Нсгова оснопна ка-рактсрнст- нка је, као и Псто-годинпк- ег
ллана ФНРЈ. е.тев
трифнкација и индустрнјали-зација- .
Нлан предвиђа изфадњу
нндустрнје и слсктро при-вред- е,
која he осигурати ра-цнонашзац-
нју
свих фаиа
пндустрнје и створитн миога
н una прсдузе}!.!, затим мсха-нпзацпЈ- У
рударске индустри-ипдустрнј- с,
као и поставллие
огнпвннх сатпдпих темелд за
ратвој хсмиске нндустрије.
l',tinie 1951 пронзводнд
г 4i-i,Tpit- 4iie снсргнје на тери- -'
рнш HP Србијс 6nhc 3,8
ovti4 Rpha нсго y 1939. Про-iino.tii- .a
углд y рудннцима
репуЛтканског значаја тре-Л- а
л будс ncha пст нута.
Ilpi.ii водил пол-опрнврсднп- х vaunnia noBchahe се G пута у
ni,cheu.y са 1946. Нронзвод
iba мггашнх артикала прсд
eiiba re да he бити noeehaiia
75 nvxa
Нпгдиост пелокупне занат
t.c пропзподи.е noeehahe се
за 221 г, у односу лрема 1946.
П01лпрнвреди, петогоднш-а- и
пдан предвнћа знатио по-Beha-ae
полонрнврсдних срет-гтав- а
у односу лреиа прсд-рзно- и
стаау. Такође се
прсдвиђа зпатно noeehaae
П1-мпрнвред- них производа и
то пшенице за 20% ; куку-- р
ча i& 36% ; uiehcpiie репе
за 39% , и т. д.
V лосебној главп у плану
говори сс о изфадњн канала
Дупав - Тнса - Дунав, дугог
260 ки . а шпрок близу 60 и-ко- ји
he са читавпм спстемоа
помоћинх канала н хпдро-центра- ла
омогућити навод- -
Оспјек. — У целој Ciaeo-nni- u
n Bapaibii обновлио ie
досада око 7000 станбеннх
зфада и другнх јавинх обје-кат- а
а до краја ове --одине са-фади- ћс
сс и обновптн у по-na.iiii- iu
селима још прско
2300 кућа.
плпан и псу!пиван.с~зе11Л.п-шт- а
у Пачкој н Панату. У
нсто време, пзфадппе се ло-ре- д
овог канала и вештачкн
рибилци. којн he заузнмати
55.000 хсктара. Нзфаднлм
овог канала водснп пут Ду-иав- ои
6nhe CKpaheii 90 km.
Ha културно просветном
imi.y. ллаи предвнђа много-стЈук- о
noeehaite броја ђака
н студената свнх школа, ла-рочи- то
стручпнх. До 1951 IIP
Србнја треба да да 45.000
евршенпх средплшколскпх и
стручннх ученнка, што прет-став- ла
noBehan од 100% у
порсђеау са 1946-4- 7. У одно-с-у
на 1946-4- 7 треба такође
осигуратц уиис 32.000 студе-нат- а
на разпе факултете у
1951.
У поссбној главп плана го-вор- н
сс о регулацији н из-град- љн
Псофада, као и ibe-гов- ом
npomtipeiby, с обзпром
иа прплцв гтановништва.
После др. HeuiKOBiiha го-вори- ли
су упогн члановн
владе и народнн лослалицн.
а ла крају је Народна скуп-игти- на
једпогласно усвојпла
ПЈ)ојскат прецоженог пето-год- н
ти.ег економског шана
ТРГОВИНШ ПРЕГОВОРИ
ИЗМЕЂУ БРИТАНИЈЕ И
СССР-- а
Лондон, 25 јулп. — Јавлл
се да се фговннскп прегово-р-и
пзмећу Русије о Брвтапп-j- e
приблнжавају завршетку.
Нреха овом трговннсЕОУ спо-оазуи- у
(за која се сматра да
he бнтп успешво заклучеи)
Совјетскн Савез бп слао Бри-тапп- ји
птевоцу u дрво.
Харолд Внлсон, брнтансса
секретар за спохну тргови-п- у,
взјавпо je у Москвп да
је Сритапија обећала Совјет-ско- и
Савезу зватне коицесп-ј- е
у смислу креднта од 320
мплнона долара сојп је даг
Совјетскои Савезу 1941 го- -
диие. У замепу за то Брпта-ппј- а
тражп зпатпе пошпл.ке
совјстског жита.
Внлсон је показао оптпмп-за- м
да he споразум бптп по-стнгп- ут. Оп је ревао да је
брптапска влада одлучпла да
прпстане на совјетске захте-в- е
за cMaibcjbe пптереса ла no-мену- ти
кредпт са 3 на 1 до 2
посто. Опа се такође стожпла
да ее отплаћпвање овог зајма
продужп на рок од 12 годппа
па место седам годпна како је
пајпре било закључепо.