000282 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
jy СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. 1 У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА! SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цева годишлој претвлатн i Кжнаду 4 додара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 СРБА Authorised ae Seco&d С1ам Matter under the год. 2.50. За жнострансио, год. 5.00, пол. грд. 3.00. НАНАДСКИХ No. D. N. 761 March 12. 1942 Год. 7. Број 446. Цева једвок пртсерку 5 Цн. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEP. 23RD. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 446. "ЗА МИР И ПРИЈАТЕЉСТВО НАР0ДА ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА HOB. PATA" TEKCT ЗНАЧАЈНОГ ИСТОРИСКОГ ГОВОРА АНДРЕЈА ВИШИНСКОГ Следеће je текст значај ног псторпског говора Ли дреја Вишннског, претсед-нпк- а совјетске делегације на заседану Генералне скупштпне Ујединлних а-цл- ја, који је одржао пред скупштнном 18 септембра у Флашпнг, Њујорк. Ради важностп овог говора доно-спм- о га у целости, а радн тога што је доста дугачак, донећемо га у наставцпма. Говор је објављен у "Њу-јор- к Тајмсу" преведен са руског, а мн га прводимо са Епггеског. Тај значајнн говор гласп: 1. Прошла јс година даил од нрвог заседап.а Гспсралне скушптинс. Потребно је ба-цн- ти поглсд иа пут који се прошао отада н учниити ана-лнз- у рада којн je нзвршсн у току тог врсмена од страпе Ујсднљсннх иацнја. сумира-т- и изпссис резултате н изло-жнт- и могућне псрспсктивс. Свака делсгација, сваки члан Уједин.еннх нација нма за дужност да изпрши својс обавсзс без нрсдрасуда н свестап својс всликс одго-ворнос- тн у овој стварн која захтева потпуну jacnohy, об-јектнвн- ост it noiiiTiinaiuc no in lie која cc мора стапитн из-иа- д свега. Бацајућн свој ретросискти-ва- н иоглсд (гледајуНи у на-за- д) совјстска делегациЈа мо-р-а изјавити, да јс у току оппг врсмсиа које обухвата опај пзвсштај бпло озби.ших ha-задова- нл у актнвностгша Ујс-диисц- их нацнја. Ова назадо-паи.- а морају сс истаћп и нме-нова- тн са свом одлучношћу и доследношћу. Она су у велнкој мсри рс-зулт- ат т е н д е и ц н ј е тако уцливних члапова Организа-цнј- е Уједин-ени-х нација као што су Сјсдииенс Лмсричке Државе н Пелнка Гританија, да искориштавају организа-цнј- у у интсрссу iliixobc мале групе без noKjaiiaiui пажае појачању међународие сарад-ib- c на бази прннцниа Hone-л.- е. Нолптика употрсбљаван.а Органнзацнјс од стране појс-дпни- х држава у сврху постн-заиан- ,а iliixobiix пластитих се-бнчи- их и уско зашшкмпих иитерсса, доводн до поткопа-ван.- а престижа Органнзацнјс једнако као што се догодило са ж!лоснои усноменом Л li-re нација. На другу руку, нсзадово-л-авајућ- с стан.с стварн у Ор-ганнзац- ијп Уједиаеннх на-ци- ја које негативно делује на иезнн престнж, резултат јс nritopiicatKi Органнзације од стране rope поменутих држа-в- а које покушаваЈу да изва-ђај- у низ практичних мера из-ва- н оквира Опганнзацнје Уједињених нациЈа и са отсу-тнош- ћу потребиих обзира прсма iioj. iIIotpe6no јс скрснути паж-а- у па озбпл.иу опасност која је створена за Органнзадију Уједнпенвх нзцијз таквол псаишком која пијс у самас-иост- и са припцвпмма Повеле и са цил,свима н сврхом од-рећсп- ич од стране Ујсдпас-пв- х нацнја када су успостав-лал- с органнзацију. 2. Међу иајвааспнја вала-доваи- л у акпгвностнма Орга-цнзацн- је Уједшкенвх паци-ј- а. мора се иа првом мссту помепутн везадовагавајућс cxnahaifce одлуке Генералие скупштине од 14 децевбра 194G о општој редукцпјп ва-ору;ка- ид. Рсзолуција о уннверзалпој паор)-жан- л, усво ена једиодушпо од етрапс 'епералне скупштнпе, oiro-вар- а внталинм пптересима унлпона народа који упркос свршетку другог светског ра-t- a још увек посе бреме вој-iiit- x трошкова и тешка брсме-и- а у всзи са непрекидним по-Behaii- -ем паоружап.а. Одлука о општој редукци-ј- и naopyacaiia усвојепа од Тстране Скушнтипе је у исто време израз тежна н захтева слободолубивпх народа за успоставу трајиог мира и ve-ђупаро- днс сигурпостн, израз захтева днктираннх патљама тих народа које су они пре-трпсл- и и жртвама које су да-л- и. Због овог иарочнтог разло-г- а горе помеиута одлука па-нш- ла је на дубоко одобрава-и.- е код народа целог света који су се надалн иезнној потнуиој реализацији (оства-рси,у- ). Нпак, те паде нису оствареис. АМЕРИКА II БРИТАНИЈА НИСУ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ Ирстставиици Сједшиеинх Амсричких Др;кава п Велике Пританнјс, за врсме када су учии-сн- и покушајн да се пз-ло- жи у оквиру Савета безбсд-пост- и и у Компснјн за конпсп циона.тио наоружеис прак-тнчн- с мере за оствареае одлу-к- е Генералнс скупштпне о ошптој рсгулациј" и редук-циј- и иаоружаиа, предложили су таквс услове за редукцију у наоружаљу којн иису мо-г-ли нсго резултнрати неуспс-хо- м да се оствари rope номс-нут- у одлуку Скупштине. Читава активност ауеричк н британске делегацпје у Ко-мнси-ји за коивепциоиално паоружан.е, сведочи да Сјс-диас- нс Амернчке Државе н Вслнка Брнтаипја in"" v вол.не да се разоружају пекзда ст1?-в- е кочпицу на оствареие раг-оружа- ша, lino даје разлога за забринутост мсђу слободол.у-бнвн- м народииа. Левннова нзјава коју јеао у Саутнорту да on uehe н1ш дал.с у разоружаваиу, служи као уверл.нв одговор иа пи-таи- .е о разлозима за нсзадо-полдвају- ћс стаи.с ствари у по-гле- ду оствареља одлуке доне-шен- е на Скупштпии о редук-цнј- н наоружаи.а. Недавиа пзјава од стране Трумана у Негрополнсу, у којој јс претссдник пагласно да војне снаге Сједпиеннх Држава нмају да сс одржава-ју- , док ннје рекао ии јсдие рсчи о обавезама да се учипи редукцнја оружапих спага које су иа себе преузеле Ује-дш.е- не нације у сагласности са одлуком Гсиералне скуп-штин- е, говори о томе. Таква познцпја коју су зау-зел- е Сједш1.С11е Државе п Be лнка Пританија у погдеду ре-дукц- нје наоружанл и одсут- - Лоидоп, 22 сепгекбра. — Совјетски радно н штампа са ветовалн су данас Лксрнкап цнма да се сете шта су дожн cm пацпстн. Совјетскн ра дно посветио ie своје комеа таре углавном заседачу Гсне-ралн- е скупштннс УЈедпњг- - инх нацнја и нарочито рсагп-pais- y Сједнаеннх Држава иа товор Андрсја Пишниског, помоћног мнннстра сподлшх послова Совјетссог Савеза и вође совјетске делегације го-ј- и је одржао у четвртак прсд Скупштпном. Цнтнрајућн нзвештај Тасса радпо Моссва каже да је штахпа Сјсдииенпх Држам простим н личппм нападпма па дслегацвју Сов-јетск- ог Савеза, "ие обазиру-п- и се ни ва пајосвовнир правнла прнстојности." Сов-јетск- н војни лмст којн со гатампа ка немачкох језику у Берлину ппше да би Аме-рикан- цп који желс рат са Со-вјстск- нм Савезол направплп велнку грешку када би поми-слпл- п да бн унапред извојс-ва.- ш победу. "Лмериканци. каже новп-н- а. да су веиач-к- и фашпсгн када су пошлиу рат бнлн убеђенп у своју uoh. А како су онп свршилп, то свак зна.и Совјетскн радио бродкесто- - ности познтнвннх резултата у penianaity проблека означс ннх у резагуцнји од 14 де-цембј- та 1946, даје повода, као што смо поиенули, onpaL-дан- ој забринутостн н узбу-ђеи- у обзиром на могућности успешног ncnyibeita прсузг-то- г задатка ; убрзаваи-- с иао-ружап- .а, уклучив атоуско, и војне прнпреме некнх војпо и екоиоискп iiohiiiix држава, нарочито проузрочава шнрен.е ocehana узбуђености и забрн-нутост- н. To поткопава веру у искрс-нос- т мнро.губипнх деклара-цнј- а и изјава о одлучности да се будуће генерацнјс учннс слободннм од тешкопа рата. Нарочито незадоволдвају-h- e стаи.е стварн са ставл.а-ire- u изван закона атомског к другнх главних тнпова ору-жј- а масовпог ушпптапап.а, ствара нарочиту забрнпутост код мнлиоиа обичног парода. I Забрннутост јс утолико вн-ш- е оправдапа због разлога што је атомско оружјс оруж-ј- е напада и агресије. Послс годину н по дана рада Atom-ск- е комнснјс, ниједан од за-дата- ка који су јој поставл.енн у резолуцнјн Генсралпе скуп-штпн- е од 14 децембра 194G, не cauo да mije био звршсн, него инје било пи најиан.ег прогреса у испундван.у тих задатака. Совјетска влада са своје страие подузсла је пнз кора-к- а са циллм да допрнпесе по-3iiTHBH- Qu peraeiwy тога .пнта-it- a. Оснм тога и у додатку својим предлознма о заклучс-it- y међународне конвепцнје за ставллис нзваи закона атомског и другнх типова главног оружја за масовно унпштаваае, Совјстска влада је поднела иа разматран.с Атомској комиснји предлог којп се одпоси па главне Јд-ред- бс за међународну контро-л- у над атомском снергијом. Нпак, предлог је папшао на отпор, углавпом од страпе Сједннсннх Држава. Сједи-iteii- e Ауернчке Државе, веру-- јупи да he one паставити да врше монопол над атомскпи оружјем. одупиру се свакои покушају да се демонтира ро-стоје- ће залнхе атомских бом-б- а п да се и.нхова далл про-- пзводн.а ставн нзван закопа. У исто време. Сједни.еис Амернчке Државе системат-ск- и повсћавају пропзводи.)-таквп- х бомба. (Наставак па странп 2) вао je чланак из совјетске но-вн- не "Извјестија" у коме лист оптужује С"једии.сне Држав; да покушавају претворитг Гснерину скупштнну у аре-н-у диплохатског рата. "Нзвјестија" дал.е кажу да he Совјетски Сапез браннти интересе слободол.убих зе-ма- ла н спречнти "шеталачко ocBajaite" Сједињсннх Држа-в- а. Новииа каже да Сједин.е-н- е Државе желе да пониште моћ вета у Савету безбсднос-т- и зато да бн се могле реши-т- и оиог што се у агресивнни круговнма у Америцн сматра као запрека и.иховој паттн-ц- и дпктвраил. Дописнпк ''Лондон Тајмса" О.Х. Праидон у свом чланку из Ihyjopica, објапллном у лоидонсену листовима у ра-н- ну издањпма а касније no вучен без o6jainibeiui. пнше: ""Непомирл.ивп став Русијс прсма Сједин.енпм Државама ја сматрам да је Сазнран на великом прог)есл који је Ру-сп- ја учинпла у развптку атомске енергнје. Ја сам чуо да he кроз неколнко дана би-т- п објављено у Москвп коли-к- и је прогрес Руснја учпни-л- а на naiy атомског развнт-к- а — објавоу која нма за цил да запаи.н свет." (Пре не-kaiii- wo дана један совјетскн претставппк нзјавно је прсл ДМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈДЛИСТИ ЗАБОРАВЉАЈУ СУДБИН) ФАШИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ, КАЖЕ GOBJETGKA ШТАМПА прибегла заборавлају, ГРОМИКО CE ПРОТИВИ ПОКУШДЈИМА ЗА РЕВИЗИЈУ МИ- - РОВНОГ УГОВОРА C ИТАЛИЈОМ И ПРЕНАШАЊУ ПИТАЊА KOPEJE HA ГЕНЕРАЛНУ СКУПШТИНУ Лек Саксес, Њујорг, 21 септ. — Управхачки одбор Гснералне CKyniui„HC Уједи- - аених нација са ua.iou вспи- - ном гласова препоручио je да се на скупштини поведе пуна расправа р ублаживан,у мировног уговора с Нтали-лнјо- м. Гласаи.е je било 4 пре-и- а 2 и предлог је усвојен са-м- о зато uito се осам земала које се не слажу с таквол рас-прав- ом уздржал од гласаиа. Сједниеие Америчке Др-жав- е, Празилија, Мекснко н Куба гласале су, за тај пред-ло- г н ibiixoBii гласовп били су ДОВОЛ.НЦ зато шта Бритаинја, Француска, Книа и пет дру-гн- х земала нису xtcic да се изјасне за ни прртив нако су пред тим изјав!Цс да нитанс није зрело за днскусију. Прстставник Счвјетског Са-ве- за Андреј Громико нроте-ствов- ао је протир е одлуке У расправи niiVaii-- a ra-iii-јане- ког мпровцог уговора совјетскн претставник Гро-мн- ко рскао је да ово нијс првц пут да су Сједипене РДДНИЦИ ЋЕ ПОВЕСТИ БОРБУ ЗА ПОВИШЕЊЕ ПША И ЗА ИСТРДГУ ПРЕТЕРАНИХ ЦЕНА И ПРОФИТЕРСТВА Торонто. — Велика уиија аутомобнлскнх радпика прн-дружи- ла се ч1гтавом низу другнх организцција, чији број се повећав из дана у даи, са захтевом да се од стра-н- е властн подузиу одређенс акцпје по иитан.у претерано пооишеннх цеиаг! ,профитср ства. Концем ирошле иеделе, говорсћи о тии питаљина претставник ове уппје ауто-мобц.гск- пх радника ургирао је на 1Санадскн копгрсс ра-д- а комс јс прнсаједиаена та унија, да поведс опште зс-мал.- ску канпаау за повнше-а- е илата. Таква lavnaiua обу-хватн- ла би 350.000 радника органнзованнх само у ток Koiirpecy. Ова питаиа поднгиута су на коиферепцнји која се одр-жа- ла у Торонту п ва којој je ирнсуствовало 50 делегата пз десетак разнпх градова Он-тер- иа н 1Свебека иретставга-jyh- ii прско 60.000 радннка у a у т омобнлској индустрији. Конфереиција јс пздала ош-тр- у опомену, да he "гривпиа Сутра, 24 септембра у Ха-милт- ону почние годпшиа ков-венци- ја тред енд Лебор Кок-гре- са Канаде, а конвснцијд Канадског коигреса рада које јс млађе радннчкотело, почи-н.- с 6 октобра у Тороиту. На овнм he око 1.500 делегата гоји he прстставлдти нен1то око 900.- - 000 организиваних канадских радиика у ова два конгреса. У везн с тив конвенцнјака народни посланнк у онгсрис-ко- м паргамеиту и један од старих радннчких ођа Ј.Б. Салсберг, аписао je чланас у "Дејлп Трибјуву" у коме нстиче да раднуни данае мо-ра- ју внше него икад битв опрезни н свеснп своје одго-ворнос- тн у борбп за мир в демократиЈу. На аима је главпа одговорност, каже Салсберг. за ствараие једин-ств- а радника, фармера п про- - На суђеау Kjje је одржаг у Торонту концем прошле недел.е поводом взбацпва-- а некагпко породица вз сгано-в- а v којнма су досада жвв-л- е. Један од овпх који са сво-јо- и породицом не зва куда да крене в где да се свестп, ре-ка- о је на савет суца којв вх ynyhyje да подвгву питаве Генерхшов скувштивом да би па напад атомскон бом-бо- и са једне стране могло би-т- н одговорено атовсков бо-бо- м с друге стране). Лмгрнчке Државе покушале да заобиђу своје обавезе у моворима и споразумима за-кл.учеи- им са Совјетскнм Са везок од свршетка рата. "Тешко да се join и масти-л- о на пошису Сједнаеннх Држава овог уговора н one веп подижу питаие ревизнЈС истог , рекао je 1ромико. Un je опоуенуо да иокушајм за ревизију уговора с Италнјоч тек иекашко дана пошто јс нсти ступио на снагу, "uehe побољшатн" уогућности за споразум велпких сила о мн-ровн- им уговорнма с Немач-wo- m н Јапаном. Америчка кампања ставлл1иа npumcas на Совјетски Савез, каже Громико, бесмнслена је ч "осуђепа на неуспех". Исто тако као што сс про тивио расправн питааа Грч ке. вета, Марталове "малс скупштине" и мировног уго- - вора са Италнјом, Громнко се жестоко борн такође и про-tii- b npeiiouieita за распразу питаиа Kopeje у Геиералну скупштнну. за било гакву нндустрнску затегнутост која бн могла ус1едитн као резултат влади-и- е акцмје укидааа контролс цена којој су следилс драс-тнч- не повншице цена, uopi битп отворсно поставл.ена тамо гдс прнпада, на владу н групни бизиес" Behe аутомобнлскнх рад-нн- ка је такође поставнло за-хт- ев да се одржи специјално заседаич: парламента, који треба да подузме акцију за cstaueiLe цена на висппу на којој су биле прошле годинс. У всзи с тим поменуте су на-рочн- то ценс артнкала као што су хлеб који је одједном поскупио за три цента про-гал- е неде-ic- , млеко, брашно, масло, јаја пгд. У нзјави Beha каже се да у већннн случајева "повнше-н- е цене не зпаче ништа ип впше ии natte иего профнтер-ство- " и захтева се од дохинн-онск- е владе да успостави др-жав- ну комисију за истрагу еоправданог повишеаа цс-па- ." гресивног народа уопшге у тој заједннчкој борбн. Говорећи у свом чланку о домаћим проблемнма народ-н- и посланнк Салсберг каже: "Радннчке конвенције саста-ј- у се када крупни бизпес про-вод- н вапад на животнн стан-дар- д народа алармирајућом брзинои. Ценескачу брзином ракете, а куповна снаш пре- - cyiHyje нагло. Ирофити opyje до небеса. Зем.м се гони брзо ва ивпцу економсЕог сло-м- а. Звајући да he таква по-Јиги-ка изазвати опште про-тес- те и (курбу, всмллосрдни профитери посушавају да скрену пажну народа у дру-го- м вравцу. појачавајуНн ан-тиЕомуввст- ичЕу к а м п а н,у. Лажв, клввете и извртаае су главва н,ихоа роба ва тржи-шт- у. . . У тове овв употрео-.гавај-у к.1асичне хвтлеровске методе. . . к.д градсЕог контролвог од-бо- ра : Изгледа да ј свеједво да лв шта говорвте ила ве, вп-ш- та ве номаже. Контролнп одбор взгдеда да је впше за-интерсс- оеав о путевпма него за чоеечанство.' Ништа оввв породицава нвје помогдо водвошеие па суду доЈЛ-уенговав- пх доказа да је град Торовто, односно градсса управа, обећао да he наћн азлаза за саабдеваае са становпма в да твх станова сада вева. КОНВЕНЦИЈЕ РДДНИЧКИХ КОНГРЕСА КАНАДЕ конвенцпјзнаучествова ПИТАЊЕ GTAH0BA ОСТАЈЕ БОЛНО ПИТАЊЕ ЗА МНОГЕ ГРАЂАНЕ МИ СЕ НИСМО ОДРЕКЛИ ТЕРИТОРИЈА КОЈЕ СУ ЕТНИЧКИ НДШЕ, КАЖЕ ЈУГОСЛДВИЈА Београд. — Бсоградски лп-јобјав- по је декрет којнм се стовн поздравнлн су у увод-пи- у чланцнма присаједш1-ен.- е Пуле, Истре н Словсначког Прнморја ФНРЈ. БОРБА подвлачн да je у Јулијској Крајини у борбн иротнв фа- - ишстпчкнх пталнјаиско-иема- - чких освајача погннуло 42.-80- 0 л-уд- и, остало је 7.000 ин- - валида, а преко 3G.000 кућа оштећеио нли уннштено. "Западин нмпернЈалисти — каже да.ге БОРБА — у току више од двс годнне спрсча-вал- н су наше становинштво у овни областима да ужипа нлодове своје победе, иостнг-ут-е после толико напора. Онн ннсу окуииралн ове об-ласт- н п н на позив становии-штв- а, нити да би штнтнлн слободу, правду н дсмократи-ју- , нитн да би осигурали пра-всдн- о решеп-- е питаи.а коме ове области трсба да рнна-дн- у. Оин су довсли cnoje inviie да би штитнлн својс гличне иптсрссс, да би изазва- - ли новл сукоб Meijy народи-м- а и, најзад, да би сирсчнли CTanqniniuiTBO овнх областп да чува и развнја успсхс задо бнјснс у Народно ослободч-лачко- м рату." БОРБА нотом износи мерс које су англо-америч- ке вла-ст- и упсле у овнм областима одмах по свом доласку, н ка-ж- е да су оне биле упсрепе за потпуно угушнвам--с народне во.ге, правде и лсгалностн. "Што се тиче екоиомскс ситуацпјс у овни областима БОРБА — Ан-гло-амернка- нци — каже даге су створили потпуии хаос и угушили ии-дусгр- ију у Трсту, Тржпћу, Горицн ,и Нулн. Они су иа овај начин напелп огромну штету становништву овнх градова, осуднвнш га на бс-да- н жнвот.' Нодплачсћн вслнку радост парода Југославије због овог нстормског доађаЈа — приса-једињеи- а зоие Б, н дсла зопс А, Југославијн, БОРБА кажс : "Данас слзвиуо даи ирисаје-дип.еп- .а са браћом коју су до сада западни нмпериЈалистп држа.1и одвојсис од нас. Алн не заборавимо ни за трену-та- к да још нма Словснаца и Хрвата ван иаших граннца У ссверозападној Истри, Ттр-ст- у, С.1овеначком Ириморју, Тржнћу, Горицн, Каналској дашни и Бепешкој Словсин-ј- и. Мн се нисмо одрекли овнх тернгорија којс су стничкл паше." БОРБА у заклучку пстнче како he скономском поднзаи--у овнх об-iac-ni номоНн читаиа Југославнја. Природно богат- - ство овог краЈа и радни хс-роиз- ам И.СГОВОГ народа даће добре илодовс." ПОЛИТИКА у уводпои чланку износи дуги и тешки пут које је стаиовшиитво овнх области морало дапре- - ђе док je постигло свој вс- - лики can — iipncaje,viiLCH.e Југославији. ПРОШИРЕЊЕ ВАЖНОС- - ТИ УСТАВА II ЗАКОНА НА НОВОПРИКЉУЧЕНЕ ОБЛАСТИ Београд. — Нрсзндпјум Народнс скупштние ФНРЈ ОМЛАДИНА 113 1ШДО-НЕЗИЈ- Е У ЈУГОСЛАВИЈН Београд. — Груна делега- - та омладнпе нз Пндонезијс, Еоја је учествова-i- a на Свет-ско- м овладинскои фестивалу у Ирагу, допутовала je у Бео-гра- д. Чланови ове групе претставлају два н no мили-ои- а омладинаца органпзова-ан- х у индонсжансков омла- - д п н с к о и репуагиканско копгресу. Група ипдонежапских ом-ладпн- аца вутује на омладвн-ск- у пругу где he остатп 10 дапа. "Мв жслиио да се упозпа-м- о са омладпиом Југослапнј" — нзјавво је вођа групе Су-гиов- о. Борба југословенскнх иарода ciya:n за прпмер пв-- ј донежаиском вароду". важпост Устава. закопа в дру-- гнх праввла прогаирује ва тернторнје прнклучене Југо-славиј-н по одредбама мнров-no- r уговора са Нталнјом. За-конс- ке одредбе органа парод-ии- х власти, објавленс па при-K-iy4eii- oj терпгорпјн, задржа-h- e своју законску свагу ако инсу у супротиостн са југо- - стовенским позитивниу зако нпма. Свс одредбе нталијапских државнпх властп, као и савез-ннчки- х окупацнопнх властп ирестају да важе на сам дан прик.1.учсн41 тсриторнје. УЛАЗАК ОДРЕДА ЈУГО- - СЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ У ПУЛУ Пула. — Јутрос, 16 сеп-тсмбр- а, у 9 сатн јединице Ју-гословсн- ске Арвнје угалс су у Нулу, одушевл.сно поздрав-л.еи- е од целокуииог станов-ииштп- а. ИрсдаЈа града извр-шен- а je по споразуму измс-ђ- у југословенских н англо акерпчкнх власти. У трспут-к- у када су нрвн југоовек-ск- н одреди утли у град, но-слсдп.- 11 одрсди англо акерич-кн- х трупа н цивплне иолицп-ј- с наиустилн су Нулу. Нетпасстог септембра пос-л- с подне, на неколико часова пре свог одласка, цпвилна иашција у Нулн ухапсила је некашко rpapaiia Пуле због мапмфсстација које су прирс-дил- и због 11рикл.ученл града Југославији. НАРОД ИСТРЕ II СЛОВЕ. НАЧКОГ ПРИМОРЈА ПРО-- " СЛАВЉЛА ПРИСАЈЕДИ- - ЊЕЊЕ ФНРЈ Рнјека. — У свнм селнма и градовива Исгре и Словсиач-ко- г Приворја народ је про-слап- но прнсаједшкеас ових области угославији. Ссллцн су окитили своје icyhe заста-вам- а и зеленилом и истакиуте су нароле које подвлаче зна-ч- ај оовог нсторпског догађаја. МНТИНГ СЛОВЕНАЦА II ХРВАТА СА СЛОБОДНЕ ТРШћАНСКЕ ТЕРНТО- - РИЈЕ Трст. — На в1П!п,ија1пву културпог савеза Словепаца н Хрвата у Шкедп.у је одржав састапак претставиика удру-жен- л it културввх оргапиза-цнј- а Словенаца п Хрвата га слободне TpnihaiiCKe тернто рије. Састапку је присуство-вал- о око 1000делегата п цпл му је био оргаввзован--е ак цијс за подвзаае довова кул-тур- е. На првом месту, пзгра-дић- е се Дом културе у Трс- - ту и у ову сврху изабраи је одбор од 80 чланова. У и ме италијапског кул-турн- ог центра, састанак је поздравно Iletponn, којп je лодвукао да девократски Пталијави сматрају да јс нп хова дужаост да учиие све да би се омогућило слободио нз-ражав- аае слопеначЕс гудтуре у Трсгу. На саетаику је такође од-дуче- ио да се исто тако отпо-чи- е са акцијов прикупллиЈ прилога за изгпадв.у ових домова културе. ПРОКЛАМАЦИЈА СЛОВЕ-НАЧК- О - ИТАЛНЈАН-СКО- Г ОДБОРА ПУЛЕ Пула. — Иоводом дефввв-тивпо- г првкл.учеаа Пулг ФНРЈ, градскв одбор слове-иачко-пталијав- ске увије м5- - Јавпо је вроЕДамацвју варо-д-у у којој се взмсЈђу осгалот гаже : "Иосле дугвх годнва рва-в- е борбе вротвв фапгвстпч-кв- х окупатора п варварСЕог имперпјалвзма, којв су пори-ца.1- и плодове борбе иашвх народа, данас нада в послед-а- и оеов који вас је одвајас од name мајке Хрватсхе, од наше ФНР 1угославије.и На Ерају градсЕв одбор позива све грађане да полог-н- у у извршељу тешкнх дуж-iiocT- it обнавллил сеомоуског жввота града. i
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, September 30, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-09-30 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000170 |
Description
Title | 000282 |
OCR text | jy СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W. 1 У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА! SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цева годишлој претвлатн i Кжнаду 4 додара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 СРБА Authorised ae Seco&d С1ам Matter under the год. 2.50. За жнострансио, год. 5.00, пол. грд. 3.00. НАНАДСКИХ No. D. N. 761 March 12. 1942 Год. 7. Број 446. Цева једвок пртсерку 5 Цн. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEP. 23RD. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 446. "ЗА МИР И ПРИЈАТЕЉСТВО НАР0ДА ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА HOB. PATA" TEKCT ЗНАЧАЈНОГ ИСТОРИСКОГ ГОВОРА АНДРЕЈА ВИШИНСКОГ Следеће je текст значај ног псторпског говора Ли дреја Вишннског, претсед-нпк- а совјетске делегације на заседану Генералне скупштпне Ујединлних а-цл- ја, који је одржао пред скупштнном 18 септембра у Флашпнг, Њујорк. Ради важностп овог говора доно-спм- о га у целости, а радн тога што је доста дугачак, донећемо га у наставцпма. Говор је објављен у "Њу-јор- к Тајмсу" преведен са руског, а мн га прводимо са Епггеског. Тај значајнн говор гласп: 1. Прошла јс година даил од нрвог заседап.а Гспсралне скушптинс. Потребно је ба-цн- ти поглсд иа пут који се прошао отада н учниити ана-лнз- у рада којн je нзвршсн у току тог врсмена од страпе Ујсднљсннх иацнја. сумира-т- и изпссис резултате н изло-жнт- и могућне псрспсктивс. Свака делсгација, сваки члан Уједин.еннх нација нма за дужност да изпрши својс обавсзс без нрсдрасуда н свестап својс всликс одго-ворнос- тн у овој стварн која захтева потпуну jacnohy, об-јектнвн- ост it noiiiTiinaiuc no in lie која cc мора стапитн из-иа- д свега. Бацајућн свој ретросискти-ва- н иоглсд (гледајуНи у на-за- д) совјстска делегациЈа мо-р-а изјавити, да јс у току оппг врсмсиа које обухвата опај пзвсштај бпло озби.ших ha-задова- нл у актнвностгша Ујс-диисц- их нацнја. Ова назадо-паи.- а морају сс истаћп и нме-нова- тн са свом одлучношћу и доследношћу. Она су у велнкој мсри рс-зулт- ат т е н д е и ц н ј е тако уцливних члапова Организа-цнј- е Уједин-ени-х нација као што су Сјсдииенс Лмсричке Државе н Пелнка Гританија, да искориштавају организа-цнј- у у интсрссу iliixobc мале групе без noKjaiiaiui пажае појачању међународие сарад-ib- c на бази прннцниа Hone-л.- е. Нолптика употрсбљаван.а Органнзацнјс од стране појс-дпни- х држава у сврху постн-заиан- ,а iliixobiix пластитих се-бнчи- их и уско зашшкмпих иитерсса, доводн до поткопа-ван.- а престижа Органнзацнјс једнако као што се догодило са ж!лоснои усноменом Л li-re нација. На другу руку, нсзадово-л-авајућ- с стан.с стварн у Ор-ганнзац- ијп Уједиаеннх на-ци- ја које негативно делује на иезнн престнж, резултат јс nritopiicatKi Органнзације од стране rope поменутих држа-в- а које покушаваЈу да изва-ђај- у низ практичних мера из-ва- н оквира Опганнзацнје Уједињених нациЈа и са отсу-тнош- ћу потребиих обзира прсма iioj. iIIotpe6no јс скрснути паж-а- у па озбпл.иу опасност која је створена за Органнзадију Уједнпенвх нзцијз таквол псаишком која пијс у самас-иост- и са припцвпмма Повеле и са цил,свима н сврхом од-рећсп- ич од стране Ујсдпас-пв- х нацнја када су успостав-лал- с органнзацију. 2. Међу иајвааспнја вала-доваи- л у акпгвностнма Орга-цнзацн- је Уједшкенвх паци-ј- а. мора се иа првом мссту помепутн везадовагавајућс cxnahaifce одлуке Генералие скупштине од 14 децевбра 194G о општој редукцпјп ва-ору;ка- ид. Рсзолуција о уннверзалпој паор)-жан- л, усво ена једиодушпо од етрапс 'епералне скупштнпе, oiro-вар- а внталинм пптересима унлпона народа који упркос свршетку другог светског ра-t- a још увек посе бреме вој-iiit- x трошкова и тешка брсме-и- а у всзи са непрекидним по-Behaii- -ем паоружап.а. Одлука о општој редукци-ј- и naopyacaiia усвојепа од Тстране Скушнтипе је у исто време израз тежна н захтева слободолубивпх народа за успоставу трајиог мира и ve-ђупаро- днс сигурпостн, израз захтева днктираннх патљама тих народа које су они пре-трпсл- и и жртвама које су да-л- и. Због овог иарочнтог разло-г- а горе помеиута одлука па-нш- ла је на дубоко одобрава-и.- е код народа целог света који су се надалн иезнној потнуиој реализацији (оства-рси,у- ). Нпак, те паде нису оствареис. АМЕРИКА II БРИТАНИЈА НИСУ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ Ирстставиици Сједшиеинх Амсричких Др;кава п Велике Пританнјс, за врсме када су учии-сн- и покушајн да се пз-ло- жи у оквиру Савета безбсд-пост- и и у Компснјн за конпсп циона.тио наоружеис прак-тнчн- с мере за оствареае одлу-к- е Генералнс скупштпне о ошптој рсгулациј" и редук-циј- и иаоружаиа, предложили су таквс услове за редукцију у наоружаљу којн иису мо-г-ли нсго резултнрати неуспс-хо- м да се оствари rope номс-нут- у одлуку Скупштине. Читава активност ауеричк н британске делегацпје у Ко-мнси-ји за коивепциоиално паоружан.е, сведочи да Сјс-диас- нс Амернчке Државе н Вслнка Брнтаипја in"" v вол.не да се разоружају пекзда ст1?-в- е кочпицу на оствареие раг-оружа- ша, lino даје разлога за забринутост мсђу слободол.у-бнвн- м народииа. Левннова нзјава коју јеао у Саутнорту да on uehe н1ш дал.с у разоружаваиу, служи као уверл.нв одговор иа пи-таи- .е о разлозима за нсзадо-полдвају- ћс стаи.с ствари у по-гле- ду оствареља одлуке доне-шен- е на Скупштпии о редук-цнј- н наоружаи.а. Недавиа пзјава од стране Трумана у Негрополнсу, у којој јс претссдник пагласно да војне снаге Сједпиеннх Држава нмају да сс одржава-ју- , док ннје рекао ии јсдие рсчи о обавезама да се учипи редукцнја оружапих спага које су иа себе преузеле Ује-дш.е- не нације у сагласности са одлуком Гсиералне скуп-штин- е, говори о томе. Таква познцпја коју су зау-зел- е Сједш1.С11е Државе п Be лнка Пританија у погдеду ре-дукц- нје наоружанл и одсут- - Лоидоп, 22 сепгекбра. — Совјетски радно н штампа са ветовалн су данас Лксрнкап цнма да се сете шта су дожн cm пацпстн. Совјетскн ра дно посветио ie своје комеа таре углавном заседачу Гсне-ралн- е скупштннс УЈедпњг- - инх нацнја и нарочито рсагп-pais- y Сједнаеннх Држава иа товор Андрсја Пишниског, помоћног мнннстра сподлшх послова Совјетссог Савеза и вође совјетске делегације го-ј- и је одржао у четвртак прсд Скупштпном. Цнтнрајућн нзвештај Тасса радпо Моссва каже да је штахпа Сјсдииенпх Држам простим н личппм нападпма па дслегацвју Сов-јетск- ог Савеза, "ие обазиру-п- и се ни ва пајосвовнир правнла прнстојности." Сов-јетск- н војни лмст којн со гатампа ка немачкох језику у Берлину ппше да би Аме-рикан- цп који желс рат са Со-вјстск- нм Савезол направплп велнку грешку када би поми-слпл- п да бн унапред извојс-ва.- ш победу. "Лмериканци. каже новп-н- а. да су веиач-к- и фашпсгн када су пошлиу рат бнлн убеђенп у своју uoh. А како су онп свршилп, то свак зна.и Совјетскн радио бродкесто- - ности познтнвннх резултата у penianaity проблека означс ннх у резагуцнји од 14 де-цембј- та 1946, даје повода, као што смо поиенули, onpaL-дан- ој забринутостн н узбу-ђеи- у обзиром на могућности успешног ncnyibeita прсузг-то- г задатка ; убрзаваи-- с иао-ружап- .а, уклучив атоуско, и војне прнпреме некнх војпо и екоиоискп iiohiiiix држава, нарочито проузрочава шнрен.е ocehana узбуђености и забрн-нутост- н. To поткопава веру у искрс-нос- т мнро.губипнх деклара-цнј- а и изјава о одлучности да се будуће генерацнјс учннс слободннм од тешкопа рата. Нарочито незадоволдвају-h- e стаи.е стварн са ставл.а-ire- u изван закона атомског к другнх главних тнпова ору-жј- а масовпог ушпптапап.а, ствара нарочиту забрнпутост код мнлиоиа обичног парода. I Забрннутост јс утолико вн-ш- е оправдапа због разлога што је атомско оружјс оруж-ј- е напада и агресије. Послс годину н по дана рада Atom-ск- е комнснјс, ниједан од за-дата- ка који су јој поставл.енн у резолуцнјн Генсралпе скуп-штпн- е од 14 децембра 194G, не cauo да mije био звршсн, него инје било пи најиан.ег прогреса у испундван.у тих задатака. Совјетска влада са своје страие подузсла је пнз кора-к- а са циллм да допрнпесе по-3iiTHBH- Qu peraeiwy тога .пнта-it- a. Оснм тога и у додатку својим предлознма о заклучс-it- y међународне конвепцнје за ставллис нзваи закона атомског и другнх типова главног оружја за масовно унпштаваае, Совјстска влада је поднела иа разматран.с Атомској комиснји предлог којп се одпоси па главне Јд-ред- бс за међународну контро-л- у над атомском снергијом. Нпак, предлог је папшао на отпор, углавпом од страпе Сједннсннх Држава. Сједи-iteii- e Ауернчке Државе, веру-- јупи да he one паставити да врше монопол над атомскпи оружјем. одупиру се свакои покушају да се демонтира ро-стоје- ће залнхе атомских бом-б- а п да се и.нхова далл про-- пзводн.а ставн нзван закопа. У исто време. Сједни.еис Амернчке Државе системат-ск- и повсћавају пропзводи.)-таквп- х бомба. (Наставак па странп 2) вао je чланак из совјетске но-вн- не "Извјестија" у коме лист оптужује С"једии.сне Држав; да покушавају претворитг Гснерину скупштнну у аре-н-у диплохатског рата. "Нзвјестија" дал.е кажу да he Совјетски Сапез браннти интересе слободол.убих зе-ма- ла н спречнти "шеталачко ocBajaite" Сједињсннх Држа-в- а. Новииа каже да Сједин.е-н- е Државе желе да пониште моћ вета у Савету безбсднос-т- и зато да бн се могле реши-т- и оиог што се у агресивнни круговнма у Америцн сматра као запрека и.иховој паттн-ц- и дпктвраил. Дописнпк ''Лондон Тајмса" О.Х. Праидон у свом чланку из Ihyjopica, објапллном у лоидонсену листовима у ра-н- ну издањпма а касније no вучен без o6jainibeiui. пнше: ""Непомирл.ивп став Русијс прсма Сједин.енпм Државама ја сматрам да је Сазнран на великом прог)есл који је Ру-сп- ја учинпла у развптку атомске енергнје. Ја сам чуо да he кроз неколнко дана би-т- п објављено у Москвп коли-к- и је прогрес Руснја учпни-л- а на naiy атомског развнт-к- а — објавоу која нма за цил да запаи.н свет." (Пре не-kaiii- wo дана један совјетскн претставппк нзјавно је прсл ДМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈДЛИСТИ ЗАБОРАВЉАЈУ СУДБИН) ФАШИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ, КАЖЕ GOBJETGKA ШТАМПА прибегла заборавлају, ГРОМИКО CE ПРОТИВИ ПОКУШДЈИМА ЗА РЕВИЗИЈУ МИ- - РОВНОГ УГОВОРА C ИТАЛИЈОМ И ПРЕНАШАЊУ ПИТАЊА KOPEJE HA ГЕНЕРАЛНУ СКУПШТИНУ Лек Саксес, Њујорг, 21 септ. — Управхачки одбор Гснералне CKyniui„HC Уједи- - аених нација са ua.iou вспи- - ном гласова препоручио je да се на скупштини поведе пуна расправа р ублаживан,у мировног уговора с Нтали-лнјо- м. Гласаи.е je било 4 пре-и- а 2 и предлог је усвојен са-м- о зато uito се осам земала које се не слажу с таквол рас-прав- ом уздржал од гласаиа. Сједниеие Америчке Др-жав- е, Празилија, Мекснко н Куба гласале су, за тај пред-ло- г н ibiixoBii гласовп били су ДОВОЛ.НЦ зато шта Бритаинја, Француска, Книа и пет дру-гн- х земала нису xtcic да се изјасне за ни прртив нако су пред тим изјав!Цс да нитанс није зрело за днскусију. Прстставник Счвјетског Са-ве- за Андреј Громико нроте-ствов- ао је протир е одлуке У расправи niiVaii-- a ra-iii-јане- ког мпровцог уговора совјетскн претставник Гро-мн- ко рскао је да ово нијс првц пут да су Сједипене РДДНИЦИ ЋЕ ПОВЕСТИ БОРБУ ЗА ПОВИШЕЊЕ ПША И ЗА ИСТРДГУ ПРЕТЕРАНИХ ЦЕНА И ПРОФИТЕРСТВА Торонто. — Велика уиија аутомобнлскнх радпика прн-дружи- ла се ч1гтавом низу другнх организцција, чији број се повећав из дана у даи, са захтевом да се од стра-н- е властн подузиу одређенс акцпје по иитан.у претерано пооишеннх цеиаг! ,профитср ства. Концем ирошле иеделе, говорсћи о тии питаљина претставник ове уппје ауто-мобц.гск- пх радника ургирао је на 1Санадскн копгрсс ра-д- а комс јс прнсаједиаена та унија, да поведс опште зс-мал.- ску канпаау за повнше-а- е илата. Таква lavnaiua обу-хватн- ла би 350.000 радника органнзованнх само у ток Koiirpecy. Ова питаиа поднгиута су на коиферепцнји која се одр-жа- ла у Торонту п ва којој je ирнсуствовало 50 делегата пз десетак разнпх градова Он-тер- иа н 1Свебека иретставга-jyh- ii прско 60.000 радннка у a у т омобнлској индустрији. Конфереиција јс пздала ош-тр- у опомену, да he "гривпиа Сутра, 24 септембра у Ха-милт- ону почние годпшиа ков-венци- ја тред енд Лебор Кок-гре- са Канаде, а конвснцијд Канадског коигреса рада које јс млађе радннчкотело, почи-н.- с 6 октобра у Тороиту. На овнм he око 1.500 делегата гоји he прстставлдти нен1то око 900.- - 000 организиваних канадских радиика у ова два конгреса. У везн с тив конвенцнјака народни посланнк у онгсрис-ко- м паргамеиту и један од старих радннчких ођа Ј.Б. Салсберг, аписао je чланас у "Дејлп Трибјуву" у коме нстиче да раднуни данае мо-ра- ју внше него икад битв опрезни н свеснп своје одго-ворнос- тн у борбп за мир в демократиЈу. На аима је главпа одговорност, каже Салсберг. за ствараие једин-ств- а радника, фармера п про- - На суђеау Kjje је одржаг у Торонту концем прошле недел.е поводом взбацпва-- а некагпко породица вз сгано-в- а v којнма су досада жвв-л- е. Један од овпх који са сво-јо- и породицом не зва куда да крене в где да се свестп, ре-ка- о је на савет суца којв вх ynyhyje да подвгву питаве Генерхшов скувштивом да би па напад атомскон бом-бо- и са једне стране могло би-т- н одговорено атовсков бо-бо- м с друге стране). Лмгрнчке Државе покушале да заобиђу своје обавезе у моворима и споразумима за-кл.учеи- им са Совјетскнм Са везок од свршетка рата. "Тешко да се join и масти-л- о на пошису Сједнаеннх Држава овог уговора н one веп подижу питаие ревизнЈС истог , рекао je 1ромико. Un je опоуенуо да иокушајм за ревизију уговора с Италнјоч тек иекашко дана пошто јс нсти ступио на снагу, "uehe побољшатн" уогућности за споразум велпких сила о мн-ровн- им уговорнма с Немач-wo- m н Јапаном. Америчка кампања ставлл1иа npumcas на Совјетски Савез, каже Громико, бесмнслена је ч "осуђепа на неуспех". Исто тако као што сс про тивио расправн питааа Грч ке. вета, Марталове "малс скупштине" и мировног уго- - вора са Италнјом, Громнко се жестоко борн такође и про-tii- b npeiiouieita за распразу питаиа Kopeje у Геиералну скупштнну. за било гакву нндустрнску затегнутост која бн могла ус1едитн као резултат влади-и- е акцмје укидааа контролс цена којој су следилс драс-тнч- не повншице цена, uopi битп отворсно поставл.ена тамо гдс прнпада, на владу н групни бизиес" Behe аутомобнлскнх рад-нн- ка је такође поставнло за-хт- ев да се одржи специјално заседаич: парламента, који треба да подузме акцију за cstaueiLe цена на висппу на којој су биле прошле годинс. У всзи с тим поменуте су на-рочн- то ценс артнкала као што су хлеб који је одједном поскупио за три цента про-гал- е неде-ic- , млеко, брашно, масло, јаја пгд. У нзјави Beha каже се да у већннн случајева "повнше-н- е цене не зпаче ништа ип впше ии natte иего профнтер-ство- " и захтева се од дохинн-онск- е владе да успостави др-жав- ну комисију за истрагу еоправданог повишеаа цс-па- ." гресивног народа уопшге у тој заједннчкој борбн. Говорећи у свом чланку о домаћим проблемнма народ-н- и посланнк Салсберг каже: "Радннчке конвенције саста-ј- у се када крупни бизпес про-вод- н вапад на животнн стан-дар- д народа алармирајућом брзинои. Ценескачу брзином ракете, а куповна снаш пре- - cyiHyje нагло. Ирофити opyje до небеса. Зем.м се гони брзо ва ивпцу економсЕог сло-м- а. Звајући да he таква по-Јиги-ка изазвати опште про-тес- те и (курбу, всмллосрдни профитери посушавају да скрену пажну народа у дру-го- м вравцу. појачавајуНн ан-тиЕомуввст- ичЕу к а м п а н,у. Лажв, клввете и извртаае су главва н,ихоа роба ва тржи-шт- у. . . У тове овв употрео-.гавај-у к.1асичне хвтлеровске методе. . . к.д градсЕог контролвог од-бо- ра : Изгледа да ј свеједво да лв шта говорвте ила ве, вп-ш- та ве номаже. Контролнп одбор взгдеда да је впше за-интерсс- оеав о путевпма него за чоеечанство.' Ништа оввв породицава нвје помогдо водвошеие па суду доЈЛ-уенговав- пх доказа да је град Торовто, односно градсса управа, обећао да he наћн азлаза за саабдеваае са становпма в да твх станова сада вева. КОНВЕНЦИЈЕ РДДНИЧКИХ КОНГРЕСА КАНАДЕ конвенцпјзнаучествова ПИТАЊЕ GTAH0BA ОСТАЈЕ БОЛНО ПИТАЊЕ ЗА МНОГЕ ГРАЂАНЕ МИ СЕ НИСМО ОДРЕКЛИ ТЕРИТОРИЈА КОЈЕ СУ ЕТНИЧКИ НДШЕ, КАЖЕ ЈУГОСЛДВИЈА Београд. — Бсоградски лп-јобјав- по је декрет којнм се стовн поздравнлн су у увод-пи- у чланцнма присаједш1-ен.- е Пуле, Истре н Словсначког Прнморја ФНРЈ. БОРБА подвлачн да je у Јулијској Крајини у борбн иротнв фа- - ишстпчкнх пталнјаиско-иема- - чких освајача погннуло 42.-80- 0 л-уд- и, остало је 7.000 ин- - валида, а преко 3G.000 кућа оштећеио нли уннштено. "Западин нмпернЈалисти — каже да.ге БОРБА — у току више од двс годнне спрсча-вал- н су наше становинштво у овни областима да ужипа нлодове своје победе, иостнг-ут-е после толико напора. Онн ннсу окуииралн ове об-ласт- н п н на позив становии-штв- а, нити да би штнтнлн слободу, правду н дсмократи-ју- , нитн да би осигурали пра-всдн- о решеп-- е питаи.а коме ове области трсба да рнна-дн- у. Оин су довсли cnoje inviie да би штитнлн својс гличне иптсрссс, да би изазва- - ли новл сукоб Meijy народи-м- а и, најзад, да би сирсчнли CTanqniniuiTBO овнх областп да чува и развнја успсхс задо бнјснс у Народно ослободч-лачко- м рату." БОРБА нотом износи мерс које су англо-америч- ке вла-ст- и упсле у овнм областима одмах по свом доласку, н ка-ж- е да су оне биле упсрепе за потпуно угушнвам--с народне во.ге, правде и лсгалностн. "Што се тиче екоиомскс ситуацпјс у овни областима БОРБА — Ан-гло-амернка- нци — каже даге су створили потпуии хаос и угушили ии-дусгр- ију у Трсту, Тржпћу, Горицн ,и Нулн. Они су иа овај начин напелп огромну штету становништву овнх градова, осуднвнш га на бс-да- н жнвот.' Нодплачсћн вслнку радост парода Југославије због овог нстормског доађаЈа — приса-једињеи- а зоие Б, н дсла зопс А, Југославијн, БОРБА кажс : "Данас слзвиуо даи ирисаје-дип.еп- .а са браћом коју су до сада западни нмпериЈалистп држа.1и одвојсис од нас. Алн не заборавимо ни за трену-та- к да још нма Словснаца и Хрвата ван иаших граннца У ссверозападној Истри, Ттр-ст- у, С.1овеначком Ириморју, Тржнћу, Горицн, Каналској дашни и Бепешкој Словсин-ј- и. Мн се нисмо одрекли овнх тернгорија којс су стничкл паше." БОРБА у заклучку пстнче како he скономском поднзаи--у овнх об-iac-ni номоНн читаиа Југославнја. Природно богат- - ство овог краЈа и радни хс-роиз- ам И.СГОВОГ народа даће добре илодовс." ПОЛИТИКА у уводпои чланку износи дуги и тешки пут које је стаиовшиитво овнх области морало дапре- - ђе док je постигло свој вс- - лики can — iipncaje,viiLCH.e Југославији. ПРОШИРЕЊЕ ВАЖНОС- - ТИ УСТАВА II ЗАКОНА НА НОВОПРИКЉУЧЕНЕ ОБЛАСТИ Београд. — Нрсзндпјум Народнс скупштние ФНРЈ ОМЛАДИНА 113 1ШДО-НЕЗИЈ- Е У ЈУГОСЛАВИЈН Београд. — Груна делега- - та омладнпе нз Пндонезијс, Еоја је учествова-i- a на Свет-ско- м овладинскои фестивалу у Ирагу, допутовала je у Бео-гра- д. Чланови ове групе претставлају два н no мили-ои- а омладинаца органпзова-ан- х у индонсжансков омла- - д п н с к о и репуагиканско копгресу. Група ипдонежапских ом-ладпн- аца вутује на омладвн-ск- у пругу где he остатп 10 дапа. "Мв жслиио да се упозпа-м- о са омладпиом Југослапнј" — нзјавво је вођа групе Су-гиов- о. Борба југословенскнх иарода ciya:n за прпмер пв-- ј донежаиском вароду". важпост Устава. закопа в дру-- гнх праввла прогаирује ва тернторнје прнклучене Југо-славиј-н по одредбама мнров-no- r уговора са Нталнјом. За-конс- ке одредбе органа парод-ии- х власти, објавленс па при-K-iy4eii- oj терпгорпјн, задржа-h- e своју законску свагу ако инсу у супротиостн са југо- - стовенским позитивниу зако нпма. Свс одредбе нталијапских државнпх властп, као и савез-ннчки- х окупацнопнх властп ирестају да важе на сам дан прик.1.учсн41 тсриторнје. УЛАЗАК ОДРЕДА ЈУГО- - СЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ У ПУЛУ Пула. — Јутрос, 16 сеп-тсмбр- а, у 9 сатн јединице Ју-гословсн- ске Арвнје угалс су у Нулу, одушевл.сно поздрав-л.еи- е од целокуииог станов-ииштп- а. ИрсдаЈа града извр-шен- а je по споразуму измс-ђ- у југословенских н англо акерпчкнх власти. У трспут-к- у када су нрвн југоовек-ск- н одреди утли у град, но-слсдп.- 11 одрсди англо акерич-кн- х трупа н цивплне иолицп-ј- с наиустилн су Нулу. Нетпасстог септембра пос-л- с подне, на неколико часова пре свог одласка, цпвилна иашција у Нулн ухапсила је некашко rpapaiia Пуле због мапмфсстација које су прирс-дил- и због 11рикл.ученл града Југославији. НАРОД ИСТРЕ II СЛОВЕ. НАЧКОГ ПРИМОРЈА ПРО-- " СЛАВЉЛА ПРИСАЈЕДИ- - ЊЕЊЕ ФНРЈ Рнјека. — У свнм селнма и градовива Исгре и Словсиач-ко- г Приворја народ је про-слап- но прнсаједшкеас ових области угославији. Ссллцн су окитили своје icyhe заста-вам- а и зеленилом и истакиуте су нароле које подвлаче зна-ч- ај оовог нсторпског догађаја. МНТИНГ СЛОВЕНАЦА II ХРВАТА СА СЛОБОДНЕ ТРШћАНСКЕ ТЕРНТО- - РИЈЕ Трст. — На в1П!п,ија1пву културпог савеза Словепаца н Хрвата у Шкедп.у је одржав састапак претставиика удру-жен- л it културввх оргапиза-цнј- а Словенаца п Хрвата га слободне TpnihaiiCKe тернто рије. Састапку је присуство-вал- о око 1000делегата п цпл му је био оргаввзован--е ак цијс за подвзаае довова кул-тур- е. На првом месту, пзгра-дић- е се Дом културе у Трс- - ту и у ову сврху изабраи је одбор од 80 чланова. У и ме италијапског кул-турн- ог центра, састанак је поздравно Iletponn, којп je лодвукао да девократски Пталијави сматрају да јс нп хова дужаост да учиие све да би се омогућило слободио нз-ражав- аае слопеначЕс гудтуре у Трсгу. На саетаику је такође од-дуче- ио да се исто тако отпо-чи- е са акцијов прикупллиЈ прилога за изгпадв.у ових домова културе. ПРОКЛАМАЦИЈА СЛОВЕ-НАЧК- О - ИТАЛНЈАН-СКО- Г ОДБОРА ПУЛЕ Пула. — Иоводом дефввв-тивпо- г првкл.учеаа Пулг ФНРЈ, градскв одбор слове-иачко-пталијав- ске увије м5- - Јавпо је вроЕДамацвју варо-д-у у којој се взмсЈђу осгалот гаже : "Иосле дугвх годнва рва-в- е борбе вротвв фапгвстпч-кв- х окупатора п варварСЕог имперпјалвзма, којв су пори-ца.1- и плодове борбе иашвх народа, данас нада в послед-а- и оеов који вас је одвајас од name мајке Хрватсхе, од наше ФНР 1угославије.и На Ерају градсЕв одбор позива све грађане да полог-н- у у извршељу тешкнх дуж-iiocT- it обнавллил сеомоуског жввота града. i |
Tags
Comments
Post a Comment for 000282